08.12.2022.
Autorka: Mirjana Šakić
Socijalna ekonomija počiva na vrednostima kao što su solidarnost, pravičnost, odgovornost i demokratičnost što znači da je za njen razvoj izuzetno bitan društveni sistem vrednosti koji se stvara u dužem vremenskom periodu. To je i razlog zbog koga se uspešni modeli i primeri iz drugih država ne mogu jednostavno prenositi iz jedne zemlje u drugu. Važno je poznavati iskustvo drugih zemalja, posebno onih u kojima je društvena ekonomija razvijena ali još važnije poznavati prilike u sopstvenoj sredini. Imajući u vidu koristi i potencijale socijalne ekonomije, više ne postoji dilema da li je treba razvijati, već je osnovno pitanje kako je dalje razvijati i stimulisati.
Nakon deset godina zagovaranja i nekoliko verzija nacrta, u februaru 2022. usvojen je Zakon o socijalnom preduzetništvu. Cilj ovog zakona je prepoznavanje i stvaranje povoljnog poslovnog okruženja za razvoj socijalnog preduzetništva. Zakon definiše pojam socijalne ekonomije i obavezne uslove za sticanje statusa i obaveza socijalnog preduzeća, čime se postavlja pravni okvir za nekoliko stotina preduzeća i organizacija koja već deluju u ovoj oblasti.
Najvažnija novina je da Zakon predviđa dodelu statusa socijalnog preduzetništva i ne predviđa novu pravnu formu za socijalna preduzeća. Ovo je dobra vest jer se na ovaj način pravno prepoznaje postojeća praksa u Srbiji u okviru koje socijalna preduzeća posluju u različitim pravnim statusima. Novim Zakonom registracija statusa socijalnog preduzetništva biće moguća bez obzira da li posluju kao preduzetnici, privredno društvo, fondacija, udruženje građana ili zadruga.
Zakonom je predviđeno uspostavljanje Saveta za razvoj socijalnog preduzetništva, tela koje priprema Program za razvoj socijalnog preduzetništva, višegodišnjeg plana mera i aktivnosti od koga će zavisiti uspešno stvaranje podsticajnog okruženja i primena samog Zakona. Program i akcioni plan su trenutno u izradi i obuhvatiće tri segmenta: prilagođavanje drugih propisa, stvaranje finansijskih i nefinansijskih podsticaja i promociju socijalnog preduzetništva.
Kako se ostvaruje socijalno preduzetništvo i u kojim oblastima deluje?
Socijalno preduzetništvo je poslovanje u svim oblastima od društvenog interesa, a naročito ono usmereno na:
- ekonomsko osnaživanje, radno angažovanje i zapošljavanje ranjivih društvenih grupa (dugoročno nezaposlene osobe, žene, osobe sa invaliditetom; interno raseljena i izbegla lica, samohrani roditelji; lica koja su bila na izdržavanju kazne zatvora; žrtve trgovine ljudima, zlostavljanja, zanemarivanja, nasilja ili eksploatacije; zavisnici od alkohola, droga ili drugih opojnih sredstava posle završetka programa odvikavanja);
- dostupnost i unapređenje socijalnih usluga i usluga zdravstvene zaštite, obrazovnih, kulturnih i sportskih sadržaja i usluga;
- unapređenje uslova života i poslovanja u nerazvijenim lokalnim i ruralnim zajednicama.
Zakonom su propisani najopštiji poslovi kojima subjekti socijalnog preduzetništva mogu da se bave, naglašavajući neke usluge koji bi u perspektivi trebalo da budu dostupne i preko socijalnih preduzeća. Odluka da se ostvarivanje socijalnog preduzetništva zakonski uredi na ovakav način je doneta na osnovu analize koja je pokazala da ovu oblast ne treba ograničiti isključivo na radnu integraciju društveno osetljivih grupa već da treba kreirati pravni okvir koji obuhvata što veći spektar svih aktera socijalne ekonomije.
