ANALIZA: NEOPHODNE MERE PODRŠKE RAZVOJU SEKTORA SOCIJALNE I SOLIDARNE EKONOMIJE

Neophodne mere podrške razvoju sektora socijalne i solidarne ekonomije” predstavlja analizu političkog i socio-ekonomskog okvira sprovedenu u cilju kreiranja mera podrške razvoju socijalne i solidarne ekonomije u kontekstu krize izazvane KOVID-19 pandemijom u Republici Srbiji. 

Socijalna i solidarna ekonomija (SSE) predstavljaju etički, vrednosno zasnovan ekonomski razvoj koji daje prednost dobrobiti ljudi u odnosu na rast profita, odnosno posmatra profit u funkciji razvoja ljudi, a ne obrnuto. Relevantnost drugačije, solidarne i socijalne ekonomije istaknuta je još više tokom KOVID-19 pandemije, koja je pred ogledalo postavila političke i demokratske mehanizme i institucije, vrednosti na kojima se temelji upravljanje društvima, postulate ekonomije i isključivu fokusiranost na „ekonomski rast“ koji zanemaruje pravednost, jednakost, dobrobit ljudi i očuvanje životne sredine. Kriza je dala značajan zamajac otvaranju šireg dijaloga o razvoju (nasuprot rastu) na temeljima SSE, koje je važno za održiv i stabilan razvoj društva. 

Sa novom Vladom formiranom na jesen 2020. (i najavljenim novim izborima na svim nivoima u proleće 2022), javlja se potreba za ponovnim otvaranjem dijaloga o razvoju SEE u Republici Srbiji, i posebno merama koje je potrebno usmeriti ka organizacijama SSE kao inicijativama koje pokazuju najveću otpornost na krizu. Značajan broj organizacija SSE u Srbiji deluje u okolnostima u kojima njihov doprinos nije prepoznat, kako pravno, ekonomski, tako i razvojno. Važno je da se doprinos ovih inicijativa posmatra sa aspekta razvojne paradigme koja ublažava loše posledice kapitalizma, i nudi pravednije osnove razvoja i odnosa moći.

Analiza je urađena u okviru projekta „Solidarna ekonomija za pravednije društvo“ koji je Koalicija za razvoj solidarne ekonomije (KORSE) sprovela uz podršku Fondacije za otvoreno društvo. Analiza je urađena u periodu oktobar 2020 – februar 2021, fokusira se na period 2018–2020, s posebnim osvrtom na 2020, godinu početka pandemije KOVID-19. Istraživački tim KORSE izradio je ovu studiju koristeći kvalitativnu analizu dokumenata, oslanjajući se na dva ključna izvora podataka: strategije, zakone i druge značajne dokumente koji uređuju regulatorni okvir i pravce razvoja republike Srbije; i analize i studije relevantnih domaćih i međunarodnih organizacija.

Istraživački tim: Dina Rakin, Dragan Srećković, Zorana Milovanović
Izdavač: Koalicija za razvoj solidarne ekonomije

U nastavku možete preuzeti publikaciju.

ANALIZA: NEOPHODNE MERE PODRŠKE RAZVOJU SEKTORA SOCIJALNE I SOLIDARNE EKONOMIJE > Preuzmi publikaciju

Srbija u doba korone – činjenice i dostignuća: Socijalna preduzeća i Covid-19, Zorana Milovanović

U prvom naletu krize uzrokovane pandemijom COVID-19, socijalna preduzeća su gledala kako da zadrže svoje zaposlene, kako da održe kontakt sa svojim korisnicima i kako da pruže neophodnu pomoć u široj zajednici, objašnjava Zorana Milovanović, projektna menadžerka Evropskog pokreta u Srbiji u novom video serijalu „Srbija u doba korone: činjenice i dostignuća“.

