TRAG FONDACIJA: Poziv za prijavljivanje na program ZELENE IDEJE

Generalni cilj programa Forum za zelene ideje, koji sprovodi Trag fondacija jeste podsticanje udruženih građana da koriste uspešne poslovne prakse, upotrebljavaju tehnologije i znanja poslovnog sektora u rešavanju društvenih problema u okviru svojih zajednica, štiteći životnu sredinu u funkciji održivog razvoja. U partnerstvu sa Fondom braće Rokfeler i Balkan Green Foundation, Trag fonacija traži kreativne i inovativne ideje za organizovanje i zajedničko rešavanje društvenih problema oslanjajući se na resurse iz zajednice, uz očuvanje životne sredine. Program je namenjen udruženjima građana, fondacijama, zadužbinama, zadrugama i privrednim društvima koji planiraju da postanu solidarni preduzetnici ili su u solidarnom preduzetništvu početnici.

Program ZELENE IDEJE usmeren je na podršku udruženim građanima u razvoju zelenih preduzetničkih ideja u Srbiji. Pod zelenim preduzetničkim idejama podrazumevamo inovativne ideje koje primenjuju tehnologije i znanja poslovnog sektora za organizovanje i zajedničko rešavanje društvenih problema, oslanjajući se na resurse iz zajednice i štiteći životnu sredinu u funkciji održivog razvoja.

Kroz program se, putem javnog konkursa, dodeljuju tri donacije od po 5.000,00 američkih dolara za udruženja građana, fondacije, zadužbine, zadruge i privredna društva koji planiraju da postanu solidarni preduzetnici ili su u solidarnom preduzetništvu početnici. 

Poziv za podnošenje prijava otvoren je do 31. marta 2021. godine. Detaljni kriterijumi za prijavu su objašnjeni u dokumentu Uputstvo za prijavljivanje, a prijavne obrasce možete preuzeti ovde: Prijavni formular i obrazac za Budžet. Pre nego što pristupite popunjavanju prijave, molimo da pogledate smernice u Uputstvu za prijavljivanje, kao i Definicije i pojašnjenje pojmova.

Za više informacija o Programu ZELENE IDEJE, posetite zvaničan sajt Trag fondacije (jedna od osnivačica udruženja KoRSE). 

TRAG FONDACIJA: Poziv za prijavljivanje na program ZELENE IDEJE Dalje

ODABRANI POBEDNIČKI TIMOVI PRVE GENERACIJE RISE PROGRAMA ZA MLADE SOCIJALNE PREDUZETNIKE/CE!

Stručni žiri odabrao je 2 tima mladih socijalnih preduzetnika i preduzetnica koji će tokom narednih 6 meseci nastaviti učešće u RISE regionalnom programu Inkubacije i dobiti dodatnu stručnu i finansijsku podršku za pokretanje svojih socijalnih preduzeća.  

Na Demo Day-u, održanom u Galeriji Društvo, sedam timova mladih uključenih u RISE program, predstavilo je svoja biznis rešenja za različite društvene probleme stručnom žiriju, kroz petominutne prezentacije. Žiri sastavljen od predstavnika kompanija, finansijskih institucija, nevladinog  sektora i inkubatora za socijalno preduzetništvo imao je težak zadatak da odabere 2 od 7 timova koji će dobiti finansijsku podršku u iznosu od 2.500 EUR, dodatnu mentorsku i stručnu podršku u razvoju svojih preduzeća i priliku za snimanje promotivnog videa.  

Predstavljamo vam dva pobednička tima koja će nastaviti svoje RISE putovanje u Regionalnom programu Inkubacije: 

  1. Vožnjom do samostalnosti – Ideja dve sestre iz Beograda je pokretanje kurirske službe na teritoriji glavnog grada koja zapošljava i obučava mlade bez roditeljskog staranja nakon što napuste ustanovu socijalne zaštite ili hraniteljsku porodicu. Nadaju se da će u budućnosti uspešno proširiti svoje biznis rešenje i na druge gradove u našoj zemlji. 
  2. Woman on the Way – Iza ovog imena stoji dinamični dvojac sestara i najboljih prijateljica sa željom da osnuju modni brend kakav ne postoji na ovim prostorima. WOW je  modni brend koji bi kroz kreiranje odeće i predmeta od tekstila zapošljavao žene izbeglice i nudio im mogućnost za finansijsku stabilnost. 

RISE – Regionalni inkubator za socijalno preduzetništvo je regionalni program podrške mladim socijalnim preduzetnicima i preduzetnicama koji u Srbiji sprovodi Smart kolektiv. U prvoj fazi programa – Fazi ideacije, koja je trajala 4 meseca, 7 odabranih timova je uz tim Smart kolektiva i preko 15 eksperata steklo znanje iz sledećih oblasti: postavljanje biznis modela, definisanje društvene misije i persone, definisanje rešenja koje nude, analiza kupaca i istraživanje tržišta, marketing, upravljanje finansijama i javni nastup. Pored treninga, sa timovima je održano ukupno 48 mentorskih sesija i 1na1 konsultacija.

Više detalja i informacija nalazi se na zvaničnom sajtu Smart Kolektiva.

Čestitamo pobednicima kao i svim ostalim timovima koji su tokom prethodnih meseci vredno i posvećeno radili na kreiranju biznisa za bolje društvo!  

ODABRANI POBEDNIČKI TIMOVI PRVE GENERACIJE RISE PROGRAMA ZA MLADE SOCIJALNE PREDUZETNIKE/CE! Dalje

zašto je važno da država podrži socijalna preduzeća?

ZAŠTO JE VAŽNO DA DRŽAVA PODRŽI SOCIJALNA PREDUZEĆA?

U situaciji u kojoj je neosporno da socijalna preduzeća otvaraju nova radna mesta, zapošljavaju socijalno osetljive grupe, stvaraju nove usluge i proizvode na tržištu kroz cirkularnu ekonomiju i zaštitu životne sredine, postavlja se pitanje koja je uloga države u ovom procesu? O društvenoj misiji socijalnih preduzeća pisali smo u prethodnim blogovima, a sada je važno da razjasnimo zašto je za državu važno da prepozna, uvaži i podrži socijalna preduzeća? Koji su modaliteti podrške razvoju socijalnih preduzeća?  

Odgovore na ova pitanja nalazimo u primerima dobre prakse zemalja iz Evropske Unije, gde su države članice kreirale podsticajne zakone i druge pravne regulative kojima regulišu rad socijalnih preduzeća, zatim programe i političke mere usmerne direktno na poboljšanje uslova za jačanje sektora socijalnog preduzetništva. Uporedo ćemo izložiti na koji način javne institucije tretiraju socijalna preduzeća u Srbiji. Za kraj, predstavićemo model socijalno odgovornih javnih nabavki koji se u različitim modalitetima primenjuje u zemljama članicama EU, a koje se koriste kao alat za podsticanje razvoja socijalnih preduzeća. Predlažemo ključne pravce delovanja državnih institucija u cilju socio-ekonomskog razvoja kroz regulisanje zakonodavnog okvira i mere podrške socijalnim preduzećima.

