FINANSIRANJE PO MERI SOCIJALNIH PREDUZEĆA

Neven Marinović

Neven Marinović

Kada su u Maju, 1978 godine, u gradu Barlingtonu, saveznoj državi Vermont, Bil Koen i Džeri Grinfild otvorili svoju prvu Ben & Jerry poslastičarnicu niko, pa ni oni sami, nisu mogli da pretpostave najmanje dve stvari koje su se desile u narednih 30-ak godina. Prva je da će od te male poslastičarnice, napravljene na napuštenoj benzinskoj pumpi, njihov sladoled postati globalni brend, za koji kupci u preko 35 zemalja izdvajaju više od milijardu dolara svake godine. Ali to je deo priče koji češće čujemo, i imamo prilike da vidimo. Kako se od neke ideje, posla koji se radio u garaži, razvila moćna međunarodna korporacija. Druga stvar, koja je za ovu temu važnija, je da će njihov pristup poslovanju, koji je od samog početka integrisao brigu za lokalnu zajednicu, ekologiju, zaposlene, pokrenuti (zajedno sa drugim preduzetnicima vizionarima) svojevrsnu poslovnu revoluciju koja je dovela do toga da danas ne samo da nema kompanije koja se ne hvali svojom posvećenošću održivom razvoju, već postoje firme, to jest preduzeća koja tvrde da im je njihova društvena i ekološka misija podjednako važna kao i ona poslovno – ekonomska. O društvenoj i ekološkoj misiji socijalnih preduzeća pisali smo u prethodnim blogovima. Ovakvo poslovanje drugačije se finansira i razvija u odnosu na komercijalna i za-profit preduzeća. U ovom blogu, upravo je ideja da prikažemo kakve su to finansije po meri socijalnih preduzeća.

Danas gotovo da očekujemo da biznis treba da ima važnu ulogu, odgovoran i aktivan odnos ne samo u domenu svoje osnovne delatnosti. Kompanije podržavaju ili osuđuju proteste u SAD, zalažu se za snažniju inicijativu vlada i političara prema klimatskim promenama i još mnogo toga.
Paralelno sa njima, postoji još mnogo veći segment preduzetnika i malih biznisa koji funkcionišu na granici između uspešnih i prosperitetnih biznis modela, koji čekaju svoju priliku za dalji rast i razvoj, i aktivizma, podsticanja pozitivnih društvenih promena, i jednom rečju, svega onoga što tradicionalno ne bi očekivali od privatnog sektora. Njih zovemo socijalna preduzeća, društveni biznisi, impakt biznisi, preduzeća sa društvenom misijom i tome sl.
Ova preduzeća tiho, nenametljivo ali uporno učestvuju u narednoj društveno-ekonomskoj revoluciji, to jest bolje rečeno, evoluciji, jer nameću nova rešenja, standarde i pristup, kako za klasične biznise, tako i za tradicionalne predstavnike društvenog sektora, bilo da su u pitanju neprofitne organizacije ili državne institucije. Oni daju doprinos inkluziji, očuvanju životne sredine, osnaživanju žena, ali istovremeno rade to na održiv način, učestvuju u ekonomiji, daju doprinos i zapošljavanju i privrednom rastu.

Svi znamo za neke od primera socijalnih preduzeća koja posluju u Srbiji Na primer, tu je Caritas iz Šapca, koji obezbeđuje posao za preko 60 i usluge socijalne zaštite za preko 1000 ljudi u Šapcu i njegovoj okolini, koji ne samo da ima sjajne poljoprivredne proizvode, već i prelepu Avliju održivog razvoja, dok su usput razvili i lanac vešernica gde takođe daju priliku za zaposlenje ženama iz ugroženih kategorija.  Mnogi će vam reći da je najbolji ajvar koji su probali bio proizvod Radanske Ruže iz Lebana, preduzeća koje upošljava žene od preko 50 godina starosti, koje teško da mogu da nađu novi šansu na tradicionalnom tržištu rada. Ekstra džemovi firme Vrtlari iz Kucure su takođe jedno posebno iskustvo, u šta imaju priliku da se uvere i potrošači u SAD. Vrtlari sa druge strane okupljaju, obučavaju i na razne načine podržavaju male proizvođače iz svoje okoline, kao i druga mikro preduzeća u srodnim delatnostima.  Chrono iz Leskovca pravi jedinstvene mešavine brašna za brzu pripremu zdravog I ukusnog hleba i uz to obezbeđuje zaposlenje za osobe sa invaliditetom. Naša kuća zapošljava mlade ljude sa smetnjama u razvoju, pravi odličan ketering, a razvila je i specifičan način uzgoja začinskog bilja na principu hidroponije. I Bejgl Bejlg pravi odlične zalogaje, a njihova misija je da pomažu ženama koje su žrtve trgovine ljudima. Primera ima mnogo, i nisu svi vezani za hranu. Socijalna preduzeća u Srbiji razvijaju i eko inovacije, bave se izdavaštvom to jest izdaju magazine koji u slučaju Lica Ulice pomažu beskućnicima i drugim ranjivim kategorijama, bave se štampom i izradom promotivnih materijala, inovativnim ekološkim vozilima, i rade još mnogo toga. Ako želite da saznate koja socijalna preduzeća postoje u Srbiji i čime se bave, posetite našu Bazu socijalnih preudzeća.