Tokom pandemije, najviše su pogođena socijalna  preduzeća koja se bave turizmom i ugostiteljstvom. Sa druge strane, preduzeća koja se bave poljoprivredom su u nekim fazama krize ostvarila veću proizvodnju usled lokalizovane potrošnje. To ne znači da su ona profitirala, već su koristila povećani obim proizvodnje kako bi nadomestila troškove koje su imali u raznim drugim fazama potpunog zaustavljanja proizvodnje. Uprkos efektima COVID-19 pandemije na rad i delovanje socijalnih preduzeća, većina je bila usmerena na direktno pružanje podrške i pomoći, najpre marginalizovanim grupama u zajednici, kao što su: doniranje obroka za strare i lica sa invaliditetom, proizvodnju maski i drugih deficitarnih proizvoda, volonterske akcije pružanja psihosocijalne podrške korisnicima i slično. COVID-19 kriza iznova je istakla pozitivnu ulogu socijalnih preduzeća u vremenima krize i utrla put za veću afirmaciju delovanja ovih preduzeća u redovnim vremenima kada se zajednica usmerava na postizanje održivog razvoja.

Sektor socijalnih preduzeća u EU obuhvata 2.8 miliona preduzeća sa udelom od 10% u poslovnom sektoru i značajnih 6.3% radne snage prema podacima iz 2019. godine. Dalji razvoj ovog sektora prate novi strateški pravci društveno-ekonomskog razvoja EU oličeni u Zelenom evropskom dogovoru i Planu za oporavak EU od posledica pandemije. Digitalna i ekološka transformacija, kao i paradigma postpandemijskog razvoja zasnovana na brizi o ljudima i životnoj sredini, srž je budućeg delovanja EU, što predstavlja važne smernice za razvoj Republike Srbije. U Srbiji je poslednje sistemsko istraživanje rađeno 2012. godine i može se zaključiti da se tadašnji sektor od 1.196 socijalnih preduzeća, sa udelom od 0.6% radne snage i 2% BDP-a Srbije, uvećao prema broju preduzeća, obimu proizvodnje i generisanom pozitivnom uticaju u zajednici.

Zaključuje se da je COVID-19 pandemija visoko pozicionirala pitanja solidarnosti i jednakosti i da je ujedno predstavlja priliku da se najpre država sistemski, odgovorno i pažljivo posveti razvoju sektora socijalnih preduzeća koja doprinose otpornosti zajednica u krizi, dok u vremenima van krize pomažu društveno-ekonomski razvoj.

Uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke, Evropski pokret u Srbiji (članica osnivačica KoRSE) realizuje projekat – „Srbija u doba korone – činjenice i dostignuća“.U prvom klipu, eksperti iz raznih oblasti ukratko će objašnjavati činjenice i brojke kao i svoje pretpostavke i predviđanja o dešavanjima na temu o kojoj govore. Za više informacija posetite zvaničan sajt Evropskog pokreta u Srbiji

U nastavku možete pogledati oba klipa na temu socijalnog preduzetništva i Covid-19 pandemije.

Srbija u doba korone – činjenice i dostignuća: Socijalna preduzeća i Covid-19, Zorana Milovanović > Preuzmi publikaciju

ODABRANI POBEDNIČKI TIMOVI PRVE GENERACIJE RISE PROGRAMA ZA MLADE SOCIJALNE PREDUZETNIKE/CE!

Stručni žiri odabrao je 2 tima mladih socijalnih preduzetnika i preduzetnica koji će tokom narednih 6 meseci nastaviti učešće u RISE regionalnom programu Inkubacije i dobiti dodatnu stručnu i finansijsku podršku za pokretanje svojih socijalnih preduzeća.  

Na Demo Day-u, održanom u Galeriji Društvo, sedam timova mladih uključenih u RISE program, predstavilo je svoja biznis rešenja za različite društvene probleme stručnom žiriju, kroz petominutne prezentacije. Žiri sastavljen od predstavnika kompanija, finansijskih institucija, nevladinog  sektora i inkubatora za socijalno preduzetništvo imao je težak zadatak da odabere 2 od 7 timova koji će dobiti finansijsku podršku u iznosu od 2.500 EUR, dodatnu mentorsku i stručnu podršku u razvoju svojih preduzeća i priliku za snimanje promotivnog videa.  

