28.10.2020.
Autorka: Zorana Milovanović
U prethodnom blogu u okviru serije blogova Socijalno preduzetništvo u funkciji održivog razvoja, govorili smo o ideologiji i vrednostima oba koncepta. Postizanje održivog razvoja zahteva sistemsku promenu domintatnog političkog i ekonomskog diskursa oličenom u neoliberalnoj ekonomiji i odstupanje od ideje da je slobodno tržište samoregulišuće i da socio-ekonomski problemi u društvu, naročito marginalizovanih, mogu biti rešeni kroz ravnotežu ekonomskih parametara ponude i tražnje. Prevazilaženje socio-ekonomskih problema zahteva aktivnu ulogu i aktera iz poslovnog sektora, civilnog društva i države. Socijalna preduzeća upravo aktivnim delovanjem na tržištu uspevaju da generišu profit kojim rešavaju socio-ekonomske probleme u zajednici. Iako se socijalna i solidarna ekonomija često tumače kao alternativni društveno-ekonomski sistemi trenutno utemeljenom neoliberalnom kapitalističkom sistemu, socijalno preduzetništvo funkcioniše u okvirima tog mejnstrim sistema (o čemu smo pisali u prethodnim blogovima) i često se percipira kao korektivni mehanizam za negativne efekte koji mejnstrim ekonomija stvara: nejednakost, siromaštvo, socijalnu isključenost i slično. U ovom blogu prikazaćemo na koji to način socijalna preduzeća kroz svoje poslovanje i u samom procesu i u finalnim proizvodima i uslugama doprinose postizanju održivog razvoja. Kako bismo što više približili sinergiju održivog razvoja i socijalnog preudzetništva, prikazaćemo usklađenost ciljeva Agende za održivi razvoj UN i praksu delovanja socijalnih preudzeća.
Praksa: Doprinos socijalnih preduzeća ostvarivanju ciljeva održivog razvoja UN
Socijalna preduzeća posluju i deluju širom sveta. Različita praksa ukazuje na lokalizovanost socijalnih preduzeća i u skladu sa Agendom za održivi razvoj 2030 UN, doprinose ostvarivanju različitih ciljeva na različite načine. Ipak, pravilnosti mogu da se uoče i na osnovu njih se može istaći snažna veza između socijalnog preduzetništva i institucionalizovanog koncepta održivog razvoja UN. Iako je utvrđivanje ove snažne veze još uvek izazov za istraživače i praktičare, uzimajući u obzir potpuno odvojen evolutivni tok koncepta socijalnog preduzetništva i održivog razvoja, jedan od najpoznatijih koraka ka tome predstavlja studija sa Univerziteta Šefild, u okviru koje su utvrđene 2 osnovne dimenzije prema kojima može da se dokaže doprinos socijalnih preduzeća ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja.
Socijalna preduzeća doprinose ostvarenju ciljeva održivog razvoja u okviru lanca vrednosti u poslovanju
Glavno pitanje ove dimenzije je da li u lancu vrednosti socijalna preduzeća u svakoj aktivnosti doprinose različitim ciljevima održivog razvoja? Socijalna preduzeća najčešće među dobavljačima oprezno biraju one koji ne krše radnička prava, ne zloupotrebljavaju dečiji rad, dok u samoj proizvodnji koriste procese koji ne zagađuju životnu sredinu ili se bave reciklažom, te doprinose životnoj sredini. Takođe, socijalna preduzeća teže ne samo zaštiti već i unapređenju radničkih prava, te ulažu u razvoj ljudskih resursa kroz obuke, radnu integraciju lica iz osetljivih grupa i slično. Kroz lanac vrednosti socijalna preduzeća najčešće ostvaruju više ciljeva i to su najčešće: SDG-1 Svet bez siromaštva; SDG-5 Rodna ravnopravnost; SDG-7 Dostupna i obnovljiva energija; SDG-8 dostojanstven rad i ekonomski rast; SDG-10 Smanjenje nejednakost i SDG-13 Akcija za klimu.
Socijalna preduzeća daju doprinos ostvarenju nekog od ciljeva svojim sveukupnim poslovanjem
Glavno pitanje ove dimenzije jeste da li je krajnji proizvod ili usluga socijalnog preduzeća zapravo doprinos nekom od ciljeva održivog razvoja? Socijalna preduzeća često svoje celokupno poslovanje usmeravaju na rešavanje nekog socio-ekonomskog izazova u zajednici. Socijalna preduzeća koja pružaju socijalne usluge su egzaktan primer socijalnog preduzeća koji doprinosi održivom razvoju. Takve socijalne usluge kreiraju se prema meri korisnika, korisnici se uključuju u planove razvoja usluga i veliki broj socijalnih preduzeća ove usluge čini lako dostupnim, naročito osetljivim i marginalizovanim grupama. Takođe, veliki broj socijalnih preduzeća društvenu misiju ostvaruje kroz radnu integraciju, pa u zavisnosti od ciljne grupe, doprinose ostvarenju različitih ciljeva održivog razvoja. U svakom slučaju, najčešće doprinose ostvarenju ciljeva: SDG-8 Dostojanstven rad i ekonomski rast; SDG-1 Svet bez siromaštva i SDG-10 smanjenje nejednakosti.
Sinergija održivog razvoja i socijalnog preduzetništva
Da socijalno preduzetništvo može biti jedan od praktičnih metoda postizanja održivog razvoja potvrđuje i sinergija nedostataka koncepta održivog razvoja i praksa socijalnog preduzetništva. Naime, jedna od teza zašto održivi razvoj teško možemo globalno postići jesu upravo ogromni finansijski gubici sa kojima se suočavaju kompanije u svetu. Možda smo manje zabrinuti za finansijske gubitke velikih korporacija, ali ne možemo biti nezabrinuti za broj radnika koji će izvesno usled toga biti otpušten i ostati bez izvora prihoda. Najčešće se navodi primer populacije koja živi uz šumske predele i isključivo preživljava od šumskih proizvoda. Odricanje od seče šuma, vodiće masu preduzeća u restruktuiranje preduzeća i otpuštanje velikog broja ljudi što će povećati nezaposlenost i rizik od siromaštva i socijalne isključenosti. Ipak, brojna socijalna preduzeća se bave upravo proizvodnjom alternativnih proizvoda šumskim proizvodima i reciklažom, što ukazuje da filozofija socijalnog preduzetništva može pomoći u rešavanju ovog izazova. Odgovornost nam nalaže da ne tvrdimo da je proces transformacije lak, ali zahtevi te transformacije su jasni: preduzeća moraju postati osvešćeni akteri u zajednici i učiniti poslovanje osetljivim najpre na negativne eksternalije poslovanja, a zatim usmerenim na generisanje pozitivnog uticaja u zajednici kroz poslovanje.
Koalicija za razvoj solidarne ekonomije pokrenula je prvi blog o socijalnom preduzetništvu u Srbiji u okviru projekta “Podsticanje razvoja socijalne i solidarne ekonomije u Srbiji” koji se realizuje u kooperaciji sa Fondacijom Heinrich Boll Stiftung – predstavništvo Beograd.
