FINANSIRANJE PO MERI SOCIJALNIH PREDUZEĆA

Neven Marinović

Neven Marinović

Kada su u Maju, 1978 godine, u gradu Barlingtonu, saveznoj državi Vermont, Bil Koen i Džeri Grinfild otvorili svoju prvu Ben & Jerry poslastičarnicu niko, pa ni oni sami, nisu mogli da pretpostave najmanje dve stvari koje su se desile u narednih 30-ak godina. Prva je da će od te male poslastičarnice, napravljene na napuštenoj benzinskoj pumpi, njihov sladoled postati globalni brend, za koji kupci u preko 35 zemalja izdvajaju više od milijardu dolara svake godine. Ali to je deo priče koji češće čujemo, i imamo prilike da vidimo. Kako se od neke ideje, posla koji se radio u garaži, razvila moćna međunarodna korporacija. Druga stvar, koja je za ovu temu važnija, je da će njihov pristup poslovanju, koji je od samog početka integrisao brigu za lokalnu zajednicu, ekologiju, zaposlene, pokrenuti (zajedno sa drugim preduzetnicima vizionarima) svojevrsnu poslovnu revoluciju koja je dovela do toga da danas ne samo da nema kompanije koja se ne hvali svojom posvećenošću održivom razvoju, već postoje firme, to jest preduzeća koja tvrde da im je njihova društvena i ekološka misija podjednako važna kao i ona poslovno – ekonomska. O društvenoj i ekološkoj misiji socijalnih preduzeća pisali smo u prethodnim blogovima. Ovakvo poslovanje drugačije se finansira i razvija u odnosu na komercijalna i za-profit preduzeća. U ovom blogu, upravo je ideja da prikažemo kakve su to finansije po meri socijalnih preduzeća.

Danas gotovo da očekujemo da biznis treba da ima važnu ulogu, odgovoran i aktivan odnos ne samo u domenu svoje osnovne delatnosti. Kompanije podržavaju ili osuđuju proteste u SAD, zalažu se za snažniju inicijativu vlada i političara prema klimatskim promenama i još mnogo toga.
Paralelno sa njima, postoji još mnogo veći segment preduzetnika i malih biznisa koji funkcionišu na granici između uspešnih i prosperitetnih biznis modela, koji čekaju svoju priliku za dalji rast i razvoj, i aktivizma, podsticanja pozitivnih društvenih promena, i jednom rečju, svega onoga što tradicionalno ne bi očekivali od privatnog sektora. Njih zovemo socijalna preduzeća, društveni biznisi, impakt biznisi, preduzeća sa društvenom misijom i tome sl.
Ova preduzeća tiho, nenametljivo ali uporno učestvuju u narednoj društveno-ekonomskoj revoluciji, to jest bolje rečeno, evoluciji, jer nameću nova rešenja, standarde i pristup, kako za klasične biznise, tako i za tradicionalne predstavnike društvenog sektora, bilo da su u pitanju neprofitne organizacije ili državne institucije. Oni daju doprinos inkluziji, očuvanju životne sredine, osnaživanju žena, ali istovremeno rade to na održiv način, učestvuju u ekonomiji, daju doprinos i zapošljavanju i privrednom rastu.

Svi znamo za neke od primera socijalnih preduzeća koja posluju u Srbiji Na primer, tu je Caritas iz Šapca, koji obezbeđuje posao za preko 60 i usluge socijalne zaštite za preko 1000 ljudi u Šapcu i njegovoj okolini, koji ne samo da ima sjajne poljoprivredne proizvode, već i prelepu Avliju održivog razvoja, dok su usput razvili i lanac vešernica gde takođe daju priliku za zaposlenje ženama iz ugroženih kategorija.  Mnogi će vam reći da je najbolji ajvar koji su probali bio proizvod Radanske Ruže iz Lebana, preduzeća koje upošljava žene od preko 50 godina starosti, koje teško da mogu da nađu novi šansu na tradicionalnom tržištu rada. Ekstra džemovi firme Vrtlari iz Kucure su takođe jedno posebno iskustvo, u šta imaju priliku da se uvere i potrošači u SAD. Vrtlari sa druge strane okupljaju, obučavaju i na razne načine podržavaju male proizvođače iz svoje okoline, kao i druga mikro preduzeća u srodnim delatnostima.  Chrono iz Leskovca pravi jedinstvene mešavine brašna za brzu pripremu zdravog I ukusnog hleba i uz to obezbeđuje zaposlenje za osobe sa invaliditetom. Naša kuća zapošljava mlade ljude sa smetnjama u razvoju, pravi odličan ketering, a razvila je i specifičan način uzgoja začinskog bilja na principu hidroponije. I Bejgl Bejlg pravi odlične zalogaje, a njihova misija je da pomažu ženama koje su žrtve trgovine ljudima. Primera ima mnogo, i nisu svi vezani za hranu. Socijalna preduzeća u Srbiji razvijaju i eko inovacije, bave se izdavaštvom to jest izdaju magazine koji u slučaju Lica Ulice pomažu beskućnicima i drugim ranjivim kategorijama, bave se štampom i izradom promotivnih materijala, inovativnim ekološkim vozilima, i rade još mnogo toga. Ako želite da saznate koja socijalna preduzeća postoje u Srbiji i čime se bave, posetite našu Bazu socijalnih preudzeća.

