ANALIZA: NEOPHODNE MERE PODRŠKE RAZVOJU SEKTORA SOCIJALNE I SOLIDARNE EKONOMIJE

Neophodne mere podrške razvoju sektora socijalne i solidarne ekonomije” predstavlja analizu političkog i socio-ekonomskog okvira sprovedenu u cilju kreiranja mera podrške razvoju socijalne i solidarne ekonomije u kontekstu krize izazvane KOVID-19 pandemijom u Republici Srbiji. 

Socijalna i solidarna ekonomija (SSE) predstavljaju etički, vrednosno zasnovan ekonomski razvoj koji daje prednost dobrobiti ljudi u odnosu na rast profita, odnosno posmatra profit u funkciji razvoja ljudi, a ne obrnuto. Relevantnost drugačije, solidarne i socijalne ekonomije istaknuta je još više tokom KOVID-19 pandemije, koja je pred ogledalo postavila političke i demokratske mehanizme i institucije, vrednosti na kojima se temelji upravljanje društvima, postulate ekonomije i isključivu fokusiranost na „ekonomski rast“ koji zanemaruje pravednost, jednakost, dobrobit ljudi i očuvanje životne sredine. Kriza je dala značajan zamajac otvaranju šireg dijaloga o razvoju (nasuprot rastu) na temeljima SSE, koje je važno za održiv i stabilan razvoj društva. 

Sa novom Vladom formiranom na jesen 2020. (i najavljenim novim izborima na svim nivoima u proleće 2022), javlja se potreba za ponovnim otvaranjem dijaloga o razvoju SEE u Republici Srbiji, i posebno merama koje je potrebno usmeriti ka organizacijama SSE kao inicijativama koje pokazuju najveću otpornost na krizu. Značajan broj organizacija SSE u Srbiji deluje u okolnostima u kojima njihov doprinos nije prepoznat, kako pravno, ekonomski, tako i razvojno. Važno je da se doprinos ovih inicijativa posmatra sa aspekta razvojne paradigme koja ublažava loše posledice kapitalizma, i nudi pravednije osnove razvoja i odnosa moći.

Analiza je urađena u okviru projekta „Solidarna ekonomija za pravednije društvo“ koji je Koalicija za razvoj solidarne ekonomije (KORSE) sprovela uz podršku Fondacije za otvoreno društvo. Analiza je urađena u periodu oktobar 2020 – februar 2021, fokusira se na period 2018–2020, s posebnim osvrtom na 2020, godinu početka pandemije KOVID-19. Istraživački tim KORSE izradio je ovu studiju koristeći kvalitativnu analizu dokumenata, oslanjajući se na dva ključna izvora podataka: strategije, zakone i druge značajne dokumente koji uređuju regulatorni okvir i pravce razvoja republike Srbije; i analize i studije relevantnih domaćih i međunarodnih organizacija.

Istraživački tim: Dina Rakin, Dragan Srećković, Zorana Milovanović
Izdavač: Koalicija za razvoj solidarne ekonomije

U nastavku možete preuzeti publikaciju.

ANALIZA: NEOPHODNE MERE PODRŠKE RAZVOJU SEKTORA SOCIJALNE I SOLIDARNE EKONOMIJE > Preuzmi publikaciju

Srbija u doba korone – činjenice i dostignuća: Socijalna preduzeća i Covid-19, Zorana Milovanović

U prvom naletu krize uzrokovane pandemijom COVID-19, socijalna preduzeća su gledala kako da zadrže svoje zaposlene, kako da održe kontakt sa svojim korisnicima i kako da pruže neophodnu pomoć u široj zajednici, objašnjava Zorana Milovanović, projektna menadžerka Evropskog pokreta u Srbiji u novom video serijalu „Srbija u doba korone: činjenice i dostignuća“.

Tokom pandemije, najviše su pogođena socijalna  preduzeća koja se bave turizmom i ugostiteljstvom. Sa druge strane, preduzeća koja se bave poljoprivredom su u nekim fazama krize ostvarila veću proizvodnju usled lokalizovane potrošnje. To ne znači da su ona profitirala, već su koristila povećani obim proizvodnje kako bi nadomestila troškove koje su imali u raznim drugim fazama potpunog zaustavljanja proizvodnje. Uprkos efektima COVID-19 pandemije na rad i delovanje socijalnih preduzeća, većina je bila usmerena na direktno pružanje podrške i pomoći, najpre marginalizovanim grupama u zajednici, kao što su: doniranje obroka za strare i lica sa invaliditetom, proizvodnju maski i drugih deficitarnih proizvoda, volonterske akcije pružanja psihosocijalne podrške korisnicima i slično. COVID-19 kriza iznova je istakla pozitivnu ulogu socijalnih preduzeća u vremenima krize i utrla put za veću afirmaciju delovanja ovih preduzeća u redovnim vremenima kada se zajednica usmerava na postizanje održivog razvoja.

Sektor socijalnih preduzeća u EU obuhvata 2.8 miliona preduzeća sa udelom od 10% u poslovnom sektoru i značajnih 6.3% radne snage prema podacima iz 2019. godine. Dalji razvoj ovog sektora prate novi strateški pravci društveno-ekonomskog razvoja EU oličeni u Zelenom evropskom dogovoru i Planu za oporavak EU od posledica pandemije. Digitalna i ekološka transformacija, kao i paradigma postpandemijskog razvoja zasnovana na brizi o ljudima i životnoj sredini, srž je budućeg delovanja EU, što predstavlja važne smernice za razvoj Republike Srbije. U Srbiji je poslednje sistemsko istraživanje rađeno 2012. godine i može se zaključiti da se tadašnji sektor od 1.196 socijalnih preduzeća, sa udelom od 0.6% radne snage i 2% BDP-a Srbije, uvećao prema broju preduzeća, obimu proizvodnje i generisanom pozitivnom uticaju u zajednici.

Zaključuje se da je COVID-19 pandemija visoko pozicionirala pitanja solidarnosti i jednakosti i da je ujedno predstavlja priliku da se najpre država sistemski, odgovorno i pažljivo posveti razvoju sektora socijalnih preduzeća koja doprinose otpornosti zajednica u krizi, dok u vremenima van krize pomažu društveno-ekonomski razvoj.

Uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke, Evropski pokret u Srbiji (članica osnivačica KoRSE) realizuje projekat – „Srbija u doba korone – činjenice i dostignuća“.U prvom klipu, eksperti iz raznih oblasti ukratko će objašnjavati činjenice i brojke kao i svoje pretpostavke i predviđanja o dešavanjima na temu o kojoj govore. Za više informacija posetite zvaničan sajt Evropskog pokreta u Srbiji

U nastavku možete pogledati oba klipa na temu socijalnog preduzetništva i Covid-19 pandemije.

Srbija u doba korone – činjenice i dostignuća: Socijalna preduzeća i Covid-19, Zorana Milovanović > Preuzmi publikaciju

OTVOREN KONKURS: Program podrške održivim mikro i malim preduzećima u nerazvijenim sredinama

Otvoren je konkurs za učešće u Programu podrške održivim mikro i malim preduzećima u nerazvijenim sredinama. Rok za prijave je do 31.01. u 23.59h. 

