Socijalna preduzeća u doba krize – akteri solidarnosti

Kao preduzeća koja jedanko ili više od profita, vrednuju ljude i planetu, socijalna preduzeća se prepoznaju kao jedni od glavnih nosilaca pozitivnih promena u društvu i kao akteri koji daju praktičan doprinos rešavanju problema u zajednici.

Jedan osvrt na društvene probleme, bilo u Srbiji, Evropi ili svetu, dovoljan je da se prepozna bar jedno socijalno preduzeće koje svojim delovanjem doprinosi rešavanju tog problema. Da li je reč o zapošljavanju marginalizovanih, socijalnom uključivanju kroz obuke, treninge i edukacije, paketima pomoći ugroženim kategorijama u vanrednim okolnostima ili ekološki napori u pravcu očuvanja životne sredine – tu su socijalna preduzeća. Izveštaj o uticaju Fondacije Schwab 2020 Dve decenije uticaja ukazao na doprinos mreže 400 vodećih socijalnih preduzeća i inovatora: oni podržavaju unapređenje kvaliteta života za više od 622 miliona ljudi, štiteći životni vek, pokrećući socijalnu uključenost i održivost životne sredine i pružajući kvalitetniji pristup zdravlju, sanitarnoj zaštiti, obrazovanju i energiji.

Kao takva, socijalna preduzeća se bave društvenim izazovima od svog nastanka, nezavisno od toga da li živimo u vremenima globalnih ili lokalnih kriza i podstaknuta su idejom trasiranja razvoja (lokalnih) zajednica na način da se stvori pravedniji i kvalitetniji sistem za ljude i planetu.

Upravo je COVID-19 kriza ponovo u fokus postavila otpornost socijalnih preduzeća tokom društveno-ekonomskih kriza i iznedrila novi optimizam kad je reč o snazi ovih preduzeća da se odupru rušilačkim faktorima ekonomskih kriza u mejnstrim ekonomiji kao što su: recesija – pad proizvodnje i potrošnje, smanjenje investicija, otežana distribucija i slično. Prema iskustvu tokom i nakon Svetske ekonomske krize 2008. godine, osim što je veliki broj ljudi ostao bez posla u profitnim kompanijama pre svega, veliki broj onih koji su bili u sistemu socijalne zaštite imao je otežan pristup uslugama. Jedini sektor koji je u to vreme beležio rast je sektor socijalnog preduzetništva. U državama u kojima ovaj sektor ima dugu tradiciju, poput Španije i Italije, značajan broj ljudi je svoje zaposlenje je našao u organizacijama poput zadruga, socijalnih preduzeća i udruženja.

Iako je rano sagledati sveobuhvatne posledice COVID-19 krize po celukupnu privredu i zajednicu, moguće je uočiti razloge zbog kojih sektor socijalnog preduzetništva, mada pogođen, može ne samo prevazići krizu, već ponovo ukazati na manjkavosti postojećeg ekonomskog sistema i potrebu da se izgradi ekosistem za razvoj socijalnog preduzetništva i solidarne ekonomije kao modela ekonomije i društva koji brine o zajednici, ljudima i planeti. Analizom delovanja socijalnih preduzeća tokom COVID-19 krize, mnoge ekspertske grupe unutar Svetskog ekonomskog foruma, Međunarodnog saveta za male biznise, Mreže socijalnih preduzeća u Velikoj Britaniji i mnogih drugih, prepoznale su karakteristike koje čine socijalna preduzeća otpornijim u krizama od tradicionalnih aktera u ekonomiji. Uz izrazito integrisanje lokalnog konteksta u delovanje socijalnih preduzeća, svet ipak globalno prepoznaje socijalno preduzetništvo kao napor ka izgradnji boljeg društva i socijalna preudzeća kao aktere koji podnose i veće napore za suzbijanje kriza kada one nastupe.

Koje karakteristike socijalnih preduzeća pomažu boljem podnošenju kriza, poput COVID-19 krize, u odnosu na druge aktere u ekonomiji?