Pitanje je zašto onda nisu prisutniji, zašto ih nema još više, zašto nisu još rasprostranjeniji i zašto svi ne znamo za njihove proizvode i usluge, jer baš ima smisla koristiti ih, jer time ne samo da dobijamo nešto ukusno, kvalitetno ili lepo, nego i pomažemo svima onima kojima i ova preduzeća pomažu.

Razloga za njihovu nedovoljnu razvijenost je više, ali jedan od osnovnih je činjenica da zbog svog specifičnog modela funkcionisanja nemaju adekvatnu podršku. Banke ih gledaju kao klasične firme, i u tom smislu su im uz par izuzetaka, pre svega Erste Banke koja ima program social banking-a, i od ove godine Uni Credit Banke, zanimljivi isključivo onoliko koliko su profitabilni. Donatori ih takođe najčešće ne prepoznaju, jer i dalje funkcionišu u crno belom svetu neprofitno – profitno. Pa prema tome ili ste deo projekta nekog klasično ekonomskog razvoja, ili nekog klasičnog društvenog. Ako ste između, verovatno se ne uklapate ni u jedno ni u drugo. Država ih takođe ne prepoznaje, ne podstiče i ne stimuliše, iako, pre svega na lokalnom nivou rade puno korisnih stvari.

Zato je važno da kreiramo čitav ekosistem podrške baš za ova i ovakva preduzeća. Da kreiramo finansijske instrumente koji će biti prilagođeni baš njima. Koji će finansirati njihov rast i razvoj, ali će uzeti u obzir njihovu društvenu misiju, i neće je ugrožavati. Da kreiramo programe podrške koji će kombinovati to i takvo finansiranje sa tehničkom, mentorskom, edukativnom i svakom drugom podrškom koja je ovim ljudima itekako potrebna. I klasični preduzetnici ulaze u svet biznisa bez velikog predznanja o prodaji, finansijskom planiranju, online poslovanju. Kod ovih preduzetnika situacija je još složenija, jer oni ova, da ih tako nazovem biznis znanja moraju da dopune sa specifičnim znanjima o radu sa OSI, o inkluziji, o raznim oblicima psihološke podrške. Na kraju krajeva, moramo da im pomognemo da uspostave adekvatne sisteme za merenje – kako finansijskog uspeha, ali isto tako i pozitivnog uticaja na društvo koji imaju. Moramo da ubedimo donatore da kreiraju posebne programe, koji će biti spremni da inoviraju, eksperimentišu sa kombinovanim finansiranjem (na primer davanjem grantova uz davanje pozajmica), koji će biti spremni da pomognu kreiranje infrastrukture za podršku ovim preduzećima. Isto tako, važno je da promovišemo njihov rad kod tradicionalnih biznisa, i na klasičnim tržištima, jer njima mogu da prodaju svoje proizvode i usluge, ali i da se međusobno dopunjuju u razvoju inovativnih pristupa održivom poslovanju.

Mi smo sa naše strane, kao Smart Kolektiv, uz podršku zaista brojnih partnera i donatora nakon godina rada sa ovim preduzetnicima došli do ideje da pokrenemo nešto što nazivamo „Smart impakt fond“ a što u suštini predstavlja jedan sveobuhvatan i dugoročan program podrške, mentorstva ali i finansiranja odabranih preduzeća. Nakon dugog perioda pripreme, razvoja i građenja ovog instrumenta za podršku, ove godine smo imali zadovoljstvo da uključimo i podržimo prve firme. Doduše u malo izmenjenim okolnostima od onih koje smo originalno zamišljali. U svakom slučaju, mislim da i rezultati i povratne informacije od učesnika govore u prilog mnogo većoj potrebi da ovakvi prilagođeni programi postoje. Već u ovom trenutku možemo da kažemo da postoji veća potreba i mogućnost za ovakvom vrstom finansiranja socijalnih preduzeća, kao i za dugoročnom podrškom njihovom rastu. Iskreno se nadam da je ovo samo prvi korak u razvoju obimnijih i sveobuhvatnijih programa podrške koji će kombinovati neki oblik finansijskih usluga i građenja kapaciteta.