Kako je regulsan rad socijalnih preduzeća u EU?

Zemlje Evropske Unije prepoznale su značajnu ulogu socijalnih preduzeća kao važan deo društvene ekonomije, a posebno u kreiranju novih radnih mesta, inkluziji teže zapošljivih grupa, ekološkoj održivosti i većem učešću građana. Socijalna preduzeća postoje u svim zemljama EU, a zapošljavaju gotovo 13,6 miliona građana. U toku 2020. godine, Evropska Komisija je objavila istraživanje o postojećim socijalnim  preduzeća, njihovom nastanku, konceptima, mrežama podrške i faktorima koji ograničavaju razvoj socijalnih preduzeća. Istraživanje koje je obuhvatilo svih 28 zemalja EU, kao i Albaniju, Island, Crna Goru, Severnu Makedoniju, Norvešku, Srbiju i Tursku, pokazalo je različite pristupe u definisanju socijalnih preduzeća kroz nacionalno zakonodavstvo i strategije. Istraživanje je pokazalo da su u poslednjih deset godina, tačnije od 2011 kada je Evropska komisija usvojila„Inicijativu za socijalno poslovanje“ (Social Business Initiative), sve zemlje u Evropskoj Uniji i šire su ostvarile napredak u političkom priznavanju socijalnih preduzeća. Kada je reč o zakonodavnoj regulativi postoje dve grupe zemalja, one koje su uvele posebne zakone kojima se uređuju ciljevi i polja delovanja socijalnih preduzeća i druge koje iz različitih razloga objašnjavaju da se ne uvode posebni zakoni za regulisanje funkcionisanja socijalnih preduzeća.

zašto je važno da država podrži socijalna preduzeća?

U zemljama kao što su  Luksemburg, Slovačka i Ujedinjeno Kraljevstvo promene su na nacionalnom nivou, kao što su kreiranje specifične nacionalne strukture, ministarske jedinice i odeljenja, dok je u Danskoj i Holandiji za promociju socijalnih preduzeća zadužen regionalni ili opštinski nivo.  Ove izuzetno važne reforme dovele su do priznavanja socijalnih preduzeća kao pružaoca specifičnih vrsta usluga od opšteg interesa kao što su usluge socijalne zaštite, zapošljavanje i javne nabavke. Pojedine zemlje su usvojile specifične nacionalne ili regionalne / lokalne strategije politike usredsređene na razvoj solidarne ekonomije ili socijalnih preduzeće. U Ujedinjenom Kraljevstvu u okviru Strategije civilnog društva jasno je definisano da su socijalna preduzeća srž civilnog sektora i da imaju snažnu ulogu u kreiranju javnih politika. U novom Nacionalnom planu za razvoj civilnog društva u Estoniji nakon 2020. godine, socijalna preduzeća se prepoznaju kao uticajni akteri civilnog društva. U Danskoj i Holandiji, strategije za razvoj socijalnih preduzeća su definisale lokalne vlasti. U susednim zemljama, prvu nacionalnu strategiju napravila je Bugarska u 2012, a zatim i Hrvatska u 2015 kroz Strategiju za socijalno preduzetništvo. Takođe, u Poljskoj postoji Nacionalni program za socijalnu ekonomiju 2014-2018 i 2019-2023.

Kako funkcionišu socijalna preduzeća u Srbiji?

U Srbiji rad socijalnih preduzeća još uvek nije regulisan Zakonom. Socijalna preuduzeća mogu biti u različitoj pravnoj formi: udruženja, DOO, spin-off, zadruge, fondacije i slično i zbog toga se na njih odnose različiti zakoni koji prepoznaju ove pravne forme. Rad na izradi prvog zakona o socijalnom preduzetništvu traje od 2010. godine. Iz prakse je jasno da ovaj proces nepotrebno traje predugo, a kao glavni razlog nameće se nedovoljno poznavanje i razumevanje oblasti od strane javnih institucija. U oktobru 2019. godine predložen je novi Nacrt Zakona o socijalnom preduzetništvu u Srbiji imajući u vidu da je prvobitni nacrt zakona povučen iz procedure tokom leta iste godine na inicijativu civilnog sektora. Glavna problematika prvobitnog nacrta zakona bila je u tome što nije prepoznala udruženja, fondacije i zadruge, kao socijalna preduzeća što za posledicu ima isključivanje istih iz zakonske regulative. Ubrzo nakon povlačenja Zakona iz procedure, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, formiralo je Radne grupe za ex-ante u ex-post analize u oblasti socijalnog preduzetnistvau cilju  definisanja najboljih programa i intervencija koje bi omogućile razvoj socijalnih preduzeća i doprinele njihovoj konkurentnosti.

Koalicija za razvoj solidarne ekonomije je u oktobru 2019. godine, zajedno sa drugim organizacijama civilnog društva kao što su, NALED, Građanske inicijative, Evrokontakt, Grupe 484, a uz podršku kabineta Premijerke Republike Srbije i Nemačko-srpske inicijative za održivi rast i zapošljavanje, je predložila novi Nacrt Zakona o socijalnom preduzetništvu.

zašto je važno da država podrži socijalna preduzeća?

Novi Nacrt zakona je proaktivan i podsticajan zato što prepoznaje široku paletu različitih oblika ekonomskog delovanja i društvenih misija socijalnih preduzeća u Srbiji. Prema novom Nacrtu, socijalna preduzeća i dalje mogu biti u različitim pravnim formama, ali su sve obaveze i prava iz novog Nacrta u prvom redu obavezujuće za rad socijalnih preduzeća. Najveća obaveza iz ovog Zakona odnosi se na ispunajvanje kriterijuma socijalnog preduzetništva koji su dovoljno široko, a dovoljno konkretno postavljeni i odnose se na društvenu misiju socijalnih preduzeća. Upravo društvena misija jedno preduzeće čini socijalnim, a ne pravna forma ili druge formalnosti koje se inače utvrđuju zakonom. Kako je društvena misija „živa stvar“, za donosioce odluka još uvek je izazov njeno strogo definisanje. Ipak, novi Nacrt je najveći iskorak koji je do sada napravljen i predviđa i određena prava oličena u podsticajima za koje novi Nacrt ostavlja prostor da se razviju u programima podrške javnih institucija. Jedan od vidova podrške jeste i kreiranje uslova da socijalna preudzeća učestvuju u javnim nabavkma. Javne nabavke koje podržavaju i socijalni aspekt su jedan od najvažnijih načina državnih institucija da utiču na razvoj socijalnih preduzeća i nose naziv socijalne javne nabavke.

