31.07.2023.
Autor: Dragan Srećković
Više blogova na ovom sajtu bavilo se neophodnim uslovima za razvoj socijalnog preduzetništva, a jedan od osnovnih je svakako finansiranje, odnosno finansijska podrška i ulaganje u socijalna preduzeća. U ovom blogu smo se konkretno bavili time kako da finansiranje bude po meri socijalnih preduzeća, a sada predstavljamo najprisutnije programe i uopšte prilike da socijalna preduzeća dođu do finansija koja mogu da ulože u svoje ljude, opremu i znanje. Pisaćemo i o finansijskim mehanizmima i institucijama koje u Srbiji ne postoje i treba da ih razvijamo.
Jasno je da su različiti finansijski mehanizmi i instrumenti (kao što su grantovi, krediti, finansijska ulaganja, itd.) neophodni za razvoj svakog biznisa. U slučaju socijalnih preduzeća, potrebna nam je fleksibilnost koja prepoznaje različite potrebe socijalnih preduzeća, raznolikost zajednica kojima služe, društvenih misija koje ostvaruju, i kapaciteta koje treba da razvijaju. Inače, razvijenost finansijskih mehanizama i instrumenata je jedan od osnovnih pokazatelja stepena razvijenosti socijalnog preduzetništva, zajedno sa:
- Stepenom heterogenosti aktera socijalne ekonomije
- Stepenom razvijenosti kapaciteta ovih aktera
- Stepenom umreženosti/partnerstava na različitim osnovama i nivoima
- Stepenom razvijenosti zakonodavnog okvira
- Stepenom razvijenosti svesti o socijalnoj ekonomiji
U svakom od ovih polja nas čeka još dosta posla.
Što se prilika za finansiranje tiče, hajde da pogledamo koje su
Najznačajniji programi za finansiranje socijalnih preduzeća
Ovo nije kompletan pregled, i u njemu se neće naći, na primer, pozivi donatora i razvojnih agencija namenjeni udruženjima na kojima mogu konkurisati i socijalna preduzeća. Ovde dajemo pregled prilika koje su bile otvorene za socijalna preduzeća, i neke aktivne programe za koje znamo. Želimo da pokažemo nizak stepen raznolikost tih prilika, i da odatle krenemo u predstavljanje nekih mehanizama, instrumenta i institucija koji nedostaju, a neophodne su za dalji razvoj socijalne ekonomije.
- „Fond za podršku socijalnim preduzećima“ je razvijen od strane Grupe 484 i UniCredit banke, uz podršku UniCredit fondacije, tokom 2011/12. Program je bio otvoren za socijalna preduzeća, a finansijska podrška se sastojala od granta, vrednosti do 10.000 evra, i kredita iste vrednosti. Ovakav hibridni program je trebalo da podstakne socijalna preduzeća da se takmiče u tržišnim uslovima i grade kapacitete za to takmičenje. S druge strane, program je trebalo da senzibiliše banku da prilagodi svoje kredite ovim akterima. Takođe, program je trebalo da bude revolving, odnosno da se sredstva vraćaju u fond za naredne cikluse, no do toga nije došlo.
- Iako nije nastavila sa programom kreditnih usluga, UniCredit Banka je nastavila programe podrške. Krajem 2012, banka pokreće „Ideje za bolje sutra“, zajedno sa UniCredit fondacijom i Fondacijom Ana i Vlade Divac. Program je bio otvoren za „socijalna preduzeća, male zadruge, preduzeća koje zapošljavaju marginalizovane i socijalno ugrožene grupe i pojedince, kao i porodice i pojedince koje žele da započnu ili prošire sopstveni posao“. Kroz ovaj program dodeljena su bespovratna sredstva u ukupnoj vrednosti od 56.000 evra. Novi ciklus, ovaj put sa Smart kolektivom, realizuje se tokom 2014/15, sa ukupnim budžetom od 45.000 evra, a poslednji tokom 2017/18, sa fondom od 40.000 evra.
- Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju je na različite načine pomagala razvoj socijalne ekonomije u Srbiji (uključujući i regulatornu reformu). Što se finansijske podrške tiče, dobar primer je „Podsticanje zapošljavanja mladih“, gde je, tokom 2018. u saradnji sa Smart kolektivom, podržano 20 socijalnih preduzeća kroz konsultantsku podršku, kao i opremu, sirovine ili ambalažna pakovanja u ukupnoj vrednosti od 55.000 evra.