Predstavljamo vam dva pobednička tima koja će nastaviti svoje RISE putovanje u Regionalnom programu Inkubacije: 

  1. Vožnjom do samostalnosti – Ideja dve sestre iz Beograda je pokretanje kurirske službe na teritoriji glavnog grada koja zapošljava i obučava mlade bez roditeljskog staranja nakon što napuste ustanovu socijalne zaštite ili hraniteljsku porodicu. Nadaju se da će u budućnosti uspešno proširiti svoje biznis rešenje i na druge gradove u našoj zemlji. 
  2. Woman on the Way – Iza ovog imena stoji dinamični dvojac sestara i najboljih prijateljica sa željom da osnuju modni brend kakav ne postoji na ovim prostorima. WOW je  modni brend koji bi kroz kreiranje odeće i predmeta od tekstila zapošljavao žene izbeglice i nudio im mogućnost za finansijsku stabilnost. 

RISE – Regionalni inkubator za socijalno preduzetništvo je regionalni program podrške mladim socijalnim preduzetnicima i preduzetnicama koji u Srbiji sprovodi Smart kolektiv. U prvoj fazi programa – Fazi ideacije, koja je trajala 4 meseca, 7 odabranih timova je uz tim Smart kolektiva i preko 15 eksperata steklo znanje iz sledećih oblasti: postavljanje biznis modela, definisanje društvene misije i persone, definisanje rešenja koje nude, analiza kupaca i istraživanje tržišta, marketing, upravljanje finansijama i javni nastup. Pored treninga, sa timovima je održano ukupno 48 mentorskih sesija i 1na1 konsultacija.

Više detalja i informacija nalazi se na zvaničnom sajtu Smart Kolektiva.

Čestitamo pobednicima kao i svim ostalim timovima koji su tokom prethodnih meseci vredno i posvećeno radili na kreiranju biznisa za bolje društvo!  

ODABRANI POBEDNIČKI TIMOVI PRVE GENERACIJE RISE PROGRAMA ZA MLADE SOCIJALNE PREDUZETNIKE/CE! > Preuzmi publikaciju

Have Your Say!

Učestvuj u kampanji "Have Your Say!" - tvoja reč je važna

Sa zadovoljstvom pozivamo sve zainteresovane za učešće u kampanji „Have your say!“ koju sprovodi Koalicija za razvoj solidarne ekonomije sa ciljem davanja prostora građanima i građankama, stručne i profesionalne javnosti i donosioca odluka za iskazivanje stavova o pravcima budućeg razvoja društva i planiranja oporavka od Covid-19 krize.

Izazovna 2020. godina ostaje iza nas, ali diskusije o solidarnosti, održivom razvoju i oporavku društva od uticaja Covid-19 pandemije tek predstoje. U okviru kampanje „Have your say!“, pitamo građane i građanke: šta za njih predstavlja solidarnost, kako ona izgleda u praksi, zbog čega trežimo održivom razvoju i šta mi možemo učiniti da podstaknemo njegovo postizanje, na koji način privredni akteri mogu pomoći u tom procesu, kakvu ulogu sektor solidarne ekonomije može imati u oporavku od Covid-19 kize, koliko i šta znaju o delovanju socijalnih preduzeća, da li ova preduzeća mogu pospešiti postizanje održivog razvoja u našem društvu i slično.

Učešće građana i građana u kampanji je od velike važnosti za pokretanje javnih diskusija o planiranju budućeg razvoja i kvalitetan prikaz stavova zajednice o načinima oporavka od Covid-19 krize.

Ukoliko ste zainteresovani za učešće molimo Vas da nam dostavite kratku video izjavu (do 2 minuta), kojom odgovarate na sledeća pitanja:

1. Šta za Vas predstavlja solidarnost i koji primer solidarnosti u praksi iz 2020. godine biste istakli? Možete navesti primer iz Vaše lokalne zajednice ukoliko želite, može biti lična priča ili kratko predstavljanje neke društvene inicijative i njihovog skorašnjeg društvenog poduhvata.
2. Kog aktera u zajednici (državu, kompanije/firme, organizacije civilnog društva) smatrate najodgovornijim za rešavanje pitanja siromaštva i socijalne isključenosti u društvu i zbog čega?
3. Šta Vam je najvažnije pri kupovini proizvoda? Da li prednost dajete kvalitetu ili ceni i zbog čega? Da li imate naviku da razlikujete domaće i strane proizvode? Da li dajete prednost kupovini domaćeg proizvoda i zbog čega? Da li biste kupovinom proizvoda dali podršku firmama koje profitom koji stiču rešavaju neki problem u zajednici?
4. Šta prvo pomislite kada čujete za „solidarnu ekonomiju“? Koliko poznajete model poslovanja socijalnih preduzeća?