Ko može da registruje status socijalnog preduzetništva?
Status subjekta socijalnog preduzetništva mogu registrovati:
- preduzetnici koji vode poslovne knjige u skladu sa propisima o računovodstvu, odnosno preduzetnici koji nisu paušalno oporezovani
- privredni subjekti registrovani za obavljanje delatnosti u cilju sticanja dobiti, a naročito privredna društva, zadruge i druga pravna lica;
- subjekti civilnog sektora, koja nisu osnovana u cilju sticanja dobiti a imaju registrovanu privrednu delatnost, a naročito udruženja, udruženja u oblasti sporta, fondacije i druga pravna lica.
Važno je napomenuti da će u zavisnosti od pravne forme poslovanje biti potrebna izvesna prilagođavanja statuta, osnivačkih i drugih internih akata.
Koji su uslovi za sticanje statusa socijalnog preduzetništva i obaveze koje status donosi?
Uslovi koji svako preduzeće ili organizacija mora da ispuni kako bi stekla status socijalnog preduzetništva su:
1) Društvena uloga i oblast delovanja
Svojim poslovanjem omogućavaju ostvarenje socijalne, kulturne, ekonomske i radne uključenosti pripadnika društveno osetljivih grupa i teže zapošljivih kategorija ili specifičnih potreba lokalnih zajednica.
2) Raspodela dobiti
Subjekti sa statusom socijalnog preduzetništva imaju obavezu da najmanje 50% ostvarene dobiti:
- reinvestiraju u interne programe podrške društveno osetljivim grupama ili u troškove u vezi sa radnim angažovanjem pripadnika društveno osetljivih grupa, odnosno u programe aktivnosti usmerene na rešavanje problema zajednice u oblastima svog delovanja (u ovom slučaju dužni su da naprave plan reinvestiranja dobiti);
i/ili
- doniraju drugim pravnim licima, preduzetnicima ili organizaciji civilnog sektora sa statusom socijalnog preduzetništva za rešavanje problema zajednice u oblastima delovanja u kojoj i sam deluje (u ovom slučaju dužni su da sačine ugovor o dodeli sredstava kojim se utvrđuje namena tih sredstava).
3) Upravljanje u subjektima socijalnog preduzetništva
Upravljanje subjektom socijalnog preduzetništva treba tako da bude uređeno osnivačkim aktom ili statutom da se obezbedi učešće u donošenju odluke najmanje jedne trećine:
- zaposlenih radno sposobnih pripadnika društveno osetljivih grupa, ako se taj status ostvaruje po osnovu radne integracije tih lica;
- korisnika proizvoda i usluga subjekta socijalnog preduzetništva, ako se taj status ostvaruje po osnovu plasmana proizvoda i pružanja usluga tim licima;
- zaposlenih, ako se taj status ostvaruje isključivo po osnovu poslovanja u konkretnoj oblasti delovanja.
Ako se status ostvaruje po više osnova, predstavnici po svakom od tih osnova se ravnomerno uključuju u upravljanje subjektom socijalnog preduzetništva. Ova obaveza se ne odnosi na preduzetnike.
4) Obaveza izveštavanja o ispunjavanju društvene uloge
Status socijalnog preduzetništva donosi povećanu odgovornost za realizaciju društvene uloge koju ima, njihove efekte na društvo, posebno na lokalne zajednice, njihov razvoj i posebnosti osetljivih kategorija stanovništva. Svi subjekti socijalnog preduzetništva su u obavezi da sačine i podnesu Izveštaj o ispunjavanju društvene uloge za period od dve godine od dana sticanja statusa. Sastavni deo izveštaja treba da čine i programi reinvestiranja i ugovori o dodeli sredstava, ako je u periodu izveštavanja raspoređivana dobit. Sadržaj izveštaja i način njegovog podnošenja biće regulisan posebnim propisom koji se očekuje u narednom periodu.