Pitanje je zašto onda nisu prisutniji, zašto ih nema još više, zašto nisu još rasprostranjeniji i zašto svi ne znamo za njihove proizvode i usluge, jer baš ima smisla koristiti ih, jer time ne samo da dobijamo nešto ukusno, kvalitetno ili lepo, nego i pomažemo svima onima kojima i ova preduzeća pomažu.

Razloga za njihovu nedovoljnu razvijenost je više, ali jedan od osnovnih je činjenica da zbog svog specifičnog modela funkcionisanja nemaju adekvatnu podršku. Banke ih gledaju kao klasične firme, i u tom smislu su im uz par izuzetaka, pre svega Erste Banke koja ima program social banking-a, i od ove godine Uni Credit Banke, zanimljivi isključivo onoliko koliko su profitabilni. Donatori ih takođe najčešće ne prepoznaju, jer i dalje funkcionišu u crno belom svetu neprofitno – profitno. Pa prema tome ili ste deo projekta nekog klasično ekonomskog razvoja, ili nekog klasičnog društvenog. Ako ste između, verovatno se ne uklapate ni u jedno ni u drugo. Država ih takođe ne prepoznaje, ne podstiče i ne stimuliše, iako, pre svega na lokalnom nivou rade puno korisnih stvari.

Zato je važno da kreiramo čitav ekosistem podrške baš za ova i ovakva preduzeća. Da kreiramo finansijske instrumente koji će biti prilagođeni baš njima. Koji će finansirati njihov rast i razvoj, ali će uzeti u obzir njihovu društvenu misiju, i neće je ugrožavati. Da kreiramo programe podrške koji će kombinovati to i takvo finansiranje sa tehničkom, mentorskom, edukativnom i svakom drugom podrškom koja je ovim ljudima itekako potrebna. I klasični preduzetnici ulaze u svet biznisa bez velikog predznanja o prodaji, finansijskom planiranju, online poslovanju. Kod ovih preduzetnika situacija je još složenija, jer oni ova, da ih tako nazovem biznis znanja moraju da dopune sa specifičnim znanjima o radu sa OSI, o inkluziji, o raznim oblicima psihološke podrške. Na kraju krajeva, moramo da im pomognemo da uspostave adekvatne sisteme za merenje – kako finansijskog uspeha, ali isto tako i pozitivnog uticaja na društvo koji imaju. Moramo da ubedimo donatore da kreiraju posebne programe, koji će biti spremni da inoviraju, eksperimentišu sa kombinovanim finansiranjem (na primer davanjem grantova uz davanje pozajmica), koji će biti spremni da pomognu kreiranje infrastrukture za podršku ovim preduzećima. Isto tako, važno je da promovišemo njihov rad kod tradicionalnih biznisa, i na klasičnim tržištima, jer njima mogu da prodaju svoje proizvode i usluge, ali i da se međusobno dopunjuju u razvoju inovativnih pristupa održivom poslovanju.

Mi smo sa naše strane, kao Smart Kolektiv, uz podršku zaista brojnih partnera i donatora nakon godina rada sa ovim preduzetnicima došli do ideje da pokrenemo nešto što nazivamo „Smart impakt fond“ a što u suštini predstavlja jedan sveobuhvatan i dugoročan program podrške, mentorstva ali i finansiranja odabranih preduzeća. Nakon dugog perioda pripreme, razvoja i građenja ovog instrumenta za podršku, ove godine smo imali zadovoljstvo da uključimo i podržimo prve firme. Doduše u malo izmenjenim okolnostima od onih koje smo originalno zamišljali. U svakom slučaju, mislim da i rezultati i povratne informacije od učesnika govore u prilog mnogo većoj potrebi da ovakvi prilagođeni programi postoje. Već u ovom trenutku možemo da kažemo da postoji veća potreba i mogućnost za ovakvom vrstom finansiranja socijalnih preduzeća, kao i za dugoročnom podrškom njihovom rastu. Iskreno se nadam da je ovo samo prvi korak u razvoju obimnijih i sveobuhvatnijih programa podrške koji će kombinovati neki oblik finansijskih usluga i građenja kapaciteta.