Tehnički uslovi:
– Možete odgovoriti na jedno odabrano pitanje, jedanko kao što možete pokriti sve četiri teme. Ukoliko odaberete da odgovorite na više pitanja, molimo vas da napravite pauzu pri davanju odgovora na pitanja u trajanju od najmanje 10 sekundi.;
– Za snimanje je potrebno da imate belu (svetlu) pozadinu, da budete u malo užem kadru i da se dobro čujete (savetujemo da izolujete druge zvukove u prostoru gde se snimate);
– Molimo Vas da format bude horizontalan (landscape) pri snimanju;
– Savetujemo da fiksirate Vaš mobilni telefon ili kameru pri snimanju;
Pri slanju video priloga, molimo Vas da naznačite sledeće podatke:
                  o Ime i prezime;
                  o Godište;
                  o Mesto;
                  o Zanimanje;
                  o E-mail adresa i broj telefona;
                  o Link ka društvenim mrežama (fb, instagram, linkedin).
– Nakon što video prilozi budu zvanično objavljeni na društvenim mrežama KoRSE, možete ih slobodno koristiti na svojim profilima, uz molbu da video označite sa hashtagovima #KoRSE i #HaveYourSay.

Molimo Vas da video priloge pošaljete na adresu info@solidarnaekonomija.rs do ponedeljka, 25. januara u 13h. Ukoliko video prevazilazi veličinu dozovoljenu za slanje e-mail-a, molimo Vas da nam prilgo dostavite putem WeTransfer platforme, sa unošenjem iste e-mail adrese i Vaših podataka.

Video prilozi biće korišćeni u okviru kampanje „Have your say!“ koja se sprovodi online na društvenim mrežama i internet kanalima Koalicije za razvoj solidarne ekonomije. Vaše izjave biće isključivo korišćene u okviru opisane kampanje.

Kampanja „Have your say!“ organizuje se u okviru projekta „Solidarna ekonomija za pravednije društvo“ koji sprovodi Koalicija za razvoj solidarne ekonomije, uz finansijsku podršku Fondacije za otvoreno društvo Srbija.

Učestvuj u kampanji "Have Your Say!" - tvoja reč je važna > Preuzmi publikaciju

OTVOREN KONKURS: Program podrške održivim mikro i malim preduzećima u nerazvijenim sredinama

Otvoren je konkurs za učešće u Programu podrške održivim mikro i malim preduzećima u nerazvijenim sredinama. Rok za prijave je do 31.01. u 23.59h. 

Kome je namenjen program? Program je namenjen mikro i malim preduzećima koja posluju odgovorno i pozitivno doprinose razvoju svojih lokalnih zajednica. 
Preduzećima koja posluju najmanje 2 godine, koja su u većinskom privatnom vlasništvu i koja su registrovana i posluju u sledećih 10 opština: Bogatić, Bosilegrad, Babušnica, Irig, Lebane, Leskovac, Mali Iđoš, Novi Pazar, Srbobran i Varvarin. 

Šta se dobija u okviru Programa?

  • Stručna podrška tima eksperata u unapređenju i razvoju poslovanja;
  • Mogućnost konkurisanja za bespovratna sredstva u iznosu od neto 6.000,00 USD;
  • Priliku da kroz promotivne događaje predstave svoja preduzeća široj javnosti;
  • Da se povežu sa društveno odgovornim preduzećima i kompanijama u Srbiji. 

Program sprovodi Smart Kolektiv (jedna od organizacija osnivačica KoRSE), u partnerstvu sa udruženjima ProAktiv iz Niša i Putevima preduzetništva iz Novog Sada, a u okviru projekta “Norveška za vas – Srbija”

Više informacija o Programu podrške, načinima apliciranja i projektu možete saznati na zvaničnom sajtu Smart Kolektiva: link .

