ANALIZA: NEOPHODNE MERE PODRŠKE RAZVOJU SEKTORA SOCIJALNE I SOLIDARNE EKONOMIJE

Neophodne mere podrške razvoju sektora socijalne i solidarne ekonomije” predstavlja analizu političkog i socio-ekonomskog okvira sprovedenu u cilju kreiranja mera podrške razvoju socijalne i solidarne ekonomije u kontekstu krize izazvane KOVID-19 pandemijom u Republici Srbiji. 

Socijalna i solidarna ekonomija (SSE) predstavljaju etički, vrednosno zasnovan ekonomski razvoj koji daje prednost dobrobiti ljudi u odnosu na rast profita, odnosno posmatra profit u funkciji razvoja ljudi, a ne obrnuto. Relevantnost drugačije, solidarne i socijalne ekonomije istaknuta je još više tokom KOVID-19 pandemije, koja je pred ogledalo postavila političke i demokratske mehanizme i institucije, vrednosti na kojima se temelji upravljanje društvima, postulate ekonomije i isključivu fokusiranost na „ekonomski rast“ koji zanemaruje pravednost, jednakost, dobrobit ljudi i očuvanje životne sredine. Kriza je dala značajan zamajac otvaranju šireg dijaloga o razvoju (nasuprot rastu) na temeljima SSE, koje je važno za održiv i stabilan razvoj društva. 

Sa novom Vladom formiranom na jesen 2020. (i najavljenim novim izborima na svim nivoima u proleće 2022), javlja se potreba za ponovnim otvaranjem dijaloga o razvoju SEE u Republici Srbiji, i posebno merama koje je potrebno usmeriti ka organizacijama SSE kao inicijativama koje pokazuju najveću otpornost na krizu. Značajan broj organizacija SSE u Srbiji deluje u okolnostima u kojima njihov doprinos nije prepoznat, kako pravno, ekonomski, tako i razvojno. Važno je da se doprinos ovih inicijativa posmatra sa aspekta razvojne paradigme koja ublažava loše posledice kapitalizma, i nudi pravednije osnove razvoja i odnosa moći.

Analiza je urađena u okviru projekta „Solidarna ekonomija za pravednije društvo“ koji je Koalicija za razvoj solidarne ekonomije (KORSE) sprovela uz podršku Fondacije za otvoreno društvo. Analiza je urađena u periodu oktobar 2020 – februar 2021, fokusira se na period 2018–2020, s posebnim osvrtom na 2020, godinu početka pandemije KOVID-19. Istraživački tim KORSE izradio je ovu studiju koristeći kvalitativnu analizu dokumenata, oslanjajući se na dva ključna izvora podataka: strategije, zakone i druge značajne dokumente koji uređuju regulatorni okvir i pravce razvoja republike Srbije; i analize i studije relevantnih domaćih i međunarodnih organizacija.

Istraživački tim: Dina Rakin, Dragan Srećković, Zorana Milovanović
Izdavač: Koalicija za razvoj solidarne ekonomije

U nastavku možete preuzeti publikaciju.

ANALIZA: NEOPHODNE MERE PODRŠKE RAZVOJU SEKTORA SOCIJALNE I SOLIDARNE EKONOMIJE > Preuzmi publikaciju

VODIČ za uključivanje osoba sa mentalnim poteškoćama na tržište rada i izradu zakona o socijalnim preudzećima

Ovaj vodič je rezultat dva okrugla stola organizovana tokom 2019. godine u okviru projekta „Socijalno preduzetništvo kao sredstvo za borbu protiv socijalnih isključenja i siromaštva“ na kojima su učestvovali eksperti iz Srbije i Evropskog saveza koji pokreće inicijativu i pripremu zakonodavnog predloga koji bi mogao da pokaže trenutno srpsko zakonodavstvo i praksu u ovoj oblasti.

Autori vodiča su Miroljub Nikolić i Miroslav Brkić, a izdavač je Udruženje Caritas Šabac.

VODIČ za uključivanje osoba sa mentalnim poteškoćama na tržište rada i izradu zakona o socijalnim preudzećima > Preuzmi publikaciju

Dopunjeni Indeks društvenog razvoja gradova i opština

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije pripremio je novo, dopunjeno izdanje Indeksa društvenog razvoja gradova i opština. Nakon unošenja dopuna za 2017. godinu, Indeks je dostupan za sedam godina (2011-2017), a zahvaljujući metodološkim dopunama i korekcijama tokom prethodnih godina, Indeks je stabilan i uporediv kroz vreme. Ovogodišnje izdanje Indeksa društvenog razvoja gradova i opština omogućava predstavljanje rezultata na interaktivnoj mapi, kao i praćenje trenda društvenog razvoja na nivou lokalnih samouprava.

Indeks društvenog razvoja je kompozitni indeks koji omogućava poređenje postignutog nivoa društvenog razvoja gradova i opština u Republici Srbiji. Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva inicirao je izradu metodologije i aplikacije sa ciljem da ovakav alat učini dostupnim svim zainteresovanim korisnicima, od donosioca odluka i kreatora politika, do samostalnih istraživača/ica i analitičara/ki.

