Kako bi ojačale socijalna preduzeća, 16 zemalja EU usvojilo je novo zakonodavstvo tokom protekle decenije, a 11 zemalja je kreiralo određene politike za podršku razvoju, navodi se u novom objedinjenom izveštaju „Socijalna preduzeća i ekosistemi u Evropi“.
Socijalna preduzeća, koja su deo socijalne ekonomije, dinamičan su element evropskog ekonomskog pejzaža. Ona:
- otvaraju radna mesta,
- inoviraju pružanje usluga socijalne zaštite,
- pružaju mogućnosti za učešće u ekonomskom životu i
- pomažu u demografskim, zelenim i digitalnim tranzicijama, pri tom ne ostavljajući nikoga iza sebe.
Broj socijalnih preduzeća u Evropi je u porastu, a njihovi poslovni modeli i oblasti aktivnosti postaju sve raznovrsniji. To je rezultat razvoja odozdo prema gore, kao i mera i programa politika koje su pokrenule vlade. U mnogim zemljama, Evropski socijalni fond je bio presudan u podsticanju razvoja.
Izveštaj naglašava da mere javne podrške moraju da odražavaju različitost socijalnih preduzeća i njihove potrebe. Na primer, socijalnim preduzećima koja su usredsređena na radnu integraciju potrebna su dugotrajna partnerstva sa javnim vlastima, onima koja koriste nove tehnologije za povećanje održive potrošnje možda nedostaje dugotrajno kapitalno ulaganje, dok je, sa druge strane, neprofitnim organizacijama koje se bave komercijalnim aktivnostima potrebna podrška za unapređenje njihovih poslovnih planova i veština.
Novi uporedni izveštaj na evropskom nivou obuhvata i tumači ključne nalaze pojedinačnih izveštaja iz 35 država. Izveštaj daje sveobuhvatnu sliku o različitim tradicijama, zapaženim trendovima i ključnim izazovima širom Evrope.
Odvojeni izveštaji o državama pružaju ključne podatke o socijalnim preduzećima i njihovim ekosistemima u zemaljama Evropske unije kao i u Albaniji, Islandu, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Norveškoj, Srbiji i Turskoj.
Izveštaji stavljaju socijalna preduzeća u njihov društveni i ekonomski kontekst, objašnjavajući njihov odnos prema različitim tradicijama države blagostanja u Evropi. Važno otkriće je da su posebni pravni okviri efikasni u podršci razvoju socijalnih preduzeća, kad god prepoznaju i podrže njihov pun spektar i potencijal. Preuski zakonski okviri, sa druge strane, ograničavaju razvoj i vidljivost ovog segmenta ekonomije.
Studija je finansirana u okviru EU programa Zapošljavanje i socijalne inovacije (EaSI) i predstavlja deo pripremnog rada za naredni Akcioni plan za socijalnu ekonomiju, koji Evropska komisija planira da predstavi tokom 2021. godine.
Vest preuzeta sa sajta Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva (SIPRU). (ec.europa.eu)