Učestvuje i na info sesijama koje će biti organizovane 19. i 20. januara u 12h. Link za prijavu.

OTVOREN KONKURS: Program podrške održivim mikro i malim preduzećima u nerazvijenim sredinama > Preuzmi publikaciju

zašto je važno da država podrži socijalna preduzeća?

ZAŠTO JE VAŽNO DA DRŽAVA PODRŽI SOCIJALNA PREDUZEĆA?

U situaciji u kojoj je neosporno da socijalna preduzeća otvaraju nova radna mesta, zapošljavaju socijalno osetljive grupe, stvaraju nove usluge i proizvode na tržištu kroz cirkularnu ekonomiju i zaštitu životne sredine, postavlja se pitanje koja je uloga države u ovom procesu? O društvenoj misiji socijalnih preduzeća pisali smo u prethodnim blogovima, a sada je važno da razjasnimo zašto je za državu važno da prepozna, uvaži i podrži socijalna preduzeća? Koji su modaliteti podrške razvoju socijalnih preduzeća?  

Odgovore na ova pitanja nalazimo u primerima dobre prakse zemalja iz Evropske Unije, gde su države članice kreirale podsticajne zakone i druge pravne regulative kojima regulišu rad socijalnih preduzeća, zatim programe i političke mere usmerne direktno na poboljšanje uslova za jačanje sektora socijalnog preduzetništva. Uporedo ćemo izložiti na koji način javne institucije tretiraju socijalna preduzeća u Srbiji. Za kraj, predstavićemo model socijalno odgovornih javnih nabavki koji se u različitim modalitetima primenjuje u zemljama članicama EU, a koje se koriste kao alat za podsticanje razvoja socijalnih preduzeća. Predlažemo ključne pravce delovanja državnih institucija u cilju socio-ekonomskog razvoja kroz regulisanje zakonodavnog okvira i mere podrške socijalnim preduzećima.

Kako je regulsan rad socijalnih preduzeća u EU?

Zemlje Evropske Unije prepoznale su značajnu ulogu socijalnih preduzeća kao važan deo društvene ekonomije, a posebno u kreiranju novih radnih mesta, inkluziji teže zapošljivih grupa, ekološkoj održivosti i većem učešću građana. Socijalna preduzeća postoje u svim zemljama EU, a zapošljavaju gotovo 13,6 miliona građana. U toku 2020. godine, Evropska Komisija je objavila istraživanje o postojećim socijalnim  preduzeća, njihovom nastanku, konceptima, mrežama podrške i faktorima koji ograničavaju razvoj socijalnih preduzeća. Istraživanje koje je obuhvatilo svih 28 zemalja EU, kao i Albaniju, Island, Crna Goru, Severnu Makedoniju, Norvešku, Srbiju i Tursku, pokazalo je različite pristupe u definisanju socijalnih preduzeća kroz nacionalno zakonodavstvo i strategije. Istraživanje je pokazalo da su u poslednjih deset godina, tačnije od 2011 kada je Evropska komisija usvojila„Inicijativu za socijalno poslovanje“ (Social Business Initiative), sve zemlje u Evropskoj Uniji i šire su ostvarile napredak u političkom priznavanju socijalnih preduzeća. Kada je reč o zakonodavnoj regulativi postoje dve grupe zemalja, one koje su uvele posebne zakone kojima se uređuju ciljevi i polja delovanja socijalnih preduzeća i druge koje iz različitih razloga objašnjavaju da se ne uvode posebni zakoni za regulisanje funkcionisanja socijalnih preduzeća.

zašto je važno da država podrži socijalna preduzeća?

