Zadrugarstvo i održivi razvoj

20.12.2023.

Autor: Dejan Mitić

Ukoliko razmišljate o zajedničkom poslovnom poduhvatu i udruživanju resursa radi nastupa na tržištu, zadrugarstvo može biti vaš izbor. Cilj ovog bloga je da vas u osnovnim crtama informiše o tome šta su zadruge, kome su namenjene, kako posluju i kakva je njihova uloga u održivom razvoju.

ODRŽIVI RAZVOJ I ZADRUGARSTVO

Zbog svoje još uvek neprevaziđene poslovne strukture, modela za demokratsko upravljanje, rad i raspodelu dobiti, zadruge u većem delu sveta imaju važnu ulogu u ravnomernom i održivom razvoju i često se koriste kao alat za pokretanje ekonomskih aktivnosti u nerazvijenim sredinama. Globalni i evropski akteri ovu osobenost zadruga prepoznaju i razvijaju posebne politike i instrumente kako bi što više etablirale zadrugarstvo i pomogle njegovom većem društvenom učinku.

Ujedinjene nacije već dugo smatraju zadružni pokret za ključnog partnera na unapređenju društvenog razvoja, a zadruge kao preduzeća koja su veoma pogodna za postizanje ciljeva održivog razvoja. Generalna skupština UN usvaja rezolucije koje se odnose na zadruge i njihovu ulogu u društvenom razvoju od 1950.

U septembru je objavljen Izveštaj generalnog sekretara UN o zadrugama u društvenom razvoju za 2023. godinu. Izveštaj predlaže preduzetnički ekosistemski pristup kao ključan način na koji zadruge mogu da doprinesu rastu ekonomskog i socijalnog blagostanja za sve. U njemu su navedene ključne politike i akcije koje mogu pomoći zadrugama da ostvare svoj puni potencijal za podršku državama članicama UN u postizanju Ciljeva održivog razvoja (SDG), uključujući obezbeđivanje pristojnih radnih mesta, iskorenjivanje siromaštva i promovisanje održivosti životne sredine.

Iako su države članice UN prepoznale zadruge kao ključne partnere za održivi razvoj, „one nastavljaju da igraju relativno malu ulogu u ukupnim ekonomskim i socijalnim politikama i praksi, u poređenju sa njihovim ogromnim potencijalnim doprinosom“ kaže se u izveštaju generalnog sekretara UN za 2023. Iz toga razloga izrađen je set preporuka ka državama članicama koje bi obezbedile njihovo suštinsko posvećivanje razvoju zadrugarstva:

• Koristiti preduzetnički (zadružni) ekosistemski pristup i pružiti podršku za dalja istraživanja u cilju izgradnje čvrste osnove za politike zasnovane na dokazima;
• Prikupiti sveobuhvatne i međunarodno uporedive podatke o ulozi zadružnih preduzeća u ekonomskom i društvenom razvoju i implementaciji SDG;
• Integrisati zadruge u nacionalne planove razvoja i procese izveštavanja o ciljevima održivog razvoja i nacionalne dijaloge o socijalnim i ekonomskim politikama;
• Obezbediti analizu politika, tehničku podršku i pomoć u izgradnji kapaciteta za potrebe promovisnja kontinuiranog rasta zadruga u kontekstu održivog razvoja.  

U Evropskoj uniji zadruge preuzimaju sve značajniju pozitivnu ulogu u realizaciji mnogih ciljeva u društvu, u oblastima kao što su socijalne integracije, zapošljavanje, regionalni i ruralni razvoj i poljoprivreda. Evropska komisija  promoviše prisustvo zadruga u različitim programima i politikama zemalja članica i zemalja kandidata, podržava podmlađivanje zadružnog sektora i korišćenje zadruga kao platformi za zapošljavanje.

Zadruge koje posluju u nerazvijenim područjima, Evropska komisija smatra za de facto socijalna preduzeća. U ovom smislu, rezolucija Evropskog parlamenta iz 2012. godine, podseća da su zadruge i druga preduzeća socijalne ekonomije deo evropskog socijalnog modela i jedinstvenog tržišta i da stoga zaslužuju snažno priznanje i podršku, kako je predviđeno u ustavima nekih država članica i različitim ključnim dokumentima EU.