Kome je namenjen program? Program je namenjen mikro i malim preduzećima koja posluju odgovorno i pozitivno doprinose razvoju svojih lokalnih zajednica. 
Preduzećima koja posluju najmanje 2 godine, koja su u većinskom privatnom vlasništvu i koja su registrovana i posluju u sledećih 10 opština: Bogatić, Bosilegrad, Babušnica, Irig, Lebane, Leskovac, Mali Iđoš, Novi Pazar, Srbobran i Varvarin. 

Šta se dobija u okviru Programa?

  • Stručna podrška tima eksperata u unapređenju i razvoju poslovanja;
  • Mogućnost konkurisanja za bespovratna sredstva u iznosu od neto 6.000,00 USD;
  • Priliku da kroz promotivne događaje predstave svoja preduzeća široj javnosti;
  • Da se povežu sa društveno odgovornim preduzećima i kompanijama u Srbiji. 

Program sprovodi Smart Kolektiv (jedna od organizacija osnivačica KoRSE), u partnerstvu sa udruženjima ProAktiv iz Niša i Putevima preduzetništva iz Novog Sada, a u okviru projekta “Norveška za vas – Srbija”

Više informacija o Programu podrške, načinima apliciranja i projektu možete saznati na zvaničnom sajtu Smart Kolektiva: link .

Učestvuje i na info sesijama koje će biti organizovane 19. i 20. januara u 12h. Link za prijavu.

OTVOREN KONKURS: Program podrške održivim mikro i malim preduzećima u nerazvijenim sredinama > Preuzmi publikaciju

zašto je važno da država podrži socijalna preduzeća?

ZAŠTO JE VAŽNO DA DRŽAVA PODRŽI SOCIJALNA PREDUZEĆA?

U situaciji u kojoj je neosporno da socijalna preduzeća otvaraju nova radna mesta, zapošljavaju socijalno osetljive grupe, stvaraju nove usluge i proizvode na tržištu kroz cirkularnu ekonomiju i zaštitu životne sredine, postavlja se pitanje koja je uloga države u ovom procesu? O društvenoj misiji socijalnih preduzeća pisali smo u prethodnim blogovima, a sada je važno da razjasnimo zašto je za državu važno da prepozna, uvaži i podrži socijalna preduzeća? Koji su modaliteti podrške razvoju socijalnih preduzeća?  

Odgovore na ova pitanja nalazimo u primerima dobre prakse zemalja iz Evropske Unije, gde su države članice kreirale podsticajne zakone i druge pravne regulative kojima regulišu rad socijalnih preduzeća, zatim programe i političke mere usmerne direktno na poboljšanje uslova za jačanje sektora socijalnog preduzetništva. Uporedo ćemo izložiti na koji način javne institucije tretiraju socijalna preduzeća u Srbiji. Za kraj, predstavićemo model socijalno odgovornih javnih nabavki koji se u različitim modalitetima primenjuje u zemljama članicama EU, a koje se koriste kao alat za podsticanje razvoja socijalnih preduzeća. Predlažemo ključne pravce delovanja državnih institucija u cilju socio-ekonomskog razvoja kroz regulisanje zakonodavnog okvira i mere podrške socijalnim preduzećima.

Kako je regulsan rad socijalnih preduzeća u EU?

Zemlje Evropske Unije prepoznale su značajnu ulogu socijalnih preduzeća kao važan deo društvene ekonomije, a posebno u kreiranju novih radnih mesta, inkluziji teže zapošljivih grupa, ekološkoj održivosti i većem učešću građana. Socijalna preduzeća postoje u svim zemljama EU, a zapošljavaju gotovo 13,6 miliona građana. U toku 2020. godine, Evropska Komisija je objavila istraživanje o postojećim socijalnim  preduzeća, njihovom nastanku, konceptima, mrežama podrške i faktorima koji ograničavaju razvoj socijalnih preduzeća. Istraživanje koje je obuhvatilo svih 28 zemalja EU, kao i Albaniju, Island, Crna Goru, Severnu Makedoniju, Norvešku, Srbiju i Tursku, pokazalo je različite pristupe u definisanju socijalnih preduzeća kroz nacionalno zakonodavstvo i strategije. Istraživanje je pokazalo da su u poslednjih deset godina, tačnije od 2011 kada je Evropska komisija usvojila„Inicijativu za socijalno poslovanje“ (Social Business Initiative), sve zemlje u Evropskoj Uniji i šire su ostvarile napredak u političkom priznavanju socijalnih preduzeća. Kada je reč o zakonodavnoj regulativi postoje dve grupe zemalja, one koje su uvele posebne zakone kojima se uređuju ciljevi i polja delovanja socijalnih preduzeća i druge koje iz različitih razloga objašnjavaju da se ne uvode posebni zakoni za regulisanje funkcionisanja socijalnih preduzeća.

zašto je važno da država podrži socijalna preduzeća?

U zemljama kao što su  Luksemburg, Slovačka i Ujedinjeno Kraljevstvo promene su na nacionalnom nivou, kao što su kreiranje specifične nacionalne strukture, ministarske jedinice i odeljenja, dok je u Danskoj i Holandiji za promociju socijalnih preduzeća zadužen regionalni ili opštinski nivo.  Ove izuzetno važne reforme dovele su do priznavanja socijalnih preduzeća kao pružaoca specifičnih vrsta usluga od opšteg interesa kao što su usluge socijalne zaštite, zapošljavanje i javne nabavke. Pojedine zemlje su usvojile specifične nacionalne ili regionalne / lokalne strategije politike usredsređene na razvoj solidarne ekonomije ili socijalnih preduzeće. U Ujedinjenom Kraljevstvu u okviru Strategije civilnog društva jasno je definisano da su socijalna preduzeća srž civilnog sektora i da imaju snažnu ulogu u kreiranju javnih politika. U novom Nacionalnom planu za razvoj civilnog društva u Estoniji nakon 2020. godine, socijalna preduzeća se prepoznaju kao uticajni akteri civilnog društva. U Danskoj i Holandiji, strategije za razvoj socijalnih preduzeća su definisale lokalne vlasti. U susednim zemljama, prvu nacionalnu strategiju napravila je Bugarska u 2012, a zatim i Hrvatska u 2015 kroz Strategiju za socijalno preduzetništvo. Takođe, u Poljskoj postoji Nacionalni program za socijalnu ekonomiju 2014-2018 i 2019-2023.

Kako funkcionišu socijalna preduzeća u Srbiji?

