Socijalno preduzetništvo kao generator održivog razvoja
Države iz celog sveta su 2015. godine usvojile Agendu za održivi razvoj 2030, a 2017. godine i 17 ciljeva održivog razvoja povezanih sa njom (Sustainable Development Goals SDGs). Glavne poruke svih 17 ciljeva odnose se na iskorenjivanje siromaštva, zaštitu žitvotne sredine, obezbeđivanje mira i prosperiteta za sve. Kako su ciljevi kompleksni i međusobno povezani, njihovo postizanje zahteva zajedničke napore vlada, privreda i trećeg sektora.
Ciljevi održvog razvoja obuhvataju: svet bez siromaštva (cilj.1), svet bez gladi (cilj 2.), dobro zdravlje (cilj 3.), kvalitetno obrazovanje (cilj 4.), rodnu ravnopravnost (cilj 5.), čistu vodu i sanitarne uslove (cilj 6.), dostupnu i obnovljivu energiju (cilj 7.), dostojanstven rad i ekonomski rast (cilj 8.), industriju, inovacije i infrastrukturu (cilj 9.), smanjenje nejednakosti (cilj 10.) održive gradove i zajednice (cilj 11.), odgovornu potrošnju i proizvodnju (cilj 12.), akciju za klimu (cilj 13.), život pod vodom (cilj 14.), život na zemlji (cilj 15.), mir, pravda i snažne institucije (cilj 16.) i partnerstvom do ciljeva (cilj 17.).
Iako je poznato da tradicionalne kompanije mogu dati doprinos ispunjavanju SDGs, naročito kroz integrisanje koncepta društveno odgovornog poslovanja, sektor socijalnog preduzetništva sve više postaje snažni generator za ispunjenje ciljeva SDGs. Po svojoj hibridnoj prirodi, socijalna preduzeća podstiču društveno-ekonomski razvoj, jer pored stvaranja profita, daju snažne doprinose rešavanju društvenih problema u zajednici.
Odnos SDGs i socijalnih preduzeća nov je teren za istraživače i praktičare, ali jedan od poznatijih napora u definisanju konceptualnog okvira došao je sa Univerziteta Šefild, gde je grupa naučnika definisala dve dimenzije za prepoznavanje na koje načine socijalna preduzeća doprinose ostvarenju SDGs-a. Konceptualni okvir za ovo definisanje čine dimenzije: broj aktivnosti u lancu vrednosti socijalnih preduzeća u koje se integrišu SDGs i broj samih SDGs kojima socijalna preduzeća daju doprinos kroz lanac vrednosti.
Lanac vrednosti socijalnih preduzeća sadrži ciljeve održivog razvoja
Ova dimenzija koristi se za definisanje kako socijalna preduzeća dorpinose SDGs u svojim lancima vrednosti, a posebno u kojoj meri su ti doprinosi ograničeni na jednu, više ili sve aktivnosti u lancu vrednosti.
Socijalno preduzeće Mumwa Crafts Association (MCA) u Zambiji koji se bavi proizvodnjom zanatskih proizvodišta u siromašnoj i ruralnoj zajednici, integriše SDGs u sve delove svog lanca vrednosti. MCA tokom ulazne faze, doprinosi SDG15 „Život na zemlji“, održivim korišćenjem prirodnih resursa, naročito pri eksploataciji šuma. U fazi proizvodnje siromašni seoski proizvođači prolaze obuku i obezbeđuju im se osnovna sredstva za život, što integriše SDG1 „Bez siromaštva“. Na kraju, MCA koristi svoj profit za programe i investicije u oblasti zdravstva, održive energije, dok takođe investira u izgradnju vodovodne i sanitarne infrastrukture, gde se prepoznaju različiti SDGs (6 – „Čista voda i sanitarni uslovi“, 7 – „Dostupna i obnovljiva energija“ i 3 – „Dobro zdravlje“). MCA je primer socijalnog preduzeća koje integriše SDGs u svim aktivnostima u lancu vrednosti.