1. Socijalna preduzeća lakše dopiru do najugroženijih kategorija, od vlade ili pojedinih privrednih inicijativa

Kao što smo već rekli, socijalna preudzeća se bave društvenim izazovima nezavisno od prirode krize. U pojedinim slučajevima, socijalna preduzeća više brinu i kvalitetnije usluge pružaju osetljivim kategorijama društva, nego sama država. U periodima krize, socijalna preduzeća imaju izgrađeniju infrastrukturu za rad sa osetljivim grupama, koje u krizi, iznova bivaju više pogođene, i usled toga su spremnija da tim ljudima pruže hitnu i neophodnu pomoć.

2. Socijalna preduzeća češće uz brzu reakciju postaju deo napora za pružanje pomoći

Kao preduzeća koja imaju snažne društvene misije, socijalna preudzeća prepoznaju probleme u zajednici i imaju snagu orijentisanja prema vanrednim društvenim promenama – da li ste čuli za socijalna preduzeća koja se bave pružanjem socijalnih usluga, a potom u periodu krize izrađuju maske, rukavice i druge santiarne potrepštine za pomoć zajednici usled nestašice? Upravo doslednost u bavljenju društvenim problemima, socijalna preduzeća postavlja na prvi front kada je reč i o suzbijanju krize dok ona traje.

3. Socijalna preduzeća više deluju lokalno i prisutnija su u zajednici

Iako se brojna socijalna preduzeća bave i izvozom svojih proizvoda ili plasiraju svoje usluge i proizvode online, opet zajednicu grade na lokalu, jer društvenu misiju sprovode lokalno. Ovakav pristup omogućava kako pomoć ljudima od strane socijalnih preduzeća u dobra krize, tako i oslonac socijalnim preduzećima na zajednicu ljudi koja prepoznaje njihove napore i podržava pozitivne promene i doprinos razvoju zajednice koji ona stvaraju i u vremenima van krize.

4. Socijalna preduzeća nisu nužno zavisna samo od profita i hibridnost njihovog finansiranja može biti prednost

Mada se često govori o finansijskoj održivosti socijalnih preduzeća kao zajedničkom izazovu za ovaj model poslovanja, periodi krize ukazuju i da isključiva zavisnost od profita može biti poguban model poslovanja. Kako nije reč samo poslovanju, već i o pozitivnom uticaju u zajednici, socijalna preduzeća mogu se osloniti na donacije i filantropska davanja tokom kriza, kao i u periodima van njih. Ovakav model nikako ne omogućava socijalnim preduzećima da u periodima krize stvore dodatni profit ili značajno unaprede poslovanje, već da lakše podnesu udarce recesije, što ih opet razlikuje od tradicionalnih preduzeća.

Kada govorimo o otpornosti socijalnih preduzeća u periodima kriza, govorimo o karakteristikama koje odlikuju socijalna preduzeća kao takva i van perioda krize. Teško je i previše oportunitetno govoriti o tome da socijalna preudzeća lako podnose krize ili čak bolje posluju dok one traju. Socijalna preduzeća kao i druga preduzeća, bivaju pogođena krizom, samo je pitanje da li su usled ovih karakteristika otpornije na udarac krize koji za ishod ima prestanak poslovanja. Pored toga, socijalna preduzeća se razlikuju u poslovanju i generalizacija bi odvela na pogrešan trag, kada bismo rekli da bi sva opstala zbog krakteristika socijalnog preduzetništva koje postoje i inače. Uprkos tome, ono što je zajedničko svim socijalnim preduzećima je, ipak, šansa da upravo zbog ovih karakteristika, poput doslednosti u delovanju, na kraju uspeju da podnesu najteže udarce krize.

Socijalnim preduzećima ljudi su u centru pažnje. Izgradnja podsticajnog okruženja, očuvanje prirode, razvoj zajednice u kojima žive i institucija su osnov njihovog delovanja. Socijalna preduzeća se ne bave simptomima siromaštva, već njegovim uzrocima. Kroz svoje delovanje utiču na kreiranje struktura koje onemogućavaju da građani budu van sistema. Ipak, ekosistem u kome deluju određuje njihovu efikasnost. Pod ekosistemom se podrazumeva niz razvojnih faktora (javne politike, sposobnost samoorganizovanja, istraživanje i obuka, menadžerske sposobnost, finansije) i njihova međusobna povezanost, koja čini klimu u kojoj socijalna preduzeća nastaju i razvijaju se.

