15.03.2024.
Autor: Igor Kojčić
Priča o socijalnom preduzetništvu često počinje od pojedinca. On najčešće nije ni svestan da se bavi socijalnim preduzetništvom ili da ima inicijativu koja je u svojoj suštini socijalno preduzeće. Kroz kratku studiju slučaja upoznajmo Mileta i Branka, koji u različitim, ali međusobno povezanim poslovima, pronalaze mogućnost i interes za saradnju. Ova saradnja je zasnovana i njoj okvir pruža baš socijalno preduzetništvo. Svaka sličnost sa stvarnim događajima i ličnostima je namerna.
Mile proizvodi malinu. Branko je mladi socijalni preduzetnik čije se socijalno preduzeće bavi podrškom proizvodnji, ali i zamrzavanjem, preradom i plasmanom maline.
Mile je druga generacija malinara u svojoj porodici. Godinama obrađuju mali posed od 3 hektara zemlje, podeljen u više manjih parcela. Po starini, svega po malo. I žita, i kukuruza… U voćnjaku svakakvo voće… U štali i oboru krave, ovce, poneko prase… U bašti šta ti je volja… Dovoljno da se obilato i raznovrsno jede i pije i ponešto pošalje tetki kad dođe. Mehanizacija stara i neobnavljana. Jedini ozbiljan dinar je dolazio od prodaje maline, sa parcele od 20 ari. U boljim godinama, malina je obezbeđivala da se ponešto ,,prinovi’’. U lošijim da se ne postide kad krenu na svadbu ili neko drugo slavlje.
Branka je malina ,,odškolovala’’. Kako u samom zasadu, tako i na fakultetu. Postao je inženjer zaštite bilja. Kratko je radio za jednu poljoprivrednu apoteku u obližnjem gradu, tek toliko da vidi izazove i potrebe malih poljoprivrednih proizvođača, ali i njihove potencijale i resurse, da upozna sistem otkupa, plasmana i tržište uopšte. Vratio se. Imao je ideju.
Skoro 70% domaćinstava u selu je bilo poput Miletove porodice, individualno bez resursa za razvoj, iz različitih razloga, zajedno, sa značajnim potencijalima za napredak. Sve zvanične preporuke za udruživanjem, kao jedinom šansom za napredak i razvoj, sa postojećim modelima nisu ulivali previše poverenja, iz različitih, možda opravdanih a možda i neopravdanih razloga. Bio je potreban drugačiji model organizovanja. Inovacija u svakom smislu.
PRIČA O BRANKU: SOCIJALNO PREDUZETNIŠTVO KAO MODEL RURALNOG RAZVOJA
Zakon o socijalnom preduzetništvu kao i program podrške razvoju socijalnog preduzetništva Branku je dao odličan okvir da definiše inovativni model poslovanja i obezbedi inicijalna sredstva. Branko je osnovao socijalno preduzeće za podršku primarnoj proizvodnji maline, zamrzavanje, preradu i plasman.
Njegovo socijalno preduzeće je imalo dualnost svojih ciljeva postojanja. S jedne strane – profit, kao osnovni cilj svakog preduzeće po definiciji, a sa druge – podrška razvoju malih poljoprivrednih proizvođača kao jednako važan socijalni cilj. Dualnost ciljeva socijalnog preduzeća garantovala je održivost inovativnog modela. Funkcionisanje po tržišnim uslovima u cilju ostvarivanja profita koji će biti u funkciji razvoja malih poljoprivrednih gazdinstava što će dalje generisati rast modela u ciklusima.
Kroz program podrške razvoju socijalnog preduzetništva, Branko je dobio bespovratna sredstva da sagradi hladnjaču i nabavi potrebnu opremu. Izgradio je hladnjaču sa komorom za skladištenje 150t maline, i tunelom za duboko zamrzavanje maline koja je mogla da zamrzne 8 tona maline za 24 sata. Takođe, nabavio je i opremu za preradu maline. Plan je bio da se pored smrznute maline proizvode i drugi proizvodi od maline – sokovi, džemovi, kompoti. Preradom maline za koju se u smrznutom obliku ne mogu postići najviše cene, dolazi se do maksimalnog profitnog iskorišćenja sirovine. U okviru bespovratnih sredstava, Branko je takođe dobio i određena obrtna sredstva.