Ono zbog čega je i pristup za koji smo se opredelili uspešan, jeste jednostavna činjenica da u radu sa socijalnim preduzećima moramo da uvažimo njihove specifičnosti. Stvari koje već postoje moramo da prilagodimo njima i njihovim potrebama, bez obzira što ih je sada malo. Jedini način da ih bude više i da budu uspešniji jeste da ih svi zajedno u tome podržimo. Puno toga treba da se desi i uradi, ali su prvi koraci već načinjeni. Pre svega od strane hrabrih preduzetnika i preduzetnica, koji su kao i Ben i Džeri, sa početka ovog teksta, krenuli u svoje avanture, a da nisu znali ni da se to zove socijalno preduzetništvo, ni da to uopšte ima neko posebno ime, kategorizaciji i definiciju. Oni su samo hteli da rade ono što vole, i u šta veruju, i da pri tome pomognu što većem broju onih kojima je ta pomoć potrebna. Ne bi imalo smisla da ih u toj plemenitoj nameri, zbog koje su preuzeli velike rizike, i zbog koje neumorno rade, kao društvo i zajednica izneverimo.

Koalicija za razvoj solidarne ekonomije pokrenula je prvi blog o socijalnom preduzetništvu u Srbiji u okviru projekta “Podsticanje razvoja socijalne i solidarne ekonomije u Srbiji” koji se realizuje u kooperaciji sa Fondacijom Heinrich Boll Stiftung – predstavništvo Beograd.

Podelite tekst na društvenim mrežama

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

FINANSIRANJE PO MERI SOCIJALNIH PREDUZEĆA Dalje

Socijalne usluge i socijalna preduzeća

USLUGE SOCIJALNE ZAŠTITE U ZAJEDNICI KADA IH PRUŽAJU SOCIJALNA PREDUZEĆA: Praksa socijalnog preudzetništva

 Pružanje usluga socijalne zaštite od strane socijalnih preduzeća je jako važan segment sistema socijalne zaštite koji može da donese mnogo koristi državi poput naše, koja je prošla period tranzicije i još uvek nije dovoljno ekonomski snažna da bi svojim ugroženim građanima obezbedila adekvatne uslove i kvalitet života. U sektoru socijalnih preduzeća u Srbiji, 35% se bavi pružanjem socijalnih usluga i zato je važno da predstavimo celokupan sistem socijalne zaštite i prikažemo rad pružalaca usluga kao i odlike svake od kategorije pružalaca. U prethodnom blogu iz serije Usluge socijalne zaštite u zajednici kada ih pružaju socijalna preduzeća, imali smo priliku da se upoznamo sa istorijatom pružanja socijalnih usluga i glavnim odlikama koje utiču na ovaj sistem, kako u legislativnom, tako i u praktičnom smislu. Nakon državnih institucija i profitnih preduzeća, red je da se pozabavimo i onim, na prvi pogled nesvakidašnjim akterima u ovom sektoru.

Neformalni pružaoci usluga poput porodica/staratelja/srodnika korisnika, javljaju se kao pružaoci iz razloga potrebe odnosno želje da se pruži podrška nekom iz okruženja ili altruističkih motivacija u slučaju volontera. Međutim, dešava se da grupe neformalnih pružalaca reše da na neki način institucionalizuju svoju podršku i da kroz registraciju udruženja ili socijalnog preduzeća, ostvare određena prava za sebe i korisnike svojih usluga. Tako je grupa roditelja i stručnjaka iz Pančeva 2006. godine osnovala Udruženje „Na pola puta“ sa ciljem da se za osobe sa intelektualnim teškoćama i njihove porodice obezbede uslovi u zajednici za što kvalitetniji život. Udruženje 2007. godine postaje prva organizacija u Srbiji koja je formirala zajednicu stanovanja uz podršku za osobe sa intelektualnim teškoćama koje potiču iz sopstvenih porodica. Više o ovom udruženju, poteškoćama sa kojima se susreću roditelji/staratelji dece sa intelektualnim poteškoćama i ličnom iskustvu suosnivačice udruženja Bebe Popadić, možete poslušati na sledećem linku.