Kako je poznato da krize mogu da iznedre i pozitivne društvene promene, upravo uviđanje značaja delovanja socijalnih preduzeća najpre u krizama, ukazuje na to da jedna od glavnih pozitivnih promena u narednom periodu može biti prioritiziranje podrške razvoju socijalnog preduzetništva na političkim agendama mnogih vlada u svetu, kao i u Srbiji.

Od fundamentalne važnosti za održivost i pravičan razvoj celokupnog društva je prepoznati ove inicijative u merama koje se odnose na oporavak društva nakon pandemije. Širom sveta, lokalne, regionalne i nacionalne vlasti su u programe oporavka smestile i podršku organizacijama socijalne i solidarne ekonomije, poput socijalnih preudzeća. Srpsko društvo je i pre krize bilo ranjivije, zbog slabih institucija, netransparentnih procesa koje sprovode institucije, sive i crne ekonomije, što za rezultat ima izuzetnu segregaciju građana i veliki broj njih isključenih iz različitih sfera društva. Sektor socijalne i solidarne ekonomije u Srbiji posluje bez politike i zakona koji uvažava ove aktere. Sad je prilika da se s merama oporavka, organizacije socijalne i solidarne ekonomije artikulišu i zauzmu zajednički stav u pogledu razvojnih politika i mera koje su im neophodne za održiviji odgovor na krizu i dugoročnu stabilnost u pogledu poslovanja.

Koalicija za razvoj solidarne ekonomije pokrenula je prvi blog o socijalnom preduzetništvu u Srbiji u okviru projekta “Podsticanje razvoja socijalne i solidarne ekonomije u Srbiji” koji se realizuje u kooperaciji sa Fondacijom Heinrich Boll Stiftung – predstavništvo Beograd.

Podelite tekst na društvenim mrežama

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Socijalna preduzeća u doba krize – akteri solidarnosti Dalje

https://www.facebook.com/events/877156836010638/

Bazar - Ženske inicijative u socijalnom predzetništvu

Na svetski dan borbe protiv trgovine ljudima, NVO Atina organizuje bazar – “Ženske inicijative u socijalnom preduzetništvu”, kako bi se proslavile ženske snage i žensko preduzetništvo!

Bazar će se održati u utorak 30. jula u Dorćol Platzu od 18.00 do 22.00h.

Solidarno i ravnopravno društvo grade se sa svim onim ženama i ženskim inicijativama koje se usuđuju da budu hrabre, drugačije i odvažne. Bazar je prilika za upoznavanje sa njihovim radom i njihovim velikim idejama koje menjaju lokalne zajednice širom Srbije, stvaraju brojne ženske inicijative i platforme za unapređivanje položaja žena u društvu. Takođe, bazar je prilika i da se podrže ove inicijative i preduzeća kupovinom njihovih proizvoda.

Program će upotpuniti sjajna standup komičarka Sandra Silađev – Dinja, dok će muzički intermezzo prirediti Wonder String Quartet.

Ne propustite priliku da budete deo događaja koji stvara odgovornu zajednicu i slavi snagu žena!

Bazar - Ženske inicijative u socijalnom predzetništvu Dalje

Otpočeta ex-ante analize u oblasti socijalnog preduzetništva

Predstavnici Republičkog sekretarijata za javne politike, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalne alijanse za lokalni i ekonomski razvoj, Kabineta premijerke Vlade Republike Srbije i Koalicije za razvoj solidarne ekonomije održali su sastanak povodom otpočinajnja rada tima za izradu ex-ante analize kako bi se izvršile pripreme za normativno regulisanje oblasti socijalnog preduzetništva u Srbiji. Tim za izradu ex-ante analize čine predstavnici predstavnici relevatnih javnih institucija, sindikata I civilnog sektora koji će u narednom periodu izvršiti pregled stanja u oblasti socijalnog preduzetništva, na osnovu čega treba da se sprovede planiranje, formulisanje i izbor opcija javnih politika i razmatranje nacrta propisa koji treba da regulišu ovu oblast.