Inovativni model socijalnog preduzeća koji je Branko osmislio, je dalje predviđao udruživanje resursa socijalnog preduzeća sa resursima malih poljoprivrednih proizvođača maline – kooperantima socijalnog preduzeća. Znači, ne otkup, već zajedničko ulaganje u finalni proizvod – smrznutu malinu.
U praksi je to značilo da je Branko kooperantima obezbeđivao podršku u primarnoj proizvodnji, kako stručnu, tako i podršku u obezbeđivanju svih repromaterijala potrebnih za primarnu proizvodnju. Pored podrške u cilju obezbeđivanja većih i kvalitetnijih prinosa maline, ostvarena je i potpuna kontrola proizvodnje i bezbednost finalnih proizvoda.
Takođe, skladišni i prerađivački resursi su udruženi sa sirovinskom bazom kooperanata. Socijalno preduzeće nije otkupljivalo malinu svojih kooperanata, već je, pod kontrolisanim uslovim i u skladu sa definisanim procedurama, malinu skladištilo i nudilo tržištu finalni proizvod u odgovarajućem kvalitetu. S tim u vezi, cena koštanja finalnog proizvoda definisana je u skladu sa cenom koštanja pojedinačnih delova udela socijalnog preduzeća i kooperanata. To je dalo poseban kvalitet saradnje, jer kooperanti nisu bili prinuđeni da zbog nepostojanja ličnih skladištenih kapacitete svežu malinu nude tržištu u jeku sezone, kada je cena suštinski najniža, a socijalno preduzeće nije moralo da obezbeđuje skupa obrtna sredstva za otkup sveže maline. Praktično udruživali su se raspoloživi resursi, koji su u zbiru davali benefit za obe strane.
Prodajom smrznute maline u tržišno povoljnom trenutku, ostvarivala se dobit, koja je raspoređivana u skladu sa udelima u ceni koštanja maline, što je obezbeđivalo dodatnu zaradu kooperantima, a zaradu je ostvarivalo i socijalno preduzeće.
PRIČA O MILETU: SOCIJALNO PREDUZETNIŠTVO KAO MODEL UDRUŽIVANJA
Mile je sarađivao sa Brankom po modelu saradnje zasnovanom na socijalnom preduzetništvu, sa brojnim prednostima u odnosu na čisto tržišni model saradnje. Zajedničkim ulaganjem raspoloživih resursa, jasnom podelom odgovornosti i utvrđenim pravilima i procedurama, obezbedili su stabilan rast svojih poslova i prihoda.
Mile je od Brankovog socijalnog preduzeća dobio stručnu podršku u primarnoj proizvodnji, praktično potpuno kontrolisanu proizvodnju, sa svim repromaterijalima neophodnim u procesu proizvodnje, i to na način da je cena svih tih usluga i robe obračunata u cenu koštanja finalnog proizvoda. Mile je tako, bez ulaganja obrtnih sredstava, koja su mu često nedostupna, uspeo da dobije maksimalne prinose visokog kvaliteta sa svog zasada.
Mile, takođe, nije prodavao svežu malinu, u trenutku kada je ponuda najveća, a cena najniža, i naplatu iste čekao nekoliko meseci, već je kao Brankov kooperant sada praktično prodavao finalni proizvod – smrznutu malinu, u povoljnom trenutku, i to bez ulaganja novaca u izgradnju skladištenih i prerađivačkih kapaciteta, niti ulaganja sredstva u skladištenje maline. S druge strane, preuzeo je i tržišne rizike koje je podelio sa Brankom.
Iako pojedinac, Mile je kroz sistem kooperacije i udruživanja obezbedio podršku, stabilnost i sigurnost plasmana i cene za sve što proizvede. Ulaganjem sopstvenih resursa i preuzimanjem određenih tržišnih rizika, u saradnji sa socijalnim preduzećem, Mile je obezbedio kako veće prinose i bolji kvalitet sopstvenog proizvoda, tako i udeo u zaradi od finalnog proizvoda – smrznute maline, čime je značajno povećao prihode od svoje proizvodnje, uz minimalna ulaganja obrtnih i investicionih sredstava. Takođe, Mile je kroz kooperaciju sa socijalnim preduzećem obezbedio povoljna sredstva (delom bespovratna) za proširivanje svojih zasada i opremanje istih savremenim agrotehničkim merama, iz profita socijalnog preduzeća koje ono reinvestiralo u razvoj poslovanja.