Pored ekonomskih efekata koje ostvaruju svojim poslovanjem, socijalna preduzeća imaju i društveni uticaj (impakt) koji se ogleda u trajnoj promeni koja se stvara u životima ljudi. Uvođenje i razvoj metoda i alata za merenje društvenog uticaja koji ostvaruju socijalna preduzeća je važno jer preduzeća i organizacije dobijaju potvrdu svoje društvene misije, grade reputaciju, kreiraju tržište korisnika i kupaca, a objavljivanjem izveštaja transparentno informišu sve zainteresovane strane i partnere o rezultatima. Kroz promociju dobre prakse i uspešnih primera uticaće se i se na druga preduzeća da uključe merenje impakta u svoje redovno izveštavanje ne samo ka državnim organima nego i ka donatorima i investitorima što će za rezultat imati veći priliv sredstava u sektor i investiranja u preduzeća. Zbog toga pravovremeno ulaganje u razvoj i izgradnju organizacionih kapaciteta za efikasno i efektivno merenje i upravljanje društvenim učinkom treba da bude jedan od strateških razvojnih prioriteta u socijalnom preduzeću.
Zašto, kako i gde registrovati status socijalnog preduzetništva?
Donošenje posebnog zakona koje reguliše oblast socijalne ekonomije predstavlja napredak u pozitivnom smislu jer će ovakvo zakonsko rešenje prepoznati postojeću praksu u Srbiji dok će sa druge strane otvoriti mogućnost za kontinuiranu i koordinisanu podršku daljem razvoju sektora. Primena Zakona bi trebalo da ima pozitivne efekte na društveno osetljive grupe, na njihovo uključivanje u sve tokove zajednice, na povećanje zaposlenosti ali i njihovo ekonomsko osnaživanje. Sa druge strane, omogućava donosiocima javnih politika na republičkom i lokalnom nivou, ali i donatorima, da prilikom dodele podsticaja jednostavno identifikuju privredne i neprivredne subjekte koji posluju po načelima socijalnog preduzetništva.
Verujemo da će motivi subjekata socijalnog preduzetništva za registraciju statusa u velikoj meri zavisiti od sadržaja Programa za razvoj socijalnog preduzetništva, razumevanja lokalnih samouprava i njihove spremnosti da kreiraju partnerstva i svoje programe podrške , kao i zainteresovanosti donatora za ovu tematiku. Svi ovi akteri imaju odgovornost i priliku da sprovode Zakon i da kroz svoje aktivnosti pokažu posvećenost stvaranju boljeg poslovnog okruženja. Zato pozivamo preduzeća i organizacije da registruju status i time pokažu sopstvenu spremnost za ostvarivanje svih efekata koje Zakon predviđa.
Privredni subjekti, subjekti civilnog sektora i preduzetnici, koji su već registrovani u Agenciji za privredne registre i koji ispunjavaju uslove propisane Zakonom o socijalnom preduzetništvu, od 15. novembra 2022. godine imaju mogućnost da podnesu zahtev i registruju status socijalnog preduzetništva. Uputstva, neophodni obrasci i dodatne informacije mogu se pronaći na Internet stranici Agencije za privredne registre. U cilju podrške sektoru, KoRSE priprema i uskoro objavljuje Smernice za registraciju statusa socijalnog preduzetništva (u elektronskom i štampanom formatu) koji će biti distribuiran i na raspolaganju svima koji planiraju da pokrenu ili žele da usklade svoje poslovanje sa odredbama ovog Zakona.
Blog je nastao u okviru projekta „Dijalog o socijalnom preduzetništvu“ koji se sprovodi u okviru projekta Beogradske otvorene škole „Dijalog promena“, uz finansijsku podršku Evropske unije. Sadržaj ovog bloga nužno ne odražava stavove donatora ni Beogradske otvorene škole, i za njega je isključivo odgovorana Koalicija za razvoj solidarne ekonomije.