U zemljama kao što su  Luksemburg, Slovačka i Ujedinjeno Kraljevstvo promene su na nacionalnom nivou, kao što su kreiranje specifične nacionalne strukture, ministarske jedinice i odeljenja, dok je u Danskoj i Holandiji za promociju socijalnih preduzeća zadužen regionalni ili opštinski nivo.  Ove izuzetno važne reforme dovele su do priznavanja socijalnih preduzeća kao pružaoca specifičnih vrsta usluga od opšteg interesa kao što su usluge socijalne zaštite, zapošljavanje i javne nabavke. Pojedine zemlje su usvojile specifične nacionalne ili regionalne / lokalne strategije politike usredsređene na razvoj solidarne ekonomije ili socijalnih preduzeće. U Ujedinjenom Kraljevstvu u okviru Strategije civilnog društva jasno je definisano da su socijalna preduzeća srž civilnog sektora i da imaju snažnu ulogu u kreiranju javnih politika. U novom Nacionalnom planu za razvoj civilnog društva u Estoniji nakon 2020. godine, socijalna preduzeća se prepoznaju kao uticajni akteri civilnog društva. U Danskoj i Holandiji, strategije za razvoj socijalnih preduzeća su definisale lokalne vlasti. U susednim zemljama, prvu nacionalnu strategiju napravila je Bugarska u 2012, a zatim i Hrvatska u 2015 kroz Strategiju za socijalno preduzetništvo. Takođe, u Poljskoj postoji Nacionalni program za socijalnu ekonomiju 2014-2018 i 2019-2023.

Kako funkcionišu socijalna preduzeća u Srbiji?

U Srbiji rad socijalnih preduzeća još uvek nije regulisan Zakonom. Socijalna preuduzeća mogu biti u različitoj pravnoj formi: udruženja, DOO, spin-off, zadruge, fondacije i slično i zbog toga se na njih odnose različiti zakoni koji prepoznaju ove pravne forme. Rad na izradi prvog zakona o socijalnom preduzetništvu traje od 2010. godine. Iz prakse je jasno da ovaj proces nepotrebno traje predugo, a kao glavni razlog nameće se nedovoljno poznavanje i razumevanje oblasti od strane javnih institucija. U oktobru 2019. godine predložen je novi Nacrt Zakona o socijalnom preduzetništvu u Srbiji imajući u vidu da je prvobitni nacrt zakona povučen iz procedure tokom leta iste godine na inicijativu civilnog sektora. Glavna problematika prvobitnog nacrta zakona bila je u tome što nije prepoznala udruženja, fondacije i zadruge, kao socijalna preduzeća što za posledicu ima isključivanje istih iz zakonske regulative. Ubrzo nakon povlačenja Zakona iz procedure, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, formiralo je Radne grupe za ex-ante u ex-post analize u oblasti socijalnog preduzetnistvau cilju  definisanja najboljih programa i intervencija koje bi omogućile razvoj socijalnih preduzeća i doprinele njihovoj konkurentnosti.

Koalicija za razvoj solidarne ekonomije je u oktobru 2019. godine, zajedno sa drugim organizacijama civilnog društva kao što su, NALED, Građanske inicijative, Evrokontakt, Grupe 484, a uz podršku kabineta Premijerke Republike Srbije i Nemačko-srpske inicijative za održivi rast i zapošljavanje, je predložila novi Nacrt Zakona o socijalnom preduzetništvu.

zašto je važno da država podrži socijalna preduzeća?

Novi Nacrt zakona je proaktivan i podsticajan zato što prepoznaje široku paletu različitih oblika ekonomskog delovanja i društvenih misija socijalnih preduzeća u Srbiji. Prema novom Nacrtu, socijalna preduzeća i dalje mogu biti u različitim pravnim formama, ali su sve obaveze i prava iz novog Nacrta u prvom redu obavezujuće za rad socijalnih preduzeća. Najveća obaveza iz ovog Zakona odnosi se na ispunajvanje kriterijuma socijalnog preduzetništva koji su dovoljno široko, a dovoljno konkretno postavljeni i odnose se na društvenu misiju socijalnih preduzeća. Upravo društvena misija jedno preduzeće čini socijalnim, a ne pravna forma ili druge formalnosti koje se inače utvrđuju zakonom. Kako je društvena misija „živa stvar“, za donosioce odluka još uvek je izazov njeno strogo definisanje. Ipak, novi Nacrt je najveći iskorak koji je do sada napravljen i predviđa i određena prava oličena u podsticajima za koje novi Nacrt ostavlja prostor da se razviju u programima podrške javnih institucija. Jedan od vidova podrške jeste i kreiranje uslova da socijalna preudzeća učestvuju u javnim nabavkma. Javne nabavke koje podržavaju i socijalni aspekt su jedan od najvažnijih načina državnih institucija da utiču na razvoj socijalnih preduzeća i nose naziv socijalne javne nabavke.