Snažna primena vladavine prava i pravila konkurencije u EU doprinela je tome da evropske zadruge, iako ne nastoje da maksimalizuju profit od poslovanja, ostvare značajne tržišne udele u sektorima koji su tradicionalno rezervisani za velike profitne kompanije, kao što su bankarstvo, osiguranje, maloprodaja hrane, farmacija i poljoprivreda. Zahvaljujući podsticajnoj politici, skoro 140 miliona građana EU (ili svaki treći građanin) uključeno je u rad jedne od preko 300.000 zadruga, dok je 2,3 miliona zaposleno u zadrugama.

ŠTA SU ZADRUGE, KOME SU NAMENJENE I KAKO POSLUJU

Kao tekovina demokratskog društva, zadrugarstvo se za, skoro dva veka postojanja, usavršavalo kako bi na praktičan način zadovoljilo različite potrebe i kapacitete svojih osnivača. Tako su prema evropskom i domaćem zakonodavstvu, zadruge  rezervisane za poslovno udruživanje građana, pre svega malih proizvođača i pružalaca usluga, udruženih radi zadovoljenja zajedničkih ekonomskih, društvenih, kulturnih i sve češće ekoloških potreba.  

Osnivači zadruga ili zadrugari su pre svega “timski igrači” sa istim ciljem. Zahvaljujući fleksibilnom zadružnom modelu, zadrugari u zajednički poslovni poduhvat mogu uložiti podjednake uloge,  ali često i različite i vrednosno nejednake resurse, počev od znanja, sirovina, opreme, objekata do zemljišta. Nakon zajedničkog vrednovanja ovih resursa i načina njihove upotrebe, oni se na osnivačkoj skupštini zadruge unose u Ugovor o osnivanju zadruge. 

Zadruge su zajednički posedovan i demokratski kontrolisan ekonomski entitet, u kome svi zadrugari imaju podjednako pravo glasa bez obzira na nejednake osnivačke uloge i u kome se raspodela dobiti iz poslovanja vrši u zavisnosti od obima u kome je zadrugar radio u zadruzi ili preko nje. Kako bi se dodatno regulisao rad zadruge i međusobni odnosi zadrugara, na osnivačkoj skupštini zadruge se usvaja i drugi važan dokument pod nazivom Zadružna pravila, koji je sličan statutu.

Zadruge imaju poslovnu strukturu koja predviđa angažovanje direktora i različitih stručnih službi u zavisnosti od konkretne delatnosti. Prednost zadruga je u tome da zadrugari dele troškove poslovanja zadruge, pri čemu jedan direktor može obavljati istovremeno funkciju u više zadruga. Slično članovima porodice preduzetnika koji mu pomažu u obavljanju delatnosti, tako i zadrugari kao članovi “zadružne porodice”, mogu uvećavati kapital zadruge radeći u njoj bez obaveze da budu prijavljeni u radni odnos.

Član 86. Ustava Republike Srbije jemči privatnu, zadružnu i javnu svojinu, pri čemu svi oblici svojine imaju jednaku pravnu zaštitu Ustav Republike Srbije (Ustav Srbije) (paragraf.rs). Status zadrugara se pravno nasleđuje, dok se u slučaju stečaja, u skladu sa čl. 147 Zakona o stečaju Zakon o stečaju (paragraf.rs), višak osnovnog kapitala zadruge prema zadružnom principu „nezainteresovane podele“ prenosi na druge zadruge koje ostvaruju slične ciljeve. Ovaj zakon doprinosi da zadružna imovina stečena generacijama ostane „zaključana“ u sektoru, kako bi se zapravo očuvala njihova društvena funkcija.

Pored zadrugara, važnu ulogu u radu zadruga imaju i brojni kooperanti koji inače ne učestvuju u upravljanju zadrugom. U pitanju je najčešće lokalno stanovništvo, koje sa zadrugom posluje samo onda kada to njima odgovara, koristi zadružne usluge ili ima ugovor o dugoročnoj proizvodnoj kooperaciji sa zadrugom.

