Programi inkubacije: od ideje do društvenog uticaja

10.02.2023.

Autor: Lase Lohman

Prvo što nam padne na pamet je romantična priča o preduzećima koja su osnovali prijatelji u garažama. U realnosti, većina njih je u jednom trenutku zatražila podršku od takozvanih inkubatora ili inkubacionih programa. Među njima su popularne tehnološke kompanije, poput AiRBnB-a, Tvitch-a ili Reddit-a čije usluge svakodnevno koristimo. Logično se nameće pitanje o postojanju inkubatora čije je poslovanje motivisano društvenom misijom.

U ovom članku objašnjavamo značenje, ali i prednosti socijalnih inkubatora i predstavljamo realne primere kako bismo razumeli njihovu važnu ulogu u oblasti socijalnog preduzetništva u Srbiji.

Šta su programi inkubacije?

Krenućemo od njihovog definisanja. Programi inkubacije su dizajnirani sa idejom da podrže preduzetnike koji rade na ključnim koracima razvoja poslovanja kao što su pisanje poslovnog modela, izrada dugoročne strategije, istraživanje tržišta i identifikacija ciljne grupe. Socijalnim preduzetnicima koji imaju ideju sa potencijalno velikim društvenim uticajem, ali imaju ograničeno znanje i prethodno iskustvo, programi inkubacije nude velike prednosti.

Prednosti inkubacionih programa:

  • Mentorstvo;
  • Pristupačan prostor i skupa oprema su stavljeni na raspolaganje preduzeću;
  • Pristup mreži drugih poslova i klijenata;
  • Pristup izvorima finansiranja.

Samo učešće u programu inkubacije ne garantuje uspeh. Do njega se često ne dolazi odmah, već je deo šireg procesa tranzicije. Učešće u programu zahteva mnogo posvećenosti, izdržljivosti i, pre svega, vere u poslovnu ideju. Naročito zbog mogućnosti da ovakva vrsta programa ne odgovara poslovnoj ideji ili je program takvog karaktera da ugovorno sprečava istraživanje drugih mogućnosti.

Nedostaci inkubacionih programa:

  • Dug proces koji može trajati nekoliko meseci;
  • Konkurencija i visoki zahtevi;
  • Nema garancije za postizanje održivog uspeha;
  • Učešće u programu uslovljeno zamenom za udeo u vlasništvu preduzeća.

Socijalni inkubatori imaju iste prednosti i nedostatke. Najveća razlika je u tome što se ovi programi fokusiraju na novoosnovane kompanije sa značajnim društvenim uticajem. Za razliku od konvencionalnih programa inkubacije, socijalni inkubatori obično pridaju veću važnost merenju društvenog uticaja, poslovnoj etici i društveno odgovornom poslovanju.

O socijalnim inkubatorima, kao posebnoj vrsti inkubatora, govori se tek poslednjih godina. Zbog nejednakosti u društvu, siromaštva, ekoloških problema poput poplava ili zagađenosti okruženja, neuhranjenosti nekih kategorija stanovništva, socijalna preduzeća su postala važni akteri u razvoju inovativnih rešenja za ove probleme i pronalaženju odgovora na društvene promene.

Broj preduzeća koja imaju društvenu vrednost stalno raste od ulaska u novi milenijum. Danas u Evropi ima više od 13,9 miliona ljudi zaposlenih u socijalnim preduzećima. Procenjuje se da je samo u podsaharskoj Africi tokom 2020. godine otvoreno 30 miliona radnih mesta u socijalnoj ekonomiji. I ovom rastu se ne nazire kraj. Prošle godine, Schvab fondacija je predvidela da će do 2030. godine globalno tržište investicija od opšteg društvenog značaja porasti do 1,8 milijarde dolara. Na globalnom nivou, jedna trećina novoosnovanih preduzeća već ima neku društveno korisnu misiju. Ipak, čak 90% novoosnovanih preduzeća bankrotira, a prepreke na koje nailaze socijalna preduzeća su još veće. Podrška koju socijalni preduzetnici dobijaju kroz programe inkubacije može stoga biti od presudnog značaja za njihovo stabilno poslovanje.

