Nacrt zakona ne prepoznaje preduzeća koja zapošljavaju 10.000 ljudi

Pozivamo vas da se priključite inicijativi za promenu imena postojećeg Nacrta zakona o socijalnom preduzetništvu u Zakon o socijalnim preduzećima za radnu integraciju. Postojeći predlog je manjkav i njegovo usvajanje bi za posledicu imalo isključivanje većine postojećih socijalnih preduzeća iz buduće zakonske regulative.

Tekst nacrta zakona, o kojem javna rasprava traje do 23. novembra, pojam socijalnog preduzetništva ograničava isključivo na “radnu integraciju”, zanemarujući njegove druge socijalne funkcije, što je suprotno praksi većine evropskih zemalja..

Naročito je problematično to što predloženi nacrt zakona ne prepoznaje udruženja, fondacije i zadruge, koja u ovom trenutku u Srbiji zapošljavaju skoro 10.000 ljudi, kao nosioce socio-preduzetničkih aktivnosti. Zakon u ovom slučaju ne bi trebalo da propisuje statusne oblike, već da predvidi uslove pod kojima se postojeći pravni oblici mogu identifikovati sa socijalnim preduzećima za radnu integraciju.

Koalicija za razvoj solidarne ekonomije i Građanske inicijative pozivaju Vladu Srbije i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da u procesu javne rasprave preimenuju i unaprede postojeći nacrt zakona kako bi njegov naziv bio u potpunoj saglasnosti sa materijom koju reguliše. Smatramo da bi bilo svrsishodno da umesto “Zakona o socijalnom preduzetništvu” budući zakon bude nazvan “Zakon o socijalnim preduzećima za radnu integraciju”. Na taj način bi bila omogućena zakonska i institucionalna podrška ranjivim grupama da uđu na tržište rada.

Socijalna preduzeća su privatne inicijative, koje društvene probleme rešavaju na tržišni način. Suprotno aktuelnoj praksi u Evropskoj uniji i dosadašnjoj praksi u Srbiji, predloženi tekst budućeg zakona omogućava da socijalna preduzeća osnivaju lokalne samouprave i pokrajine, čime se direktno zadire u prirodu socijalnog preduzetništva.

Ukoliko zakon ne bude preimenovan i unapređen u delovima na koje ukazujemo, Koalicija za razvoj solidarne ekonomije tražiće njegovo povlačenje iz procedure. Građane i građanke Srbije pozivamo da predloge i komentare na postojeći nacrt dostave nadležnom ministarstvu do 23. novembra, a pismo ćemo u međuvremenu uputiti i našim partnerima u Evropi i svetu, sa ciljem da dobijemo što širu podršku da taj deo sektora socijalnog preduzetništva bude usklađen sa evropskom praksom. Upravo bi donošenje strategije o sektoru dovelo do unapređenja ove oblasti i unapređenja zakonskog okvira.

Koaliciju za razvoj solidarne ekonomije čine Evropski pokret u Srbiji, Inicijativa za razvoj i saradnju, Smart kolektiv i Trag fondacija, organizacije osnivači nekadašnje Koalicije za razvoj socijalnog preduzetništva, nastale 2010. godine. 

Ako se slažeš, popuni i pošalji formular

Poslatih predloga:

Popunjavanjem formulara dajete podršku incijativi. Vaša elektonska pošta sa podrškom za promenu imena postojećeg Nacrta zakona o socijalnom preduzetništvu biće prosleđena na adresu rad.zaposljavanje@minrzs.gov.rs. KoRSE ne čuva lične podatke koje šaljete kroz ovaj alat, jedini trag koji ostaje jeste broj poslatih predloga na brojaču.

 

PREDLOZI ZA UNAPREĐENJE TEKSTA NACRTA ZAKONA O SOCIJALNOM PREDUZETNIŠTVU

1. Primedbe, sugestije na tekst Nacrta zakona o socijalnom preduzetništvu

Postojeći Nacrt zakona o socijalnom preduzetništvu je manjkav i njegovo usvajanje bi za posledicu imalo isključivanje većine postojećih socijalnih preduzeća iz buduće zakonske regulative.