U okviru sastanka održana je i radionica na kojoj je predstavljena metodologija izrade ex-ante analize koja je razvijena u okviru Republičkog sekretarijata za javne politike. Tim za izradu ex-ante analize treba da primenom predstavljene metolodogije predstavi rezultate koji treba da posluže kao osnovne informacije pri kreiranju javnih politika i mera u oblasti socijalnog preduzetništva. Za potrebe izrade ex-ante analize u narednom periodu očekuje se i otpočinjanje konsultativnog procesa sa predstavnicima socijalnih preduzeća i svih drugih zainteresovanih satrana po pitanju kreiranja adekvatne političko-pravne regulacije i mera za razvoj.

Naredni period pokazaće koliko je moguće postaviti regulatorne okvire za oblast socijalnog preduzetništva, u kakvoj formi je potrebna regulacija (da li je potreban zakon ili su potrebnije mere za razvoj) i koliko će pristup od strane države u pravnom smislu biti sveobuhvatan, s obzirom na raznolikost socijalnih preduzeća, načina poslovanja i pozitivnog društvenog uticaja koji kreiraju.

Napori svih strana usmereni su na pronalaženje i kreiranje adekvatnog okvira za prepoznavanje i pružanje podsticaja za razvoj celokupnog sekotra socijalnog preduzetništva.

Aktivnosti Koalicije za razvoj solidarne ekonomije sprovode se u kooperaciji sa Fondacijom Hajnrih Bel – predstavništvo Beograd.

Otpočeta ex-ante analize u oblasti socijalnog preduzetništva Dalje

Predstavnici državne uprave u studijskoj poseti socijalnim preduzećima

Predstavnici Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom i Republičkog sekretarijata za javne politike imali su priliku da se upoznaju sa radom i društvenim misijama socijalnih preduzeća Naša kuća, Kvart studio i Kafe 16.

Studijska poseta socijalnim preudzećima u organizaciji Koalicije za razvoj solidarne ekonomije, organizovana je 10. Juna u Beogradu, a predstavnici javne uprave mogli su da na najbolji način spoznaju prirodu i potrebe ovih preduzeća, kako bi podrška države u razvoju solidarne ekonomije i socijalnog preduzetništva u Srbiji bila adekvatnija.

Postalo je jasno da je svim socijalnim preduzećima zajednička komponenta značajan doprinos društvenom i ekonomskom razvoju osetljivih grupa, a zatim i celokupne zajednice, ali da se svako preduzeće suočava sa specifičnim izazovima i potrebama. Naša kuća je sjajan primer radne integracije lica sa invaliditetom, kojima je procenom o radnoj sposobnosti od strane države, sposobnost rada postala upitna, dok njihov rad u ovom preduzeću upravo pokazuje višestruke benefite za samog zaposlenog. Ne samo da su zaposleni sposobni za rad, već kvalitet njihovog rada ni na koji način nije manji od zaposlenih u bilo kom drugom preduzeću. Predstavnici državne uprave, bili su u prilici i da se bliže upoznaju sa spletom društveno-ekonomske koristi koju stvara socijalno preduzeće Naša kuća kroz različite proizvodne programe, poput Kuhinje na točkovima, koja pomaže starim, često nepokretnim licima ili poput hidroponične proizvodnje voća i povrća, kojom se daje doprinos zaštiti životne sredine.