ULAGANJE U SOCIJALNO PREDUZETNIŠTVO JE TRAJNO DOBRO
Sredstva iz programa podrške razvoju socijalnog preduzetništva jesu bila bespovratna, ali su suštinski iskorišćena kao društveni kapital koji je dat na raspolaganje Branku kao sposobnom socijalnom preduzetniku, u cilju formiranja preduzeća u kom je on imao sopstveni interes, ali ga je uloženi ,,društveni kapital’’ u kontinuitetu obavezivao da generiše definisanu dobrobit i široj zajednici. U skladu sa Zakonom o socijalnom preduzetništvu, Branko je kao socijalni preduzetnik 50% svog profita reinvestirao u socijalno preduzeće u cilju njegovog daljeg rasta i održivosti, ali i u proširivanje zasada svojih kooperanata, opremanje njihovih zasada savremenim agrotehničkim merama i dr. To je dalje dovodilo do većih prinosa i kvaliteta, veće zarade kooperanata, ali i većeg obima poslovanja socijalnog preduzeća i većih profita čija je raspodela definisana procentima. Praktično je rastom obima poslovanja Branko obezbeđivao veću zaradu sebi, a samim tim i veća sredstva za reinvestiranje, što je dovodilo do međusobnih pozitivnih efekata.
Takođe, uloženi ,,društveni kapital’’ kroz Program razvoja socijalnog preduzetništva u Brankovo socijalno preduzeće, u skladu sa Zakonom o socijalnom preduzetništvu, obezbeđivao je da u organima upravljanja učestvuju i predstavnici kooperanata, čime je ceo proces poslovanja socijalnog preduzeća bio transparentan, što je dodato ulivalo poverenje u model.
Brankova sposobnost i inicijativa je, uz uvažavanje njegovih legitimnih interesa, iskorišćena na dobrobit šire zajednice u okviru modela koji je obezbeđivao podržavajući međusobni interes. Zakon predviđa da se imovina socijalnog preduzeća ne može deliti njegovim članovima, osnivačima, članovima organa, zastupnicima, zaposlenima ili drugim povezanim licima, već da se samo može preneti drugim subjektima socijalnog preduzetništva, što daje dodatne garancije da je svako ulaganje u socijalno preduzetništvo trajno dobro.
Mile nije imao na raspolaganju sredstva za kapitalna ulaganja u širenje proizvodnje, u skladištene i prerađivačke kapacitete, niti je postojala ekonomska opravdanost za takva ulaganja na vrlo male površine zasada i količine sveže maline. Takođe, mala količina sveže maline, na tržištu mu nije garantovala konkurentan položaj. Sve to mu nije garantovalo stabilnost proizvodnje, ulaganja i na kraju prihod od proizvodnje. Ovakav model socijalnog preduzeće je suštinski bio efikasan način dodele podsticaja i malom poljoprivrednom proizvođaču, kroz Program razvoja socijalnog preduzetništva. Tako su se Miletu praktično obezbedili skladišteni i prerađivački kapaciteti, podrška primarnoj proizvodnji, opremanje i proširivanje zasada u cilju modernizovanja proizvodnje i većih finansijskih benefita za njega. Njegova participacija u organima upravljanja socijalnog preduzeća, obezbedila je transparentan način funkcionisanja socijalnog preduzeća po utvrđenim procesima i procedurama, što mu je obezbedilo neophodnu sigurnost i razvoj poverenja u lancu proizvodnje, ali i podelu odgovornosti. Na kraju, ovakav model mu je na optimalan način obezbedio preko potrebno udruživanje, sopstveni rast i ciklično povećanje prihoda, uz apsolutnu svrsishodnost državnih podsticaja koji su ostali suštinsko dobro za širu zajednicu.
Zakon o socijalnom preduzetništvu i očekivani Program razvoja socijalnog preduzetništva uz druge činioce, treba da stvore podsticajno okruženje za razvoj ideja i inicijativa koje kombinuju principe poslovanja sa jasnom socijalnom misijom kako bi se doprinelo rešavanju različitih izazova i poboljšao kvalitet života u široj zajednici. Taj ekosistem će podržati trenutne ali i podstaći nove inicijative koje će inovativnim modelima organizovanja i funkcionisanja aktivirati neiskorišćene resurse lokalnih zajednica. Mile i Branko su spremni! Ima ih dovoljno da ovako uložena javna sredstva, iskoriste na najproduktivniji mogući način.
Rad KoRSE podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji – Europe ASAP.