- „Zasad za budućnost“ pokrenut je 2015. godine kao podrška razvoju socijalnog preduzetništva, pre svega kroz zapošljavanje teže zapošljivog stanovništva. Oblast podrške – poljoprivreda, odabrana je na osnovu Strategije poslovanja Delta Holdinga, koja je i kreirala program. Program je realizovan uz podršku Trag fondacije kroz 3 ciklusa podrške – takođe kombinacijom finansijske i edukativne komponente.
Od postojećih programa i prilika, navodimo nekoliko najpoznatijih:
- Ako izuzmemo neprofitna udruženja i fondacije, Erste banka je organizacija najposvećenija razvoju socijalnog preduzetništva u Srbiji. Tokom godina, Erste banka je bila uključena ili je sama sprovodila različite programe podrške socijalnim inovacijama i preduzetništvu. Tokom 2017, banka je lansirala program Korak po korak u kome nudi prilagođene bankarske usluge početnicima u poslovanju, socijalnim preduzećima i udruženjima, i jedini je takav program u Srbiji. Program obuhvata davanje namenskih kredita u cilju pokretanja i razvijanja preduzeća, povećanja zapošljivosti i većeg doprinosa razvoju lokalne zajednice. Pored kredita, banka pruža i edukaciju kako bi klijentima pomogla da donesu kvalitetne poslovne odluke.
- Smart kolektiv je 2019. godine pokrenuo Fond za razvoj održive ekonomije (Smart Impact Fund). Fond će u petogodišnjem periodu investirati oko pola miliona evra, a podrazumeva i dugoročnu mentorsku podršku, povezivanje sa tržištem i pristup adekvatnim finansijskim instrumentima koji stimulišu rast društvenog uticaja socijalnih preduzeća.
- Social Impact Award je program za mlade inovatore, socijalne preduzetnike koji tek stvaraju svoje ideje ili su na početku realizacije. Program je nastao 2009. godine, u saradnji Impact HUB-a iz Beča, Erste fondacije i Bečkog univerziteta, a sprovodi se u više od 20 zemalja Evrope i Afrike. Od 2015. u Srbiji program realizuje Razlivalište. Program je namenjen mladima do 30 godina, takmičarskog je karaktera, a pobednici dobijaju novčanu podršku (nagrađuju se tri tima sa po 1.500 evra) i mentorsku podršku za razradu ideje i započinjanje biznisa.
- Još jedan program podrške dostupan socijalnim preduzetnicima tokom prvih koraka razvoja je regionalni inkubacioni program RISE. Program se realizuje u zemljama Zapadnog Balkana, i pored grantova za mlade socijalne preduzetnike (2.500 evra), pruža i mogućnost upoznavanja i razmene sa drugim sličnim inicijativama. Ovaj program inkubacije, kao i prethodna dva primera, detaljno su opisani u našem blogu koji objašnjava specifičan značaj takvih programa.
- Trag fondacija, u partnerstvu sa Balkan Green Foundation i Erste Bankom, uz podršku Rockefeller Brothers Fund, već duže od 10 godina sprovodi program Zelene ideje, usmeren na podršku socijalnim preduzećima u razvoju zelenih preduzetničkih ideja. Kroz program se, putem javnog konkursa, dodeljuju tri donacije od po 5.000,00 američkih dolara, a pobednici stiču pravo da učestvuju na regionalnom takmičenju i osvoje dodatnih 10.000 dolara. Program takođe podrazumeva i obuke u poslovnim i preduzetničkim veštinama i uključivanju zajednice.
- Dodaćemo još samo da socijalna preduzeća, registrovana u skladu sa Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, imaju pristup vladinim sredstvima namenjenim za ova preduzeća. Ova sredstva su značajna i obezbeđuju se iz naknada koje plaćaju kompanije koje nisu zaposlile osobe sa invaliditetom. Zbog netransparentnosti budžeta nije jasno koliko se novca na ovaj način prikupi, i u kojoj meri je preraspodeljen ovim preduzećima. Ovo je inače jedini državni fond otvoren samo za (neka) socijalna preduzeća.
A šta nam nedostaje?
Do sada smo predstavljali neke aktuelne i ranije programe, svakako ne sve (pišite nam ako smo propustili neki važan fond ili program namenjen finansijskoj podršci socijalnim preduzećima!).
