Socijalno preduzetništvo, kao koncept, razvija se poslednjih četrdesetak godina, i u razvijenim zemljama čini i do 10 odsto BDP-a, uz činjenicu da je na prostoru EU u ovoj oblasti zaposleno skoro 15 miliona ljudi.
Situacija u Srbiji je znatno drugačija, prvenstveno zbog nepostojanja regulative, a ovdašnja javnost nije dovoljno upoznata sa tim koliko koristi socijalne kompanije mogu da donesu. Faktički, postoji oko 1.200 preduzeća sa približno 10.000 zaposlenih koje ispunjavaju određenu socijalnu misiju i dalje nemaju državnu pomoć, olakšice, poreske i druge podsticaje, predviđene predlogom zakona o socijalnom preduzetništvu koje je stigao u Skupštinu krajem 2017. godine. Iako je izazvao brojne komentare i pitanja, poput onog kako će država sprečavati eventualne zloupotrebe, zakon treba da omogući bolje, održivo funkcionisanje socijalnih preduzeća. Šarenolikost delatnosti kojima se socijalna preduzeća bave ujedno je i podsticaj jer se osim zadružnih oblika formiraju i moderne kompanije.
Spajanje biznisa i humanosti, što je i glavna poruka ovog preduzeća, oslikava se u tome što deo zarade donira osetljivoj populaciji, koju i zapošljava.
Celu vest pročitajte na: http://rs.n1info.com/a369375/Biznis/Socijalno-preduzetnistvo-u-Srbiji-jos-bez-pravne-regulative.html