Zbog činjenice da su lokalno posedovane i da uključuju lokalno stanovništvo u svoj rad, zadruge su duboko ukorenjene u zajednici, zbog čega primarno ne nastoje da maksimizuju profit iz poslovanja. Ova specifičnost zadruga podseća na socijalno preduzetništvo i ne predstavlja nikakvu slučajnost. Zadruge su preteča modernog socijalnog preduzetništva, grupe koju danas čine udruženja, fondacije, preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i drugi inovativni oblici poslovanja koji u svom fokusu osim profita imaju i dobrobit zajednice.

KOLIKO ZADRUGE U SRBIJI DOPRINOSE ODRŽIVOM RAZVOJU

U uslovima sve veće konkurencije krupnog kapitala, došlo je do povećanog interesovanja malih proizvođača za zadrugarstvo, što je vidljivo u rastu broja registrovanih zadruga za 33% u poslednjih 5 godina. Prema podacima Zadružnog saveza Srbije, domaći zadružni sektor trenutno čini oko 3.000 aktivnih zadruga sa preko 35.000 zadrugara, 5.378 zaposlenih i oko 100.000 kooperanata (malih proizvođača). Kada se ovom broju dodaju članovi porodica zadrugara i korisnici zadružnih usluga, može se zaključiti da preko pola miliona građana Srbije (ili svaki 13. građanin) ima veze sa zadrugama.

Preko 70% domaćih zadruga aktivno je u ruralnim i nerazvijenim područjima gde su uključeni u primarnu ili sekundarnu proizvodnju (preradu) hrane, što zadruge istovremeno čini važnim faktorom održivog razvoja i domaće prehrambene stabilnosti.

Jedan od interesantnih istorijskih podataka, koji je i danas veoma aktuelan, je činjenica da je Zadružni savez Srbije (tada pod imenom “Glavni savez srpskih zemljoradničkih zadruga”) u Londonu 1895. godine, zajedno sa 12 drugih zadružnih delegacija (iz Švajcarske, Nemačke, Italije, Francuske, Engleske, Holandije, Belgije, Danske, Indije, Australije u USA) formirao Međunarodni zadružni savez (International Cooperative Alliance – ICA). Danas je ICA jedna od najstarijih i najvećih nevladinih organizacija u svetu koja zastupa interese oko jedne milijarde zadrugara i preko 3 miliona zadruga koliko ih procenjeno ima.

Sa početkom primene Zakona o zadrugama u januaru 2016. godine, u skladu sa čl.11 Zakona stvoreni su uslovi za formiranje i rad socijalnih zadruga kao de jure socijalnih preduzeća. Namera zakonodavca je da po ugledu na brojna evropska iskustva i rezultate, uključi nove aktere u pružanje socijalnih usluga na nivou lokalnih zajednica. Građanima je ponuđen tradicionalni zadružni oblik poslovnog udruživanja i mogućnost da doprinesu održivom razvoju zajednica u kojima posluju. Priručnik “Kako formirati socijalnu zadrugu u Srbiji” daje smernice kako osnovati socijalnu zadrugu u Srbiji.

Bez značajne podrške države, do danas je formirano 16 socijalnih zadruga koje su ujedno i najmlađa grupa u domaćem socijalnom preduzetništvu. Broj formiranih socijalnih zadruga nije ni blizu realnih potreba ugroženog stanovništva, dok njihova uloga još uvek nije prepoznata ni podržana. O socijalnom zadrugarstvu i njegovim efektima više se može pročitati u Više o socijalnom zadrugarstvu i njegovim efektima možete pronaći u “Izveštaju o socijalnom zadrugarstvu 2016-2022.”

PREPREKE I PRILIKE ZA RAZVOJ DOMAĆEG ZADRUGARSTVA

Agencije UN koje su aktivne u Srbiji, nisu uključene u implementaciju sopstvenih rezolucija o zadrugarstvu. Sa tim u vezi, nedostaje realizacija seta preporuka vezanih za podršku državama članicama UN u postizanju pomenutih Ciljeva održivog razvoja.