Koliko je podrška i pomoć ženama sa invaliditetom, koje trpe ili su trpele nasilje važna, predstavilo je socijalno preduzeće Kvart studio. Stvaranje uslova za sigurniji i kvalitetniji život, radnu integraciju, oporavak od posledica nasilja ili prevenciju od nasilja, Kvart studio prioritizuje kao svoje ciljeve. Pored fenomenalnih grafičkih dizajnova i print materijaila, Kvart studio omogućava i različite vrste obuka u cilju razvoja veština i sposobnosti žena sa invaliditetom. Specifičnost dela osetljive grupe kojoj Kvart pruža podršku, upućuje na kompleksnu i često neadekvatnu procenu radne sposobnosti koju obavlja država, ali i visoku cenu taksi i poreza za procenu radne sposobnosti, dobijanje sertifikata za organizovanje obuka i slično. Prema iskustvu socijalnog preduzeća Kvart, ali i mnogih drugih, još jednom je istaknuta razlika u pristupu države prema preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom I prema drugim tipovima socijalnih preduzeća. Preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom odavno su prepoznata u državnom kako pravnom, tako i operativnom okviru i uživaju jednostavnije uslove i procedure, dok sa drugim tipovima socijalnih preduzeća to nije slučaj.

Značajne informacije za planiranje podrške koju država treba da pruži razvoju ovog sektora, stigle su i od socijalnog preduzeća Kafe 16. Kao poslovni poduhvat udruženja građana Svratište, Kafe 16 je nastao kao mesto gde mladi ljudi bez roditeljskog staranja, nakon prolaska programa edukacije i socijalizacije u Svratištu, u ranim uzrastima, imaju gde da steknu radne veštine iz oblasti ugostiteljstva i na taj način bivaju spremniji za tržište rada u uzrastu adolescencije. Kafe 16 otvorio je sasvim drugačija pitanja, poput često nepostojanja administratitvne evidencije o postojanju pripadnika ove grupe mladih, poteškoća u ostvarivanju uslova za socijalnu pomoć, zdravstvenu brigu i negu i na kraju krajeva nepostojanje državnog programa kroz koji bi se pružila podrška i pomoć ovoj grupi mladih. Da država može mnogo da pomogne razvoju socijalnog preduzetništva u Srbiji i da veliki doprinos razvoju solidarne ekonomije uopšte, zaključak je bio svih predstavnika u okviru studijske posete. Otvorena su važna pitanja poput toga da li je donošenje zakona o socijalnom preduzetništvu, adekvatan podsticaj za razvoj ovog sektora, ili su upravo izmene u administrativnim procedurama, postojećim zakonima koji dotiču ovaj sector, poput zakona o socijalnoj zaštiti, kreiranje različitih operativnih i finansijskih programa podrške, izmenama u poreskom sistemu ipak najpotrebniji vid podrške za razvoj od strane države.

Studijska poseta završena je uz obećavajući entuzijazam i spremnost da se mapiraju glavne državne administrativne prepreke i izazovi, kako bi se dale preporuke za izmene, a sve u cilju pružanja podrške razvoju socijalnog preduzetništva i solidarne ekonomije u Srbiji.

 

Aktivnosti Koalicije za razvoj solidarne ekonomije sprovode se u kooperaciji sa Fondacijom Hajnrih Bel – predstavništvo Beograd.

Predstavnici državne uprave u studijskoj poseti socijalnim preduzećima Dalje

Razvoj socijalnog preduzetništva i solidarne ekonomije – SIF 2019

U okviru šeste regionalne konferencije Forum socijalnih inovacija (30-31.maj 2019.godine), u organizaciji Smart Kolektiva sa partnerima, održan je i panel „Razvoj socijalnog preduzetništva i solidarne ekonomije“ sa ciljem predstavljanja Koalicije za razvoj solidarne ekonomije i primera održivih socijalnih preduzeća u našoj zajednici. U ime Koalicije za razvoj solidarne ekonomije govorile su Dina Rakin (Evropski pokret u Srbiji) i Ivana Stančić (Smart Kolektiv), dok su kao primeri održivih i uspešnih socijalnih preduzeća istupili Marijana Savić direktorka udruženja građana Atina i socijalnog preduzeća Bagel Bejgl, Nikoleta Kosovac koordinatorka programa Liceulice, Anica Spasov predsednica udruženja i socijalnog preduzeća Naša Kuća/Kuhinja na točkovima i Igor Kojčić predsednik upravnog odbora poljoprivredne zadruge Agro Iris.

