U okviru šeste regionalne konferencije Forum socijalnih inovacija (30-31.maj 2019.godine), u organizaciji Smart Kolektiva sa partnerima, održan je i panel „Razvoj socijalnog preduzetništva i solidarne ekonomije“ sa ciljem predstavljanja Koalicije za razvoj solidarne ekonomije i primera održivih socijalnih preduzeća u našoj zajednici. U ime Koalicije za razvoj solidarne ekonomije govorile su Dina Rakin (Evropski pokret u Srbiji) i Ivana Stančić (Smart Kolektiv), dok su kao primeri održivih i uspešnih socijalnih preduzeća istupili Marijana Savić direktorka udruženja građana Atina i socijalnog preduzeća Bagel Bejgl, Nikoleta Kosovac koordinatorka programa Liceulice, Anica Spasov predsednica udruženja i socijalnog preduzeća Naša Kuća/Kuhinja na točkovima i Igor Kojčić predsednik upravnog odbora poljoprivredne zadruge Agro Iris.
Dina Rakin predstavila je trendove razvoja solidarne ekonomije i socijalnog preduzetništva u prethodnim godinama u Srbiji i istakla mapirane potrebe za dalji razvoj, sa akcentom na potrebe duboke analize sektora socijalnog preduzetništva, definisanja odgovarajućih zakonskih okvira koji će takođe omogućiti dalji razvoj sektora, kao i potrebu daljeg informisanja javnosti i građana o tome šta solidarna ekonomija predstavlja i koliko su socijalna preduzeća perspektivni mehanizmi podrške za razvoj celokupnog društva.
Pregled stanja u sektoru socijalnog preduzetništva predstavila je Ivana Stančić, naglasivši da se najveći broj socijalnih preduzeća bavi ekonomskim osnaživanjem i zapošljavanjem marginalizovanih grupa, ali da taj podatak ne treba da prevari jer socijalna preduzeća pokrivaju i pružanje socijalnih usluga, kao i proizvodnju proizvoda namenjenih marginalizovanim grupama. Pregled stanja u sektoru govori i o tome da 45% socijalnih preduzeća pruža neku vrstu socijalnih usluga, a da 20% njih pokriva 500 – 1000 direktnih korisnika godišnje, što ih pozicionira kao moguće partnere državi u sprovođenju programa socijalnih usluga. U prilog tome govori i podatak da 10% socijalnih preduzeća koja pružaju usluge, stvore vrednost preko 100.000 evra godišnje.
Upravo Koalicija za razvoj solidarne ekonomije okuplja organizacije civilnog društva koje su aktivne na polju socijalnog preduzetništva i solidarne ekonomije u Srbiji, u cilju njihovog povezivanja i zajedničkog rada na razvoju ovog polja kroz udružene istraživačke, strateške, edukativne, praktično-podsticajne, promotivne i druge aktivnosti. Kao dugogodišnji zagovornik razvoja solidarne ekonomije i socijalnog preduzetništva, koalicija uživa poverenje i podršku socijalnih preduzeća Upravo Begel Begel, Naša Kuća, Agroiris i Liceulice predstavljaju primere ne samo uspešnih i održivih socijalnih preduzeća, već i primere koji prepoznaju i rado podržavaju napore Koalicije u razvoju celokupne zajednice socijalnih preduzetnika.
Dina i Ivana su predstavile ova socijalna preduzeća i kroz pitanja otkrile: Šta su bili njihovi naveći podsticaji za razvoj? Šta su njihove dalje potrebe? Šta su njihove dalje ambicije? Šta su najveći izazovi?
Dugogodišnja borba na polju socijalne inkluzije žrtava trgovine ljudima
Ispred udruženja građana Atina i socijalnog preduzeća Bagel Bejgl, Marijana Savić otkrila je kako izgleda dugogodišnja borba na polju socijalne inkluzije žrtava trgovine ljudima i drugih vidova eksploatacije i aktivističkog bavljenja društvenim problemom trgovine ljudima i nepostojanja adekvatnih programa za dugoročnu podršku žrtvama. Kao najveći podsticaj u više navrata bio je tim, uporan i pun vere u borbu za prave vrednosti. Tako nastaje i Begel Begel, socijalno preduzeće koje se bavi proizvodnjom hrane i keteringom sa ciljem obezbeđivanja sredstava za sprovođenje programa pomoći žrtvama, koje sprovodi udruženje građana Atina. Kao najveća potreba ne javlja se samo zapošljavanje i otvaranje novih radnih mesta za žrtve trgovine ljudima, već pomoć koja im se pruža da se integrišu na tržište rada, kao i psihološka pomoć koja najviše upućuje na potrebu međusektorske saradnje. Zaključak koji se nameće je upravo da su socijalna preduzeća u velikom broju slučajeva posrednici između marginalizovanih grupa i celokupnog tržišta rada i da upravo ona uspevaju da dokažu da svi zaslužuju jednake šanse.