Kakva je situacija u Srbiji?

Nivo razvijenosti socijalnog preduzetništva u Srbiji još ne može da se poredi sa drugim evropskim zemljama. Međutim, postoje tri programa socijalne inkubacije nastala tokom prethodnih par godina.

  • Smart Kolektiv – Program za održive ideje

Smart Kolektiv je jedna od vodećih organizacija u oblasti socijalnog preduzetništva u Srbiji. Njihov program za održive ideje u okviru Smart Impakt fonda – Fonda za razvoj održive ekonomije, osnovanog 2019. godine, predstavlja petogodišnji plan podrške idejama i preduzećima koja imaju za cilj dobrobit društva. Ovaj program je spoj praktičnog i teoretskog sadržaja kroz šest različitih modula na teme poput društvenog uticaja, marketinga ili organizacionog razvoja. U okviru ovog programa, 10 odabranih timova dobije mentorsku podršku, pristup predavanjima, raznim alatima kao i velikoj mreži kontakata Smart kolektiva u Srbiji i inostranstvu. U završnom delu programa se organizuje predstavljanje ideja učesnika kojima se pruža šansa za osvajanje granta (finansijska sredstva) za najbolje poslovne ideje.

Više informacija možete dobiti na sledećem linku: http://smartkolektiv.org 

  • Regionalni inkubator za socijalne preduzetnike – RISE

RISE je regionalni inkubacioni program koji se  realizuje u Albaniji, Bosni, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji (uključujući i Kosovo) od 2019. godine. Ovaj program predstavlja nastavak saradnje između Francuske i Zapadnog Balkana na promovisanju socijalne i solidarne ekonomije, ali i pomirenja u regionu. Otvoren je za učešće timova mladih (najmanje dve osobe) iz regiona, uzrasta od 18 do 25 godina. Počinje  radionicom design thinking procesa, čak i pre nego što budući preduzetnici podnesu svoju prijavu za učešće.  Prva etapa, takozvana faza ideja, sastoji se od serije obuka i radionica i traje četiri meseca. Najbolji projekti dobijaju finansijsku podršku u vidu granta u iznosu od 2.500 EUR i pridružuju se regionalnom inkubacionom programu tokom kojeg preduzetnici imaju priliku da putuju širom regiona, istražuju slične koncepte i uče od svojih kolega.

Više informacija možete dobiti na sledećem linku: https://www.risewb.org/ 

  • Social Impact Award 

Social Impact Award se realizuje se kroz program obrazovanja i inkubacije u 19 zemalja Evrope, Afrike i Azije i podržava mlade socijalne preduzetnike u ranim fazama razvoja poslovanja još od 2009 godine. U Srbiji program sprovodi Razlivalište od 2014. godine. Kandidati treba da su rođeni između 1991. i 2006. godine (menja se svake godine). Program se sastoji od tri faze: otkrivanje, inkubacije i dodele nagrada. Faza otkrivanja nije neophodna, ali ima za cilj informisanje potencijalnih kandidata. U fazu inkubacije ulazi 10 najboljih ideja koja dobijaju stručnu i intenzivnu mentorsku podršku. Program se završava dodeljivanjem nagrade najboljem timu koga bira stručni žiri, a pobednici iz celog sveta se pozivaju da učestvuju na samitu kako bi se povezali sa drugim mladim liderima.

Više informacija možete dobiti na sledećem linku: https://serbia.socialimpactaward.net/ 

Zašto su socijalni programi inkubacije važni u Srbiji?

Navedeni programi socijalne inkubacije imaju jednu ključnu zajedničku osobinu: oni svoje aktivnosti fokusiraju na mlade ljude koji imaju potencijal da ostvare društvene promene. Ovaj fokus je važan s obzirom na društveno-ekonomsko okruženje u zemlji.