Socijalne usluge i socijalna preduzeća

Civilni sektor predstavlja izuzetno kvalitetan resurs kada su socijalne usluge u pitanju s obzirom na stručnost i dostupnost savremenih edukativnih sadržaja i razmene iskustava kako sa organizacijama u regionu, tako i sa predstavnicima civilnog sektora iz Evropske unije. Civilni sektor se javlja kao nosilac inovativnih usluga i to su često usluge van onih jasno utvrđenih Zakonom o socijalnoj zaštiti, a koje neposredno osluškuju potrebe interesnih grupa. Jasno je da civilni sektor pokazuje spremnost da dosegne one vulnerabilne grupe koje drugi tržišni faktori verovatno ne bi mogli, i razvije one usluge i programe koje drugi, a naročito država, ne bi uspela ni da identifikuju ni da osmisli. To su usluge kao što je prevoz za osobe sa invaliditetom, prevodilački servis, klubovi različite tematike za osobe sa invaliditetom, dnevni centri, SOS telefon i brojne druge. Neki od najuspešniji primera pružalaca usluga socijalne zaštite iz oblasti civilnog sektora jesu Svratište za decu koje na dve lokacije u Beogradu svojim uslugama nastoji da unapredi kvaliteta života dece koja žive ili rade na ulici. Bitno je dodati da se udruženja građana često odlučuju na pokretanje odvojenih inicijativa za pružanje socijalnih usluga koje sprovode kroz projekte (poput DrumoDom-a, projekta humanitarne organizacije ADRA, koji je jedinstveni pokretni servis u regionu koji beskućnicima i drugim ljudima bez krova nad glavom u Beogradu nudi besplatno tuširanje, upotrebu toaleta, šišanje, pranje veša, ali i podršku pri dobijanju ličnih dokumenata, ostvarivanju prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, i pronalaženju trajnijeg dohodovnog i stambenog rešenja). Međutim, ove usluge su blisko vezane za rad matične organizacije i takođe se projektno finansiraju pa se ne razlikuju suštinski od usluga koje pružaju organizacije civilnog društva.

Nedostatak kod ovakvog pristupa sistemu pružanja usluga socijalne zaštite i jeste finansijska neodrživost odnosno neminovni gubitak finansijskih sredstava okončanjem projekta ili potrošnjom sredstava prikupljenih za određenu inicijativu, pa bi završetak projektna istovremeno značio i završetak pružanja usluge iako su potrebe korisnika permanentne. Model koji uspeva i ovu prepreku da prevaziđe jeste model socijalnih preduzeća koja rade za profit, ali im on nije primarni motiv rada, već taj profit služi isključivo kao obrtno sredstvo koje obezbeđuje ostvarivanje socijalne misije poslovanja. Ono što je njihova pokretačka snaga jeste pomoć pojedincima i zajednici kojoj pružaju usluge. Socijalna preduzeća najčešće iniciraju građani kako bi rešili konkretan problem u zajednici koji bi inače trebalo da bude rešen od strane tradicionalnih aktera socijalne zaštite. Vrlo često se taj problem tiče upravo pokretača tj. osnivača socijalnih preduzeća, dakle postoji i neka vrsta ličnog emotivnog interesa, ne samo materijalnog, kao što je slučaj kod komercijalnih pružalaca socijalnih usluga. Jedna od definicija socijalnih preduzeća bila bi da su to preduzeća koja identifikuju do tog trenutka zanemarivan ili nerešen društveni problem, razviju adekvatno (vrlo često i inovativno) rešenje, koje sa sobom nosi određenu dozu društvene važnosti, i realizuju ovaj poduhvat zahvaljujući sopstvenim resursima kako bi doprineli stvaranju boljih životnih uslova za pojedince u zajednici. Kao pružaoci socijalnih usluga oni svoju aktivnost usmeravaju na najugroženije članove zajednice i tu se krije njihov najveći značaj.

Socijalna preduzeća kao pružaoci socijalnih usluga

U poslednjih nekoliko godina, nekoliko je primera udruženja građana koji osnivaju svoja socijalna preduzeća kako bi mogli dodatno da osnaže svoje korisnike, pruže im priliku za radno angažovanje ili jednostvano obezbede stabilan izvor prihoda kako bi mogli kontinuirano da pružaju socijalne usluge. Kao primere imamo Udruženje “Naša kuća” koje su osnovali roditelji dece sa intelektualnim poteškoćama sa ciljem razvoja socijalnih usluga u zajednici. Da bi svojim korisnicima obezbedili licenciranu uslugu dnevnog centra, udruženje je registrovalo socijalno preduzeće koje se bavi izradom kartnoske ambalaže ali i keteringom. Oni prodaju svoje proizvode kompanijama i organizacijama koje su dovoljno društveno osvešćene i na taj način obezbeđuju novac za smeštaj, edukaciju i druge potrebe svojih korisnika. Ženski centar Užice pruža uslugu SOS telefona za osobe sa iskustvom nasilja u porodici.

