U prvom naletu krize uzrokovane pandemijom COVID-19, socijalna preduzeća su gledala kako da zadrže svoje zaposlene, kako da održe kontakt sa svojim korisnicima i kako da pruže neophodnu pomoć u široj zajednici, objašnjava Zorana Milovanović, projektna menadžerka Evropskog pokreta u Srbiji u novom video serijalu „Srbija u doba korone: činjenice i dostignuća“.
Tokom pandemije, najviše su pogođena socijalna preduzeća koja se bave turizmom i ugostiteljstvom. Sa druge strane, preduzeća koja se bave poljoprivredom su u nekim fazama krize ostvarila veću proizvodnju usled lokalizovane potrošnje. To ne znači da su ona profitirala, već su koristila povećani obim proizvodnje kako bi nadomestila troškove koje su imali u raznim drugim fazama potpunog zaustavljanja proizvodnje. Uprkos efektima COVID-19 pandemije na rad i delovanje socijalnih preduzeća, većina je bila usmerena na direktno pružanje podrške i pomoći, najpre marginalizovanim grupama u zajednici, kao što su: doniranje obroka za strare i lica sa invaliditetom, proizvodnju maski i drugih deficitarnih proizvoda, volonterske akcije pružanja psihosocijalne podrške korisnicima i slično. COVID-19 kriza iznova je istakla pozitivnu ulogu socijalnih preduzeća u vremenima krize i utrla put za veću afirmaciju delovanja ovih preduzeća u redovnim vremenima kada se zajednica usmerava na postizanje održivog razvoja.
Sektor socijalnih preduzeća u EU obuhvata 2.8 miliona preduzeća sa udelom od 10% u poslovnom sektoru i značajnih 6.3% radne snage prema podacima iz 2019. godine. Dalji razvoj ovog sektora prate novi strateški pravci društveno-ekonomskog razvoja EU oličeni u Zelenom evropskom dogovoru i Planu za oporavak EU od posledica pandemije. Digitalna i ekološka transformacija, kao i paradigma postpandemijskog razvoja zasnovana na brizi o ljudima i životnoj sredini, srž je budućeg delovanja EU, što predstavlja važne smernice za razvoj Republike Srbije. U Srbiji je poslednje sistemsko istraživanje rađeno 2012. godine i može se zaključiti da se tadašnji sektor od 1.196 socijalnih preduzeća, sa udelom od 0.6% radne snage i 2% BDP-a Srbije, uvećao prema broju preduzeća, obimu proizvodnje i generisanom pozitivnom uticaju u zajednici.
Zaključuje se da je COVID-19 pandemija visoko pozicionirala pitanja solidarnosti i jednakosti i da je ujedno predstavlja priliku da se najpre država sistemski, odgovorno i pažljivo posveti razvoju sektora socijalnih preduzeća koja doprinose otpornosti zajednica u krizi, dok u vremenima van krize pomažu društveno-ekonomski razvoj.
Uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke, Evropski pokret u Srbiji (članica osnivačica KoRSE) realizuje projekat – „Srbija u doba korone – činjenice i dostignuća“.U prvom klipu, eksperti iz raznih oblasti ukratko će objašnjavati činjenice i brojke kao i svoje pretpostavke i predviđanja o dešavanjima na temu o kojoj govore. Za više informacija posetite zvaničan sajt Evropskog pokreta u Srbiji.
U nastavku možete pogledati oba klipa na temu socijalnog preduzetništva i Covid-19 pandemije.
https://www.youtube.com/watch?v=UPnCFMLm5yA&ab_channel=EvropskipokretuSrbijihttps://www.youtube.com/watch?v=uiwSTdF0prQ&ab_channel=EvropskipokretuSrbiji