Zadrugarstvo je prepoznato u IPARD programu EU u Srbiji, međutim, zadružni sektor nije praćen niti obuhvaćen izveštajima u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji. I pored toga što ima zajedničku istoriju, slične zakone i što neguje i deli iste vrednosti, domaće zadrugarstvo značajno zaostaje za evropskim. Ovaj disparitet dodatno komplikuje proces pristupanja Srbije EU, jer je posledica nepotpune i nedosledne primene principa zakonitosti i pravila konkurencije, na čemu Evropska komisija inače snažno insistira. Prema Ključnim nalazima Izveštaja za Srbiju: „Država je sačuvala snažan otisak u privredi, a privatni sektor je nerazvijen i sputan slabostima u vladavini prava, posebno u pogledu borbe protiv korupcije i neefikasnosti pravosuđa, kao i u sprovođenju lojalne konkurencije”. Ova pojava je u domaćoj sudskoj praksi prepoznatljiva po favorizovanju privatne i javne svojine u odnosu na zadružnu. Preko 30% zadružne svojine zarobljeno je u sudskim procesima u kojima se često krše Ustavno pravo, Zakon o zadrugama i zakonski rokovi odlučivanja, čime se nanosi značajna šteta i umanjuje likvidnost čitavog sektora.

Prisutna je i nedosledna primena Zakona o zadrugama, koji se nalazi u osmoj godini implementacije, a da nije dobio adekvatnu strategiju niti akcioni plan za primenu.

Zakon se primenjuje selektivno, posebno odredbe čl.12 Zakona, koje na republičkom nivou kroz program podrške zadrugama realizuje Ministarstvo za brigu o selu, na nivou pokrajine Vlada Vojvodine, dok ne postoje primeri njegovog sprovođenja od strane lokalnih vlasti.

Član 12 Zakona o zadrugama propisuje: „Zadruga uživa posebnu zaštitu Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave u obavljanju svoje osnovne delatnosti. Posebna zaštita iz stava 1. ovog člana ogleda se u podsticanju zadrugarstva merama ekonomske, agrarne i stambene politike, kao i drugim razvojnim politikama, uključujući pružanje odgovarajućih olakšica i beneficija, koje se utvrđuju posebnim propisima, tj. kao i mogućnost osnivanja posebnih fondova (fondacija) za razvojne zadruge od strane jedinica lokalne samouprave ili autonomne pokrajine ili obezbeđivanjem sredstava u budžetu jedinica lokalne samouprave, autonomne oblasti i republike“.

Očigledno je da postoji generalno nerazumevanje i neprepoznavanje uloge i značaja koje zadrugarstvo može imati u našem društvu, posebno za male proizvođače i stanovništvo u seoskim i nerazvijenim sredinama. Značajan pomak u ovom pravcu napravilo je Ministarstvo prosvete, koje je prepoznalo učeničke zadruge kao važan deo obrazovno-vaspitnog rada u školama. Ministarstvo prosvete smatra da učeničke zadruge razvijaju potencijal i radne navike učenika, preduzetničke kompetencije, motivaciju, samopouzdanje i svest o vlastitim interesovanjima i mogućnostima. Zahvaljujući programu za unapređenje uslova rada učeničkih zadruga, osnovne i srednje škole u Srbiji su postale pravi rasadnici zadrugarstva. U više stotina učeničkih zadruga, deca se ne uče običnom, već društveno odgovornom poslovanju, što uliva nadu u bolju budućnost. Ученичке задруге – Министарство просвете, науке и технолошког развоја (prosveta.gov.rs) 

U sadašnjosti, aktuelni projekt Ministarstva poljoprivrede i Svetske banke „Konkurenta privreda“ (poznatiji po svom modelu finansiranja kao 50:40:10), zadrugama omogućava pristup značajnim sredstvima i predstavlja pomak u dobrom pravcu. Projekat konkurentne poljoprivrede Srbije (scap.rs)

Za primenu prakse i preporuka UN i EU, uključujući i kvalitetniju primenu zakona i pravila konkurencije, domaćem zadrugarstvu je neophodna podrška aktera iz različitih sektora, koji su zainteresovani za evropske integracije, održivi razvoj i inkuzivno društvo. U ovom smislu, od posebnog je značaja kvalitetnija saradnja i udruživanje resursa zadružnog sektora sa akademskim i civilnim sektorom.

—

Rad Koalicije za razvoj solidarne ekonomije podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji – Europe ASAP“.