U Srbiji rad socijalnih preduzeća još uvek nije regulisan Zakonom. Socijalna preuduzeća mogu biti u različitoj pravnoj formi: udruženja, DOO, spin-off, zadruge, fondacije i slično i zbog toga se na njih odnose različiti zakoni koji prepoznaju ove pravne forme. Rad na izradi prvog zakona o socijalnom preduzetništvu traje od 2010. godine. Iz prakse je jasno da ovaj proces nepotrebno traje predugo, a kao glavni razlog nameće se nedovoljno poznavanje i razumevanje oblasti od strane javnih institucija. U oktobru 2019. godine predložen je novi Nacrt Zakona o socijalnom preduzetništvu u Srbiji imajući u vidu da je prvobitni nacrt zakona povučen iz procedure tokom leta iste godine na inicijativu civilnog sektora. Glavna problematika prvobitnog nacrta zakona bila je u tome što nije prepoznala udruženja, fondacije i zadruge, kao socijalna preduzeća što za posledicu ima isključivanje istih iz zakonske regulative. Ubrzo nakon povlačenja Zakona iz procedure, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, formiralo je Radne grupe za ex-ante u ex-post analize u oblasti socijalnog preduzetnistvau cilju  definisanja najboljih programa i intervencija koje bi omogućile razvoj socijalnih preduzeća i doprinele njihovoj konkurentnosti.

Koalicija za razvoj solidarne ekonomije je u oktobru 2019. godine, zajedno sa drugim organizacijama civilnog društva kao što su, NALED, Građanske inicijative, Evrokontakt, Grupe 484, a uz podršku kabineta Premijerke Republike Srbije i Nemačko-srpske inicijative za održivi rast i zapošljavanje, je predložila novi Nacrt Zakona o socijalnom preduzetništvu.

zašto je važno da država podrži socijalna preduzeća?

Novi Nacrt zakona je proaktivan i podsticajan zato što prepoznaje široku paletu različitih oblika ekonomskog delovanja i društvenih misija socijalnih preduzeća u Srbiji. Prema novom Nacrtu, socijalna preduzeća i dalje mogu biti u različitim pravnim formama, ali su sve obaveze i prava iz novog Nacrta u prvom redu obavezujuće za rad socijalnih preduzeća. Najveća obaveza iz ovog Zakona odnosi se na ispunajvanje kriterijuma socijalnog preduzetništva koji su dovoljno široko, a dovoljno konkretno postavljeni i odnose se na društvenu misiju socijalnih preduzeća. Upravo društvena misija jedno preduzeće čini socijalnim, a ne pravna forma ili druge formalnosti koje se inače utvrđuju zakonom. Kako je društvena misija „živa stvar“, za donosioce odluka još uvek je izazov njeno strogo definisanje. Ipak, novi Nacrt je najveći iskorak koji je do sada napravljen i predviđa i određena prava oličena u podsticajima za koje novi Nacrt ostavlja prostor da se razviju u programima podrške javnih institucija. Jedan od vidova podrške jeste i kreiranje uslova da socijalna preudzeća učestvuju u javnim nabavkma. Javne nabavke koje podržavaju i socijalni aspekt su jedan od najvažnijih načina državnih institucija da utiču na razvoj socijalnih preduzeća i nose naziv socijalne javne nabavke.

Zašto su važne javne nabavke za razvoj socijalnih preduzeća?

Državne insitucije, kao naručioci javnih nabavki u cilju pribavljanja dobara, usluga i radova, imaju mogućnost da od sredstava koja se finansiraju iz Budžeta države, novcem poreskih obveznika, stimulišu razvoj socijalnih preduzeća i time dodatno doprinesu rešavanju društvenih problema.

Zemlje Evropske Unije su našle način da kroz inicijative kao što su “Buying for Social Impact (BSI)” podstaknu državne institucije da koriste javne nabavke za ostvarivanje socijalnih ciljeva i povećanje kapaciteta socijalnih preduzeća. Primeri dobre prakse iz jedne od zemalja Evropske Unije uključuje region Brisela koji se obavezao da će u svim javnim nabavka u tom region uključiti socijalne kriterijume u ugovorima. Ovi kriterijumi imaju za cilj smanjenje nezaposlenosti i veću inkluzivnost socijalno osetljivih grupa. Ovi kriterijumi važi za sve radove iznad 750.000 EUR-a za, bez PDV-a, a koje se izvode duže od 60 dana.  Postavljanje socijalnih kriterijuma rezultiralo je stvaranjem novih radnih mesta i dodatnom edukacijom teže zapošljivih katergorija društva. Najvažnije, povećao se broj socijalnih preduzeća koja učestvuju u ovim javnim nabavkama.

zašto je važno da država podrži socijalna preduzeća?

U Francuskoj primer dobre prakse nastaje kroz kreiranje programa za podršku socijlno odgovornu javnu nabavku, koja je u skladu sa Zakonom o socijalnoj i solidarnoj ekonomiji. Francuzi su kreirali obavezu da državne institucije koje sprovode javne nabavke veće od 100 miliona EURa, bez PDV-a, na godišnjem nivou moraju da primenjuju socijalno odgovornu javnu nabavku, što uključuje preko 160 lokalnih samouprava iz skoro svih regiona. Grad Pariz je to uradio na način da su u svoje javne nabavke uključili klauzule i uslove u korist marginalizovanih grupa i/ ili deljenjem javnih nabavki u lotove kako bi se socijalna preduzeća sa manjim finansijskim kapacitetom mogla prijaviti. Cilj Grada Pariza jeste da 20% javnih nabavki sadrži socijalne kriterijume do kraja 2020. U Sloveniji, Ministarstvo javne uprave objavilo je Vodič za javne nabavke koji preporučuje da se dobijaju dodatni poeni, u fazi evaluacije tendera, za one dobavljače koji uključuju socijalni aspekt. Ovaj dokument promoviše socijalno odgovorne javne nabavke kroz ocenjivanje ponude ne samo na osnovu cene, veću uključuje kvalitativne kriterijume kao što su radno iskustvo zaposlenih, sistem upravljanja kvalitetom, procenat uključenosti osoba sa invaliditetom i odredbe vezane za stalno zaposlene.

Imajući u vidu ove i mnoge druge primere iz zemalja EU zaključujemo da postoje različiti načini na koje je moguće postaviti socijalno odgovorno javne nabavke koje imaju za cilj promovisanje novih radnih mesta za teže zapošljive društvene grupe, kao i osnaživanje i razvoj socijalnih preduzeća. Kako bi se u Srbiji stimulisale socijalne nabavke, neophodno je prvenstveno imati uvid u kapacitete socijalnih preduzeća. Iako okvirno postoji 1,200 socijalnih preduzeća, finansijski kapaciteti ovih organizacija su niski tako da najčešće odgovaraju na potrebe javnih nabavki malih vrednosti od 500.000 rsd do 5.000.000 rsd. Socijalna preduzeća se mogu uključivati u javne nabavke velikih vrednosti, preko 5 miliona dinara, kao podizvođači ili biti angažovani kao partneri. Na primer, kao podizvođači mogu biti angažovani za poslovne subjekte koji sprovode građevinske radove i biti angažovani u određenoj fazi realizacije građevinskog projekta. 

Koji je sledeći korak za strateški razvoj socijalnih preduzeća?

