Ground UP: Podsticaj razvoja ekosistema socijalnog preduzetništva zarad kreiranja otpornih lokalnih zajednica
Omladinske organizacije, ministarstva i lokalne samouprave u različitim delovima sveta prepoznali su potrebu za istraživanjem načina za podsticanje socijalne, ekonomske i ekološke otpornosti lokalnih zajednica stvaranje novih tržišta rada za mlade. Istaknuta je potreba za saradnjom u izgradnji podržavajućeg okruženja za razvoj socijalnog preduzetništva. Prepoznat je jaz između ideja socijalnog preduzetništva i komercijalizacije u okviru lokalnih ekonomija, kao i potreba za razvojem nove metodologije koja može doprineti unapređenju socijalno-preduzetničkih aktivnosti. Projekat u fokusu ima razvoj metodologije mapiranja socijalno-preduzetničkih akvinosti mladih, u lokalnim zajednicama. Projektom je obuhvaćeno 11 organizacija iz sledećih zemalja: Severna Makedonija, Kostarika, Južna Afrika, Rumunija, Bugarska, Slovenija, Austrija, Danska, Ekvador, Srbija i Peru.
Mapiranje ekosistema socijalne i solidarne ekonomije u Srbiji
Socijalna i solidarna ekonomija (SSE) je polje u kome deluju socijalna preduzeća (SP), koja ekonomskim aktivnostima ostvaruju različite socijalne ciljeve. Prema relevantnim istraživanjima u Evropi i Srbiji, SSE predstavlja održivo rešenje za uravnoteženje ekonomskih, socijalnih i ekoloških ciljeva (destabilisanih negativnim pristupima rastu, a pojačani KOVID-19 krizom). U Srbiji, SSE je nerazvijena – javni sektor i državna uprava je ne prepoznaju, nema stabilnih izvora podrške, ni institucija koje bi je promovisale.
Podrška razvoju ekosistema za socijalna preduzeća: Jačanje uticaja socijalnih preduzeća
Kroz ovaj projekat Koalicija će adresirati goruće pitanje definisanja socijalnih preduzeća u Srbiji i nizak nivo znanja i informacija građana o socijalnoj i solidarnoj ekonomiji. Koalicija želi da sve zainteresovane strane imaju sveobuhvatne, tačne, pravovremene i neophodne informacije o solidarnoj ekonomije, a posebno da imaju veće znanje i razumevanje njenog potencijala za pozitivne društvene promene, njenog društvenog uticaja, u cilju motivisanja da se uključe u razvoj sektora.
Solidarna ekonomija za pravednije društvo
Socijalna i solidarna ekonomija (SSE) predstavljaju etički, vrednosno zasnovan ekonomski razvoj koji daje prednost dobrobiti ljudi u odnosu na profit. U središtu samog koncepta su ljudi koji imaju aktivnu ulogu u oblikovanju svih dimenzija ljudskog života (ekonomska, socijalna, kulturna, politička i životna sredina). SSE postoji u svim sektorima ekonomije, proizvodnje, finansija, distribucije, razmene, potrošnje i upravljanja. SSE ciljano transformiše socijalni i ekonomski sistem koji uključuje javni, privatni i treći sektor u pravcu postizanja dobrobiti zajednice.
Podsticanje razvoja socijalne i solidarne ekonomije
Kako je okruženje socijalnih preduzeća u Srbiji neregulisano i nedovoljno stimulišuće, delovanje aktera koji posluju u ovom sektoru je ograničeno. Pored socijalnih preduzeća koja karakteriše snaža motivacija, ali ograničenja u delovanju, OCD koje zagovaraju izmene i inovacije u politikama u ovoj oblasti, često iniciraju stvaranje socijalnih preduzeća. Ove organizacije nisu samo upoznate sa relevantnim politikama, već nude podršku u obliku finansiranja, edukacija i veština. Ove organizacije snažno su posvećene stvaranju održivog sistema podrške u sektoru socijalnog preduzetništva.
Novo stambeno zadrugarstvo: put do održivog finansiranja.
Jedan od glavnih izazova za uspostavljanje paradigme novog stambenog zadrugarstva u Srbiji, ali i širem regionu, je nedostatak finansijskih mehanizama i instrumenata koji bi podržali stambena rešenja zasnovana na zajedničkom vlasništvu, ekonomskoj solidarnost i kolektivnom upravljanju. Mogućnosti finansiranja veoma su sužene, između dugoročnog individualnog stambenog kredita i kratkoročnog finansiranja za investicione projekte koji očekuju brzi obrt sredstava. Zakonskim sputavanjem i faktičkim nestankom štedno-kreditinih zadruga u Srbiji sredinom 2000-ih, stambene, ali i druge vrste zadruga izgubile su svoje finansijske partnere.
Program razvoja socijalnog preduzetništva – podrška sprovođenju zakona o socijalnom preduzetništvu
Srbija je u februaru 2022. godine usvojila Zakon o socijalnom preduzetništvu, izrađen u saradnji sa sektorom i odgovarajući na njegove potrebe. Zakon o socijalnom preduzetništvu dolazi u pravo vreme kako iz ugla potreba srpskog društva, tako i u skladu sa globalnim agendama. Ipak, kao okvirni zakon, zahteva dalju sistemsku izmenupostojećeg okvira koja će stvoriti uslove za snažniji uticaj zakona na razvoj socijalnog preduzetništva. Osnivanje Saveta za razvoj socijalnog preduzetništva zakonodavac vidi u partnerstvu javnog i civilnog sektora, kroz predviđeni mešoviti sastav, kao i činjenicu da će Savet doneti petogodišnji Program razvoja socijalnog preduzetništva. Savet je osnovan odlukom Vlade RS 19. maja 2022. godine.
Jačanje ekosistema socijalnog preduzetništva.
Zakon o socijalnom preduzetništvu je usvojen početkom 2022. godine nakon decenije intenzivnog rada sa donosiocima odluka. Na ovaj način, sektor socijalnog preduzetništva je postao deo pravnog sistema u Republici Srbiji. Istovremeno je osigurana njegova prepoznatljivost među institucijama i postao je oblast koju treba uzeti u obzir prilikom formulisanja, izmena i donošenja javnih politika od značaja za njegov razvoj.
Mapa socijalnih preduzeća
U osnovi projekta je ideja da se izradi onlajn mapa sa informacijama o socijalnim preduzećima iz regiona V4 i WB6. Fokus projektnih aktivnosti je na tome da se omogući umrežavanje socijalnih preduzeća, omladinskih organizacija i obrazovnih institucija u cilju izgradnje partnerstva i povećanja interesovanja mladih za preduzetništvo. Projekat teži da socijalna preduzeća učini vidljivijima i informacije o njihovim aktivnostima učini dostupnijima širom partnerskih zemalja, ojača kapacitete za umrežavanje između socijalnih preduzeća i poveća veštine prezentovanja proizvoda, usluga i njihove društvene misije. Štaviše, cilj je da proizvodi i usluge socijalnih preduzeća postanu vidljivi i dostupni, ne samo za ljude iz neposrednog okruženja, već i za one koji dolaze iz drugih zemalja. Ideja je da se što veći broj ljudi upozna sa konceptom, bude motivisan da kupuje proizvode ili usluge, time što će dobiti informacije iz onlajn mape.