Dina Rakin predstavila je trendove razvoja solidarne ekonomije i socijalnog preduzetništva u prethodnim godinama u Srbiji i istakla mapirane potrebe za dalji razvoj, sa akcentom na potrebe duboke analize sektora socijalnog preduzetništva, definisanja odgovarajućih zakonskih okvira koji će takođe omogućiti dalji razvoj sektora, kao i potrebu daljeg informisanja javnosti i građana o tome šta solidarna ekonomija predstavlja i koliko su socijalna preduzeća perspektivni mehanizmi podrške za razvoj celokupnog društva.

Pregled stanja u sektoru socijalnog preduzetništva predstavila je Ivana Stančić, naglasivši da se najveći broj socijalnih preduzeća bavi ekonomskim osnaživanjem i zapošljavanjem marginalizovanih grupa, ali da taj podatak ne treba da prevari jer socijalna preduzeća pokrivaju i pružanje socijalnih usluga, kao i proizvodnju proizvoda namenjenih marginalizovanim grupama. Pregled stanja u sektoru govori i o tome da 45% socijalnih preduzeća pruža neku vrstu socijalnih usluga, a da 20% njih pokriva  500 – 1000 direktnih korisnika godišnje, što ih pozicionira kao moguće partnere državi u sprovođenju programa socijalnih usluga. U prilog tome govori i podatak da 10% socijalnih preduzeća koja pružaju usluge, stvore vrednost preko 100.000 evra godišnje.

Upravo Koalicija za razvoj solidarne ekonomije okuplja organizacije civilnog društva koje su aktivne na polju socijalnog preduzetništva i solidarne ekonomije u Srbiji, u cilju njihovog povezivanja i zajedničkog rada na razvoju ovog polja kroz udružene istraživačke, strateške, edukativne, praktično-podsticajne, promotivne i druge aktivnosti. Kao dugogodišnji zagovornik razvoja solidarne ekonomije i socijalnog preduzetništva, koalicija uživa poverenje i podršku socijalnih preduzeća Upravo Begel Begel, Naša Kuća, Agroiris i Liceulice predstavljaju primere ne samo uspešnih i održivih socijalnih preduzeća, već i primere koji prepoznaju i rado podržavaju napore Koalicije u razvoju celokupne zajednice socijalnih preduzetnika.

Dina i Ivana su predstavile ova socijalna preduzeća i kroz pitanja otkrile: Šta su bili njihovi naveći podsticaji za razvoj? Šta su njihove dalje potrebe? Šta su njihove dalje ambicije? Šta su najveći izazovi?

Dugogodišnja borba na polju socijalne inkluzije žrtava trgovine ljudima

Ispred udruženja građana Atina i socijalnog preduzeća Bagel Bejgl, Marijana Savić otkrila je kako izgleda dugogodišnja borba na polju socijalne inkluzije žrtava trgovine ljudima i drugih vidova eksploatacije i aktivističkog bavljenja društvenim problemom trgovine ljudima i nepostojanja adekvatnih programa za dugoročnu podršku žrtvama. Kao najveći podsticaj u više navrata bio je tim, uporan i pun vere u borbu za prave vrednosti. Tako nastaje i Begel Begel, socijalno preduzeće koje se bavi proizvodnjom hrane i keteringom sa ciljem obezbeđivanja sredstava za sprovođenje programa pomoći žrtvama, koje sprovodi udruženje građana Atina. Kao najveća potreba ne javlja se samo zapošljavanje i otvaranje novih radnih mesta za žrtve trgovine ljudima, već pomoć koja im se pruža da se integrišu na tržište rada, kao i psihološka pomoć koja najviše upućuje na potrebu međusektorske saradnje. Zaključak koji se nameće je upravo da su socijalna preduzeća u velikom broju slučajeva posrednici između marginalizovanih grupa i celokupnog tržišta rada i da upravo ona uspevaju da dokažu da svi zaslužuju jednake šanse.