Ono zbog čega je i pristup za koji smo se opredelili uspešan, jeste jednostavna činjenica da u radu sa socijalnim preduzećima moramo da uvažimo njihove specifičnosti. Stvari koje već postoje moramo da prilagodimo njima i njihovim potrebama, bez obzira što ih je sada malo. Jedini način da ih bude više i da budu uspešniji jeste da ih svi zajedno u tome podržimo. Puno toga treba da se desi i uradi, ali su prvi koraci već načinjeni. Pre svega od strane hrabrih preduzetnika i preduzetnica, koji su kao i Ben i Džeri, sa početka ovog teksta, krenuli u svoje avanture, a da nisu znali ni da se to zove socijalno preduzetništvo, ni da to uopšte ima neko posebno ime, kategorizaciji i definiciju. Oni su samo hteli da rade ono što vole, i u šta veruju, i da pri tome pomognu što većem broju onih kojima je ta pomoć potrebna. Ne bi imalo smisla da ih u toj plemenitoj nameri, zbog koje su preuzeli velike rizike, i zbog koje neumorno rade, kao društvo i zajednica izneverimo.

Koalicija za razvoj solidarne ekonomije pokrenula je prvi blog o socijalnom preduzetništvu u Srbiji u okviru projekta “Podsticanje razvoja socijalne i solidarne ekonomije u Srbiji” koji se realizuje u kooperaciji sa Fondacijom Heinrich Boll Stiftung – predstavništvo Beograd.

Podelite tekst na društvenim mrežama

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

FINANSIRANJE PO MERI SOCIJALNIH PREDUZEĆA Dalje

Socijalno preduzetništvo u funkciji održivog razvoja

SOCIJALNO PREDUZETNIŠTVO U FUNKCIJI ODRŽIVOG RAZVOJA: Praksa i sinergija

Zorana Milovanović

Zorana Milovanović

U prethodnom blogu u okviru serije blogova Socijalno preduzetništvo u funkciji održivog razvoja, govorili smo o ideologiji i vrednostima oba koncepta. Postizanje održivog razvoja zahteva sistemsku promenu domintatnog političkog i ekonomskog diskursa oličenom u neoliberalnoj ekonomiji i odstupanje od ideje da je slobodno tržište samoregulišuće i da socio-ekonomski problemi u društvu, naročito marginalizovanih, mogu biti rešeni kroz ravnotežu ekonomskih parametara ponude i tražnje. Prevazilaženje socio-ekonomskih problema zahteva aktivnu ulogu i aktera iz poslovnog sektora, civilnog društva i države. Socijalna preduzeća upravo aktivnim delovanjem na tržištu uspevaju da generišu profit kojim rešavaju socio-ekonomske probleme u zajednici. Iako se socijalna i solidarna ekonomija često tumače kao alternativni društveno-ekonomski sistemi trenutno utemeljenom neoliberalnom kapitalističkom sistemu, socijalno preduzetništvo funkcioniše u okvirima tog mejnstrim sistema (o čemu smo pisali u prethodnim blogovima) i često se percipira kao korektivni mehanizam za negativne efekte koji mejnstrim ekonomija stvara: nejednakost, siromaštvo, socijalnu isključenost i slično. U ovom blogu prikazaćemo na koji to način socijalna preduzeća kroz svoje poslovanje i u samom procesu i u finalnim proizvodima i uslugama doprinose postizanju održivog razvoja. Kako bismo što više približili sinergiju održivog razvoja i socijalnog preudzetništva, prikazaćemo usklađensot ciljeva Agende za održivi razvoj UN i praksu delovanja socijalnih preudzeća.

Praksa: Doprinos socijalnih preduzeća ostvarivanju ciljeva održivog razvoja UN

Socijalna preduzeća posluju i deluju širom sveta. Različita praksa ukazuje na lokalizovanost socijalnih preduzeća i u skladu sa Agendom za održivi razvoj 2030 UN, doprinose ostvarivanju različitih ciljeva na različite načine. Ipak, pravilnosti mogu da se uoče i na osnovu njih se može istaći snažna veza između socijalnog preduzetništva i institucionalizovanog koncepta održivog razvoja UN. Iako je utvrđivanje ove snažne veze još uvek izazov za istraživače i praktičare, uzimajući u obzir potpuno odvojen evolutivni tok koncepta socijalnog preduzetništva i održivog razvoja, jedan od najpoznatijih koraka ka tome predstavlja studija sa Univerziteta Šefild, u okviru koje su utvrđene 2 osnovne dimenzije prema kojima može da se dokaže doprinos socijalnih preduzeća ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja.