Zašto su važne javne nabavke za razvoj socijalnih preduzeća?

Državne insitucije, kao naručioci javnih nabavki u cilju pribavljanja dobara, usluga i radova, imaju mogućnost da od sredstava koja se finansiraju iz Budžeta države, novcem poreskih obveznika, stimulišu razvoj socijalnih preduzeća i time dodatno doprinesu rešavanju društvenih problema.

Zemlje Evropske Unije su našle način da kroz inicijative kao što su “Buying for Social Impact (BSI)” podstaknu državne institucije da koriste javne nabavke za ostvarivanje socijalnih ciljeva i povećanje kapaciteta socijalnih preduzeća. Primeri dobre prakse iz jedne od zemalja Evropske Unije uključuje region Brisela koji se obavezao da će u svim javnim nabavka u tom region uključiti socijalne kriterijume u ugovorima. Ovi kriterijumi imaju za cilj smanjenje nezaposlenosti i veću inkluzivnost socijalno osetljivih grupa. Ovi kriterijumi važi za sve radove iznad 750.000 EUR-a za, bez PDV-a, a koje se izvode duže od 60 dana.  Postavljanje socijalnih kriterijuma rezultiralo je stvaranjem novih radnih mesta i dodatnom edukacijom teže zapošljivih katergorija društva. Najvažnije, povećao se broj socijalnih preduzeća koja učestvuju u ovim javnim nabavkama.

zašto je važno da država podrži socijalna preduzeća?

U Francuskoj primer dobre prakse nastaje kroz kreiranje programa za podršku socijlno odgovornu javnu nabavku, koja je u skladu sa Zakonom o socijalnoj i solidarnoj ekonomiji. Francuzi su kreirali obavezu da državne institucije koje sprovode javne nabavke veće od 100 miliona EURa, bez PDV-a, na godišnjem nivou moraju da primenjuju socijalno odgovornu javnu nabavku, što uključuje preko 160 lokalnih samouprava iz skoro svih regiona. Grad Pariz je to uradio na način da su u svoje javne nabavke uključili klauzule i uslove u korist marginalizovanih grupa i/ ili deljenjem javnih nabavki u lotove kako bi se socijalna preduzeća sa manjim finansijskim kapacitetom mogla prijaviti. Cilj Grada Pariza jeste da 20% javnih nabavki sadrži socijalne kriterijume do kraja 2020. U Sloveniji, Ministarstvo javne uprave objavilo je Vodič za javne nabavke koji preporučuje da se dobijaju dodatni poeni, u fazi evaluacije tendera, za one dobavljače koji uključuju socijalni aspekt. Ovaj dokument promoviše socijalno odgovorne javne nabavke kroz ocenjivanje ponude ne samo na osnovu cene, veću uključuje kvalitativne kriterijume kao što su radno iskustvo zaposlenih, sistem upravljanja kvalitetom, procenat uključenosti osoba sa invaliditetom i odredbe vezane za stalno zaposlene.

Imajući u vidu ove i mnoge druge primere iz zemalja EU zaključujemo da postoje različiti načini na koje je moguće postaviti socijalno odgovorno javne nabavke koje imaju za cilj promovisanje novih radnih mesta za teže zapošljive društvene grupe, kao i osnaživanje i razvoj socijalnih preduzeća. Kako bi se u Srbiji stimulisale socijalne nabavke, neophodno je prvenstveno imati uvid u kapacitete socijalnih preduzeća. Iako okvirno postoji 1,200 socijalnih preduzeća, finansijski kapaciteti ovih organizacija su niski tako da najčešće odgovaraju na potrebe javnih nabavki malih vrednosti od 500.000 rsd do 5.000.000 rsd. Socijalna preduzeća se mogu uključivati u javne nabavke velikih vrednosti, preko 5 miliona dinara, kao podizvođači ili biti angažovani kao partneri. Na primer, kao podizvođači mogu biti angažovani za poslovne subjekte koji sprovode građevinske radove i biti angažovani u određenoj fazi realizacije građevinskog projekta. 

Koji je sledeći korak za strateški razvoj socijalnih preduzeća?

Na osnovu primera zakonodavnih regulativa iz Evropske Unije koje definišu funkcionisanje socijalnih preduzeća, uočava se da je ključno za razvoj socijalnih preduzeća u Srbiji usvojiti novi i podsticajan Nacrt Zakon o socijalnom preduzetnišvu, ali i istovremeno implementirati mere podrške. Usvajanje Zakona bez bilo kakvih dodatnih mera podrške, može negativno da se odrazi na razvoj sektora socijalnog preduzetnišva i da dodatno destimuliše socijalna preduzeća.

Pozivajući se ponovo na primere dobre prakse, kampanjaBuy Social u Ujedinjenom Kraljevstvu ostvarila je nerovatne rezultate, jer je uspela da afirmiše kupovinu proizvoda od socijalnih preduzeća uz podršku javnih ličnosti i posebnog „izazova“ za kompanije. Kompanije su bile afirmisane da se uključe u kampanju „Buy Social Corporate Challenge“  tako što su učestvovale u postizanju zajedničkog cilja da jedna milijarda funti bude investirana u socijalno odgovorne javne nabavke. U okviru četiri godine kampanja je postigla nezamislive rezultate kao što su 91,545,356 funti investirano kroz socijalno odgovorne javne nabavke,  otvoreno 1,253 radna mesta i 380 socijalnih preduzeća su postali dobavljači velikih kompanija. Inspirativan primer Ujedinjenog Kraljevstva iskoristile su i druge zemlje članice Evropske Unije kako bi zagovarale za veću podršku razvoju socijalnih preduzeća.

National Strategy for Social Enterprise (2014)

Social Enterprise STRATEGY (2002) Big Society reform agenda (2011) Civil Society Strategy (2008)

National Social Enterprise Policy (2019-2022)

Growth Pact for Social and Solidarity Economy (2018) 

Strategy for Civil Society Development 2006-2011, 2012-2016 Strategy for Social Entrepreneurship Development (2015)

Strategic Pact for the Development of Social Entrepreneurship (2013)

National Action Plan for the Development of Social Enterprise Ecosystem

National Social Economy Concept (2012) Biannual Social Economy Action Plans 2014-2015, 2016-2017, 2018-2019

National Strategy for Social Inclusion and Poverty Reduction 2014-2020

National Programme for Social Economy Development 2014-2018, 2019-2023

Conception of Social Business (2015) Guidelines for Social Enterprise Projects (2017)

Cabinet Regulations on the Status of Social Enterprise (2018)

Strategy for Social Enterprise and Social Innovation (2018)

National Development Plan for Civil Society 2015-2020 National Development Plan for Civil Society 2021-2030 (under development)

Strategy for Social Entrepreneurship 2013-2016 Strategy for the Development of Social Economy 2019-2029 (under development)

Action Plan for the Development of Solidarity Economy (2011) Strategy for Social and Solidarity Economy 2019-2023 (under development)

Zaključujemo, da uporedo sa usvajanjem Zakona o socijalnom preduzetnišvu država bi trebala da sprovodi mere podrške kao što su kampanje gde će se građani i kompanije informisati i uključivati u kupovinu proizvoda koji su društveno korisni i čuvaju životnu sredinu. Država bi trebalo da otvori prostor za socijalne javne nabavke tako što će uvesti i socijalni kriterijum u praksu javnih nabavki, jer efekti uvođenja ovakvih mera kreiraju nova radna mesta, povećaju inkluziju teže zapošljivih grupa i rešavaju društvene probleme u zajednici, a posledično doprinose razvoju socijalnih preduzeća.  