Caritas Šabac pruža usluge pomoć u kući, usluge dnevnog boravka za osobe sa mentalnim smetnjama, kao i stanovanje uz podršku. Zahvaljujući svojoj Avliji održivog razvoja koja povezuje usluge u oblasti zaštite mentalnog zdravlja i socijalnog preduzetništva, napravili su još jedan korak ka održivosti svog sistema pružanja socijalnih usluga i podrške svojim korisnicima. Ono što Caritas Šabac izdvaja od svih ostalih socijalnih preduzeća jeste što konkurentno učestvuje na javnim pozivima za pružanjeusluga od strane lokalnih samouprava i godinama unazad dobija priliku da u različizim opštinama pruža ovu uslugu njihovim građanima. Uglavnom je većina socijalnih preduzeća ili udruženja građana koje pružaju usluge socijalne zaštite iskoristila ovu mogućnost kako bi proširila spektar dohodovnih aktivnosti, ali im pružanje usluga nije osnovna delatnost. Međutim, retko koje je imalo dovoljno kapaciteta da se upusti u komercijalnu trku. Da biste se upoznali sa tim ko su socijalna preduzeća u Srbiji, posetite jedinstvenu KoRSE Bazu socijalnih preduzeća.

Koji su najveći benefiti uključivanja nedržavnih, a posebno socijalnih preduzeća u sistem pružalaca usluga socijalne zaštite?

Socijalna preduzeća su najčešće nezavisna od pritisaka tržišta u smislu da su prilagodljivija od preduzeća koja su orijentisana isključivo na profit, imaju inovativne i savremene ideje, tehnologije i adekvatno obučeno osoblje, a sa druge strane izuzeta su i od političkih pritisaka s obzirom na činjenicu da se samostalno finansiraju (nisu zavisna toliko od projektnog ili javnog finansiranja, već teže samostalnosti kroz profitabilnost). Izvori finansiranja socijalnih preduzeća pružalaca usluga su najčešće hibridnog tipa i ne mogu se svesti isključivo na profit, već uključuju i donacije, članarine, prodaju akcija preduzeća i sl. Naposletku, kapacitet za inovativnost, u ovom slučaju se odnosi i na inovativne proizvode/usluge, ali i na inovativnost procesa, kao i na njihovu sposobnost širenja inovacija i kombinovanje socijalnih inovacija sa biznis strategijom. S druge strane, eventualni nedostaci socijalnih preduzeća pružalaca usluga socijalne zaštite svode se na činjenice da su ona najčešće kategorisana kao mala preduzeća, lokalno su utemeljena i najčešće nisu umrežena u krovne asocijacije što ih čini nedovoljno politički zastupljenim, a njihove interese nedovoljno zastupanim prilikom donošenja odluka. Neophodno je uključiti predstavnike socijalnih preduzeća pružalaca socijalnih usluga u rad donosilaca odluka i u dogovarajuća tela radi adekvatne analize stanja sektora.

Socijalne usluge i socijalna preduzeća

Iako nije reč o uobičajenom preduzetničkom modelu tržišta, postojanje tržišta socijalnih usluga govori u prilog činjenici da se napuštaju tradicionalni sistemi socijalne sigurnosti, a primat dobijaju novi pojmovi i pristupi socijalnom razvoju kao što je socijalno društvo i država socijalnih investicija. Tradicionalni pružaoci socijalnih usluga i socijalna preduzeća nisu konkurenti na tržištu, s obzirom na to da socijalna preduzeća zauzimaju samo određene niše, uglavnom pružajući usluge koje za cilj imaju prevenciju, nasuprot tradicionalnim ustanovama socijalnog sistema koje se ipak pretežno bave sanacijom postojećeg stanja i posledicama određenih socijalnih problema. Ovakav pristup, koji je, sa jedne strane, centralno organizovan i ustrojen, dok sa druge strane ima pojedince i raznorodna pravna lica koji svako u svom domenu pristupaju rešavanju problema, deluje kao najsveobuhvatniji pristup obezbeđivanju kvalitetnih i adekvatnih usluga socijalne zaštite. Ovakav sveobuhvatni pristup promoviše rešenje u kom svi članovi zajednice, bez obzira na njihov položaj ili sposobnosti, imaju mogućnost da ostvare puno učešće u životu zajednice kroz adekvatne mere koje preduzimaju raznorodni akteri u okviru njihovih zajednica. 