Socijalno preduzetništvo u funkciji održivog razvoja

Socijalna preduzeća doprinose ostvarenju ciljeva održivog razvoja u okviru lanca vrednosti u poslovanju

Socijalno preduzetništvo u funkciji održivog razvoja

Glavno pitanje ove dimenzije je da li u lancu vrednosti socijalna preduzeća u svakoj aktivnosti doprinose različitim ciljevima održivog razvoja? Socijalna preduzeća najčešće među dobavljačima oprezno biraju one koji ne krše radnička prava, ne zloupotrebljavaju dečiji rad, dok u samoj proizvodnji koriste procese koji ne zagađuju životnu sredinu ili se bave reciklažom, te doprinose životnoj sredini. Takođe, socijalna preduzeća teže ne samo zaštiti već i unapređenju radničkih prava, te ulažu u razvoj ljudskih resursa kroz obuke, radnu integraciju lica iz osetljivih grupa i slično. Kroz lanac vrednosti socijalna preduzeća najčešće ostvaruju više ciljeva i to su najčešće: SDG-1 Svet bez siromaštva; SDG-5 Rodna ravnopravnost; SDG-7 Dostupna i obnovljiva energija; SDG-8 dostojanstven rad i ekonomski rast; SDG-10 Smanjenje nejednakost i SDG-13 Akcija za klimu.

Socijalna preduzeća doprinos ostvarenju nekog od ciljeva svojim sveukupnim poslovanjem

Glavno pitanje ove dimenzije jeste da li je krajnji proizvod ili usluga socijalnog preduzeća zapravo doprinos nekom od ciljeva održivog razvoja? Socijalna preduzeća često svoje celokupno poslovanje usmeravaju na rešavanje nekog socio-ekonomskog izazova u zajednici. Socijalna preduzeća koja pružaju socijalne usluge su egzaktan primer socijalnog preduzeća koji doprinosi održivom razvoju. Takve socijalne usluge kreiraju se prema meri korisnika, korisnici se uključuju u planove razvoja usluga i veliki broj socijalnih preduzeća ove usluge čini lako dostupnim, naročito osetljivim i marginalizovanim grupama. Takođe, veliki broj socijalnih preduzeća društvenu misiju ostvaruje kroz radnu integraciju, pa u zavisnosti od ciljne grupe, doprinose ostvarenju različitih ciljeva održivog razvoja. U svakom slučaju, najčešće doprinose ostvarenju ciljeva: SDG-8 Dostojanstven rad i ekonomski rast; SDG-1 Svet bez siromaštva i SDG-10 smanjenje nejednakosti.

Socijalno preduzetništvo u funkciji održivog razvoja

Sinergija održivog razvoja i socijalnog preduzetništva

Da socijalno preduzetništvo može biti jedan od praktičnih metoda postizanja održivog razvoja potvrđuje i sinergija nedostataka koncepta održivog razvoja i praksa socijalnog preduzetništva. Naime, jedna od teza zašto održivi razvoj teško možemo globalno postići jesu upravo ogromni finansijski gubici sa kojima se suočavaju kompanije u svetu. Možda smo manje zabrinuti za finansijske gubitke velikih korporacija, ali ne možemo biti nezabrinuti za broj radnika koji će izvesno usled toga biti otpušten i ostati bez izvora prihoda. Najčešće se navodi primer populacije koja živi uz šumske predele i isključivo preživljava od šumskih proizvoda. Odricanje od seče šuma, vodiće masu preduzeća u restruktuiranje preduzeća i otpuštanje velikog broja ljudi što će povećati nezaposlenost i rizik od siromaštva i socijalne isključenosti. Ipak, brojna socijalna preduzeća se bave upravo proizvodnjom alternativnih proizvoda šumskim proizvodima i reciklažom, što ukazuje da filozofija socijalnog preduzetništva može pomoći u rešavanju ovog izazova. Odgovornost nam nalaže da ne tvrdimo da je proces transformacije lak, ali zahtevi te transformacije su jasni: preduzeća moraju postati osvešćeni akteri u zajednici i učiniti poslovanje osetljivim najpre na negativne eksternalije poslovanja, a zatim usmerenim na generisanje pozitivnog uticaja u zajednici kroz poslovanje.

Koalicija za razvoj solidarne ekonomije pokrenula je prvi blog o socijalnom preduzetništvu u Srbiji u okviru projekta “Podsticanje razvoja socijalne i solidarne ekonomije u Srbiji” koji se realizuje u kooperaciji sa Fondacijom Heinrich Boll Stiftung – predstavništvo Beograd.