Koalicija za razvoj solidarne ekonomije pokrenula je prvi blog o socijalnom preduzetništvu u Srbiji u okviru projekta “Podsticanje razvoja socijalne i solidarne ekonomije u Srbiji” koji se realizuje u kooperaciji sa Fondacijom Heinrich Boll Stiftung – predstavništvo Beograd.

Podelite tekst na društvenim mrežama

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

ZAŠTO JE VAŽNO DA DRŽAVA PODRŽI SOCIJALNA PREDUZEĆA? Dalje

FINANSIRANJE PO MERI SOCIJALNIH PREDUZEĆA

Neven Marinović

Neven Marinović

Kada su u Maju, 1978 godine, u gradu Barlingtonu, saveznoj državi Vermont, Bil Koen i Džeri Grinfild otvorili svoju prvu Ben & Jerry poslastičarnicu niko, pa ni oni sami, nisu mogli da pretpostave najmanje dve stvari koje su se desile u narednih 30-ak godina. Prva je da će od te male poslastičarnice, napravljene na napuštenoj benzinskoj pumpi, njihov sladoled postati globalni brend, za koji kupci u preko 35 zemalja izdvajaju više od milijardu dolara svake godine. Ali to je deo priče koji češće čujemo, i imamo prilike da vidimo. Kako se od neke ideje, posla koji se radio u garaži, razvila moćna međunarodna korporacija. Druga stvar, koja je za ovu temu važnija, je da će njihov pristup poslovanju, koji je od samog početka integrisao brigu za lokalnu zajednicu, ekologiju, zaposlene, pokrenuti (zajedno sa drugim preduzetnicima vizionarima) svojevrsnu poslovnu revoluciju koja je dovela do toga da danas ne samo da nema kompanije koja se ne hvali svojom posvećenošću održivom razvoju, već postoje firme, to jest preduzeća koja tvrde da im je njihova društvena i ekološka misija podjednako važna kao i ona poslovno – ekonomska. O društvenoj i ekološkoj misiji socijalnih preduzeća pisali smo u prethodnim blogovima. Ovakvo poslovanje drugačije se finansira i razvija u odnosu na komercijalna i za-profit preduzeća. U ovom blogu, upravo je ideja da prikažemo kakve su to finansije po meri socijalnih preduzeća.

Danas gotovo da očekujemo da biznis treba da ima važnu ulogu, odgovoran i aktivan odnos ne samo u domenu svoje osnovne delatnosti. Kompanije podržavaju ili osuđuju proteste u SAD, zalažu se za snažniju inicijativu vlada i političara prema klimatskim promenama i još mnogo toga.
Paralelno sa njima, postoji još mnogo veći segment preduzetnika i malih biznisa koji funkcionišu na granici između uspešnih i prosperitetnih biznis modela, koji čekaju svoju priliku za dalji rast i razvoj, i aktivizma, podsticanja pozitivnih društvenih promena, i jednom rečju, svega onoga što tradicionalno ne bi očekivali od privatnog sektora. Njih zovemo socijalna preduzeća, društveni biznisi, impakt biznisi, preduzeća sa društvenom misijom i tome sl.
Ova preduzeća tiho, nenametljivo ali uporno učestvuju u narednoj društveno-ekonomskoj revoluciji, to jest bolje rečeno, evoluciji, jer nameću nova rešenja, standarde i pristup, kako za klasične biznise, tako i za tradicionalne predstavnike društvenog sektora, bilo da su u pitanju neprofitne organizacije ili državne institucije. Oni daju doprinos inkluziji, očuvanju životne sredine, osnaživanju žena, ali istovremeno rade to na održiv način, učestvuju u ekonomiji, daju doprinos i zapošljavanju i privrednom rastu.

Svi znamo za neke od primera socijalnih preduzeća koja posluju u Srbiji Na primer, tu je Caritas iz Šapca, koji obezbeđuje posao za preko 60 i usluge socijalne zaštite za preko 1000 ljudi u Šapcu i njegovoj okolini, koji ne samo da ima sjajne poljoprivredne proizvode, već i prelepu Avliju održivog razvoja, dok su usput razvili i lanac vešernica gde takođe daju priliku za zaposlenje ženama iz ugroženih kategorija.  Mnogi će vam reći da je najbolji ajvar koji su probali bio proizvod Radanske Ruže iz Lebana, preduzeća koje upošljava žene od preko 50 godina starosti, koje teško da mogu da nađu novi šansu na tradicionalnom tržištu rada. Ekstra džemovi firme Vrtlari iz Kucure su takođe jedno posebno iskustvo, u šta imaju priliku da se uvere i potrošači u SAD. Vrtlari sa druge strane okupljaju, obučavaju i na razne načine podržavaju male proizvođače iz svoje okoline, kao i druga mikro preduzeća u srodnim delatnostima.  Chrono iz Leskovca pravi jedinstvene mešavine brašna za brzu pripremu zdravog I ukusnog hleba i uz to obezbeđuje zaposlenje za osobe sa invaliditetom. Naša kuća zapošljava mlade ljude sa smetnjama u razvoju, pravi odličan ketering, a razvila je i specifičan način uzgoja začinskog bilja na principu hidroponije. I Bejgl Bejlg pravi odlične zalogaje, a njihova misija je da pomažu ženama koje su žrtve trgovine ljudima. Primera ima mnogo, i nisu svi vezani za hranu. Socijalna preduzeća u Srbiji razvijaju i eko inovacije, bave se izdavaštvom to jest izdaju magazine koji u slučaju Lica Ulice pomažu beskućnicima i drugim ranjivim kategorijama, bave se štampom i izradom promotivnih materijala, inovativnim ekološkim vozilima, i rade još mnogo toga. Ako želite da saznate koja socijalna preduzeća postoje u Srbiji i čime se bave, posetite našu Bazu socijalnih preudzeća.

Pitanje je zašto onda nisu prisutniji, zašto ih nema još više, zašto nisu još rasprostranjeniji i zašto svi ne znamo za njihove proizvode i usluge, jer baš ima smisla koristiti ih, jer time ne samo da dobijamo nešto ukusno, kvalitetno ili lepo, nego i pomažemo svima onima kojima i ova preduzeća pomažu.

