Nakon izbijanja Svetske ekonomske krize, kada se istraživalo koji sektori društva i privređivanja su bili najotporniji na udare te krize sve je upućivalo na socijalna preduzeća. Dok je u Italiji 2009. godine drastično smanjen broj zaposlenih, socijalne zadruge su uvećale broj zaposlenih za 2,7%. U Španiji je bilo 5 miliona nezaposlenih, a zadruge su zaposlile 7,2% nezaposlenih. U ovom periodu se i sektor u Srbiji počeo ubrzano razvijati. Ovo nije trenutak da se odgovornost usmeri na te aktere, koje možemo zvati i akterima neprofitnog, trećeg, socijalnog ili solidarnog sektora, već nam je opet data prilika da razmislimo o principima i vrednostima oko kojih je skrojen celokupan sistem u okviru kojeg živimo: organizovanje, upravljanje, odlučivanje, privređivanje i raspodela. Ovakvi trenuci krize podsećaju na to da može drugačije i da posledice strašnih društvenih i ekonomskih potresa mogu imati i drugačije dejstvo i efekte.
Solidarna ekonomija ne odstupa od principa. Solidarnost, saradnja, uzajamnost, jednakost na svim nivoima, participativna demokratija, održivost i pluralizam nisu puki termini niti sami po sebi i odvojeni jedni od drugih imaju ikakav smisao. Oni su utkani u svaki aspekt onoga što je solidarna ekonomija. Uzeti su za polaznu osnovu svake strukture i procesa organizacije solidarne ekonomije, obezbeđujući dosledni fokus na ljudima i planeti, odnosno pravedan i održiv sistem. Podsećamo da solidarna ekonomija obuhvata vrlo različite ekonomske modele fokusirane na unapređenje kvaliteta u celokupnoj zajednici, zasnivajući se na načelima brige za ljude, životnu sredinu i za pravednu raspodelu. Primeri su neiscrpni: sistemi deljenja dobara, etičke banke, lokalne valute, trgovinski sistemi lokalne razmene (LETS), zajednički fondovi…
Organizacije solidarne ekonomije nastaju u krizama i nastavljaju da deluju nakon kriza, i dalje ukorenjene u principima na kojima su zasnovane. Doslednost je jedan od osnovnih razloga njihove stabilnosti i poverenja koje im građani ukazuju, kroz zaposlenje i volontiranje u ovim organizacijama, kupovinom proizvoda i usluga od njih i učešćem u osnivanju, finansiranju i vođenju ovakvih organizacija.
Odgovornost svih nas kao pojedinaca je da uvidimo da bilo koja kriza koja nas zadesi neće se na održiv način razrešiti niti uspostaviti novi pravedan sistem ukoliko ne promislimo i ne sprovedemo nove modele organizovanja na svim nivoima našeg delovanja: političkom, ekonomskom, društvenom, pa i privatnom. To podrazumeva da poziv za solidarnost nije poziv da samo u ovom vanrednom trenutku brinemo o jednom delu naše svakodnevice (mali trgovac, lokalni poljoprivrednik, pekar) koga sada prvi put valorizujemo, već da razumemo da je celokupna naša svakodnevica u celini ono što nam je potrebno i čemu mi moramo doprineti da bismo zajedno uspostavili novi pravedniji sistem u okviru kojeg ljudi, planeta i ekonomija nisu suprotstavljeni, već se međusobno dopunjuju omogućavajući postizanje održivog razvoja za dobrobit svih.
U ovom kriznom momentu, da, treba da aplaudiramo i zdravstvenim radnicima i pekarima i dostavljačima namirnica i volonterima. Ali svaki dan treba da se osvrnemo na primere ljudi koji deluju iz solidarnosti i svojevoljno postanemo deo toga. Svaki dan treba jedni drugima da aplaudiramo, jer smo jedni drugima osnov svakodnevice. Pojedinačni heroji ne postoje, već postoji uzajamnost u delovanju, odgovornost za učinjeno i izgovoreno i solidarnost kao vodilja za izgradnju boljeg sveta.
Koalicija za razvoj solidarne ekonomije i u ovim trenucima, nastaviće da se zalaže za promociju rada, principa i vrednosti socijalnih preduzeća i solidarne ekonomije. Mi podsećamo da društveni i ekonomski problemi u našoj zajednici su prisutni ne samo u vremenima krize i ne nastaju samo nakon njenog završetka, već postoje u kontinuitetu. Iz tog razloga ponavljamo da je ovo vreme za redefinisanje osnove našeg organizovanja, upravljanja, odlučivanja, privređivanja i raspodele. Promislite, pa delujte!
8. april 2020. godine
Koalicija za razvoj solidarne ekonomije