Šansa za ekonomski najugroženije u društvu

Od ideje za koju su mnogi govorili da neće uspeti, jer je stvar i društvenih pitanja i kulture u Srbiji, do uspešne priče o uličnom magazinu Liceulice, govorila je programska koordinatorka Nikoleta Kosovac. Od samog početka Liceulice u fokus je stavljalo važna društvena pitanja i postavljalo u fokus, napor da se pruži šansa ljudima koji su ekonomski najugroženiji. Pre tri do četiri godine, Liceulice izdavalo se u svega 1000 primeraka godišnje, dok se danas na godišnjem nivou izda 9 brojeva u 10.000 primeraka, od čega se skoro sve proda. Danas, Liceulice nalazi se na ulicama Beograda, Novog Sada, Skoplja, a u planu je osvajanje i ulica drugih velikih gradova u regionu. Kako Liceulice funkcioniše na poznatom modelu održivosti, prisutnom u raznim delovima sveta, Nikoleta je istakla da upravo inovacija nije nužna, već kvalitetan model koji može da obezbedi podršku zaposlenima iz marginalizovanih grupa i kvalitetan sadržaj za sam magazin. Ipak, kao najveća potreba istakla se mentorska i stručna podrška, jer nije potrebno da postoje samo donatori koji obezbeđuju finansijsku podršku, već i partneri koji svojim znanjem pomažu u razvoju. Sledeća po redu je potreba razvoja novih finansijskih instrumenata za razvoj socijalnih preduzeća. Na kraju, najvažnije je da su prodavci na ulicama nasmejani, a da osmeh dobijaju za uzvrat uz nove verne čitaoce Liceulice, kao dokaz da se vrednosti socijalne inkluzije i ideje jednakosti šansi šire u našem društvu.

Kvalitet proizvoda i usluga socijalnih preduzeća može parirati kvalitetu ostalih proizvoda i usluga na tržištu

Anica Spasov podelila je priču o razvoju udruženja i socijalnog preduzeća Naša Kuća kroz godine. Proizvodnja socijalnog preduzeća Naša Kuća, širila se od proizvodnje papirne galanterije i ambalaže do uzgajanja povrća hidroponijom i proizvodnje hrane u okviru „Kuhinje na točkovima“. Naša Kuća verna je podrška heterogenijoj grupi marginalizovanih, i sa svojim razvojem omogućava njihovu sve veću emancipaciju kroz zaposlenje, a time i bolje životne uslove i onih koji su im najbliži. Kao najveći izazov prepoznaje se stav koji dolazi od društva da je kvalitet proizvoda socijalnih preduzeća upitan, zbog toga što se ograničeno ulaže u istraživanje i razvoj samih procesa proizvodnje, jer se mnogo više ulaže u razvoj uslova rada zaposlenih. Takav stav smatra se problematičnim, jer je pored toga što nije baziran na činjenicama, sputava razumevanje socijalnog preduzeća kao preduzeća koje doprinosi rešavanja društvenog problema, ali je i dalje preduzeće koje funkcioniše po tržišnim principima. Stav koji Anica ističe da je potreban da dođe od strane društva jeste stav da marginalizovanim grupama na tržištu rada treba pružiti šansu da se pokažu kao korisni i vredni članovi društva, dok im je u potpunosti nepotrebno sažaljenje, jer je ono najčešće veliki kamen spoticanja i potpuno pogrešna predstava o marginalizovanim grupama. Pored potrebe za daljom i većom finansijskom podrškom za razvoj, istakla se i već pomenuta potreba za stručnjačkom i ekspertskom podrškom za dalje širenje preduzeća, ali i postizanje potpune ekonomske održivosti.