Razloga za njihovu nedovoljnu razvijenost je više, ali jedan od osnovnih je činjenica da zbog svog specifičnog modela funkcionisanja nemaju adekvatnu podršku. Banke ih gledaju kao klasične firme, i u tom smislu su im uz par izuzetaka, pre svega Erste Banke koja ima program social banking-a, i od ove godine Uni Credit Banke, zanimljivi isključivo onoliko koliko su profitabilni. Donatori ih takođe najčešće ne prepoznaju, jer i dalje funkcionišu u crno belom svetu neprofitno – profitno. Pa prema tome ili ste deo projekta nekog klasično ekonomskog razvoja, ili nekog klasičnog društvenog. Ako ste između, verovatno se ne uklapate ni u jedno ni u drugo. Država ih takođe ne prepoznaje, ne podstiče i ne stimuliše, iako, pre svega na lokalnom nivou rade puno korisnih stvari.

Zato je važno da kreiramo čitav ekosistem podrške baš za ova i ovakva preduzeća. Da kreiramo finansijske instrumente koji će biti prilagođeni baš njima. Koji će finansirati njihov rast i razvoj, ali će uzeti u obzir njihovu društvenu misiju, i neće je ugrožavati. Da kreiramo programe podrške koji će kombinovati to i takvo finansiranje sa tehničkom, mentorskom, edukativnom i svakom drugom podrškom koja je ovim ljudima itekako potrebna. I klasični preduzetnici ulaze u svet biznisa bez velikog predznanja o prodaji, finansijskom planiranju, online poslovanju. Kod ovih preduzetnika situacija je još složenija, jer oni ova, da ih tako nazovem biznis znanja moraju da dopune sa specifičnim znanjima o radu sa OSI, o inkluziji, o raznim oblicima psihološke podrške. Na kraju krajeva, moramo da im pomognemo da uspostave adekvatne sisteme za merenje – kako finansijskog uspeha, ali isto tako i pozitivnog uticaja na društvo koji imaju. Moramo da ubedimo donatore da kreiraju posebne programe, koji će biti spremni da inoviraju, eksperimentišu sa kombinovanim finansiranjem (na primer davanjem grantova uz davanje pozajmica), koji će biti spremni da pomognu kreiranje infrastrukture za podršku ovim preduzećima. Isto tako, važno je da promovišemo njihov rad kod tradicionalnih biznisa, i na klasičnim tržištima, jer njima mogu da prodaju svoje proizvode i usluge, ali i da se međusobno dopunjuju u razvoju inovativnih pristupa održivom poslovanju.

Mi smo sa naše strane, kao Smart Kolektiv, uz podršku zaista brojnih partnera i donatora nakon godina rada sa ovim preduzetnicima došli do ideje da pokrenemo nešto što nazivamo „Smart impakt fond“ a što u suštini predstavlja jedan sveobuhvatan i dugoročan program podrške, mentorstva ali i finansiranja odabranih preduzeća. Nakon dugog perioda pripreme, razvoja i građenja ovog instrumenta za podršku, ove godine smo imali zadovoljstvo da uključimo i podržimo prve firme. Doduše u malo izmenjenim okolnostima od onih koje smo originalno zamišljali. U svakom slučaju, mislim da i rezultati i povratne informacije od učesnika govore u prilog mnogo većoj potrebi da ovakvi prilagođeni programi postoje. Već u ovom trenutku možemo da kažemo da postoji veća potreba i mogućnost za ovakvom vrstom finansiranja socijalnih preduzeća, kao i za dugoročnom podrškom njihovom rastu. Iskreno se nadam da je ovo samo prvi korak u razvoju obimnijih i sveobuhvatnijih programa podrške koji će kombinovati neki oblik finansijskih usluga i građenja kapaciteta.

Ono zbog čega je i pristup za koji smo se opredelili uspešan, jeste jednostavna činjenica da u radu sa socijalnim preduzećima moramo da uvažimo njihove specifičnosti. Stvari koje već postoje moramo da prilagodimo njima i njihovim potrebama, bez obzira što ih je sada malo. Jedini način da ih bude više i da budu uspešniji jeste da ih svi zajedno u tome podržimo. Puno toga treba da se desi i uradi, ali su prvi koraci već načinjeni. Pre svega od strane hrabrih preduzetnika i preduzetnica, koji su kao i Ben i Džeri, sa početka ovog teksta, krenuli u svoje avanture, a da nisu znali ni da se to zove socijalno preduzetništvo, ni da to uopšte ima neko posebno ime, kategorizaciji i definiciju. Oni su samo hteli da rade ono što vole, i u šta veruju, i da pri tome pomognu što većem broju onih kojima je ta pomoć potrebna. Ne bi imalo smisla da ih u toj plemenitoj nameri, zbog koje su preuzeli velike rizike, i zbog koje neumorno rade, kao društvo i zajednica izneverimo.

Koalicija za razvoj solidarne ekonomije pokrenula je prvi blog o socijalnom preduzetništvu u Srbiji u okviru projekta “Podsticanje razvoja socijalne i solidarne ekonomije u Srbiji” koji se realizuje u kooperaciji sa Fondacijom Heinrich Boll Stiftung – predstavništvo Beograd.

Podelite tekst na društvenim mrežama

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

FINANSIRANJE PO MERI SOCIJALNIH PREDUZEĆA Dalje

Socijalne usluge i socijalna preduzeća

USLUGE SOCIJALNE ZAŠTITE U ZAJEDNICI KADA IH PRUŽAJU SOCIJALNA PREDUZEĆA: Praksa socijalnog preudzetništva

 Pružanje usluga socijalne zaštite od strane socijalnih preduzeća je jako važan segment sistema socijalne zaštite koji može da donese mnogo koristi državi poput naše, koja je prošla period tranzicije i još uvek nije dovoljno ekonomski snažna da bi svojim ugroženim građanima obezbedila adekvatne uslove i kvalitet života. U sektoru socijalnih preduzeća u Srbiji, 35% se bavi pružanjem socijalnih usluga i zato je važno da predstavimo celokupan sistem socijalne zaštite i prikažemo rad pružalaca usluga kao i odlike svake od kategorije pružalaca. U prethodnom blogu iz serije Usluge socijalne zaštite u zajednici kada ih pružaju socijalna preduzeća, imali smo priliku da se upoznamo sa istorijatom pružanja socijalnih usluga i glavnim odlikama koje utiču na ovaj sistem, kako u legislativnom, tako i u praktičnom smislu. Nakon državnih institucija i profitnih preduzeća, red je da se pozabavimo i onim, na prvi pogled nesvakidašnjim akterima u ovom sektoru.