Podelite tekst na društvenim mrežama

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

SOCIJALNO PREDUZETNIŠTVO U FUNKCIJI ODRŽIVOG RAZVOJA: Praksa i sinergija Dalje

NAJAVA: Razgovori sa socijalnim preudzećima - Crowdfunding kao alternativni način finansiranja

Kriza izazvana COVID-19 epidemijom izazvala je recesiju i promenila tokove novca u privredi. Izazovi poput izmenjenog obrta kapitala, smanjene proizvodnje i smanjene prodaje direktno su se odrazile i na finansijsko stanje preduzeća. Socijalna preduzeća pokazala su određenu dozu otpornosti usled hibridnog finansiranja – kroz tržište i kroz donacije. Ipak, u isto vreme, mnoga socijalna preduzeća pružila su podršku zajednici za prolazak kroz krizu i direktno pomagala stanovništvu kroz startovanje proizvodnje sanitarnih proizvoda za prevenciju i suzbijanje epidemije COVID-19 virusa. Prilagođavanje biznis planova socijalnih preduzeća, podrazumeva i pronalaženje novih izvora finansiranja. Pored tradicionalnog bankarskog sektora i pomoći od različtiih fondova EU, postavilo sep pitanje alternativnih izvora finansiranja socijalnih preduzeća. Crowdfunding kao poznat alternativan izvor prikupljanja sredstava uz jačanje zajednice korisnika i kupaca, iznova je postavljen u centar pažnje. Da li i na koji način Crowdfunding u Srbiji može biti izvor dodatnog prikupljanja sredstava za poslovanje i ispunjenje društvene misije socijalnih preduzeća u toku COVID19 pandemije tema je narednih razgovora sa socijalnim preduzećima.

Razgovori sa socijalnim preduzećima – Crowdfunding kao alternativni način finansiranja biće održani u petak, 30. oktobra 2020. godine od 11h, putem ZOOM platforme. U okviru razgovora Mario Milaković govoriće o iskustvu socijalnog preduzeća Super Bake, ali i sprovesti učesnike kroz funkcije i načine vođenja kampanja na Crowdfunding platformama. Anica Spasov podeliće iskustvo uspešne kampanje socijalnog preduzeća Naša Kuća. O tome kakvi su izazovi i prepreke u vođenju ovakvih kampanja, govoriće i Predrag Borojević iz Funky gerile iz Gradiške. 

Nakon Konsultacija sa socijalnim preduzećima – okvir za razvoj sektora i iskustvo COVID-19 krize organizovanih u avgustu 2020. godine, Koalicija za razvoj solidarne ekonomije identifikovala je  glavne izazove i prilike za razvoj sektora socijalnih preduzeća u Srbiji tokom i nakon COVID-19 krize. Predstavljanje primera dobre prakse i omogućavanje foruma za razmenu iskustva i znanja, u cilju je podsticanja prilika za razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji. Iz navednih razloga KoRSE nastavlja sa nizom konsultacija sa socijalnim preduzećima o izazovima i prilikama za razvoj u formi predstavljanja primera dobre prakse i razmene iskustva.

                Molimo zainteresovane da prijave prisustvo slanjem mail-a na info@solidarnaekonomija.rs do utorka 27. oktobra do 13h, kako bi dobili link sa pristupom ZOOM platformi. 

Razgovori sa socijalnim preduzećima organizuju se u okviru projekta „Podsticanje razvoja socijalne i solidarne ekonomije u Srbiji“ koji sprovodi Koalicija za razvoj solidarne ekonomije u kooperaciji sa Fondacijom Heinrich Boll Stiftung – predstavništvo Beograd.

Podelite najavu na društvenim mrežama

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

NAJAVA: Razgovori sa socijalnim preudzećima - Crowdfunding kao alternativni način finansiranja Dalje

Have your say!

HAVE YOUR SAY! – ŠTA GRAĐANI MISLE O SOLIDARNOSTI I ODRŽIVOM RAZVOJU

Stavovi građana i građanki su najvažniji u definisanju pravca razvoja ali i pravila po kojima funkcioniše društvo. Tokom i nakon COVID-19 krize aktuelizovalo se pitanje solidarnosti i održivog razvoja. Šta za nas predstavlja solidarnost? Kako prepoznajemo solidarne akcije u društvu? Na koji način možemo doprineti individualnom akcijom? Da li postoji solidarnost na tržištu i kako ona izgleda? Zbog čega nam je održivi razvoj važan? Kako uopšte izgleda održivi razvoj? Koja je uloga države u promovisanju solidarnosti i održivog razvoja?

Od oktobra 2020. godine do februara 2021. godine, Koalicija za razvoj solidarne ekonomije organizuje HAVE YOUR SAY! online akciju prikupljanja stavova građana o solidarnosti i održivom razvoju. HAVE YOUR SAY! metodologija predstavlja set pitanja o potrošačkim navikama na tržištu, ulozi države u tržištu i ideji solidarnosti u zajednici. Kroz različite online alate: online ankete na društvenim mrežama, mini-intervjue u tekstualnoj formi i kratke video izjave biće prikupljeni i prikazani stavovi građana i građanki o solidarnosti i održivom razvoju.