Zašto su važne javne nabavke za razvoj socijalnih preduzeća?

Državne insitucije, kao naručioci javnih nabavki u cilju pribavljanja dobara, usluga i radova, imaju mogućnost da od sredstava koja se finansiraju iz Budžeta države, novcem poreskih obveznika, stimulišu razvoj socijalnih preduzeća i time dodatno doprinesu rešavanju društvenih problema.

Zemlje Evropske Unije su našle način da kroz inicijative kao što su “Buying for Social Impact (BSI)” podstaknu državne institucije da koriste javne nabavke za ostvarivanje socijalnih ciljeva i povećanje kapaciteta socijalnih preduzeća. Primeri dobre prakse iz jedne od zemalja Evropske Unije uključuje region Brisela koji se obavezao da će u svim javnim nabavka u tom region uključiti socijalne kriterijume u ugovorima. Ovi kriterijumi imaju za cilj smanjenje nezaposlenosti i veću inkluzivnost socijalno osetljivih grupa. Ovi kriterijumi važi za sve radove iznad 750.000 EUR-a za, bez PDV-a, a koje se izvode duže od 60 dana.  Postavljanje socijalnih kriterijuma rezultiralo je stvaranjem novih radnih mesta i dodatnom edukacijom teže zapošljivih katergorija društva. Najvažnije, povećao se broj socijalnih preduzeća koja učestvuju u ovim javnim nabavkama.

zašto je važno da država podrži socijalna preduzeća?

U Francuskoj primer dobre prakse nastaje kroz kreiranje programa za podršku socijlno odgovornu javnu nabavku, koja je u skladu sa Zakonom o socijalnoj i solidarnoj ekonomiji. Francuzi su kreirali obavezu da državne institucije koje sprovode javne nabavke veće od 100 miliona EURa, bez PDV-a, na godišnjem nivou moraju da primenjuju socijalno odgovornu javnu nabavku, što uključuje preko 160 lokalnih samouprava iz skoro svih regiona. Grad Pariz je to uradio na način da su u svoje javne nabavke uključili klauzule i uslove u korist marginalizovanih grupa i/ ili deljenjem javnih nabavki u lotove kako bi se socijalna preduzeća sa manjim finansijskim kapacitetom mogla prijaviti. Cilj Grada Pariza jeste da 20% javnih nabavki sadrži socijalne kriterijume do kraja 2020. U Sloveniji, Ministarstvo javne uprave objavilo je Vodič za javne nabavke koji preporučuje da se dobijaju dodatni poeni, u fazi evaluacije tendera, za one dobavljače koji uključuju socijalni aspekt. Ovaj dokument promoviše socijalno odgovorne javne nabavke kroz ocenjivanje ponude ne samo na osnovu cene, veću uključuje kvalitativne kriterijume kao što su radno iskustvo zaposlenih, sistem upravljanja kvalitetom, procenat uključenosti osoba sa invaliditetom i odredbe vezane za stalno zaposlene.

Imajući u vidu ove i mnoge druge primere iz zemalja EU zaključujemo da postoje različiti načini na koje je moguće postaviti socijalno odgovorno javne nabavke koje imaju za cilj promovisanje novih radnih mesta za teže zapošljive društvene grupe, kao i osnaživanje i razvoj socijalnih preduzeća. Kako bi se u Srbiji stimulisale socijalne nabavke, neophodno je prvenstveno imati uvid u kapacitete socijalnih preduzeća. Iako okvirno postoji 1,200 socijalnih preduzeća, finansijski kapaciteti ovih organizacija su niski tako da najčešće odgovaraju na potrebe javnih nabavki malih vrednosti od 500.000 rsd do 5.000.000 rsd. Socijalna preduzeća se mogu uključivati u javne nabavke velikih vrednosti, preko 5 miliona dinara, kao podizvođači ili biti angažovani kao partneri. Na primer, kao podizvođači mogu biti angažovani za poslovne subjekte koji sprovode građevinske radove i biti angažovani u određenoj fazi realizacije građevinskog projekta. 