Neformalni pružaoci usluga poput porodica/staratelja/srodnika korisnika, javljaju se kao pružaoci iz razloga potrebe odnosno želje da se pruži podrška nekom iz okruženja ili altruističkih motivacija u slučaju volontera. Međutim, dešava se da grupe neformalnih pružalaca reše da na neki način institucionalizuju svoju podršku i da kroz registraciju udruženja ili socijalnog preduzeća, ostvare određena prava za sebe i korisnike svojih usluga. Tako je grupa roditelja i stručnjaka iz Pančeva 2006. godine osnovala Udruženje „Na pola puta“ sa ciljem da se za osobe sa intelektualnim teškoćama i njihove porodice obezbede uslovi u zajednici za što kvalitetniji život. Udruženje 2007. godine postaje prva organizacija u Srbiji koja je formirala zajednicu stanovanja uz podršku za osobe sa intelektualnim teškoćama koje potiču iz sopstvenih porodica. Više o ovom udruženju, poteškoćama sa kojima se susreću roditelji/staratelji dece sa intelektualnim poteškoćama i ličnom iskustvu suosnivačice udruženja Bebe Popadić, možete poslušati na sledećem linku.

Socijalne usluge i socijalna preduzeća

Civilni sektor predstavlja izuzetno kvalitetan resurs kada su socijalne usluge u pitanju s obzirom na stručnost i dostupnost savremenih edukativnih sadržaja i razmene iskustava kako sa organizacijama u regionu, tako i sa predstavnicima civilnog sektora iz Evropske unije. Civilni sektor se javlja kao nosilac inovativnih usluga i to su često usluge van onih jasno utvrđenih Zakonom o socijalnoj zaštiti, a koje neposredno osluškuju potrebe interesnih grupa. Jasno je da civilni sektor pokazuje spremnost da dosegne one vulnerabilne grupe koje drugi tržišni faktori verovatno ne bi mogli, i razvije one usluge i programe koje drugi, a naročito država, ne bi uspela ni da identifikuju ni da osmisli. To su usluge kao što je prevoz za osobe sa invaliditetom, prevodilački servis, klubovi različite tematike za osobe sa invaliditetom, dnevni centri, SOS telefon i brojne druge. Neki od najuspešniji primera pružalaca usluga socijalne zaštite iz oblasti civilnog sektora jesu Svratište za decu koje na dve lokacije u Beogradu svojim uslugama nastoji da unapredi kvaliteta života dece koja žive ili rade na ulici. Bitno je dodati da se udruženja građana često odlučuju na pokretanje odvojenih inicijativa za pružanje socijalnih usluga koje sprovode kroz projekte (poput DrumoDom-a, projekta humanitarne organizacije ADRA, koji je jedinstveni pokretni servis u regionu koji beskućnicima i drugim ljudima bez krova nad glavom u Beogradu nudi besplatno tuširanje, upotrebu toaleta, šišanje, pranje veša, ali i podršku pri dobijanju ličnih dokumenata, ostvarivanju prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, i pronalaženju trajnijeg dohodovnog i stambenog rešenja). Međutim, ove usluge su blisko vezane za rad matične organizacije i takođe se projektno finansiraju pa se ne razlikuju suštinski od usluga koje pružaju organizacije civilnog društva.

Nedostatak kod ovakvog pristupa sistemu pružanja usluga socijalne zaštite i jeste finansijska neodrživost odnosno neminovni gubitak finansijskih sredstava okončanjem projekta ili potrošnjom sredstava prikupljenih za određenu inicijativu, pa bi završetak projektna istovremeno značio i završetak pružanja usluge iako su potrebe korisnika permanentne. Model koji uspeva i ovu prepreku da prevaziđe jeste model socijalnih preduzeća koja rade za profit, ali im on nije primarni motiv rada, već taj profit služi isključivo kao obrtno sredstvo koje obezbeđuje ostvarivanje socijalne misije poslovanja. Ono što je njihova pokretačka snaga jeste pomoć pojedincima i zajednici kojoj pružaju usluge. Socijalna preduzeća najčešće iniciraju građani kako bi rešili konkretan problem u zajednici koji bi inače trebalo da bude rešen od strane tradicionalnih aktera socijalne zaštite. Vrlo često se taj problem tiče upravo pokretača tj. osnivača socijalnih preduzeća, dakle postoji i neka vrsta ličnog emotivnog interesa, ne samo materijalnog, kao što je slučaj kod komercijalnih pružalaca socijalnih usluga. Jedna od definicija socijalnih preduzeća bila bi da su to preduzeća koja identifikuju do tog trenutka zanemarivan ili nerešen društveni problem, razviju adekvatno (vrlo često i inovativno) rešenje, koje sa sobom nosi određenu dozu društvene važnosti, i realizuju ovaj poduhvat zahvaljujući sopstvenim resursima kako bi doprineli stvaranju boljih životnih uslova za pojedince u zajednici. Kao pružaoci socijalnih usluga oni svoju aktivnost usmeravaju na najugroženije članove zajednice i tu se krije njihov najveći značaj.

Socijalna preduzeća kao pružaoci socijalnih usluga

U poslednjih nekoliko godina, nekoliko je primera udruženja građana koji osnivaju svoja socijalna preduzeća kako bi mogli dodatno da osnaže svoje korisnike, pruže im priliku za radno angažovanje ili jednostvano obezbede stabilan izvor prihoda kako bi mogli kontinuirano da pružaju socijalne usluge. Kao primere imamo Udruženje “Naša kuća” koje su osnovali roditelji dece sa intelektualnim poteškoćama sa ciljem razvoja socijalnih usluga u zajednici. Da bi svojim korisnicima obezbedili licenciranu uslugu dnevnog centra, udruženje je registrovalo socijalno preduzeće koje se bavi izradom kartnoske ambalaže ali i keteringom. Oni prodaju svoje proizvode kompanijama i organizacijama koje su dovoljno društveno osvešćene i na taj način obezbeđuju novac za smeštaj, edukaciju i druge potrebe svojih korisnika. Ženski centar Užice pruža uslugu SOS telefona za osobe sa iskustvom nasilja u porodici.

Caritas Šabac pruža usluge pomoć u kući, usluge dnevnog boravka za osobe sa mentalnim smetnjama, kao i stanovanje uz podršku. Zahvaljujući svojoj Avliji održivog razvoja koja povezuje usluge u oblasti zaštite mentalnog zdravlja i socijalnog preduzetništva, napravili su još jedan korak ka održivosti svog sistema pružanja socijalnih usluga i podrške svojim korisnicima. Ono što Caritas Šabac izdvaja od svih ostalih socijalnih preduzeća jeste što konkurentno učestvuje na javnim pozivima za pružanjeusluga od strane lokalnih samouprava i godinama unazad dobija priliku da u različizim opštinama pruža ovu uslugu njihovim građanima. Uglavnom je većina socijalnih preduzeća ili udruženja građana koje pružaju usluge socijalne zaštite iskoristila ovu mogućnost kako bi proširila spektar dohodovnih aktivnosti, ali im pružanje usluga nije osnovna delatnost. Međutim, retko koje je imalo dovoljno kapaciteta da se upusti u komercijalnu trku. Da biste se upoznali sa tim ko su socijalna preduzeća u Srbiji, posetite jedinstvenu KoRSE Bazu socijalnih preduzeća.