Pozivamo sve zainteresovane građane i građanke da učestvuju u Have your say! akciji kroz praćenje i učešće u Have your say! aktivnostima na društvenim mrežama KoRSE: facebook i instagram, kao i da direktno prijave učešće u mini-intervjuima i kreiranju kratkih video-izjava, slanjem mejla na info@solidarnaekonomija.rs (ime, prezime, profesionalna oblast rada i broj telefona) do 31. oktobra (prvi ciklus). Nakon prijave za učešće u mini-intervjuima i kratkim video-izjavama, KoRSE će proslediti potrebne materijale za učešće i dalja uputstva. 

Socijalna i solidarna ekonomija (SSE) predstavljaju etički, vrednosno zasnovan ekonomski razvoj koji daje prednost dobrobiti ljudi u odnosu na profit. U središtu samog koncepta su ljudi koji imaju aktivnu ulogu u oblikovanju svih dimenzija ljudskog života (ekonomska, socijalna, kulturna, politička i životna sredina). SSE postoji u svim sektorima ekonomije, proizvodnje, finansija, distribucije, razmene, potrošnje i upravljanja. SSE ciljano transformiše socijalni i ekonomski sistem koji uključuje javni, privatni i treći sektor u pravcu postizanja dobrobiti zajednice.

Have your say! – šta građani misle o solidarnosti i održivom razvoju je alat za artikulisanje statovava građana o navedenim temama i način uključivanja u kreiranje javnog diskursa o socijalnoj i solidarnoj ekonomiji. Have your say! sprovodi Koalicija za razvoj solidarne ekonomije u okviru projekta „Solidarna ekonomija za pravednije društvo“ čiju realizaciju finansijski podržava Fondacija za otvoreno društvo, Srbija

Podelite tekst na društvenim mrežama

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

HAVE YOUR SAY! – ŠTA GRAĐANI MISLE O SOLIDARNOSTI I ODRŽIVOM RAZVOJU Dalje

Socijalno preduzetništvo u funkciji održivog razvoja

SOCIJALNO PREDUZETNIŠTVO U FUNKCIJI ODRŽIVOG RAZVOJA: Ideologija i vrednosti

Zorana Milovanović

Zorana Milovanović

U prethodnom blogu u okviru serije blogova Socijalno preduzetništvo u funkciji održivog razvoja, govorili smo o komplementarnostima i razlikama u istorijskom razvoju ova dva koncepta. Postizanje održivog razvoja zahteva sistemsku promenu domintatnog političkog i ekonomskog diskursa oličenom u neoliberalnoj ekonomiji i odstupanje od ideje da je slobodno tržište samoregulišuće i da socio-ekonomski problemi u društvu, naročito marginalizovanih, mogu biti rešeni kroz ravnotežu ekonomskih parametara ponude i tražnje. Prevazilaženje socio-ekonomskih problema zahteva aktivnu ulogu i aktera iz poslovnog sektora, civilnog društva i države. Socijalna preduzeća upravo aktivnim delovanjem na tržištu uspevaju da generišu profit kojim rešavaju socio-ekonomske probleme u zajednici. Iako se socijalna i solidarna ekonomija često tumače kao alternativni društveno-ekonomski sistemi trenutno utemeljenom neoliberalnom kapitalističkom sistemu, socijalno preduzetništvo funkcioniše u okvirima tog mejnstrim sistema (o čemu smo pisali u prethodnim blogovima) i često se percipira kao korektivni mehanizam za negativne efekte koji mejnstrim ekonomija stvara: nejednakost, siromaštvo, socijalnu isključenost i slično. U ovom blogu prikazaćemo temeljno zbog čega verujemo da socijalno preduzetništvo može da doprinese postizanju održivog razvoja i da može da se posmatra kao praktična komponenta postizanja održivog razvoja. Kako bismo približili tu sinergiju u skladu sa činjenicama, u ovom blogu govorićemo o komplementarnostima i razlikama u ideologiji i vrednostima održivog razvoja i socijalnog preduzetništva i razlozima zbog čega verujemo da socijalno preduzetništvo konkretno već sada doprinosi postizanju održivog razvoja.