Na osnovu primera zakonodavnih regulativa iz Evropske Unije koje definišu funkcionisanje socijalnih preduzeća, uočava se da je ključno za razvoj socijalnih preduzeća u Srbiji usvojiti novi i podsticajan Nacrt Zakon o socijalnom preduzetnišvu, ali i istovremeno implementirati mere podrške. Usvajanje Zakona bez bilo kakvih dodatnih mera podrške, može negativno da se odrazi na razvoj sektora socijalnog preduzetnišva i da dodatno destimuliše socijalna preduzeća.

Pozivajući se ponovo na primere dobre prakse, kampanjaBuy Social u Ujedinjenom Kraljevstvu ostvarila je nerovatne rezultate, jer je uspela da afirmiše kupovinu proizvoda od socijalnih preduzeća uz podršku javnih ličnosti i posebnog „izazova“ za kompanije. Kompanije su bile afirmisane da se uključe u kampanju „Buy Social Corporate Challenge“  tako što su učestvovale u postizanju zajedničkog cilja da jedna milijarda funti bude investirana u socijalno odgovorne javne nabavke. U okviru četiri godine kampanja je postigla nezamislive rezultate kao što su 91,545,356 funti investirano kroz socijalno odgovorne javne nabavke,  otvoreno 1,253 radna mesta i 380 socijalnih preduzeća su postali dobavljači velikih kompanija. Inspirativan primer Ujedinjenog Kraljevstva iskoristile su i druge zemlje članice Evropske Unije kako bi zagovarale za veću podršku razvoju socijalnih preduzeća.

National Strategy for Social Enterprise (2014)

Social Enterprise STRATEGY (2002) Big Society reform agenda (2011) Civil Society Strategy (2008)

National Social Enterprise Policy (2019-2022)

Growth Pact for Social and Solidarity Economy (2018) 

Strategy for Civil Society Development 2006-2011, 2012-2016 Strategy for Social Entrepreneurship Development (2015)

Strategic Pact for the Development of Social Entrepreneurship (2013)

National Action Plan for the Development of Social Enterprise Ecosystem

National Social Economy Concept (2012) Biannual Social Economy Action Plans 2014-2015, 2016-2017, 2018-2019

National Strategy for Social Inclusion and Poverty Reduction 2014-2020

National Programme for Social Economy Development 2014-2018, 2019-2023

Conception of Social Business (2015) Guidelines for Social Enterprise Projects (2017)

Cabinet Regulations on the Status of Social Enterprise (2018)

Strategy for Social Enterprise and Social Innovation (2018)

National Development Plan for Civil Society 2015-2020 National Development Plan for Civil Society 2021-2030 (under development)

Strategy for Social Entrepreneurship 2013-2016 Strategy for the Development of Social Economy 2019-2029 (under development)

Action Plan for the Development of Solidarity Economy (2011) Strategy for Social and Solidarity Economy 2019-2023 (under development)

Zaključujemo, da uporedo sa usvajanjem Zakona o socijalnom preduzetnišvu država bi trebala da sprovodi mere podrške kao što su kampanje gde će se građani i kompanije informisati i uključivati u kupovinu proizvoda koji su društveno korisni i čuvaju životnu sredinu. Država bi trebalo da otvori prostor za socijalne javne nabavke tako što će uvesti i socijalni kriterijum u praksu javnih nabavki, jer efekti uvođenja ovakvih mera kreiraju nova radna mesta, povećaju inkluziju teže zapošljivih grupa i rešavaju društvene probleme u zajednici, a posledično doprinose razvoju socijalnih preduzeća.  

Koalicija za razvoj solidarne ekonomije pokrenula je prvi blog o socijalnom preduzetništvu u Srbiji u okviru projekta “Podsticanje razvoja socijalne i solidarne ekonomije u Srbiji” koji se realizuje u kooperaciji sa Fondacijom Heinrich Boll Stiftung – predstavništvo Beograd.

Podelite tekst na društvenim mrežama

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

ZAŠTO JE VAŽNO DA DRŽAVA PODRŽI SOCIJALNA PREDUZEĆA? > Preuzmi publikaciju

KoRSE blog_ chrono valentina bogdanovic

Valentina Bogdanović, Chrono: U našem preduzeću između ishrane i zdravlja uvek stoji znak jednakosti

Jelena Janakievska

Jelena Janakievska

U novom intervjuu za KoRSE blog donosimo vam priču socijalnog preduzeća sa juga Srbije, iz Leskovca. U pitanju je Chrono, preduzeće za profesionalnu edukaciju i rehabilitaciju osoba sa invaliditetom koje se u protekle 3 godine izdvojilo na domaćem tržištu svojim jedinstvenim proizvodom –  mešavinama brašna od punog zrna za beskvasni hleb koje svako od nas može na jednostavan i brz način da pripremi u sopstvenoj kuhinji. Sa svojim korenima poniklim u civilnom sektoru, preduzeće Chrono je pored promocije zdrave i pristupačne ishrane svoj doprinos društvu fokusiralo na osnaživanje onih koji su u društvu i na tržištu rada nedovoljno vidljivi. Prošlog meseca imali smo priliku da posetimo njihove prostorije i radni pogon u Leskovcu i uverimo se u ono što direktora i osnivačica preduzeća, Valentina Bogdanović, stalno naglašava – oni su zaista jedna velika porodica koja se međusobno podržava, motiviše i uvažava. Ovo je njihova priča.

1. KORSE: Zdravo Valentina! Predstavi nam Chrono, kako je nastala ideja i koja je vaša priča?

Moja preduzetnička priča je počela iznenada i kao potpuno logično rešenje za jednog prehrambenog tehnologa. Naime, moja drugarica je iz zdravstvenih razloga morala da započne sa dijetetskom ishranom. Pošle smo od činjenice da na isti način na koji hrana može negativno da utiče na stanje našeg organizma, može da se dogodi i suprotno – statistika kaže da je pravilnom ishranom moguće pozitivno uticati na 15 do 20 ozbiljnih dijagnoza. Tako se iz potrebe da se ona zdravije hrani rodila ideja o tome da pravimo sopstveni hleb u svojoj kuhinji. Zašto sopstveni hleb? Hleb koji u prodavnicama možete kupiti kao crni ili integralni po pristupačnoj ceni u sebi sadrži minimum 10 gr aditiva, boja i poboljšivača ukusa. Prisustvovala sam proizvodnji istog i sama sam uverila u ove brojke. Za onaj pravi crni, proteinski hleb treba izdvojiti veću sumu novca koja je mnogim ljudima na duže staze neodrživa. Zbog toga smo započele našu malu kućnu proizvodnju hleba, za sopstvene potrebe, sve dok nismo nakon isprobanih više desetina recepata i vrsti brašna, pronašle recepturu koja bi svaki put davala isti kvalitet hleba. A onda je podatak da se za dve godine u Srbiji procenat onih koji se preventivno zdravo hrane povećao sa 4% na 6% bio dovoljan da se ozbiljno posvetim kreiranju ovog biznisa. Takođe, svi mi bili smo angažovani i u Edukacionom Centru Leskovac na programima za osnaživanje marginalizovanih grupa i  inovativnih preduzetničkih inicijativa što nam je dalo dobru bazu za logističku i tehničku podršku.  Danas je Chrono preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom koje proizvodi zdrave mešavine brašna za hleb od punog zrna kojima samo treba dodati toplu vodu, promešati ih, staviti u pećnicu i dobijete magiju – u svojoj kuhinji dobijate pravi zdravi beskvasni hleb od 500gr! Pored 6 vrsti mešavina za hleb, drugu liniju naših proizvoda čine mešavine začinskog i aromatičnog bilja po međunarodno priznatim i poznatim recepturama, mešavine semenja i himalajske soli – zdravo i ukusno!