Koji su najveći benefiti uključivanja nedržavnih, a posebno socijalnih preduzeća u sistem pružalaca usluga socijalne zaštite?

Socijalna preduzeća su najčešće nezavisna od pritisaka tržišta u smislu da su prilagodljivija od preduzeća koja su orijentisana isključivo na profit, imaju inovativne i savremene ideje, tehnologije i adekvatno obučeno osoblje, a sa druge strane izuzeta su i od političkih pritisaka s obzirom na činjenicu da se samostalno finansiraju (nisu zavisna toliko od projektnog ili javnog finansiranja, već teže samostalnosti kroz profitabilnost). Izvori finansiranja socijalnih preduzeća pružalaca usluga su najčešće hibridnog tipa i ne mogu se svesti isključivo na profit, već uključuju i donacije, članarine, prodaju akcija preduzeća i sl. Naposletku, kapacitet za inovativnost, u ovom slučaju se odnosi i na inovativne proizvode/usluge, ali i na inovativnost procesa, kao i na njihovu sposobnost širenja inovacija i kombinovanje socijalnih inovacija sa biznis strategijom. S druge strane, eventualni nedostaci socijalnih preduzeća pružalaca usluga socijalne zaštite svode se na činjenice da su ona najčešće kategorisana kao mala preduzeća, lokalno su utemeljena i najčešće nisu umrežena u krovne asocijacije što ih čini nedovoljno politički zastupljenim, a njihove interese nedovoljno zastupanim prilikom donošenja odluka. Neophodno je uključiti predstavnike socijalnih preduzeća pružalaca socijalnih usluga u rad donosilaca odluka i u dogovarajuća tela radi adekvatne analize stanja sektora.

Socijalne usluge i socijalna preduzeća

Iako nije reč o uobičajenom preduzetničkom modelu tržišta, postojanje tržišta socijalnih usluga govori u prilog činjenici da se napuštaju tradicionalni sistemi socijalne sigurnosti, a primat dobijaju novi pojmovi i pristupi socijalnom razvoju kao što je socijalno društvo i država socijalnih investicija. Tradicionalni pružaoci socijalnih usluga i socijalna preduzeća nisu konkurenti na tržištu, s obzirom na to da socijalna preduzeća zauzimaju samo određene niše, uglavnom pružajući usluge koje za cilj imaju prevenciju, nasuprot tradicionalnim ustanovama socijalnog sistema koje se ipak pretežno bave sanacijom postojećeg stanja i posledicama određenih socijalnih problema. Ovakav pristup, koji je, sa jedne strane, centralno organizovan i ustrojen, dok sa druge strane ima pojedince i raznorodna pravna lica koji svako u svom domenu pristupaju rešavanju problema, deluje kao najsveobuhvatniji pristup obezbeđivanju kvalitetnih i adekvatnih usluga socijalne zaštite. Ovakav sveobuhvatni pristup promoviše rešenje u kom svi članovi zajednice, bez obzira na njihov položaj ili sposobnosti, imaju mogućnost da ostvare puno učešće u životu zajednice kroz adekvatne mere koje preduzimaju raznorodni akteri u okviru njihovih zajednica. 

Praćenje ovog dovstruko usmerenog pristupa u sektoru socijalnih usluga trebalo bi da omogući promovisanje široke mreže socijalnih usluga zasnovanih u zajednici, koje su komplementarne jedna sa drugom, da bi se obezbedio takozvani kontinuitet nege, sa ciljem socijalne inkluzije socijalno ugroženih osoba. Ključno je da pozitivne odlike socijalnih preduzeća pružalaca socijalnih usluga ne ostanu prepoznate samo od strane akademske zajednice i zainteresovanih aktera koji se bave socijalnim preduzetništvom u svom radu. Socijalna preduzeća pružaju usluge za grupe koje najčešće ostaju nevidljive za tradicionalne institucije i zbog toga predstavljaju dragocen resurs i za pojedince u društvu, ali i za kompletan sistem usluga oscijalne zaštite. Povećanje svesti o ovom načinu pružanaj usluga socijalno ugroženim kategorijama, dovelo bi do brojnih praktičnih posledica – upoznavanje javnosti sa mogućnošću da socijalna preduzeća zamene tradiocionalne pružaoce socijalnih usluga, ali i povećanja potražnje ovih usluga od strane korisnika, što bi posledično uticalo i na donosioce odluka da daju adekvatne zasluge i prostor socijalnim preduzećima da nastave sa razvojom ovog izuzetno bitnog sektora. Od velike je važnosti da sve zainteresovane strane uvide benefite ovakvog vida pružanja socijalnih usluga, kako bi, sa jedne strane vršili pritisak na donosioce odluka da kroz zakone i propise potvrde status socijalnih preduzeća pružalaca socijalnih usluga, a sa druge koristili te iste usluge i pomogli održivosti kvalitetnih usluga u svojoj zajednici.

Koalicija za razvoj solidarne ekonomije pokrenula je prvi blog o socijalnom preduzetništvu u Srbiji u okviru projekta “Podsticanje razvoja socijalne i solidarne ekonomije u Srbiji” koji se realizuje u kooperaciji sa Fondacijom Heinrich Boll Stiftung – predstavništvo Beograd.

Podelite tekst na društvenim mrežama

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

USLUGE SOCIJALNE ZAŠTITE U ZAJEDNICI KADA IH PRUŽAJU SOCIJALNA PREDUZEĆA: Praksa socijalnog preudzetništva Dalje