Tekst nacrta zakona, o kojem javna rasprava traje do 23. novembra, pojam socijalnog preduzetništva ograničava isključivo na “radnu integraciju”, zanemarujući njegove druge socijalne funkcije, što je suprotno praksi većine evropskih zemalja.

Naročito je problematično to što predloženi nacrt zakona ne prepoznaje udruženja, fondacije i zadruge, koja u ovom trenutku u Srbiji zapošljavaju skoro 10.000 ljudi, kao nosioce socio-preduzetničkih aktivnosti. Zakon u ovom slučaju ne bi trebalo da propisuje statusne oblike, već da predvidi uslove pod kojima se postojeći pravni oblici mogu identifikovati sa socijalnim preduzećima za radnu integraciju.

Pozivamo Vladu Srbije i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da u procesu javne rasprave preimenuju i unaprede postojeći nacrt zakona kako bi njegov naziv bio u potpunoj saglasnosti sa materijom koju reguliše. Smatramo da bi bilo svrsishodno da umesto “Zakona o socijalnom preduzetništvu” budući zakon bude nazvan “Zakon o socijalnim preduzećima za radnu integraciju”. Na taj način bi bila omogućena zakonska i institucionalna podrška ranjivim grupama da uđu na tržište rada.

2. Primedbe u pojedinostima (navode se primedbe na konkretne članove Nacrta zakona, a izmene i dopune se dostavljaju u formi odredaba, npr. „Član ... Zakona menja se i glasi: „...“ ili U članu ..., posle stava... dodaje se stav ... koji glasi „...“ i sl)

ZAKON O SOCIJALNOM PREDUZETNIŠTVU preimenovati u ZAKON O SOCIJALNOIM PREDUZEĆIMA ZA RADNU INTEGRACIJU

U skladu sa predloženim preimenovanjem zakona, u celokupnom tekstu zakona izmeniti na mestima gde piše ”socijalno preduzeće” u ”socijalno preduzeće za radnu integraciju”. Takođe, usled toga što zakon treba da se zove ”Zakon o socijalnim preduzećima za radnu integraciju” u samom tekstu zakona treba da se izbaci pojam socijalno preduzetništvo i njegovo određenje.

Predmet zakona

Član 1.

Treba da glasi:

Ovim zakonom uređuje se pojam, ciljevi i načela socijalnog preduzeća za radnu integraciju, korisnici, opšti kriterijumi za korišćenje podsticajnih mera za socijalna preduzeća za radnu integraciju, mere promocije, evidencija, nadzor i druga pitanja od značaja za socijalna preduzeća za radnu integraciju.

Osnovni pojmovi

Član 3.

U skladu sa uvodnom primedbom, brisati 1. Stav u kome se definiše socijalno preduzetništvo.Drugi Stav postaje prvi i glasi:Socijalno preduzeće za radnu integraciju je pravno lice koje je osnovano od strane domaćih ili stranih fizičkih ili privatno-pravnih lica saglasno propisima koji uređuju pravni status privrednog društva, zadruga, udruženja, zadužbina i fondacija, a koje obavlja delatnost proizvodnje roba i pružanja usluga u cilju zapošljavanja korisnika i ostvarivanja većeg stepena njihove socijalne uključenosti kroz integraciju na tržište rada.

Ciljevi socijalnog preduzetništva

Član 4.

Treba da glasi:

Načela poslovanja socijalnog preduzeća za radnu integraciju

Član 4.

Socijalna preduzeća za radnu integraciju svoje poslovanje zasnivaju na ustavno definisanim opštim načelima i sledećim specifičnim načelima: – snažna socijalna/društvena misija; – održivost u odnosu na zaštitu životne sredine; – finansijska i ekonomska održivost; – ograničena raspodela profita; – transparentno, otvoreno i autonomno poslovanje; – participativni procesi donošenja odluka. Načela socijalnog preduzetništva

Član 5.