Šansa za ekonomski najugroženije u društvu
Od ideje za koju su mnogi govorili da neće uspeti, jer je stvar i društvenih pitanja i kulture u Srbiji, do uspešne priče o uličnom magazinu Liceulice, govorila je programska koordinatorka Nikoleta Kosovac. Od samog početka Liceulice u fokus je stavljalo važna društvena pitanja i postavljalo u fokus, napor da se pruži šansa ljudima koji su ekonomski najugroženiji. Pre tri do četiri godine, Liceulice izdavalo se u svega 1000 primeraka godišnje, dok se danas na godišnjem nivou izda 9 brojeva u 10.000 primeraka, od čega se skoro sve proda. Danas, Liceulice nalazi se na ulicama Beograda, Novog Sada, Skoplja, a u planu je osvajanje i ulica drugih velikih gradova u regionu. Kako Liceulice funkcioniše na poznatom modelu održivosti, prisutnom u raznim delovima sveta, Nikoleta je istakla da upravo inovacija nije nužna, već kvalitetan model koji može da obezbedi podršku zaposlenima iz marginalizovanih grupa i kvalitetan sadržaj za sam magazin. Ipak, kao najveća potreba istakla se mentorska i stručna podrška, jer nije potrebno da postoje samo donatori koji obezbeđuju finansijsku podršku, već i partneri koji svojim znanjem pomažu u razvoju. Sledeća po redu je potreba razvoja novih finansijskih instrumenata za razvoj socijalnih preduzeća. Na kraju, najvažnije je da su prodavci na ulicama nasmejani, a da osmeh dobijaju za uzvrat uz nove verne čitaoce Liceulice, kao dokaz da se vrednosti socijalne inkluzije i ideje jednakosti šansi šire u našem društvu.
Kvalitet proizvoda i usluga socijalnih preduzeća može parirati kvalitetu ostalih proizvoda i usluga na tržištu
Anica Spasov podelila je priču o razvoju udruženja i socijalnog preduzeća Naša Kuća kroz godine. Proizvodnja socijalnog preduzeća Naša Kuća, širila se od proizvodnje papirne galanterije i ambalaže do uzgajanja povrća hidroponijom i proizvodnje hrane u okviru „Kuhinje na točkovima“. Naša Kuća verna je podrška heterogenijoj grupi marginalizovanih, i sa svojim razvojem omogućava njihovu sve veću emancipaciju kroz zaposlenje, a time i bolje životne uslove i onih koji su im najbliži. Kao najveći izazov prepoznaje se stav koji dolazi od društva da je kvalitet proizvoda socijalnih preduzeća upitan, zbog toga što se ograničeno ulaže u istraživanje i razvoj samih procesa proizvodnje, jer se mnogo više ulaže u razvoj uslova rada zaposlenih. Takav stav smatra se problematičnim, jer je pored toga što nije baziran na činjenicama, sputava razumevanje socijalnog preduzeća kao preduzeća koje doprinosi rešavanja društvenog problema, ali je i dalje preduzeće koje funkcioniše po tržišnim principima. Stav koji Anica ističe da je potreban da dođe od strane društva jeste stav da marginalizovanim grupama na tržištu rada treba pružiti šansu da se pokažu kao korisni i vredni članovi društva, dok im je u potpunosti nepotrebno sažaljenje, jer je ono najčešće veliki kamen spoticanja i potpuno pogrešna predstava o marginalizovanim grupama. Pored potrebe za daljom i većom finansijskom podrškom za razvoj, istakla se i već pomenuta potreba za stručnjačkom i ekspertskom podrškom za dalje širenje preduzeća, ali i postizanje potpune ekonomske održivosti.