Pregledanje indeksa moguće je ovde .

Tekst preuzet sa zvaničnog vebsjata Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade RS.

Dopunjeni Indeks društvenog razvoja gradova i opština > Preuzmi publikaciju

Objedinjeni komparativni izveštaj: „Socijalna preduzeća i ekosistemi u Evropi“

Kako bi ojačale socijalna preduzeća, 16 zemalja EU usvojilo je novo zakonodavstvo tokom protekle decenije, a 11 zemalja je kreiralo određene politike za podršku razvoju, navodi se u novom objedinjenom izveštaju „Socijalna preduzeća i ekosistemi u Evropi“.

Socijalna preduzeća, koja su deo socijalne ekonomije, dinamičan su element evropskog ekonomskog pejzaža. Ona:

  • otvaraju radna mesta,
  • inoviraju pružanje usluga socijalne zaštite,
  • pružaju mogućnosti za učešće u ekonomskom životu i
  • pomažu u demografskim, zelenim i digitalnim tranzicijama, pri tom ne ostavljajući nikoga iza sebe.

Broj socijalnih preduzeća u Evropi je u porastu, a njihovi poslovni modeli i oblasti aktivnosti postaju sve raznovrsniji. To je rezultat razvoja odozdo prema gore, kao i mera i programa politika koje su pokrenule vlade. U mnogim zemljama, Evropski socijalni fond je bio presudan u podsticanju razvoja.

Izveštaj naglašava da mere javne podrške moraju da odražavaju različitost socijalnih preduzeća i njihove potrebe. Na primer, socijalnim preduzećima koja su usredsređena na radnu integraciju potrebna su dugotrajna partnerstva sa javnim vlastima, onima koja koriste nove tehnologije za povećanje održive potrošnje možda nedostaje dugotrajno kapitalno ulaganje, dok je, sa druge strane, neprofitnim organizacijama koje se bave komercijalnim aktivnostima potrebna podrška za unapređenje njihovih poslovnih planova i veština.

Novi uporedni izveštaj na evropskom nivou obuhvata i tumači ključne nalaze pojedinačnih izveštaja iz 35 država. Izveštaj daje sveobuhvatnu sliku o različitim tradicijama, zapaženim trendovima i ključnim izazovima širom Evrope.

Odvojeni izveštaji o državama pružaju ključne podatke o socijalnim preduzećima i njihovim ekosistemima u zemaljama Evropske unije kao i u Albaniji, Islandu, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Norveškoj, Srbiji i Turskoj.

Izveštaji stavljaju socijalna preduzeća u njihov društveni i ekonomski kontekst, objašnjavajući njihov odnos prema različitim tradicijama države blagostanja u Evropi. Važno otkriće je da su posebni pravni okviri efikasni u podršci razvoju socijalnih preduzeća, kad god prepoznaju i podrže njihov pun spektar i potencijal. Preuski zakonski okviri, sa druge strane, ograničavaju razvoj i vidljivost ovog segmenta ekonomije.

Studija je finansirana u okviru EU programa Zapošljavanje i socijalne  inovacije (EaSI) i predstavlja deo pripremnog rada za naredni Akcioni plan za socijalnu ekonomiju, koji Evropska komisija planira da predstavi tokom 2021. godine.

 

Vest preuzeta sa sajta Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva (SIPRU). (ec.europa.eu)

Objedinjeni komparativni izveštaj: „Socijalna preduzeća i ekosistemi u Evropi“ > Preuzmi publikaciju

Knjiga preporuka za socijalne finansije - drugo izdanje

Ovaj praktični vodič za kreiranje i sprovođenje inicijativa namenjenih razvoju instrumenata i tržišta socijalnog finansiranja adresiran je na praktičare socijalnih finansija poput finansijera, posrednika, aktera na tržištu i organizacija koje pružaju podršku socijalnim preduzećima. Korisno je i samim socijalnim preduzećima kao i kreatorima politika.

Vodič je podeljen u osam poglavlja koja prate proces promišljanja i odlučivanja koji investitori, podržavajuće organizacije i posrednici mogu da koriste i sprovode u dizajniranju i pilotiranju svojih inicijative. Ukazuje na ključna razmatranja i moguće zamke u ovom procesu, a ilustruju ih studije slučaja i praktični primeri.

Knjiga preporuka za socijalne finansije - drugo izdanje > Preuzmi publikaciju

Okviri za unapređenje mera podrške razvoju socijalnog preduzetništva

Nakon dostavljanja nacrta Zakona o socijalnom preduzetništvu kao predloga civilnog društva, Radnoj grupi ministarstva nadležnog za ovaj zakon, čeka se povratna informacija od članova radne grupe.

Koalicija za razvoj solidarne ekonomije insistira na mogućnosti da što širi krug zainteresovanih strana učestvuje u daljem unapređenju teksta, te da osim adekvatnosti sadržaja samog zakona za sektor socijalnih preduzeća i sam proces do konačnog usvajanja bude po demokratskim standardima: inkluzivan, transparentan i participativan.