Socijalna preduzeća treba da neguju razvoj tržišnog pristupa poslovanju uz doslednost društvenoj misiji

Iz organizacije Inicijativa za razvoj i saradnju, razvila se poljoprivredna zadruga Agro Iris, a njen predstavnik Igor Kojčić, istakao je da je upravo cilj pružanje podrške i pomoći malim poljoprivrednim gazdinstvima. Igor je objasnio da upravo ova zadruga omogućava malim gazdinstvima da funkcionišu u uslovima fair trade i da za vrednost koju pružaju u lancu, zaista povratno dobiju zasluženu vrednost. Kao prepoznatu potrebu u daljem razvoju, Igor vidi dva ključna elementa: Prvi je razvoj osećaja odgovornosti za preuzimanje inicijative, od sopstvene odgovornosti, odgovornosti lokalne zajednice, proizvođača, do odgovornosti javnih službi koje se bave pitanjima poljoprivrede. Odgovornost je i zalagati se za povećanje odgovornog pristupa pitanjima poljoprivrede kod svih aktera u zajednici. Drugi element odnosi se na sva socijalna preduzeća, a podrazumeva prisećanje da je reč o preduzećima pre svega, a potom o preduzećima koja za cilj imaju davanje doprinosa rešavanju društvenih problema. Kao socijalna preduzeća koja neguju ekonomski pristup koji ne remeti društveno-aktivističku doslednost i vernost, socijalna preduzeća mogu biti u potpunosti održiva. Kao ključna potreba, istakla se potreba za odgovornim investiranjem, pored povećanja finansijske podrške, jer je važno na koji način se upotrebljava taj novac. Iz čega sledi i drugi, ništa manje važan preduslov za razvoj, unapređenje menadžmenta i stručnosti u vođenju socijalnih preduzeća. Poseban akcenat stavljen je na potrebu saradnje sa javnim sektorom i povećanje razumevanja države kada je reč o poreskoj politici i regulatornom okviru za socijalna preduzeća.

Nakon poduvučene crte, socijalna preduzeća prepoznaju se po svojim filantropskim i altruističkim motivima, doslednosti, hrabrosti i upornosti u borbi za vrednosti socijalne inkluzije i jednakih šansi koje danas u našem društvu treba da čine jedan od stubova društveno-ekonomskog razvoja. Takođe, prepoznata su kao preduzeća koja se suočavaju sa velikim i internim i eksternim izazovima u razvoju. Nedostatak finansijskih i ljudskih kapaciteta u samim preduzećima, menadžerskih veština i u razvoju poslovanja, finansiranju, marketingu i samoj nerazvijenosti tržišnog i ekonomskog pristupa poslovanju. Nedovoljno podsticajno okruženje ogleda se u nedostatku zakonskog okvira za funkcionisanje socijalnih preduzeća, nedovoljno razvijeni mehanizmi finansijske podrške poput fondova namenjenih za razvoj socijalnih inovacija i finansijskih instrumenata prilagođenih socijalnim preduzećima, nedovoljno poznavanje solidarne ekonomije i socijalnog preduzetništva od strane šire javnosti i zajednice.

Upravo se na Forumu socijalnih inovacija 2019. godine iznova postavio zadatak za svakog člana zajednice socijalnog preduzetništva i solidarne ekonomije – dalje zalaganje za razvoj naše zajednice.

Forum socijalnih inovacija 2019 obogatili su i drugi paneli poput: Panela za predstavljanje inovativnih mehanizama u finansiranju socijalnih inovacija u Srbiji: Fond za razvoj socijalne ekonomije, Panela za predstavljanje „Stvarno važne kartice“ kao inovativnog modela davanja u Srbiji, Panela o socijalnim inovacijama u EU uz pregled prošlog perioda i predviđanja u budućnosti, Panela o socijalnom preduzetništvu u regionu i Beogradskoj deklaraciji nakon 5 godina, kao i panelima o socijalnim inovacijama u EU, socijalnim inovacijama u oblastima poljoprivrede i zelene ekonomije. Još mnogo toga doneo je #SIF2019 , a više o tome na sajtu organizacije Smart Kolektiv.

Fotografije sa Foruma socijalnih inovacija 2019, preuzete su sa oficijelne stranice organizacije Smart Kolektiv.

Razvoj socijalnog preduzetništva i solidarne ekonomije – SIF 2019 Dalje

Scroll to Top