Socijalna preduzeća treba da neguju razvoj tržišnog pristupa poslovanju uz doslednost društvenoj misiji
Iz organizacije Inicijativa za razvoj i saradnju, razvila se poljoprivredna zadruga Agro Iris, a njen predstavnik Igor Kojčić, istakao je da je upravo cilj pružanje podrške i pomoći malim poljoprivrednim gazdinstvima. Igor je objasnio da upravo ova zadruga omogućava malim gazdinstvima da funkcionišu u uslovima fair trade i da za vrednost koju pružaju u lancu, zaista povratno dobiju zasluženu vrednost. Kao prepoznatu potrebu u daljem razvoju, Igor vidi dva ključna elementa: Prvi je razvoj osećaja odgovornosti za preuzimanje inicijative, od sopstvene odgovornosti, odgovornosti lokalne zajednice, proizvođača, do odgovornosti javnih službi koje se bave pitanjima poljoprivrede. Odgovornost je i zalagati se za povećanje odgovornog pristupa pitanjima poljoprivrede kod svih aktera u zajednici. Drugi element odnosi se na sva socijalna preduzeća, a podrazumeva prisećanje da je reč o preduzećima pre svega, a potom o preduzećima koja za cilj imaju davanje doprinosa rešavanju društvenih problema. Kao socijalna preduzeća koja neguju ekonomski pristup koji ne remeti društveno-aktivističku doslednost i vernost, socijalna preduzeća mogu biti u potpunosti održiva. Kao ključna potreba, istakla se potreba za odgovornim investiranjem, pored povećanja finansijske podrške, jer je važno na koji način se upotrebljava taj novac. Iz čega sledi i drugi, ništa manje važan preduslov za razvoj, unapređenje menadžmenta i stručnosti u vođenju socijalnih preduzeća. Poseban akcenat stavljen je na potrebu saradnje sa javnim sektorom i povećanje razumevanja države kada je reč o poreskoj politici i regulatornom okviru za socijalna preduzeća.
Nakon poduvučene crte, socijalna preduzeća prepoznaju se po svojim filantropskim i altruističkim motivima, doslednosti, hrabrosti i upornosti u borbi za vrednosti socijalne inkluzije i jednakih šansi koje danas u našem društvu treba da čine jedan od stubova društveno-ekonomskog razvoja. Takođe, prepoznata su kao preduzeća koja se suočavaju sa velikim i internim i eksternim izazovima u razvoju. Nedostatak finansijskih i ljudskih kapaciteta u samim preduzećima, menadžerskih veština i u razvoju poslovanja, finansiranju, marketingu i samoj nerazvijenosti tržišnog i ekonomskog pristupa poslovanju. Nedovoljno podsticajno okruženje ogleda se u nedostatku zakonskog okvira za funkcionisanje socijalnih preduzeća, nedovoljno razvijeni mehanizmi finansijske podrške poput fondova namenjenih za razvoj socijalnih inovacija i finansijskih instrumenata prilagođenih socijalnim preduzećima, nedovoljno poznavanje solidarne ekonomije i socijalnog preduzetništva od strane šire javnosti i zajednice.
Upravo se na Forumu socijalnih inovacija 2019. godine iznova postavio zadatak za svakog člana zajednice socijalnog preduzetništva i solidarne ekonomije – dalje zalaganje za razvoj naše zajednice.
Forum socijalnih inovacija 2019 obogatili su i drugi paneli poput: Panela za predstavljanje inovativnih mehanizama u finansiranju socijalnih inovacija u Srbiji: Fond za razvoj socijalne ekonomije, Panela za predstavljanje „Stvarno važne kartice“ kao inovativnog modela davanja u Srbiji, Panela o socijalnim inovacijama u EU uz pregled prošlog perioda i predviđanja u budućnosti, Panela o socijalnom preduzetništvu u regionu i Beogradskoj deklaraciji nakon 5 godina, kao i panelima o socijalnim inovacijama u EU, socijalnim inovacijama u oblastima poljoprivrede i zelene ekonomije. Još mnogo toga doneo je #SIF2019 , a više o tome na sajtu organizacije Smart Kolektiv.
Fotografije sa Foruma socijalnih inovacija 2019, preuzete su sa oficijelne stranice organizacije Smart Kolektiv.