Proces izrade nacrta Zakona i mera podrške inicirala je i povela Koalicija za razvoj solidarne ekonomije. U izradi teksta Nacrta učestvovali su i predstavnici Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), Građanskih inicijativa, Evrokontakta iz Kruševca, Grupe 484 i drugi zainteresovani predstavnici civilnog sektora, a uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju u Srbiji (GIZ).

Na nacrtu Zakona o socijalnom preduzetništvu radili su predstavnici organizacija koje imaju više od 10 godina iskustva u praćenju razvoja sektora, pružanju podrške razvoju, zagovaranju adekvatnog pravnog prepoznavanja i zalaganju za razvoj celokupnog ekosistema za razvoj socijalnog preduzetništva. Nacrt Zakona može se preuzeti ovde.

Sam predlog Nacrta zakona ne predviđa podsticaje, već upućuje na to da je nakon donošenja zakona potrebno doneti program mera podrške. Nacrtom zakona se zbog toga široko definišu različiti nivoi socijalnog preduzetništva u odnosu na moguće korisnike i oblasti delovanja od posebnog značaja za društvo, a ostavlja se da se Programom, odnosno dokumentima javnih politika, planiraju konkretne podsticajne mere, u skladu uslovima koji će se bliže uređivati samim Programom i pravilima u odnosu konkretne podsticaje.

Stav Koalicije je da je potrebno da se pre svega krene od promocije toga šta je socijalno preduzetništvo među institucijama, privredom, javnošću, da se rade edukacije javnih službenika, kako bi se mogli upoznati sa ovom praksom i davati prave savete socijalnim preduzećima, ali i kvalifikovano učestvovati u kreiranju i sprovođenju politika koje se odnose na ovu oblast. Smatramo da je od suštinske važnosti raditi sa predstavnicima lokalnih samouprava, jer su opštine prvi nivo delovanja socijlanih preduzeće, mesta gde socijalna preduzeća identifikuju probleme i nastoje ih rešiti, kako bi okruženje u kome deluju i žive bilo prosperitetnije. Predložemo i razvoj mentorske podrške socijalnim preduzećima, senzibilizaciju privrede, za saradnju sa socijalnim preduzećima, ali i dalji razvoj društvene odgovornosti.  Konačno, razvoj finansijskih instrumenata, od podrške startap preduzećima, do onih kojima je potrebno skaliranje je izuzetno važno kako bi se sektor i širio i stabilnije i održivije razvijao. Na promociji mera ćemo kao Koalicija raditi tokom predstojeće godine. Osim toga, važno je otvoriti polje javnih nabavki, kroz održive/socijalne javne nabavke kako bi se država prva javila kao promoter promocije razvoja na temeljima odgovornog i održivog razvoja, gde ključnu ulogu imaju socijalna preduzeća i druge organizacije solidarne/socijalne ekonomije.

U nastavku se nalaze okviri za razvoj podrške i sažeci mera podrške za razvoj socijalnog preduzetništva kreiran pre svega, imajući u vidu potrebu kreiranja institucionalne podrške na različitim nivoima. Predočene okvire za kreiranje podrške razvoju mogu koristiti i drugi akteri zajednice za kreiranje podrške razvoju socijalnog preduzetništva.

Okviri za razvoj socijalnog preduzetništva sa spiskom mera podrške za razvoj i primerima, nastali su kao rezultat pregleda uporedne prakse u kreiranju podsticajnih mera u EU, regionu i Srbiji. Dalji rad na merama podrške podrazumeva uključivanje i drugih aktera zajednice socijalnog preduzetništva: socijalna preduzeća, organizacija civilnog društva koje se bave ovom temom i drugih zainteresovanih strana. 

  1. Promocija socijalnog preduzetništva:

             1.a. Programi obrazovanja/edukacije;

              1.b. Podizanje vidljivosti SP.

  1. Izgradnja adekvatnog pravnog, regulatornog i fiskalnog okvira:

              2.a. Donošenje Zakona o socijalnom preduzetništvu;

              2.b. Fiskalne olakšice za SP;

              2.c. Rad sa lokalnim samoupravama;

              2.d. Socijalne javne nabavke.

  1. Obezbeđivanje održivog finansiranja:

             3.a. Finansijski instrumenti (grantovi);

             3.b. Garancije i match-funding.

             3.c. Patient capital za finansiranje – kombinovana sredstva.

  1. Podsticanje razvoja kapaciteta i strukturne podrške:

             4.a. Podrška postojećim zaokruženim programima podrške;

              4.b. Direktna podrška SP za razvoj kapaciteta;

              4.c. Podrška razvoju i uspostavljanju SP, nakon usvajanja Zakona o SP;

  1. Izgradnja kapaciteta institucija vlasti za pružanje podrške razvoju socijalnog preduzetništva;

 

  1. Podrška daljim instraživanjima u oblasti socijalnog preduzetništva.

 

Aktivnosti Koalicije za razvoj solidarne ekonomije sprovode se u kooperaciji sa Fondacijom Hajnrih Bel – predstavništvo Beograd.

Za prikaz sažetaka svakog od okvira sa predlozima mera podrške 

Okviri za unapređenje mera podrške razvoju socijalnog preduzetništva > Preuzmi publikaciju

Scroll to Top