Praćenje ovog dovstruko usmerenog pristupa u sektoru socijalnih usluga trebalo bi da omogući promovisanje široke mreže socijalnih usluga zasnovanih u zajednici, koje su komplementarne jedna sa drugom, da bi se obezbedio takozvani kontinuitet nege, sa ciljem socijalne inkluzije socijalno ugroženih osoba. Ključno je da pozitivne odlike socijalnih preduzeća pružalaca socijalnih usluga ne ostanu prepoznate samo od strane akademske zajednice i zainteresovanih aktera koji se bave socijalnim preduzetništvom u svom radu. Socijalna preduzeća pružaju usluge za grupe koje najčešće ostaju nevidljive za tradicionalne institucije i zbog toga predstavljaju dragocen resurs i za pojedince u društvu, ali i za kompletan sistem usluga oscijalne zaštite. Povećanje svesti o ovom načinu pružanaj usluga socijalno ugroženim kategorijama, dovelo bi do brojnih praktičnih posledica – upoznavanje javnosti sa mogućnošću da socijalna preduzeća zamene tradiocionalne pružaoce socijalnih usluga, ali i povećanja potražnje ovih usluga od strane korisnika, što bi posledično uticalo i na donosioce odluka da daju adekvatne zasluge i prostor socijalnim preduzećima da nastave sa razvojom ovog izuzetno bitnog sektora. Od velike je važnosti da sve zainteresovane strane uvide benefite ovakvog vida pružanja socijalnih usluga, kako bi, sa jedne strane vršili pritisak na donosioce odluka da kroz zakone i propise potvrde status socijalnih preduzeća pružalaca socijalnih usluga, a sa druge koristili te iste usluge i pomogli održivosti kvalitetnih usluga u svojoj zajednici.

Koalicija za razvoj solidarne ekonomije pokrenula je prvi blog o socijalnom preduzetništvu u Srbiji u okviru projekta “Podsticanje razvoja socijalne i solidarne ekonomije u Srbiji” koji se realizuje u kooperaciji sa Fondacijom Heinrich Boll Stiftung – predstavništvo Beograd.

Podelite tekst na društvenim mrežama

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

USLUGE SOCIJALNE ZAŠTITE U ZAJEDNICI KADA IH PRUŽAJU SOCIJALNA PREDUZEĆA: Praksa socijalnog preudzetništva Dalje

Socijalno preduzetništvo u funkciji održivog razvoja

SOCIJALNO PREDUZETNIŠTVO U FUNKCIJI ODRŽIVOG RAZVOJA: Praksa i sinergija

Zorana Milovanović

Zorana Milovanović

U prethodnom blogu u okviru serije blogova Socijalno preduzetništvo u funkciji održivog razvoja, govorili smo o ideologiji i vrednostima oba koncepta. Postizanje održivog razvoja zahteva sistemsku promenu domintatnog političkog i ekonomskog diskursa oličenom u neoliberalnoj ekonomiji i odstupanje od ideje da je slobodno tržište samoregulišuće i da socio-ekonomski problemi u društvu, naročito marginalizovanih, mogu biti rešeni kroz ravnotežu ekonomskih parametara ponude i tražnje. Prevazilaženje socio-ekonomskih problema zahteva aktivnu ulogu i aktera iz poslovnog sektora, civilnog društva i države. Socijalna preduzeća upravo aktivnim delovanjem na tržištu uspevaju da generišu profit kojim rešavaju socio-ekonomske probleme u zajednici. Iako se socijalna i solidarna ekonomija često tumače kao alternativni društveno-ekonomski sistemi trenutno utemeljenom neoliberalnom kapitalističkom sistemu, socijalno preduzetništvo funkcioniše u okvirima tog mejnstrim sistema (o čemu smo pisali u prethodnim blogovima) i često se percipira kao korektivni mehanizam za negativne efekte koji mejnstrim ekonomija stvara: nejednakost, siromaštvo, socijalnu isključenost i slično. U ovom blogu prikazaćemo na koji to način socijalna preduzeća kroz svoje poslovanje i u samom procesu i u finalnim proizvodima i uslugama doprinose postizanju održivog razvoja. Kako bismo što više približili sinergiju održivog razvoja i socijalnog preudzetništva, prikazaćemo usklađensot ciljeva Agende za održivi razvoj UN i praksu delovanja socijalnih preudzeća.

