Posle skoro decenijskog rada na Nacrtu zakona, 4. februara 2022. usvojen je Zakon o socijalnom preduzetništvu. Zakon predstavlja jedno od najnaprednijih zakonskih rešenja za sektor socijalnog preduzetništva u Evropi i po prvi put u Srbiji postavlja pravni okvir za sektor u kojem posluje oko 500 preduzeća.
Glavna odlika ovih preduzeća je da se osnivaju kao rezultat privatne inicijative s ciljem da ponude održiva rešenja za razvoj zajednica, kroz socijalne inovacije, inovativne proizvode u oblasti zaštite životne sredine i cirkularne ekonomije, socijalnog uključivanja i drugim oblastima održivog razvoja. Karakteriše ih društvena misija, demokratsko upravljanje i obaveza da dobit reinvestiraju ili vrate u zajednicu.
Cilj zakona je da definiše pojam socijalne ekonomije i uslove za sticanje statusa socijalnog preduzeća, kako bi se omogućilo postojećim entitetima koji već praktikuju socijalno preduzetništvo da budu i institucionalno prepoznati. Posebna važnost regulisanja ove oblasti ogleda se u mogućnosti razvoja novih finansijskih instrumenata namenjih direktno socijalnim preduzećima, zatim da se radi na unapređenju drugih zakona kako bi se stvarao još povoljniji okvir za poslovanje socijalnih preduzeća (poput poreskih olakšica), zatim mogućnost učešća u postupcima javnih nabavki koje identifikuju društvene elemente.
Način na koji je koncipiran zakon, Srbija prati trendove u Evropskoj uniji, koja je krajem 2021. usvojila Akcioni plan za socijalnu ekonomiju, kao osnov za koordinisano delovanje na uspostavljanju povoljnog okruženja za razvoj organizacija socijalne ekonomije na nivou EU.
Prema statistici, na evropskom tržištu prisutno je dva miliona socijalnih preduzeća, koja upošljavaju oko 11 miliona radnika. Ovaj zakon treba takođe da doprinese i uvećanju broja zaposlenih građana, ali i rešavanju različitih društvenih problema, s obzirom na to da zakon definiše različita polja društvenog uticaja i predviđa i njihovo određivanje, odnosno predviđa da socijalno preduzeće izveštava o svom društvenom uticaju.
Zakon predviđa i uspostavljanje tela koje će pratiti implementaciju zakona i donositi mere za razvoj sektora. Da bi zakon mogao da krene u primenu, neophodno je prvo da se uspostavi funkcionalan Savet za razvoj socijalnog preduzetništva i pripremi predviđeni Program za razvoj sektora, koji će se dosledno i u kontinuitetu sprovoditi.
Koalicija za razvoj solidarne ekonomije, koju čine Evropski pokret u Srbiji, Inicijativa za razvoj i saradnju, Smart kolektiv i Trag fondacija, bili su aktivni članovi radne grupe za izradu Nacrta zakona o solidarnom preduzetništvu, a značajnu podršku ovom procesu dala je Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju, kroz Srpsko-nemačku inicijativu za održiv rast i zapošljavanje.