2. KORSE: Koja je društvena misija vašeg preduzeća?

Naša socijalna misija počiva na 3 stuba – prvenstveno želimo da svojim proizvodima poboljšamo zdravlje stanovništva, da promovišemo zdravu i ispravnu ishranu. Osnovna namirnica bez koje 70% našeg stanovništva ne seda za sto je hleb i zato je važno da on bude kvalitetan, zdrav i pristupačan. Mi smo pri definisanju naše ideje biznisa i društvenog uticaja stavili znak jednakosti između ishrane i zdravlja. Takođe, sirovine nabavljamo od malih proizvođača iz ruralnih zajednica za koje je vezano preko 700 poljoprivrednih gazdinstava i porodica sa sela koje se bave proizvodnjom žitarica. Nešto ka čemu ćemo težiti u budućnosti je da se direktno povežemo sa tim  gazdinstvima i porodicama kroz njihovo udruživanje. U Svrljiškom kraju npr. to su berači lekovitog bilja koje se onda koristi za naše začinske mešavine ili mešavine hleba. Sedamsto porodica nije mali broj ali mi  želimo da dodatno  uvećamo taj pozitivan uticaj koji bi oni imali kroz saradnju sa nama. Ono što je nama najbitnije jeste to da je Chrono preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Od 8 zaposlenih, 7 su osobe sa invaliditetom – jedna osoba koja radi u administraciji je “u kategoriji” 50+, dok su jedna osoba koja radi u marketingu i 5 u proizvodnji starosne dobi do 35 godina.  Ljudi koji su sada u ovoj firmi zaista je vide kao svoju kuću i znamo koliko to znači ne samo lično njima već i njihovim porodicama. Nije ovde samo stvar u novcu i prilici da zarade svoje “parče hleba” već u tome što su deo kolektiva koji ih poštuje i kome onda oni žele da to poštovanje i poverenje uzvrate.

KoRSE blog_ chrono valentina bogdanovic

3. KORSE: Odlikuje vas i posebno inovativan prehrambeni proizvod za koji ste ove godine dobili i zlatnu medalju na Novosadskom sajmu. U čemu je tajna vaših mešavina za hleb i da li na našem i regionalnom tržištu postoji išta slično?

Nakon 3 godine rada mislim da još uvek  nismo postali prepoznatljivi na širem tržištu ali oni kojima je važna zdrava ishrana znaju za nas kao i oni koji su u sektoru socijalnog preduzetništva ili podržavaju ovakve inicijative. Na našem tržištu još uvek ne postoji proizvod sa kojim bih mogla da nas uporedim – postoje neki slični proizvodi ali ono što je naša specifičnost jesu 3 kategorije zdravih mešavina brašna. Najpre je tu classic kategorija koja se pravi od integralnog brašna za izradu crnog hleba, zatim dijetetske mešavine koje su posebne pogodne za osobe sa dijabetesom i treća kategorija mešavina namenjena je onima koji su osetljivi na gluten. Drugu liniju čine iste ove mešavine ali sa dodatnim aromatičnim i začinskim biljem u koje spada i gurmanska ljuta varijanta koja je potpuno autentična na domaćem tržištu. Od skoro naši proizvodi se mogu naći i na policama Benu apoteka što za nas predstavlja važnu i jasnu potvrdu kvaliteta i pouzdanosti Chrono mešavina za hleb i začinskih mešavina. Pored trgovinskih lanaca, polako počinjemo i sa plasmanom proizvoda u HoRecCa industriju tako da možete probati naš hleb i u restoranu koji se nalazi na vrhu Avalskog tornja.

4. KORSE: Od 8 zaposlenih u Chrono-u, 7 su osobe sa invaliditetom. Šta za vas u praksi znači to što ste preduzeće za edukaciju za specijalnu rehabilitaciju osoba sa invaliditetom? Kako u praksi izgleda ovaj proces registracije i koje su eventualne olakšice koje donosi ovaj pravni oblik a koje eventualne mane? I sami smo se uverili prilikom posete vašem preduzeću da je ono od radnog prostora pa do dinamike rada potpuno prilagođeno vašim zaposlenima. Recite nam nešto više o tome?

KoRSE blog_ chrono valentina bogdanovic

U Srbiji ima oko pedesetak preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom što je prilično mali broj. Sa jedne strane to možda nije zbog toga što ljudi ne žele da pokreću preduzeća ovog tipa već zato što je sam proces otvaranja i registracije dug i komplikovan. Najpre morate da pripremite programe za obučavanje osoba sa invaliditetom za određenu oblast koji zatim mora da odobri Zavod za obrazovanje. Nakon toga kreirate program zaštite i bezbednosti na radu koji mora da bude odobren od strane Ministarstva za rad , boračka i socijalna pitanja. Kada dobijete zeleno svetlo i od Ministarstva i od Zavoda i sakupite svu potrebu dokumentaciju koje ima jako puno, tek tada možete da podnesete zahtev za registrovanje preduzeća Ministarstvu za rad. U našem slučaju, ceo ovaj proces koji sam opisala trajao je oko godinu dana. Jedna od beneficija koju dobijate kao ovakvo preduzeće je to što vam država refundira 75% bruto zarade za svakog zaposlenog. Uslov je da minimum 60% vaših zaposlenih budu osobe sa invaliditetom. Pored kompleksnosti procedure, još jedan od razloga zašto se ljudi ne odlučuju  u dovoljnoj meri za otvaranje ovakvih preduzeća je taj što misle da ovi zaposleni neće moći da odgovorena na zahteve posla. Međutim i sama sam se uverila da ovo nije slučaj. Kada procenite mogućnosti i potrebe svakog radnika, važno je da prilagodite radno mesto i radni zadatak svakom zaposlenom pojedinačno kako bi se oni tu najpre osećali prijatno i kako bi taj posao obavljali najbolje što mogu.

Još jedna olakšica koja postoji odnosi se na preduzeća koja sarađuju sa preduzećima koja zapošljavaju osobe sa invaliditetom.  Obaveza zapošljavanja osoba sa invaliditetom uređena je Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Članom 24. ovog Zakona propisana je obaveza svakog poslodavca koji ima najmanje 20 zaposlenih da ima u radnom odnosu određeni broj osoba sa invaliditetom. Poslodavac koji ima od 20 do 49 zaposlenih dužan je da ima u radnom odnosu jednu osobu sa invaliditetom. Poslodavac koji ima 50 i više zaposlenih dužan je da ima u radnom odnosu najmanje dve osobe sa invaliditetom, i na svakih narednih započetih 50 zaposlenih po jednu osobu sa invaliditetom. Zakon predviđa i “alternativu” za ispunjenje obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Naime, u slučaju da poslodavac, ne ispunjava ovu obavezu, može da je ispuni uplatom iznosa od 50% prosečne zarade po zaposlenom za svaku osobu sa invaliditetom koju nije zaposlio.