Ideologija i vrednosti održivog razvoja i socijalnog preduzetništva

Kao što smo već napomenuli, koncept održivog razvoja u srži predstavlja ideju o postizanju razvoja koji zadovoljava potrebe sadašnjosti bez ugrožavanja sposobnosti budućih generacija da zadovolje svoje potrebe. Zapravo, ceo koncept počiva na dva ključna pojma: potrebe ljudi, naročito potrebe ljudi u nepovoljnijem socijalno-ekonomskom položaju, kojima treba dati prioritet, kao i sposobnost države i drugih aktera da zadovolje sadašnje i buduće potrebe uz delovanje koje je apsolutno ograničeno neophodnošću očuvanja životne sredine. Principi i vrednosti koncepta počivaju na dugoročnom razvoju, prevazilaženju sebičnih interesa, zarad drugih, pošteno i etično ponašanje i prema društvu i prema prirodi. Upravo tu, mnogi kritičari prave osvrt i upućuju na to da je održivi razvoj, iako prvi i još uvek jedini zvanični globalni konsenzus, skup nepomirljivih vrednosti. Pri usvajanju koncepta održivog razvoja u okviru Agende 2030 za isti sto su sele države koje deluju u okviru različitih ekonomsko-političkih sistema: države blagostanja sa jakom ulogom države u tržištu i rešavanju socio-ekonomskih problema, neoliberalne konomije sa gotovo nikakvim uticajem države na ekonomske tokove na tržištu, države u tranziciji koje zahtevaju aktivnu ulogu države u ekonomskim tokovima, a naročtio u postizanju slobodnog tržišta.

Socijalno preduzetništvo u funkciji održivog razvoja

Iako na prvi pogled deluje da održivi razvoj miri ideje o maksimizaciji profita, zaštiti i unapređenju radničkih prava, ekonomskom rastu zasnovanom na ekonomiji obima, masovnom potrošačkom društvu i socijalnoj inkluziji, tehnologiji u službi profita i zaštiti prirodnih resursa, praktični aspekt održivog razvoja predstavlja najveću slabost upravo zbog toga što u praksi nije moguće tako lako pomiriti ovakve pristupe društveno-ekonomskom delovanju u zajednici. Zašto? Neoliberalna kapitalistička ekonomija kao mejnstrim sistem, u srži predstavlja slobodno tržište koje je samoregulišuće i čime se podstiče razvoj države koja ne treba ni na koji način da deluje na tržištu, jer će ono samo putem sistema ponude i tražnje uspeti da zadovolji potrebe pojedinaca i kolektiva i da je upravo to recept za ravnotežu u društvu. Sa druge strane, praksa je pokazala da samoregulišuće tržište kao takvo ne postoji, jer početne pozicije aktera na tržištu nisu jednake, pa samim tim ni rezultati u delovanju istih aktera ne mogu biti jednaki, zatim to dalje uslovljava razvoj poslovanja, kao i sam dugoročni opstanak aktera na tržištu. Kako to izgleda? Uspešni preduzetnik koji je ulagački kapital nasledio iz poznate porodice biznismena, uložio je u svoje poslovanje i uspevao da ga razvija uz pomoć lako dostupnog kapitala. Uz to, već obezbeđena ekonomska pozicija moći, omogućava mu lakši pristup prirodnim resursima kao kapitalu za eksploataciju. Dok preduzetnik iz radničke porodice, bez nasleđenog ulagačkog kapitala i odiguranih šansi za unapređenje poslovanja, ne može na jednak način ni pokrenuti ni razviti svoje preduzeće. Sa ekonomskog aspekta ne postoji ni jednakost ni ravnoteža u početnim pozicijama i dostupnosti kapitala. Sa ekološkog aspekta, za ekonomski moćne aktere dostupnost i mogućnost eksploatacije prirodnih resursa predstavlja privilegiju, te je pitanje njihove volje za odricanjem od te privilegije, a zarad očuvanja životne sredine i unapređenja standarda života celokupne zajednice. Održivi razvoj u osnovi jeste suprotstavljenost mejnstrim ekonomiji, ali kako zahteva delovanje svih aktera: država, nevladinih organizacija, multinacionalnih kompanija, malih i srednjih preduzeća i dr., pitanje je da li su svi spremni da se jednako odreknu privilegija koje crpe iz postojećeg sistema zarad kreiranja pozitivnih društvenih promena i obezbeđivanja održive budućnosti zasnovane na održivom rastu, društvenoj pravdi i zaštićenoj prirodi.

Nameće se zaključak da su kritičari u pravu, te da je neophodno transformisati ideje o političkom i ekonomskom sistemu koji je danas u potpunosti postavljen na temeljima neoliberalnog kapitalizma. Takođe se nameće zaključak da je u srži neophodno odricanje od ideje akumulacije ogromnog kapitala zarad ličnog sebičnog interesa, a na uštrb drugih ljudi i životne sredine. Pojedini analitičari zato ističu da uspeh održivog razvoja zavisi od toga da li smo spremni da potegnemo pitanje ko je najviše odgovoran za sve negativne posledice privređivanja do sada. Ipak, mi smo orijentisani na pronalaženje praktičnih mehanizama za postizanje održivog razvoja, koji sa sobom ne nose ideju maksimizacije profita i u prvom redu nailazimo upravo na socijalno preduzetništvo.