Praksa: Doprinos socijalnih preduzeća ostvarivanju ciljeva održivog razvoja UN

Socijalna preduzeća posluju i deluju širom sveta. Različita praksa ukazuje na lokalizovanost socijalnih preduzeća i u skladu sa Agendom za održivi razvoj 2030 UN, doprinose ostvarivanju različitih ciljeva na različite načine. Ipak, pravilnosti mogu da se uoče i na osnovu njih se može istaći snažna veza između socijalnog preduzetništva i institucionalizovanog koncepta održivog razvoja UN. Iako je utvrđivanje ove snažne veze još uvek izazov za istraživače i praktičare, uzimajući u obzir potpuno odvojen evolutivni tok koncepta socijalnog preduzetništva i održivog razvoja, jedan od najpoznatijih koraka ka tome predstavlja studija sa Univerziteta Šefild, u okviru koje su utvrđene 2 osnovne dimenzije prema kojima može da se dokaže doprinos socijalnih preduzeća ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja.

Socijalno preduzetništvo u funkciji održivog razvoja

Socijalna preduzeća doprinose ostvarenju ciljeva održivog razvoja u okviru lanca vrednosti u poslovanju

Socijalno preduzetništvo u funkciji održivog razvoja

Glavno pitanje ove dimenzije je da li u lancu vrednosti socijalna preduzeća u svakoj aktivnosti doprinose različitim ciljevima održivog razvoja? Socijalna preduzeća najčešće među dobavljačima oprezno biraju one koji ne krše radnička prava, ne zloupotrebljavaju dečiji rad, dok u samoj proizvodnji koriste procese koji ne zagađuju životnu sredinu ili se bave reciklažom, te doprinose životnoj sredini. Takođe, socijalna preduzeća teže ne samo zaštiti već i unapređenju radničkih prava, te ulažu u razvoj ljudskih resursa kroz obuke, radnu integraciju lica iz osetljivih grupa i slično. Kroz lanac vrednosti socijalna preduzeća najčešće ostvaruju više ciljeva i to su najčešće: SDG-1 Svet bez siromaštva; SDG-5 Rodna ravnopravnost; SDG-7 Dostupna i obnovljiva energija; SDG-8 dostojanstven rad i ekonomski rast; SDG-10 Smanjenje nejednakost i SDG-13 Akcija za klimu.

Socijalna preduzeća doprinos ostvarenju nekog od ciljeva svojim sveukupnim poslovanjem

Glavno pitanje ove dimenzije jeste da li je krajnji proizvod ili usluga socijalnog preduzeća zapravo doprinos nekom od ciljeva održivog razvoja? Socijalna preduzeća često svoje celokupno poslovanje usmeravaju na rešavanje nekog socio-ekonomskog izazova u zajednici. Socijalna preduzeća koja pružaju socijalne usluge su egzaktan primer socijalnog preduzeća koji doprinosi održivom razvoju. Takve socijalne usluge kreiraju se prema meri korisnika, korisnici se uključuju u planove razvoja usluga i veliki broj socijalnih preduzeća ove usluge čini lako dostupnim, naročito osetljivim i marginalizovanim grupama. Takođe, veliki broj socijalnih preduzeća društvenu misiju ostvaruje kroz radnu integraciju, pa u zavisnosti od ciljne grupe, doprinose ostvarenju različitih ciljeva održivog razvoja. U svakom slučaju, najčešće doprinose ostvarenju ciljeva: SDG-8 Dostojanstven rad i ekonomski rast; SDG-1 Svet bez siromaštva i SDG-10 smanjenje nejednakosti.

Socijalno preduzetništvo u funkciji održivog razvoja

Sinergija održivog razvoja i socijalnog preduzetništva

Da socijalno preduzetništvo može biti jedan od praktičnih metoda postizanja održivog razvoja potvrđuje i sinergija nedostataka koncepta održivog razvoja i praksa socijalnog preduzetništva. Naime, jedna od teza zašto održivi razvoj teško možemo globalno postići jesu upravo ogromni finansijski gubici sa kojima se suočavaju kompanije u svetu. Možda smo manje zabrinuti za finansijske gubitke velikih korporacija, ali ne možemo biti nezabrinuti za broj radnika koji će izvesno usled toga biti otpušten i ostati bez izvora prihoda. Najčešće se navodi primer populacije koja živi uz šumske predele i isključivo preživljava od šumskih proizvoda. Odricanje od seče šuma, vodiće masu preduzeća u restruktuiranje preduzeća i otpuštanje velikog broja ljudi što će povećati nezaposlenost i rizik od siromaštva i socijalne isključenosti. Ipak, brojna socijalna preduzeća se bave upravo proizvodnjom alternativnih proizvoda šumskim proizvodima i reciklažom, što ukazuje da filozofija socijalnog preduzetništva može pomoći u rešavanju ovog izazova. Odgovornost nam nalaže da ne tvrdimo da je proces transformacije lak, ali zahtevi te transformacije su jasni: preduzeća moraju postati osvešćeni akteri u zajednici i učiniti poslovanje osetljivim najpre na negativne eksternalije poslovanja, a zatim usmerenim na generisanje pozitivnog uticaja u zajednici kroz poslovanje.