Socijalna preduzeća najčešće doprinose ostvarenju većeg broja ciljeva održivog razvoja
Druga dimenzija predstavlja procenu kolikom broju različitih SDGs-a socijalna preduzeća doprinose u svom lancu vrednosti. Postoje socijalna preduzeća koja se u svom lancu vrednosti (možda pri svim aktivnostima) fokusiraju na doprinos jednom SDGs-u, dok druge (možda u samo jednoj aktivnosti u lancu vrednosti) daje doprinos većem broju SDGs. Ono što je sigurno, ne postoji socijalno preduzeće koje bar u jednom delu lanca vrednosti ne daje doprinos postizanju bar jednog cilja SDGs, što upravo pravi razliku između tradicionalnih kompanija, društveno odgovornih kompanija i socijalnih preduzeća.
Velika globalna nevladina organizacija BRAC iz Bangladeša, deluje u velikom broju zemalja na različitim poljima. BRAC je osnivač 16 socijalnih preduzeća, među kojima su kompanija Aarong koja radi u zanatskom sektoru, BRAC mlekara, BRAC ručno rađeni papir i BRAC ribarstvo. Svaki od njih potencijalno doprinosi postizanju više SDGs-a. Na primer, rad BRAC Handmade Paper-a može se povezati sa SDG-12 „Odgovorna potrošnja i proizvodnja“, SDG-1 „Bez siromaštva“ i SDG-5 „Rodna ravnopravnost“ između ostalog. U međuvremenu, rad na BRAC ribarstvu može se povezati sa ostvarenjem SDG-14 „Život ispod vode“ i opet SDG-1 i SDG-5 između ostalog. U ovim primerima iz BRAC-a ponovo se može videti da socijalna preduzeća doprinose širokom spektru SDG-ova.
Koliko socijalna preduzeća sebe prepoznaju kao generatore postizanja ciljeva održivog razvoja?
„Znamo da se neki od najzahtevnijih problema društva (uključujući SDG) više ne mogu postepeno rešavati kroz dobronamerne, ali resursima ograničene neprofitne organizacije. Socijalni biznis pruža ono što nijedan drugi entitet ne može: resurse za stvaranje masivnog pozitivnog uticaja. “
Komal Ahmad
generalni direktor kompanije Copia
„Socijalna preduzeća su vođena moralnim kompasom za koji verujem da je ono što im pomaže u postizanju ciljeva održivog razvoja.“
Saieshan Govinder
direktor u kompaniji EduAfrika
„Socijalno preduzeće se može odmaknuti od profita kao osnovnog motiva – prihvatajući snagu i potencijal da radi na način koji u centar delovanja stavlja održivost i pravdu.“
Dana Frasz
izvršna direktorka Food Shift-a
„Socijalna preduzeća omogućavaju društvu da reaguje pametnim, tržišno orijentisanim rešenjima na globalne probleme koje vlade više ne mogu rešiti. Ona okupljaju aktere da osmišljavaju i grade održivi, pozitivni uticaj. “
Thami Schveichler
generalni direktor Makers Unite
„Dubina pitanja koje ciljevi održivog razvoja treba da reše zahtevaju inovativna rešenja i društveni aktivizam; upravo ove aktivnosti snažno karakterišu socijalna preduzeća.“
Jenna Nicholas
izvršna direktorka kompanije Impact Experience
„Imati konkretan i dobro definisan cilj društvenog uticaja, a ne komercijalne namere zasnovane na profitu, snažan je pokretač koji dodaje mnogo više vrednosti onome što pokušavate da postignete.“
Hasan Zafer Elcik
generalni direktor kompanije Otsimo
Upravo je razumevanje odnosa socijalnog preduzetništva i ciljeva održivog razvoja polazna osnova za podsticanje nacionalnih i međunarodnih kreatora politika da razumeju poziciju socijalnog preduzetništva u ostvarenju ovih ciljeva i da u skladu sa tim stvore povoljan ekosistem za razvoj socijalnog preduzetništva. Jedan od načina je i uvođenje socijalnih javnih nabavki, kao tržišne šanse za socijalna preduzeća, ali i šanse za održivi razvoj (lokalnih) zajednica.
Tekst je prvobitno objavljen na vebsajtu Evropskog pokreta u Srbiji u okviru projekta Socijalne javne nabavke za održiv razvoj lokalnih zajednica. Realizaciju projekta finansijski je podržala Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu.