Socijalno preduzetništvo u funkciji održivog razvoja

Ideja socijalnog preduzetništva upravo promoviše odricanje od nepotrebne akumulacije kapitala za zadovoljenje ličnih interesa i stavlja profit i kapital u funkciju rešavanja društvenih problema. O tome šta je društvena misija u socijalnom preduzetništvu već smo govorili, ali važno je da istaknemo vrednosti socijalnih preduzeća koje su u sinergiji sa idejom održivog razvoja. Socijalna preduzeća praktikuju model poslovanja koji se temelji na vrednostima kao što su aktivno uključivanje socijalnih partnera, zaštita socijalnih ciljeva i sprovođenje socijalne misije, primena principa solidarnosti i odgovornosti i prema društvu i prema životnoj sredini, kombinovanje interesa članova i korisnika preduzeća sa opštim interesom, demokratski pristup razvoju ljudskih resursa i preduzeća, dobrovoljno i aktivno članstvo, autonomija i nezavisnost u upravljanju u odnosu na javne vlasti i na kraju, reinvestiranje profita u programe za pomoć zajednici u kojoj deluju na različite načine: radna integracija, obuke i edukacije, pomoć i podrška depriviranim područjma, osetljivim i marginalizovanim grupama i drugi načini ostvarivanja pozitivnog uticaja u zajednici. Vrednosti koje promoviše socijalno preduzetništvo upravo su u skladu sa osnovnom idejom koncepta održivog razvoja: održivi rast uz socijalnu inkluziju i iskorenjivanje nejednakosti i očuvanje životne sredine.

U narednom blogu u seriji Socijalno preduzetništvo u funkciji održivog razvoja upoznaćete se na koji način socijalna preduzeća dorpinose postizanju održivog razvoja i kako to izgleda u praksi. Zato ostanite sa nama i pratite KoRSE blog. 🙂 

Koalicija za razvoj solidarne ekonomije pokrenula je prvi blog o socijalnom preduzetništvu u Srbiji u okviru projekta “Podsticanje razvoja socijalne i solidarne ekonomije u Srbiji” koji se realizuje u kooperaciji sa Fondacijom Heinrich Boll Stiftung – predstavništvo Beograd.

Podelite tekst na društvenim mrežama

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

SOCIJALNO PREDUZETNIŠTVO U FUNKCIJI ODRŽIVOG RAZVOJA: Ideologija i vrednosti Dalje

Forum socijalnih inovacija _ Smart Kolektiv

Regionalna online konferencija: Forum socijalnih inovacija 2020

Smart kolektiv i ove godine sa zadovoljstvom poziva sve zainteresovane da se pridruže na sedmom Forumu socijalnih inovacija. SIF2020 će biti održan online – od 28.septembra do 02.oktobra.

SIF2020 teži da kroz programske celine omogući razgovor, inspiraciju i obogati znanje svih učesnika. Biće fokusiran na osnaživanje socijalne ekonomije i socijalnih preduzetnika naročito u vremenima krize kao što je COVID.

Registujte se za SIF2020 i postanite deo zajednice od preko 800 lidera iz civilnog, privatnog i javnog sektora iz 16 zemalja, koji su učestvovali na SIF-u tokom prethodnih 6 godina:

  • Razgovarajte sa ključnim akterima iz regiona o tome kako da izgradimo partnerstva koja podstiču socijalne inovacije i zelenu ekonomiju? Koje vidove podrške predviđa novi plan za socijalnu ekonomiju Evropske komisije i COVID globalni savez za podršku socijalnim preduzećima? Kakva iskustva i lekcije imaju programi podrške za mlade socijalne preduzetnike u Severnoj Africi, na Bliskom istoku i u regionu Zapadnog Balkana?
  • Inspirišite se kroz priče i prezentacije uspešnih socijalnih mladih i zelenih preduzetnika. Upoznajte pionire impakt investiranja u Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi i njihova iskustva u pokretanju impakt fondova. Naučite više o problemu upravljanja viškovima hrane i doniranju hrane u Srbiji i Evropi.
  • Saznajte – Prijavite se za radionice za socijalna preduzeća – Kako upravljati finansijama u doba krize i Kako da integrišete socijalnu misiju u vašu komunikaciju? Ili se prijavite za neku od radionica za mlade – Šta je socijalno preduzetništvo? Šta su socijalne inovacije ? Kako pokrenuti zeleni biznis?

Smart kolektiv jedna je od četiri organizacije osnivačice Koalicije za razvoj solidarne ekonomije.

Više informacija i link za prijavu na #SIF2020 dostupni su na zvaničnom sajtu Smart kolektiva.

Regionalna online konferencija: Forum socijalnih inovacija 2020 Dalje

Scroll to Top