Srbija se već dugi niz godina suočava sa odlivom mozgova i visokom nezaposlenošću mladih. Prema istraživanjima, Srbiju godišnje napusti 40-50.000 ljudi. Ova pojava je naročito rasprostranjena među mladim ljudima, posebno studentima. Istraživanja pokazuju da svaki treći student nakon diplomiranja namerava da napusti zemlju. U skoro svim slučajevima, mladi ljudi odlaze iz ekonomskih razloga. Nezaposlenost mladih u Srbiji iznosi 29,7%, što je čini četvrtom po visini u regionu, iako je ekonomski najsnažnija zemlja regiona.

KoRSE-blog_Programi-inkubacije-mladi

Dok sve manje mladih želi da radi u javnom sektoru, istraživanja pokazuju da bi mladi radije pronašli bilo koji drugi posao nego što bi pokrenuli sopstveni biznis. U većini slučajeva, mladi tvrde da postojeća poslovna kultura ne podstiče preduzetnički duh, kao i da im nedostaje podrška i informacije. Druga istraživanja sprovedena sa studentima ukazuju na to da se oni često osećaju nespremnim za tržište rada zbog nedostatka mogućnosti za sticanje dodatnih veština i radnog iskustva za vreme studija. Ograničene mogućnosti za sticanje praktičnih veština, tokom i nakon perioda studiranja, sprečavaju studente da razviju inovacije i pokrenu sopstveni biznis.

Istovremeno, sve više mladih želi da pronađe vezu između svog posla i društvenog uticaja. Generacija Z je prva generacija koja daje prednost svrsi nad novcem, što važi i za mlade u Srbiji.

Dakle, programi socijalne inkubacije u Srbiji su potrebni jer imaju obrazovnu ulogu i pružaju mogućnost za praktičnu obuku i podršku. Na taj način, oni doprinose popunjavanju praznine u zemlji koja često ne zadovoljava potrebe i interese mladih ljudi. Ne samo da socijalni inkubatori pomažu da inovativne ideje sazrevaju, već mladi ljudi takođe mogu da nauče dodatne međuljudske i takozvane “meke” veštine i steknu dragocena iskustva van konvencionalnog nastavnog plana i programa.

Za veći uticaj potrebna je veća podrška za programe!

U rastućem sektoru socijalnog preduzetništva programi socijalne inkubacije igraju važnu ulogu u podržavanju ideja koje doprinose promenama u lokalnim zajednicama. Prvo, oni su od suštinskog značaja za identifikaciju ideje sa uticajem. Drugo, pomažu perspektivnim socijalnim preduzećima da unaprede svoj uticaj. Podstiču mlade u Srbiji da se suprotstave (društveno-ekonomskim) izazovima  i da slede svoje ideje preduzeća sa društvenom misijom. Iako je možda potrebno vreme da se izabere pravi program, prednosti koje ovi programi pružaju su vredne toga.

Saznanja o potrebama socijalnih preduzeća ukazuju na nužnost veće podrška za programe socijalne inkubacije. Uz veću i dugoročnu posvećenost privatnog i razvojnog sektora, ovi programi bi mogli da pruže bolje usmerenu i širu podršku, kao i da pomognu većem broju mladih ljudi da oslobode svoj potencijal. Okidač koji potencijalno može socijalnu ekonomiju staviti u fokus javnih i privatnih donatora u Srbiji je primena Zakona o socijalnom preduzetništvu i očekivano usvajanje Programa za razvoj socijalnog preduzentvištva.

EUzaTebe_logo

Blog je nastao u okviru projekta „Dijalog o socijalnom preduzetništvu“ koji se sprovodi u okviru projekta Beogradske otvorene škole „Dijalog promena“, uz finansijsku podršku Evropske unije. Sadržaj ovog bloga nužno ne odražava stavove donatora ni Beogradske otvorene škole, i za njega je isključivo odgovorana Koalicija za razvoj solidarne ekonomije.