Vesti

Umrežavanje i strateške mere – formula za razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji

Socijalno preduzetništvo - KoRSE - Divčibare

Koalicija za razvoj solidarne ekonomije je održala prvo u nizu okupljanja relevantnih aktera na lokalnom nivou u svetlu izrade Programa razvoja socijalnog preduzetništva. Skup je održan 27. septembra na Divčibarama uz prisustvo socijalnih preduzeća, udruženja i stručnjaka koji se bave socijalnim preduzetništvom.

Učesnici su razmenili mišljenja na dve centralne teme: mogućnost obnavljanja mreže socijalnih preduzeća i predlozi aktivnosti i mera za izradu Programa razvoja socijalnog preduzetništva.

Učesnici, a prevashodno prisutna socijalna preduzeća, su izneli potrebu za umrežavanjem. Koristi od takve mreže su viđenje u kreiranju tržišta za proizvode i usluge socijalnih preduzeća, pre svega promovisanjem njihovih dodatnih vrednosti, zatim pristupu evropskim fondovima, zaštiti od nelojalne konkurencije i, najzad, zajedničkom zastupanju stavova prema donosiocima odluka.

Istovremeno, zaključeno je da je potrebno uložiti dosta napora da se takva mreža oživi. Prioritet je informisati i konsultovati postojeća socijalna preduzeća u narednom periodu, a zatim raditi na definisanju ciljeva i tematskim okvirima delovanja.

Istaknuto je da je važno da mreža bude osnovana i vođena od socijalnih preduzeća. Prethodna Mreža socijalnih preduzeća Srbije (SENS) je dugi niz godina predstavljala reprezentativnu nacionalnu mrežu socijalnih preduzeća i cilj joj je bio promocija sektora.  Vremenom je izgubila kohezivne i upravljačke kapacitete budući da je funkcionisala na neformalnim osnovama i, pored toga, je bila administrativno vođena od drugih aktera socijalne ekonomije.

Dragan-Sreckovic-KoRSE

Buduća mreža socijalnih preduzeća treba da bude oblikovana i vođena od strane socijalnih preduzetnika.

Proces izrade Programa razvoja socijalnog preduzetništva je u toku, te su učesnici  razmenili mišljenja o aktivnostima i merama koje bi po njima potencijalno mogle da se nađu u budućem strateškom dokumentu Vlade Republike Srbije. To se pre svega odnosilo na normativno-institucionalni okvir, mere podsticaja i mere afirmacije.

U vezi sa izmenama i dopunama normativno-institucionalnog okvira bilo je stavova da nisu potrebne veće izmene propisa, već efektivno funkcionisanje postojećih, ali većina učesnika je ipak saglasna da je važno da dođe do izmena propisa u srodnim oblastima. Tako je navedeno da je u oblasti javnih nabavki važno da dođe do dopune kriterijuma za rezervisane javne nabavke, zatim da se u oblasti socijalne zaštite odgovarajućim izmenama da prednost pružaocima socijalnih usluga koji imaju status socijalnog preduzeća, da se normativno prepoznaju sve osetljive grupe, itd.

Predlog u okviru mera podsticaja  je podrazumevao stvaranje finansijskih instrumenata namanjenih različitim stepenima razvoja socijalnih preduzeća. Prva faza je najosetljivija i podrazumevala bi specijalizovane instrumente socijalnim preduzećima u osnivanju i to kao bespovratna sredstva. Za preduzeća u drugoj fazi, tj. ona koja su već razvila proizvode ili usluge, predložena je neka vrsta mekog kredita u smislu postojanja grejs perioda sa povoljnom kamatnom stopom. U ovom slučaju viđeno je da postojeći Fond za razvoj treba da prepozna socijalna preduzeća. Krediti komercijalnih banaka bi bili namenjeni socijalnim preduzećima u trećoj fazi, a ulaganja u osnivački kapital u poslednjoj, četvrtoj fazi.

Država bi trebalo da ima vodeću ulogu kod prava dva instumenta, dok komercijalne institucije treba da se pojave isključivo u razvijenim fazama. Pored finansijskih podsticaja mora da bude osmišljena prateća nefinansijska podrška u vidu različitih formi edukacija.

Jacanje ekosistema socijalne ekonimije - Divčibare

Podsticajne mere u budućem strateškom dokumentu jesu važne, ali ne bi trebalo umanjiti značaj izmena normativno-institucionalnog okvira i informativno-edukativnih aktivnosti.

Informisanje i promocija svih aktera na svim nivoima je često podcenjen, ali zapravo krucijalni skup mera i ovde je nezaobilazno partnerstvo sa medijima. Pored medija, važno je informisati akademsku zajednicu, pa i sasvim neuobičajene aktere poput revizora. Rad sa Državnom revizorskom agencijom i uopšte informisanje revizora bi umnogome pomoglo širenju prakse socijalnih javnih nabavki. Konačno, i sama socijalna preduzeća moraju biti obuhvaćena promotivnim aktivnostima. Naime, u narednom periodu, izazov je objasniti jasne koristi za socijalna preduzeća za registraciju statusa po osnovu Zakona o socijalnom preduzetništvu. Po mišljenju učesnika, važno da se što više preduzeća registruje jer država mora videte da postoji interesovanje u ovoj oblasti da bi je dalje razvijala.

Naredna okupljanja će biti organizovana u Čačku i Pančevu.

Događaj je organizovan u okviru projekta Jačanje ekosistema socijalnog preduzetništva. Ovaj projekat je dobio podršku projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u članku je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.

Related Posts

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *