Socijalna ekonomija i lokalne zajednice

30.03.2023.

Autor: Dragan Srećković

U jednom tekstu, na lokalnom pančevačkom internet portalu, baveći se drugim lokalnim temama, pisao sam: „…sve što radimo uglavnom se dešava u našim lokalnim zajednicama. Tu najčešće spavamo, hranimo se, obavljmo svakodnevne poslove, uveče izlazmo. Tu se lečimo, bavimo sportom (zar ne?), tu nam deca idu u škole, a penzioneri ponekad u šetnje. I kada otputujemo, na dan, dva ili godinu, tu proživljavamo svoja iskustva, uspehe i promašaje…”

Na lokalu se prelamaju javne politike. Bez obzira što se to retko tako predstavlja, svi propisi (zakoni, međudržavni sporazumi, itd.) koje usvaja republička skupština svoj efekat u primeni imaju u lokalnim zajednicama.

U poslednjih godinu dana desile su se važne stvari za razvoj socijalne ekonomije u Srbiji upravo počevši od usvajanja Zakona o socijalnom preduzetništvu. Zakon je usvojen u februaru, Savet za socijalno preduzetništvo je formiran u julu, a od novembra 2022. godine počinje primena Zakona  što je omogućilo sticanja statusa socijalnog preduzetništva. Međutim, da bi Zakon bio više od parčeta papira, Savet imao šta da radi, a socijalna preduzeća imala korist od sticanja statusa, potreban je Program za razvoj socijalnog preduzetništva. Program će pokazati koliko je država zaista spremna da stane iza Zakona i podrži socijalno preduzetništvo. Primena programa će se, pogađate, najviše reflektovati na lokalu. Hajde da vidimo zašto je lokal važan za socijalna preduzeća, i još važnije – koliko su socijalna preduzeća važna za lokalne zajednice, i zašto se to tiče i vas.

 Zašto je Program važan za socijalno preduzetništvo na lokalu?

Zakon o socijalnom preduzetništvu predstavlja prekretnicu jer se njime prvi put definiše socijalno preduzetništvo i uvodi u pravni sistem Srbije. Dobra je osnova za razvoj socijalnog preduzetništva jer:

• uzima u obzir EU strategije, mere, i definicije (definiše socijalno preduzetništvo po uzoru na Social Business initiative Evropske komisije);
• uvažava dosadašnji razvoj sektora u Srbiji (a ne prepisuje zakone drugih zemalja samo da bi zadovoljio formu);
• predviđa već pomenuti Savet koji nije samo političko telo, već u njemu učestvuju i predstavnici sektora i civilnog društva;
• administrativno ne opterećuje (previše), između ostalog zato što uvažava postojeće pravne forme (udruženja, privredna društva…) kao subjekte socijalnog preduzetništva.

Sa druge strane, Zakon ne definiše konkretnu podršku socijalnim preduzećima i, pored toga, njegova puna primena zavisi od daljih izmena i   usklađivanja sa drugim propisima iz srodnih oblasti (npr. javne nabavke, fiskalni propisi, socijalna zaštita, itd.). Koalicija za razvoj solidarne ekonomije ponudila je nadležnom ministarstvu (za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja) početkom ove godine predlog petogodišnjeg Programa za razvoj socijalnog preduzetništva, tj. skup konkretnih  mera i aktivnosti za:

• analizu i uređenje drugih zakona i akata koji takođe mogu da pomognu, odnosno omoguće razvoj socijalnog preduzetništva;
• finansijsku i nefinansijsku podršku socijalnim preduzećima;
• promociju socijalnih preduzeća i socijalne ekonomije.

Dokument „Preporuke za razvoj sektora socijalnog preduzetništva u Srbiji“ sumira ključne ideje Koalicije za Program i možete ga preuzeti ovde.

Zašto su lokalne zajednice važno mesto za razvoj socijalne ekonomije?

Predlog programa sadrži i neke konkretne mere koje treba da sprovedu, odnosno za koje bi bile odgovorne, jedinice lokalne samouprave. Jedan od efektnijih mehanizama su socijalne javne nabavke, koje je Koalicija uspešno testirala (Priručnik o socijalnim javnim nabavkama objavio je Evropski pokret u Srbiji). Postoje i druge konkretne mere i aktivnosti koje lokalna samouprava može da sprovodi i podrži socijalna preduzeća:

• NEFINANSIJSKE MERE I AKTIVNOSTI
  Na primer, lokalna samouprava može da ustupa prostorije, kancelarije i druge resurse kojima raspolaže.
• FINANSIJSKE MERE I AKTIVNOSTI
  Mogu se podeliti na:

1. novčana davanja, u vidu: kofinansiranja, donacija, ili pokrivanje nekih troškova (na primer učešće na sajmovima, forumima, obukama…).
2. Otvaranje tržišta za socijalna preduzeća, na primer kroz već pomenute socijalne javne nabavke, odnosno uključivanje socijalnog kriterijuma pri selekciji dobavljača.
3. Smanjenje troškova poslovanja, na primer oslobađanje od ili umanjenje nekih lokalnih taksi.

• PROMOTIVNE MERE I AKTIVNOSTI
  Lokalne samouprave mogu sprovoditi promotivne kampanje, na primer „kupujmo od socijalnih preduzeća” – tzv. BuySocial kampanje koje naglašavaju pozitivne efekte koje kupovina proizvoda i usluga od socijalnih preduzeća ima na društvo, zatim promociju u obrazovnim institucijama na lokalu, povezivanje sa lokalnim privrednicima, udruženjima, i još mnogo toga.

Zašto su socijalna preduzeća važna za razvoj lokalnih zajednica?

Sve ovo o čemu pišem, tj. zakoni, programi i mere, treba da pomognu razvoj socijalnog preduzetništva. Ta podrška znači boljitak za sve nas i zajednice u kojima živimo. Često prema socijalnim preduzećima imamo paternalistički odnos, a sentimenti i narativi (o „podršci” i „pomoći”) koji se grade oko njih budu puni sažaljenja i samilosti. Zapravo, socijalna preduzeća su hrabri inovatori koji kombinuju limitirane resurse da rešavaju probleme u društvu. Ona se hvataju u koštac sa problemima koji pogađaju svakoga od nas, direktno ili indirektno, i tako čine da svet u kome živimo bude bolji za sve. A zato što su usidreni u lokalne zajednice u kojima deluju, najčešče prvo utiču na poboljšanje života baš u njima. Neke organizacije, kao Trag fondacija, kada se fokusiraju na razvoj socijalnog preduzetništva, u svojim programima naglašavaju da podržavaju, između ostalog, one koji se oslanjaju na resurse iz zajednice.

Navodim sedam uspešnih primera koji pokazuju neke od načina na koje socijalna preduzeća i razne prakse socijalne ekonomije menjaju život u lokalnim zajednicama na bolje:

1. Socijalna preduzeća pokreću ljudi sa lokala, a novac koji zarade duže ostaje u lokalnim zajednicama. Na primer, kada kupite ajvar socijalnog preduzeća Radanska ruža iz Lebana, taj novac ostaje u Lebanu – svi zaposleni su iz Lebana, i tu troše svoj novac – na lokalnoj pijaci, apoteci, u prodavnici. Tako kupovina od ovog socijalnog preduzeća znači uticaj na celu lokalnu zajednicu.
2. Još jedan važan aspekt rada socijalnih preduzeća je da zapošljavaju ljude sa lokala (a najčešće su zbog njih i pokrenuta). Na primer, u svakom gradu u kome se prodaje, LiceUlice kao prodavce novina zapošljava ljude iz tog grada.
3. Socijalna preduzeća osnažuju naše sugrađane. Zapošljavanjem mladih koji imaju teška iskustva života i rada na ulici, Kafe bar 16 im daje šansu da zarade i žive život dostojan čoveka.
4. Neke prakse socijalne ekonomije stvaraju nova mesta susreta i uvećavaju socijalni kapital zajednice – kada Sinhro organizuje Swap odeće ili knjiga, on ne samo da daje alternativu monetarnoj ekonomiji, drži stvari duže van deponija, nego i stvara mesto susreta u kome se ljudi upoznaju, uspostavljaju veze, a zajednica se razvija i živi.
5. Ženski centar Užice je kroz program RETEX usmeren upravo na smanjenje otpada i tako čini Užice zdravijim, jer prikuplja i reciklira tekstilni otpad.
6. Socijalna preduzeća čuvaju duh grada i daju doprinos otporu džentrifikaciji. Evo primera van granica Srbije – u ranijem intervjuu u kome smo predstavljali Bistro Streča iz Praga, koji iz više uglova osvetljava značaj socijalnog preduzeća za lokalnu zajednicu, možemo saznati i koliko jedan bistro može biti važan za kvart Praga sa dugom tradicijom i simbolikom.
7. Jedna od odlika socijalnih preduzeća je participativno odlučivanje, a zadruge, sa principom jedan čovek = jedan glas, daju najbolji primer kako se demokratski principi primenjuju u praksi i zaštu su važni. Dobar lokalni primer je Energetska zadruga Elektropionir.

Svako socijalno preduzeće i praksa socijalne ekonomije mogu poslužiti kao ilustracija različitih pozitivnih uticaja na razvoj lokalnih zajednica, a u ovih nekoliko primera izdvojen je po jedan važan uticaj. Ima ih naravno još  i možete naći svoju inspiraciju u bazi socijalnih preduzeća.

Sva socijalna preduzeća i prakse socijalne ekonomije na različite načine unapređuju naše lokalne zajednice. Evo nekih uticaja, a vi sigurno možete da se setite još:

 

Za koga, ako ne za komšiluk?

Na panel diskusiji „Socijalno preduzetnštvo u Srbiji godinu dana nakon usvajanja zakona“ koju je Koalicija za razvoj solidarne ekonomije održala 27. 03. 2023. u Beogradu, različiti akteri govorili su o važnosti Programa za razvoj socijalnog preduzetništva i koje efekte on može da donese, uključujući i podršku razvoju socijalne ekonomije na lokalu. Jedan od zaključaka konferencije je da su i Zakon i Program idealna osnova da se akteri iz sva tri sektora – javnog, poslovnog i civilnog društva uključe i daju doprinos finalnoj verziji programa, ali i njegovoj primeni pošto bude usvojen. Tada je i upućen poziv Ministarstvu i Vladi da ne propuste (još jednu) šansu i momentum, i ubrzaju proces usvajanja Programa.

Program uskoro treba da se diskutuje i unapređuje kroz javnu raspravu – pratite društvene mreže Koalicije, saznajte kada počinje javna rasprava, i uključite se da date svoj doprinos da Program zaista otvori prostor za socijalna preduzeća koja naše lokalne zajednice čine boljim za sve!

Blog je nastao u okviru projekta „Dijalog o socijalnom preduzetništvu“ koji se sprovodi u okviru projekta Beogradske otvorene škole „Dijalog promena“, uz finansijsku podršku Evropske unije. Sadržaj ovog bloga nužno ne odražava stavove donatora ni Beogradske otvorene škole, i za njega je isključivo odgovorana Koalicija za razvoj solidarne ekonomije.