Koji je sledeći korak za strateški razvoj socijalnih preduzeća?

Na osnovu primera zakonodavnih regulativa iz Evropske Unije koje definišu funkcionisanje socijalnih preduzeća, uočava se da je ključno za razvoj socijalnih preduzeća u Srbiji usvojiti novi i podsticajan Nacrt Zakon o socijalnom preduzetnišvu, ali i istovremeno implementirati mere podrške. Usvajanje Zakona bez bilo kakvih dodatnih mera podrške, može negativno da se odrazi na razvoj sektora socijalnog preduzetnišva i da dodatno destimuliše socijalna preduzeća.

Pozivajući se ponovo na primere dobre prakse, kampanjaBuy Social u Ujedinjenom Kraljevstvu ostvarila je nerovatne rezultate, jer je uspela da afirmiše kupovinu proizvoda od socijalnih preduzeća uz podršku javnih ličnosti i posebnog „izazova“ za kompanije. Kompanije su bile afirmisane da se uključe u kampanju „Buy Social Corporate Challenge“  tako što su učestvovale u postizanju zajedničkog cilja da jedna milijarda funti bude investirana u socijalno odgovorne javne nabavke. U okviru četiri godine kampanja je postigla nezamislive rezultate kao što su 91,545,356 funti investirano kroz socijalno odgovorne javne nabavke,  otvoreno 1,253 radna mesta i 380 socijalnih preduzeća su postali dobavljači velikih kompanija. Inspirativan primer Ujedinjenog Kraljevstva iskoristile su i druge zemlje članice Evropske Unije kako bi zagovarale za veću podršku razvoju socijalnih preduzeća.

National Strategy for Social Enterprise (2014)

Social Enterprise STRATEGY (2002) Big Society reform agenda (2011) Civil Society Strategy (2008)

National Social Enterprise Policy (2019-2022)

Growth Pact for Social and Solidarity Economy (2018) 

Strategy for Civil Society Development 2006-2011, 2012-2016 Strategy for Social Entrepreneurship Development (2015)

Strategic Pact for the Development of Social Entrepreneurship (2013)

National Action Plan for the Development of Social Enterprise Ecosystem

National Social Economy Concept (2012) Biannual Social Economy Action Plans 2014-2015, 2016-2017, 2018-2019

National Strategy for Social Inclusion and Poverty Reduction 2014-2020

National Programme for Social Economy Development 2014-2018, 2019-2023

Conception of Social Business (2015) Guidelines for Social Enterprise Projects (2017)

Cabinet Regulations on the Status of Social Enterprise (2018)

Strategy for Social Enterprise and Social Innovation (2018)

National Development Plan for Civil Society 2015-2020 National Development Plan for Civil Society 2021-2030 (under development)

Strategy for Social Entrepreneurship 2013-2016 Strategy for the Development of Social Economy 2019-2029 (under development)

Action Plan for the Development of Solidarity Economy (2011) Strategy for Social and Solidarity Economy 2019-2023 (under development)

Zaključujemo, da uporedo sa usvajanjem Zakona o socijalnom preduzetnišvu država bi trebala da sprovodi mere podrške kao što su kampanje gde će se građani i kompanije informisati i uključivati u kupovinu proizvoda koji su društveno korisni i čuvaju životnu sredinu. Država bi trebalo da otvori prostor za socijalne javne nabavke tako što će uvesti i socijalni kriterijum u praksu javnih nabavki, jer efekti uvođenja ovakvih mera kreiraju nova radna mesta, povećaju inkluziju teže zapošljivih grupa i rešavaju društvene probleme u zajednici, a posledično doprinose razvoju socijalnih preduzeća.  

Koalicija za razvoj solidarne ekonomije pokrenula je prvi blog o socijalnom preduzetništvu u Srbiji u okviru projekta “Podsticanje razvoja socijalne i solidarne ekonomije u Srbiji” koji se realizuje u kooperaciji sa Fondacijom Heinrich Boll Stiftung – predstavništvo Beograd.

Podelite tekst na društvenim mrežama

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

ZAŠTO JE VAŽNO DA DRŽAVA PODRŽI SOCIJALNA PREDUZEĆA? > Preuzmi publikaciju

Scroll to Top