Brisati član.

Obavljanje delatnosti socijalnog preduzetništva

Član 6.

Član 7.

Brišu se Član 6 i Član 7.

Korisnici

Član 8

Član 8 postaje Član 6 i glasi:

Korisnici u smislu ovog zakona smatraju se lica koja relevantne strategije za socijalno uključivanje, socijalnu zaštitu i zapošljavanje određuju kao ugružene kategorije, a koje su precizirane kroz aktuelne jednogodišnje i/ili dvogodišnje akcione planove.

Uvodi se Član 7. i glasi:

Korisnikom se smatra lice najduže u periodu od 36 meseca od dana zasnivanja radnog odnosa u socijalnom preduzeću.

Uslovi za obavljanje delatnosti socijalnog preduzetništva

Član 10.

Član se menja da glasi:

Uslovi za socijalna preduzeća za radnu integraciju da koriste podsticajne mere

Član 9

Član 12.

Brisati navedeni član.

Upravljanje i odlučivanje

Član 13.

Brisati navedeni član.

Skupština

Član 14.

Brisati navedeni član

Pravo glasa i imovinska prava

Član 15.

Brisati navedeni član

Član 16.

Brisati navedeni Član.

Obaveze socijalnog privrednog društva, odnosno socijalnog preduzetnika

Član 20.

Socijalno privredno društvo, odnosno socijalni preduzetnik ima obavezu da:

1) koristi oznaku „socijalno privredno društvo”, odnosno „socijalni preduzetnik” u poslovnom imenu;

Brisati navedeni stav

3) 70% ostvarene dobiti, odnosno prihoda uloži u poboljšanje uslova rada, unapređenje proizvodnih programa, uvođenje standarda, poboljšanje kvaliteta proizvoda i pruženih usluga, u poslovanje socijalnog privrednog društva, odnosno socijalnog preduzetnika ili u stručno osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih i radno angažovanih u cilju održanja zaposlenja u socijalnomprivrednom društvu, odnosno kod socijalnog preduzetnika prema realizaciji plana;

preformulisati: do 50% ostvarene godišnje dobiti uloži u poboljšanje uslova rada, unapređenje proizvodnih programa, uvođenje standarda, poboljšanje kvaliteta i obima proizvoda i pruženih usluga, promociju prakse ili u rešavanje drugih problema u zajednici.

3. Obrazloženje predloga za unapređenje teksta Nacrta zakona o socijalnom preduzetništvu

Pozivamo Vladu Srbije i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da u procesu javne rasprave preimenuju i unaprede postojeći nacrt zakona kako bi njegov naziv bio u potpunoj saglasnosti sa materijom koju reguliše. Smatramo da bi bilo svrsishodno da umesto “Zakona o socijalnom preduzetništvu” budući zakon bude nazvan “Zakon o socijalnim preduzećima za radnu integraciju”. Na taj način bi bila omogućena zakonska i institucionalna podrška ranjivim grupama da uđu na tržište rada. 

Socijalna preduzeća su privatne inicijative, koje društvene probleme rešavaju na tržišni način. Suprotno aktuelnoj praksi u Evropskoj uniji i dosadašnjoj praksi u Srbiji, predloženi tekst budućeg zakona omogućava da socijalna preduzeća osnivaju lokalne samouprave i pokrajine, čime se direktno zadire u prirodu socijalnog preduzetništva. 

Smatramo da je važno da zakon ne propisuje posebnu statusnu formu, već da propisuje uslove pod kojima postojeće pravne forme mogu sebe identifikovati sa socijalnim preduzećima za radnu integraciju. Ovo je posebno važno jer, postojeća socijalna preduzeća u Srbiji, koja posluju u formi i udruženja, fondacija, zadruga, d.o.o, preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom i razvojnih agencija, socijalna preduzeća zapošljavaju skoro 10.000 ljudi, od kojih veliki broj dolazi iz socijalno ugroženih kategorija stanovništva.