Socijalno preduzetništvo u funkciji održivog razvoja

SOCIJALNO PREDUZETNIŠTVO U FUNKCIJI ODRŽIVOG RAZVOJA: Praksa i sinergija

Zorana Milovanović

Zorana Milovanović

U prethodnom blogu u okviru serije blogova Socijalno preduzetništvo u funkciji održivog razvoja, govorili smo o ideologiji i vrednostima oba koncepta. Postizanje održivog razvoja zahteva sistemsku promenu domintatnog političkog i ekonomskog diskursa oličenom u neoliberalnoj ekonomiji i odstupanje od ideje da je slobodno tržište samoregulišuće i da socio-ekonomski problemi u društvu, naročito marginalizovanih, mogu biti rešeni kroz ravnotežu ekonomskih parametara ponude i tražnje. Prevazilaženje socio-ekonomskih problema zahteva aktivnu ulogu i aktera iz poslovnog sektora, civilnog društva i države. Socijalna preduzeća upravo aktivnim delovanjem na tržištu uspevaju da generišu profit kojim rešavaju socio-ekonomske probleme u zajednici. Iako se socijalna i solidarna ekonomija često tumače kao alternativni društveno-ekonomski sistemi trenutno utemeljenom neoliberalnom kapitalističkom sistemu, socijalno preduzetništvo funkcioniše u okvirima tog mejnstrim sistema (o čemu smo pisali u prethodnim blogovima) i često se percipira kao korektivni mehanizam za negativne efekte koji mejnstrim ekonomija stvara: nejednakost, siromaštvo, socijalnu isključenost i slično. U ovom blogu prikazaćemo na koji to način socijalna preduzeća kroz svoje poslovanje i u samom procesu i u finalnim proizvodima i uslugama doprinose postizanju održivog razvoja. Kako bismo što više približili sinergiju održivog razvoja i socijalnog preudzetništva, prikazaćemo usklađensot ciljeva Agende za održivi razvoj UN i praksu delovanja socijalnih preudzeća.

Praksa: Doprinos socijalnih preduzeća ostvarivanju ciljeva održivog razvoja UN

Socijalna preduzeća posluju i deluju širom sveta. Različita praksa ukazuje na lokalizovanost socijalnih preduzeća i u skladu sa Agendom za održivi razvoj 2030 UN, doprinose ostvarivanju različitih ciljeva na različite načine. Ipak, pravilnosti mogu da se uoče i na osnovu njih se može istaći snažna veza između socijalnog preduzetništva i institucionalizovanog koncepta održivog razvoja UN. Iako je utvrđivanje ove snažne veze još uvek izazov za istraživače i praktičare, uzimajući u obzir potpuno odvojen evolutivni tok koncepta socijalnog preduzetništva i održivog razvoja, jedan od najpoznatijih koraka ka tome predstavlja studija sa Univerziteta Šefild, u okviru koje su utvrđene 2 osnovne dimenzije prema kojima može da se dokaže doprinos socijalnih preduzeća ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja.

Socijalno preduzetništvo u funkciji održivog razvoja

Socijalna preduzeća doprinose ostvarenju ciljeva održivog razvoja u okviru lanca vrednosti u poslovanju

Socijalno preduzetništvo u funkciji održivog razvoja

Glavno pitanje ove dimenzije je da li u lancu vrednosti socijalna preduzeća u svakoj aktivnosti doprinose različitim ciljevima održivog razvoja? Socijalna preduzeća najčešće među dobavljačima oprezno biraju one koji ne krše radnička prava, ne zloupotrebljavaju dečiji rad, dok u samoj proizvodnji koriste procese koji ne zagađuju životnu sredinu ili se bave reciklažom, te doprinose životnoj sredini. Takođe, socijalna preduzeća teže ne samo zaštiti već i unapređenju radničkih prava, te ulažu u razvoj ljudskih resursa kroz obuke, radnu integraciju lica iz osetljivih grupa i slično. Kroz lanac vrednosti socijalna preduzeća najčešće ostvaruju više ciljeva i to su najčešće: SDG-1 Svet bez siromaštva; SDG-5 Rodna ravnopravnost; SDG-7 Dostupna i obnovljiva energija; SDG-8 dostojanstven rad i ekonomski rast; SDG-10 Smanjenje nejednakost i SDG-13 Akcija za klimu.

Socijalna preduzeća doprinos ostvarenju nekog od ciljeva svojim sveukupnim poslovanjem

Glavno pitanje ove dimenzije jeste da li je krajnji proizvod ili usluga socijalnog preduzeća zapravo doprinos nekom od ciljeva održivog razvoja? Socijalna preduzeća često svoje celokupno poslovanje usmeravaju na rešavanje nekog socio-ekonomskog izazova u zajednici. Socijalna preduzeća koja pružaju socijalne usluge su egzaktan primer socijalnog preduzeća koji doprinosi održivom razvoju. Takve socijalne usluge kreiraju se prema meri korisnika, korisnici se uključuju u planove razvoja usluga i veliki broj socijalnih preduzeća ove usluge čini lako dostupnim, naročito osetljivim i marginalizovanim grupama. Takođe, veliki broj socijalnih preduzeća društvenu misiju ostvaruje kroz radnu integraciju, pa u zavisnosti od ciljne grupe, doprinose ostvarenju različitih ciljeva održivog razvoja. U svakom slučaju, najčešće doprinose ostvarenju ciljeva: SDG-8 Dostojanstven rad i ekonomski rast; SDG-1 Svet bez siromaštva i SDG-10 smanjenje nejednakosti.

Socijalno preduzetništvo u funkciji održivog razvoja

Sinergija održivog razvoja i socijalnog preduzetništva

Da socijalno preduzetništvo može biti jedan od praktičnih metoda postizanja održivog razvoja potvrđuje i sinergija nedostataka koncepta održivog razvoja i praksa socijalnog preduzetništva. Naime, jedna od teza zašto održivi razvoj teško možemo globalno postići jesu upravo ogromni finansijski gubici sa kojima se suočavaju kompanije u svetu. Možda smo manje zabrinuti za finansijske gubitke velikih korporacija, ali ne možemo biti nezabrinuti za broj radnika koji će izvesno usled toga biti otpušten i ostati bez izvora prihoda. Najčešće se navodi primer populacije koja živi uz šumske predele i isključivo preživljava od šumskih proizvoda. Odricanje od seče šuma, vodiće masu preduzeća u restruktuiranje preduzeća i otpuštanje velikog broja ljudi što će povećati nezaposlenost i rizik od siromaštva i socijalne isključenosti. Ipak, brojna socijalna preduzeća se bave upravo proizvodnjom alternativnih proizvoda šumskim proizvodima i reciklažom, što ukazuje da filozofija socijalnog preduzetništva može pomoći u rešavanju ovog izazova. Odgovornost nam nalaže da ne tvrdimo da je proces transformacije lak, ali zahtevi te transformacije su jasni: preduzeća moraju postati osvešćeni akteri u zajednici i učiniti poslovanje osetljivim najpre na negativne eksternalije poslovanja, a zatim usmerenim na generisanje pozitivnog uticaja u zajednici kroz poslovanje.

Koalicija za razvoj solidarne ekonomije pokrenula je prvi blog o socijalnom preduzetništvu u Srbiji u okviru projekta “Podsticanje razvoja socijalne i solidarne ekonomije u Srbiji” koji se realizuje u kooperaciji sa Fondacijom Heinrich Boll Stiftung – predstavništvo Beograd.

Podelite tekst na društvenim mrežama

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

SOCIJALNO PREDUZETNIŠTVO U FUNKCIJI ODRŽIVOG RAZVOJA: Praksa i sinergija Dalje

Scroll to Top