Još jedna mogućnost koju predviđa zakon je ispunjenje ove obaveze kroz poslovnu saradnju sa preduzećem za profesionalnu rehabilitaciju. Tako na primer, možete da ispunite ovu obavezu nabavkom robe ili usluga u vrednosti od 20 prosečnih plata za jednu nezaposlenu osobu sa invaliditetom. Analiza obe ’’alternative’’, zapravo ukazuje da se poslodavcu ’’više isplati’’ da plaća penale državi, nego da nabavlja proizvode ili usluge od preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju. Kako ova mera nije dovoljna stimulišuća, nažalost veći broj poslodavaca odlučuje da plati penal nego da sarađuje sa preduzećem koje zapošljava osobe sa invaliditetom.

Još jedna olakšica koja postoji, do koje smo mi doduše došli samo jednom, jeste da nam država refundira jedan deo troškova za repromaterijal. Međutim na početku pandemije ovo je bila jedna od prvih mera koju je država ukinula. Dodatna specifičnost u funkcionisanju ovih preduzeća ogleda se u tome što su kontrole i inspekcije rada mnogo češće nego u klasičnim preduzećima što i jeste logično s obzirom na broj standarda i procedura koje morate da ispunite kako bi se eliminisala i najmanja mogućnost zloupotrebe zaposlenih. U osnivanju ovakvog preduzeća najbitnije je naoružati se strpljenjem i dobro se pripremiti za početni period registracije koji traje znatno duže nego kod klasičnih biznisa. Kada na kraju odmerim sve dobre i loše strane ipak bih  svakome ko može i želi preporučila  da se registruje kao preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

KoRSE blog_ chrono valentina bogdanovic

5. KORSE: Koji su najveći izazov sa kojima se suočilo vaše socijalno preduzeće u periodu od osnivanja pa do danas? I šta je bila najveća motivacija, pokretač da nastavite dalje?

Na početku nam je bilo jako važno da se promovišemo i da što više ljudi sazna za nas. Bili smo oduševljeni sa prvim velikim ugovorom i ulaskom u jedan veliki trgovinski lanac. Povukli su veliku količinu naše robe na samom početku što je nama u tom trenutku delovalo sjajno. Međutim ispostavilo se da ćemo upravo zbog njih ući u najveću krizu koja nas je maltene dovela do zatvaranja. Problem je bio u tome što se valuta plaćanja tj. period u okviru koga treba nam isplate našu zaradu, produžio sa 60 na skoro 200 dana – odnosno 6 meseci nam ništa nije plaćeno. Posledica toga je da smo mi kasnili sa isplatama svojih dobavljača, što je u suprotnosti sa našom poslovnom politikom podržavanja malih dobavljača. Druga velika posledica je bila da nismo mogli da uđemo u pregovore sa novim kupcima jer nismo imali obrtnog kapitala da kupimo sirovine za nove porudžbine.

Ovo je problem sa kojim se suočavaju svi mali proizvođači u Srbiji. Kada uđete u velike sisteme i ulistate svoje proizvode u velike lance – dobijete neadekvatne i predugačke valute plaćanja koje vam onda zarobe proizvodnju i prodaju. Ono što je bila naša sreća u tom trenutku, na koju nažalost većina preduzeća ne može da osloni, je to što prema Zakonu o preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, ovim preduzećima se refundira 75% bruto zarade za svakog zaposlenog. Tako smo i uspeli da prevaziđemo ovu krizu, jer smo uspevali da zaradimo taman tu razliku od 25%, ali smo predugo bili dugo na pozitivnoj nuli.

KoRSE blog_ chrono valentina bogdanovic

Ovo je zaista bio najizazovniji period za nas, i na profesionalnom i na ličnom nivou. Tada je izgledalo da je cela budućnost Chrono-a prilično neizvesna tako da smo krenuli da razmišljamo o strategijama za smanjenje troškova, uključujući i smanjenje broja radnika.  Međutim, ja sam shvatila da bi meni bilo jako teško da se oprostim sa bilo kim od njih.  Na kraju mi je upravo njihova rešenost da ova priča uspe dala motivaciju da nastavim dalje.  Oni su ti koji me guraju napred. Svaki dan oni preduzimaju inicijativu  na svojim radnim mestima – od predloga za to kako da se neki proces rada olakša ili ubrza, od toga da prostor za rad organizuju onako kako njima odgovara u tom trenutku do toga da vode računa da sve bude čisto, uredno i na mestu. Sami se međusobno organizuju i dele zadatke zbog čega posle kažu da im je taj posao jako lak – taj posao nije toliko lak koliko je zaista prilagođen potrebama i mogućnostima svakog radnika pojedinačno. Kada se zaposlenima pokloni sloboda i poverenje, njihova produktivnost i zadovoljstvo poslom neminovno rastu. U periodu najteže krize neki od roditelja zaposlenih su nam čak i govorili da ukoliko ne bude plate za njihove sinove/ćerke oni će to pokriti iz svog džepa, samo da mogu da ostanu na ovom radnom mestu. Taj posao je svima njima bio važan iz mnogih razloga a novac je samo jedan od njih.

6. KORSE: Aktuelna kriza uticala je i utiče i dalje negativno na likvidnost i očuvanje radnih mesta u mikro, malim i socijalnim preduzećima. Kako je uticala na vas, do kojih promena je dovela, da li je osim izazova otvorila i neku novu mogućnost za vaše zaposlene i vas?

Moja odluka na početku epidemija bila je da momentalno prekinemo proizvodnju i dolazak u proizvodni pogon. Kako svi zaposleni spadaju u rizičnu kategoriju, mislim da je to bila najodgovornija opcija za sve nas. Devojka koja je zaposlena na poslovima marketinga i komunikacije svoj posao i dalje obavlja od kuće, online.  U početku sam ja dolazila u proizvodnju i bavila se pakovanjem i slanjem proizvoda sa još jednim kolegom ali je ta prva 2 meseca sve funkcionisalo sa minimalnim kapacitetima. I danas dolazimo u proizvodnju po potrebi, kada je potrebno da odgovorimo na zahteve sporadičnih porudžbina. Jednostavno, nisam želela nikoga od njih da dovodim u bilo kakav rizik od zaraze, pogotovo što svi dolaze iz prigradskih naselja i moraju da koriste prevoz do/od posla.

Zaokret koji nam je donela ova kriza jeste to što smo se ozbiljnije fokusirali na komunikaciju putem društvenih mreža i na online prodaju. Što se tiče predstojećeg perioda, najvažnije nam je da svi budemo zdravi i na broju kao i da ne bude problema sa kurirskim službama (smeh).