Koalicija za razvoj solidarne ekonomije pokrenula je prvi blog o socijalnom preduzetništvu u Srbiji u okviru projekta “Podsticanje razvoja socijalne i solidarne ekonomije u Srbiji” koji se realizuje u kooperaciji sa Fondacijom Heinrich Boll Stiftung – predstavništvo Beograd.

Podelite tekst na društvenim mrežama

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

SOCIJALNO PREDUZETNIŠTVO U FUNKCIJI ODRŽIVOG RAZVOJA: Praksa i sinergija Dalje

NAJAVA: Razgovori sa socijalnim preudzećima - Crowdfunding kao alternativni način finansiranja

Kriza izazvana COVID-19 epidemijom izazvala je recesiju i promenila tokove novca u privredi. Izazovi poput izmenjenog obrta kapitala, smanjene proizvodnje i smanjene prodaje direktno su se odrazile i na finansijsko stanje preduzeća. Socijalna preduzeća pokazala su određenu dozu otpornosti usled hibridnog finansiranja – kroz tržište i kroz donacije. Ipak, u isto vreme, mnoga socijalna preduzeća pružila su podršku zajednici za prolazak kroz krizu i direktno pomagala stanovništvu kroz startovanje proizvodnje sanitarnih proizvoda za prevenciju i suzbijanje epidemije COVID-19 virusa. Prilagođavanje biznis planova socijalnih preduzeća, podrazumeva i pronalaženje novih izvora finansiranja. Pored tradicionalnog bankarskog sektora i pomoći od različtiih fondova EU, postavilo sep pitanje alternativnih izvora finansiranja socijalnih preduzeća. Crowdfunding kao poznat alternativan izvor prikupljanja sredstava uz jačanje zajednice korisnika i kupaca, iznova je postavljen u centar pažnje. Da li i na koji način Crowdfunding u Srbiji može biti izvor dodatnog prikupljanja sredstava za poslovanje i ispunjenje društvene misije socijalnih preduzeća u toku COVID19 pandemije tema je narednih razgovora sa socijalnim preduzećima.

Razgovori sa socijalnim preduzećima – Crowdfunding kao alternativni način finansiranja biće održani u petak, 30. oktobra 2020. godine od 11h, putem ZOOM platforme. U okviru razgovora Mario Milaković govoriće o iskustvu socijalnog preduzeća Super Bake, ali i sprovesti učesnike kroz funkcije i načine vođenja kampanja na Crowdfunding platformama. Anica Spasov podeliće iskustvo uspešne kampanje socijalnog preduzeća Naša Kuća. O tome kakvi su izazovi i prepreke u vođenju ovakvih kampanja, govoriće i Predrag Borojević iz Funky gerile iz Gradiške. 

Nakon Konsultacija sa socijalnim preduzećima – okvir za razvoj sektora i iskustvo COVID-19 krize organizovanih u avgustu 2020. godine, Koalicija za razvoj solidarne ekonomije identifikovala je  glavne izazove i prilike za razvoj sektora socijalnih preduzeća u Srbiji tokom i nakon COVID-19 krize. Predstavljanje primera dobre prakse i omogućavanje foruma za razmenu iskustva i znanja, u cilju je podsticanja prilika za razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji. Iz navednih razloga KoRSE nastavlja sa nizom konsultacija sa socijalnim preduzećima o izazovima i prilikama za razvoj u formi predstavljanja primera dobre prakse i razmene iskustva.

                Molimo zainteresovane da prijave prisustvo slanjem mail-a na info@solidarnaekonomija.rs do utorka 27. oktobra do 13h, kako bi dobili link sa pristupom ZOOM platformi. 

Razgovori sa socijalnim preduzećima organizuju se u okviru projekta „Podsticanje razvoja socijalne i solidarne ekonomije u Srbiji“ koji sprovodi Koalicija za razvoj solidarne ekonomije u kooperaciji sa Fondacijom Heinrich Boll Stiftung – predstavništvo Beograd.

Podelite najavu na društvenim mrežama

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

NAJAVA: Razgovori sa socijalnim preudzećima - Crowdfunding kao alternativni način finansiranja Dalje

Scroll to Top