Osim što većina ovih programa kombinuje finansijsku i podršku u razvijanju znanja, što je odlično i preko potrebno, primećujemo da se finansijska podrška svodi na:
- Grantove/bespovratna sredstva
- Jednu kreditnu liniju prilagođenu socijalnim preduzećima (Erste Banka)
- Jedan investicioni fond (Smart kolektiv)
Takođe, većina ovih programa namenjena je idejama koje su na početku, start-up-ovima, ali nema puno mogućnosti za razvijenija socijalna preduzeća i veća ulaganja prilagođena višem stepenu razvoja (stay-up). Ovako jednolične i ograničene mogućnosti sigurno ne pogoduju snažnijem razvoju socijalne ekonomije.
Hajde da vidimo kako bi slika mogla (trebalo?) da izgleda, i kako da bude kompleksnija i bogatija. Sledi nekoliko primera iz Evropske unije.
Nacionalne razvojne banke
Na primer, Poljska razvojna banka ili Bugarska razvojna Banka. Ove banke, u državnom vlasništvu, finansijski podržavaju između ostalog i socijalna preduzeća, i imaju čitav niz programa kojim finansijski pomažu društveni razvoj (finansiranje pokretanja ili širenja socijalnih biznisa, ulaganja u poduhvate koji vode ka zelenoj tranziciji, socijalno stanovanje, i slično).
Etičke banke
Ove banke deluju po principu solidarne ekonomije. Osim što se vode etičkim principima pri ulaganju kapitala, one su demokratičnije u odlučivanju: za razliku od standardnih banaka, ulagačima (građanima) omogućavaju da upravljaju svojim novcem i da kroz štednju, investicione ili penzione fondove, ulažu u lokalni ili socijalni biznis. Ove banke deluju u nacionalnim ili nadnacionalnim okvirima. Na primer, FEBEA (Evropska federacija etičkih i alternativnih banaka i finansijera) okuplja evropske etičke banke, i ima za cilj stvaranje finansijskih i nefinansijskih instrumenata i usluga, kako bi se podržale inicijative koja već postoje ili su u početnoj fazi. Tu su i, na primer, Banca Etica ili Triodos Bank; a u našem okruženja, najbliži primer je Etična banka (u osnivanju) iz Zagreba.
Impakt fondovi
Već smo opisali Fond za razvoj održive ekonomije Smart kolektiva. Dok je to u Srbiji pionirski poduhvat, u EU deluje veliki broj ovakvih fondova. Na primer, Agencija za finansiranje socijalnog preduzetništva (FASE) je finansijski posrednik koji omogućava hibridno finansiranje socijalnih preduzeća, i nudi modele finansiranja kojima odgovara na potrebe i socijalnih preduzeća i investitora. Još par primera: ERSTE Social Finance Holding, ili NeSST (koji je imao programe i u Srbiji).
Mikrofinansiranje
Na primer, Mikrofonden (Švedska): njihov cilj je povećavanje broja i rast postojećih zadruga i drugih socijalnih preduzeća. Mikrofonden daje mikro kredite, pruža savete, obezbeđuje kreditne garancije, mezanin kapital, i slično. Još jedan dobar primer je Social and Economic Investment Company iz Poljske. Inače, Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi koja nema zakon o mikrofinansiranju. Kao finansijske institucije koje pružaju usluge mikrofinansiranja u okviru ozbiljnih limita koje su postavile Narodna banka i vlada Srbije, kod nas posluju Agroinvest i 3bank.
Šta mislite, koji od ovih modela bi pomogao razvoj socijalnog preduzetništva kod nas? I koje druge modele, koje nismo naveli, smatrate takođe značajnim?
Ovaj blog se u dobroj meri oslanja na analizu stanja socijalne ekonomije u Srbiji, sastavnog dela Predloga Programa za razvoj socijalnog preduzetništva, koji je Koalicija za razvoj solidarne ekonomije uputila Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja početkom godine. Ponovo podsećamo Ministarstvo da radi svoj posao i da odgovor na predlog Programa.
Blog je nastao u okviru projekta „Dijalog o socijalnom preduzetništvu“ koji se sprovodi u okviru projekta Beogradske otvorene škole „Dijalog promena“, uz finansijsku podršku Evropske unije. Sadržaj ovog bloga nužno ne odražava stavove donatora ni Beogradske otvorene škole, i za njega je isključivo odgovorana Koalicija za razvoj solidarne ekonomije.