7. KORSE: Gde je Chrono za 5 godina? 🙂

KoRSE blog_ chrono valentina bogdanovic

U svom prostoru, gde ćemo imati prostoriju i svoj mlin u kome ćemo sami pripremati brašno. Tada neće biti više nikakvih prepreka da se direktno povežemo sa poljoprivrednim gazdinstvima koje se bave uzgojem žitarica ili sa beračima zdravog i začinskog bilja. Ono što takođe postoji kao ideja za budućnost Chrono-a jeste i da se fokusiramo na proizvodnju jedne mešavine dijetetskog programa kao što je bezglutenski program.

Bezglutenska ishrana je  postala jako aktuelna ali je sa druge strane priprema bezglutenskih prozvoda jako zahtevna. Mi koristimo usluge komercijalnih mlinova tako da nikada ne možete da budete 100% sigurni da li imaju poseban mlin u kome melju samo heljdu, pirinčano brašno tj. da li se glutensko i bezglutensko brašno “ne sreću“ tokom proizvodnog procesa. Kada kupite brašno koje je po teorijskom osnovu bezglutensko to apsolutno ne znači da u njemu nemate ostatke bilo koje druge žitarice koja u sebi sadrži gluten. 

Za vas kao proizvođača to znači da ne možete da stanete ispred svog proizvoda kao 100% bezglutenskog niti možete da nosite tu oznaku. To je ono u šta želimo da uložimo energiju i vreme u budućnosti – da budemo sigurni da imamo sirovinu koja je bez glutena, sa ciljem da oni koji  nemaju toleranciju na gluten mogu da se pouzdaju u naš proizvod.

Takođe, u naredne 2 godine želimo da podignemo iskorišćenost naših proizvodnih kapaciteta sa 20% na 100%, da uvećamo prodaju za minimum 80% kako bismo mogli da uvedemo drugu smenu u proizvodni proces i tako zaposlimo još 4 osobe sa invaliditetom. Ulaganje u ljude koji bi se bavili prodajom i marketingom i u njihove veštine je ono što se nama iskristalisalo kao najbitniji korak za unapređenje biznisa. I naravno, nadamo se da će se u narednim godinama naš hleb naći i na trpezama širom Evrope, zašto da ne i sveta.

8. KORSE: I za kraj, da li imate neki savet za mlade koji se upuštaju u socijalno preduzetništvo?

Samo ne odustajte. Ako rečenice počinjete sa izvinite, molim vas a završavate sa hvala vam na kraju, svaka vrata će vam biti otvorena.

Koalicija za razvoj solidarne ekonomije pokrenula je prvi blog o socijalnom preduzetništvu u Srbiji u okviru projekta “Podsticanje razvoja socijalne i solidarne ekonomije u Srbiji” koji se realizuje u kooperaciji sa Fondacijom Heinrich Boll Stiftung – predstavništvo Beograd.

Podelite tekst na društvenim mrežama

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Valentina Bogdanović, Chrono: U našem preduzeću između ishrane i zdravlja uvek stoji znak jednakosti > Preuzmi publikaciju

FINANSIRANJE PO MERI SOCIJALNIH PREDUZEĆA

Neven Marinović

Neven Marinović

Kada su u Maju, 1978 godine, u gradu Barlingtonu, saveznoj državi Vermont, Bil Koen i Džeri Grinfild otvorili svoju prvu Ben & Jerry poslastičarnicu niko, pa ni oni sami, nisu mogli da pretpostave najmanje dve stvari koje su se desile u narednih 30-ak godina. Prva je da će od te male poslastičarnice, napravljene na napuštenoj benzinskoj pumpi, njihov sladoled postati globalni brend, za koji kupci u preko 35 zemalja izdvajaju više od milijardu dolara svake godine. Ali to je deo priče koji češće čujemo, i imamo prilike da vidimo. Kako se od neke ideje, posla koji se radio u garaži, razvila moćna međunarodna korporacija. Druga stvar, koja je za ovu temu važnija, je da će njihov pristup poslovanju, koji je od samog početka integrisao brigu za lokalnu zajednicu, ekologiju, zaposlene, pokrenuti (zajedno sa drugim preduzetnicima vizionarima) svojevrsnu poslovnu revoluciju koja je dovela do toga da danas ne samo da nema kompanije koja se ne hvali svojom posvećenošću održivom razvoju, već postoje firme, to jest preduzeća koja tvrde da im je njihova društvena i ekološka misija podjednako važna kao i ona poslovno – ekonomska. O društvenoj i ekološkoj misiji socijalnih preduzeća pisali smo u prethodnim blogovima. Ovakvo poslovanje drugačije se finansira i razvija u odnosu na komercijalna i za-profit preduzeća. U ovom blogu, upravo je ideja da prikažemo kakve su to finansije po meri socijalnih preduzeća.

Danas gotovo da očekujemo da biznis treba da ima važnu ulogu, odgovoran i aktivan odnos ne samo u domenu svoje osnovne delatnosti. Kompanije podržavaju ili osuđuju proteste u SAD, zalažu se za snažniju inicijativu vlada i političara prema klimatskim promenama i još mnogo toga.
Paralelno sa njima, postoji još mnogo veći segment preduzetnika i malih biznisa koji funkcionišu na granici između uspešnih i prosperitetnih biznis modela, koji čekaju svoju priliku za dalji rast i razvoj, i aktivizma, podsticanja pozitivnih društvenih promena, i jednom rečju, svega onoga što tradicionalno ne bi očekivali od privatnog sektora. Njih zovemo socijalna preduzeća, društveni biznisi, impakt biznisi, preduzeća sa društvenom misijom i tome sl.
Ova preduzeća tiho, nenametljivo ali uporno učestvuju u narednoj društveno-ekonomskoj revoluciji, to jest bolje rečeno, evoluciji, jer nameću nova rešenja, standarde i pristup, kako za klasične biznise, tako i za tradicionalne predstavnike društvenog sektora, bilo da su u pitanju neprofitne organizacije ili državne institucije. Oni daju doprinos inkluziji, očuvanju životne sredine, osnaživanju žena, ali istovremeno rade to na održiv način, učestvuju u ekonomiji, daju doprinos i zapošljavanju i privrednom rastu.

