Juče je u Beogradu održana poslednja u nizu javnih rasprava o Nacrtu zakona o solidarnom preduzetništvu. Resorno ministarstvo nadležno za poslove rada, predstavnici Radne grupe za izradu zakona i socijalni preduzetnici i drugi zainteresovani su se složili da je sadržaj zakona dobar i da predstavlja dobru osnovu za unapređenje regulatornog i institucionalnog okvira za socijalno preduzetništvo. Zakon bi trebalo da bude usvojen do kraja 2021. godine.
Koalicija za razvoj solidarne ekonomije bila je aktivan član radne grupe za izradu Nacrta zakona o solidarnom preduzetništvu. Osnovni pristup koji je Koalicija zastupala odnosio se na to da zakon predviđa status a ne pravnu formu za socijalna preduzeća, kako bi se prepoznala postojeća praksa. Za Koaliciju, kao stručnu organizaciju u ovoj oblasti, je važno da zakon propisuje instituciju koja bi pratila implementaciju zakona i donosila mere za razvoj sektora. Čitajući tekst koji se našao u javnoj raspravi, možemo reći da je zakon u velikoj meri zadovoljio potrebe prakse i da će zaista predstavljati dobru osnovu za razvoj Programa razvoja socijalnog preduzetništva koji Savet za razvoj socijalnog preduzetništva treba da donese.
Koalicija i dalje apeluje na institucije da se naziv zakona promeni. Naime, iako zakon po sadržini reguliše socijalno preduzetništvo, naziv zakona „Zakon o solidarnom preduzetništvu“ je sporan. Nijedna država Evropske unije ne prepoznaje institut „solidarnog preduzetništva“. Na Javnoj raspravi predstavnici Koalicije su istakli da ovakav naziv zakona može komplikovati njegovu implementaciju i usaglašavanje sa postojećim zakonima i strategijama u kojima se koristi termin socijalno preduzetništvo te da je vrlo važno da se promeni naziv zakona u Zakon o socijalnom preduzetništvu. Ovo je stav i velikog broja učesnika javne rasprave održane tokom decembra.
Vrlo je važan trenutak u kome Srbija donosi zakon o socijalnom preduzetništvu. S obzirom na niz društvenih problema s kojima se srpsko društvo suočava (migracije, starenje, ekološki izazovi, siromaštvo, socijalna iskuljučenost i dr.) važno je što javne institucije prepoznaju neophodnost zajedničkog delovanja javnog, civilnog i privatnog sektora u uspostavljanju pravednog, održivog i inkluzivnog društva. Da bi zakon u potpunosti doneo pogodnosti društvu, od izuzetne je važnosti da postoji posvećenost Saveta za razvoj solidarnog preduzeništva i da se predviđeni Program za razvoj solidarnog preduzetništva usvoji i sprovodi.
Evropska komisija je pokrenula Akcioni plan za socijalnu ekonomiju, prepoznajući neophodnost koordinisanog delovanja na uspostavljanju povoljnog okruženja za razvoj organizacija socijalne ekonomije na nivou Evropske unije. Njegov fokus je na: kreiranju podsticajnih politika i zakona za socijalna preduzeća (prilagođavanje poreza, javnih nabavki i pravila o državnoj pomoći), dizajniranju finansijskih mehanizama za socijalna preduzeća i izgradnju kapaciteta socijalnih preduzeća i posredničkih organizacija za upravljanje fondovima i promociji socijalnog preduzetništva kroz izgradnju znanja o sektoru na osnovu kojeg se mogu obučiti različite zainteresovane strane, pre svih javni službenici, za pružanje podrške. Programi razvoja u Srbiji treba da prate sve važne evropske trendove na polju socijalnog preduzetništva kako bi se razvijali kapaciteti sektora za širenje tržišta i snažniji društveni uticaj.