Svi znamo za neke od primera socijalnih preduzeća koja posluju u Srbiji Na primer, tu je Caritas iz Šapca, koji obezbeđuje posao za preko 60 i usluge socijalne zaštite za preko 1000 ljudi u Šapcu i njegovoj okolini, koji ne samo da ima sjajne poljoprivredne proizvode, već i prelepu Avliju održivog razvoja, dok su usput razvili i lanac vešernica gde takođe daju priliku za zaposlenje ženama iz ugroženih kategorija.  Mnogi će vam reći da je najbolji ajvar koji su probali bio proizvod Radanske Ruže iz Lebana, preduzeća koje upošljava žene od preko 50 godina starosti, koje teško da mogu da nađu novi šansu na tradicionalnom tržištu rada. Ekstra džemovi firme Vrtlari iz Kucure su takođe jedno posebno iskustvo, u šta imaju priliku da se uvere i potrošači u SAD. Vrtlari sa druge strane okupljaju, obučavaju i na razne načine podržavaju male proizvođače iz svoje okoline, kao i druga mikro preduzeća u srodnim delatnostima.  Chrono iz Leskovca pravi jedinstvene mešavine brašna za brzu pripremu zdravog I ukusnog hleba i uz to obezbeđuje zaposlenje za osobe sa invaliditetom. Naša kuća zapošljava mlade ljude sa smetnjama u razvoju, pravi odličan ketering, a razvila je i specifičan način uzgoja začinskog bilja na principu hidroponije. I Bejgl Bejlg pravi odlične zalogaje, a njihova misija je da pomažu ženama koje su žrtve trgovine ljudima. Primera ima mnogo, i nisu svi vezani za hranu. Socijalna preduzeća u Srbiji razvijaju i eko inovacije, bave se izdavaštvom to jest izdaju magazine koji u slučaju Lica Ulice pomažu beskućnicima i drugim ranjivim kategorijama, bave se štampom i izradom promotivnih materijala, inovativnim ekološkim vozilima, i rade još mnogo toga. Ako želite da saznate koja socijalna preduzeća postoje u Srbiji i čime se bave, posetite našu Bazu socijalnih preudzeća.

Pitanje je zašto onda nisu prisutniji, zašto ih nema još više, zašto nisu još rasprostranjeniji i zašto svi ne znamo za njihove proizvode i usluge, jer baš ima smisla koristiti ih, jer time ne samo da dobijamo nešto ukusno, kvalitetno ili lepo, nego i pomažemo svima onima kojima i ova preduzeća pomažu.

Razloga za njihovu nedovoljnu razvijenost je više, ali jedan od osnovnih je činjenica da zbog svog specifičnog modela funkcionisanja nemaju adekvatnu podršku. Banke ih gledaju kao klasične firme, i u tom smislu su im uz par izuzetaka, pre svega Erste Banke koja ima program social banking-a, i od ove godine Uni Credit Banke, zanimljivi isključivo onoliko koliko su profitabilni. Donatori ih takođe najčešće ne prepoznaju, jer i dalje funkcionišu u crno belom svetu neprofitno – profitno. Pa prema tome ili ste deo projekta nekog klasično ekonomskog razvoja, ili nekog klasičnog društvenog. Ako ste između, verovatno se ne uklapate ni u jedno ni u drugo. Država ih takođe ne prepoznaje, ne podstiče i ne stimuliše, iako, pre svega na lokalnom nivou rade puno korisnih stvari.

Zato je važno da kreiramo čitav ekosistem podrške baš za ova i ovakva preduzeća. Da kreiramo finansijske instrumente koji će biti prilagođeni baš njima. Koji će finansirati njihov rast i razvoj, ali će uzeti u obzir njihovu društvenu misiju, i neće je ugrožavati. Da kreiramo programe podrške koji će kombinovati to i takvo finansiranje sa tehničkom, mentorskom, edukativnom i svakom drugom podrškom koja je ovim ljudima itekako potrebna. I klasični preduzetnici ulaze u svet biznisa bez velikog predznanja o prodaji, finansijskom planiranju, online poslovanju. Kod ovih preduzetnika situacija je još složenija, jer oni ova, da ih tako nazovem biznis znanja moraju da dopune sa specifičnim znanjima o radu sa OSI, o inkluziji, o raznim oblicima psihološke podrške. Na kraju krajeva, moramo da im pomognemo da uspostave adekvatne sisteme za merenje – kako finansijskog uspeha, ali isto tako i pozitivnog uticaja na društvo koji imaju. Moramo da ubedimo donatore da kreiraju posebne programe, koji će biti spremni da inoviraju, eksperimentišu sa kombinovanim finansiranjem (na primer davanjem grantova uz davanje pozajmica), koji će biti spremni da pomognu kreiranje infrastrukture za podršku ovim preduzećima. Isto tako, važno je da promovišemo njihov rad kod tradicionalnih biznisa, i na klasičnim tržištima, jer njima mogu da prodaju svoje proizvode i usluge, ali i da se međusobno dopunjuju u razvoju inovativnih pristupa održivom poslovanju.

Mi smo sa naše strane, kao Smart Kolektiv, uz podršku zaista brojnih partnera i donatora nakon godina rada sa ovim preduzetnicima došli do ideje da pokrenemo nešto što nazivamo „Smart impakt fond“ a što u suštini predstavlja jedan sveobuhvatan i dugoročan program podrške, mentorstva ali i finansiranja odabranih preduzeća. Nakon dugog perioda pripreme, razvoja i građenja ovog instrumenta za podršku, ove godine smo imali zadovoljstvo da uključimo i podržimo prve firme. Doduše u malo izmenjenim okolnostima od onih koje smo originalno zamišljali. U svakom slučaju, mislim da i rezultati i povratne informacije od učesnika govore u prilog mnogo većoj potrebi da ovakvi prilagođeni programi postoje. Već u ovom trenutku možemo da kažemo da postoji veća potreba i mogućnost za ovakvom vrstom finansiranja socijalnih preduzeća, kao i za dugoročnom podrškom njihovom rastu. Iskreno se nadam da je ovo samo prvi korak u razvoju obimnijih i sveobuhvatnijih programa podrške koji će kombinovati neki oblik finansijskih usluga i građenja kapaciteta.

Ono zbog čega je i pristup za koji smo se opredelili uspešan, jeste jednostavna činjenica da u radu sa socijalnim preduzećima moramo da uvažimo njihove specifičnosti. Stvari koje već postoje moramo da prilagodimo njima i njihovim potrebama, bez obzira što ih je sada malo. Jedini način da ih bude više i da budu uspešniji jeste da ih svi zajedno u tome podržimo. Puno toga treba da se desi i uradi, ali su prvi koraci već načinjeni. Pre svega od strane hrabrih preduzetnika i preduzetnica, koji su kao i Ben i Džeri, sa početka ovog teksta, krenuli u svoje avanture, a da nisu znali ni da se to zove socijalno preduzetništvo, ni da to uopšte ima neko posebno ime, kategorizaciji i definiciju. Oni su samo hteli da rade ono što vole, i u šta veruju, i da pri tome pomognu što većem broju onih kojima je ta pomoć potrebna. Ne bi imalo smisla da ih u toj plemenitoj nameri, zbog koje su preuzeli velike rizike, i zbog koje neumorno rade, kao društvo i zajednica izneverimo.

Koalicija za razvoj solidarne ekonomije pokrenula je prvi blog o socijalnom preduzetništvu u Srbiji u okviru projekta “Podsticanje razvoja socijalne i solidarne ekonomije u Srbiji” koji se realizuje u kooperaciji sa Fondacijom Heinrich Boll Stiftung – predstavništvo Beograd.

Podelite tekst na društvenim mrežama

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

FINANSIRANJE PO MERI SOCIJALNIH PREDUZEĆA > Preuzmi publikaciju

Scroll to Top