Nakon dostavljanja nacrta Zakona o socijalnom preduzetništvu kao predloga civilnog društva, Radnoj grupi ministarstva nadležnog za ovaj zakon, čeka se povratna informacija od članova radne grupe.
Koalicija za razvoj solidarne ekonomije insistira na mogućnosti da što širi krug zainteresovanih strana učestvuje u daljem unapređenju teksta, te da osim adekvatnosti sadržaja samog zakona za sektor socijalnih preduzeća i sam proces do konačnog usvajanja bude po demokratskim standardima: inkluzivan, transparentan i participativan.
Proces izrade nacrta Zakona i mera podrške inicirala je i povela Koalicija za razvoj solidarne ekonomije. U izradi teksta Nacrta učestvovali su i predstavnici Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), Građanskih inicijativa, Evrokontakta iz Kruševca, Grupe 484 i drugi zainteresovani predstavnici civilnog sektora, a uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju u Srbiji (GIZ).
Na nacrtu Zakona o socijalnom preduzetništvu radili su predstavnici organizacija koje imaju više od 10 godina iskustva u praćenju razvoja sektora, pružanju podrške razvoju, zagovaranju adekvatnog pravnog prepoznavanja i zalaganju za razvoj celokupnog ekosistema za razvoj socijalnog preduzetništva. Nacrt Zakona može se preuzeti ovde.
Sam predlog Nacrta zakona ne predviđa podsticaje, već upućuje na to da je nakon donošenja zakona potrebno doneti program mera podrške. Nacrtom zakona se zbog toga široko definišu različiti nivoi socijalnog preduzetništva u odnosu na moguće korisnike i oblasti delovanja od posebnog značaja za društvo, a ostavlja se da se Programom, odnosno dokumentima javnih politika, planiraju konkretne podsticajne mere, u skladu uslovima koji će se bliže uređivati samim Programom i pravilima u odnosu konkretne podsticaje.
Stav Koalicije je da je potrebno da se pre svega krene od promocije toga šta je socijalno preduzetništvo među institucijama, privredom, javnošću, da se rade edukacije javnih službenika, kako bi se mogli upoznati sa ovom praksom i davati prave savete socijalnim preduzećima, ali i kvalifikovano učestvovati u kreiranju i sprovođenju politika koje se odnose na ovu oblast. Smatramo da je od suštinske važnosti raditi sa predstavnicima lokalnih samouprava, jer su opštine prvi nivo delovanja socijlanih preduzeće, mesta gde socijalna preduzeća identifikuju probleme i nastoje ih rešiti, kako bi okruženje u kome deluju i žive bilo prosperitetnije. Predložemo i razvoj mentorske podrške socijalnim preduzećima, senzibilizaciju privrede, za saradnju sa socijalnim preduzećima, ali i dalji razvoj društvene odgovornosti. Konačno, razvoj finansijskih instrumenata, od podrške startap preduzećima, do onih kojima je potrebno skaliranje je izuzetno važno kako bi se sektor i širio i stabilnije i održivije razvijao. Na promociji mera ćemo kao Koalicija raditi tokom predstojeće godine. Osim toga, važno je otvoriti polje javnih nabavki, kroz održive/socijalne javne nabavke kako bi se država prva javila kao promoter promocije razvoja na temeljima odgovornog i održivog razvoja, gde ključnu ulogu imaju socijalna preduzeća i druge organizacije solidarne/socijalne ekonomije.
U nastavku se nalaze okviri za razvoj podrške i sažeci mera podrške za razvoj socijalnog preduzetništva kreiran pre svega, imajući u vidu potrebu kreiranja institucionalne podrške na različitim nivoima. Predočene okvire za kreiranje podrške razvoju mogu koristiti i drugi akteri zajednice za kreiranje podrške razvoju socijalnog preduzetništva.
Okviri za razvoj socijalnog preduzetništva sa spiskom mera podrške za razvoj i primerima, nastali su kao rezultat pregleda uporedne prakse u kreiranju podsticajnih mera u EU, regionu i Srbiji. Dalji rad na merama podrške podrazumeva uključivanje i drugih aktera zajednice socijalnog preduzetništva: socijalna preduzeća, organizacija civilnog društva koje se bave ovom temom i drugih zainteresovanih strana.
- Promocija socijalnog preduzetništva:
1.a. Programi obrazovanja/edukacije;
1.b. Podizanje vidljivosti SP.
- Izgradnja adekvatnog pravnog, regulatornog i fiskalnog okvira:
2.a. Donošenje Zakona o socijalnom preduzetništvu;
2.b. Fiskalne olakšice za SP;
2.c. Rad sa lokalnim samoupravama;
2.d. Socijalne javne nabavke.
- Obezbeđivanje održivog finansiranja:
3.a. Finansijski instrumenti (grantovi);
3.b. Garancije i match-funding.
3.c. Patient capital za finansiranje – kombinovana sredstva.
- Podsticanje razvoja kapaciteta i strukturne podrške:
4.a. Podrška postojećim zaokruženim programima podrške;
4.b. Direktna podrška SP za razvoj kapaciteta;
4.c. Podrška razvoju i uspostavljanju SP, nakon usvajanja Zakona o SP;
- Izgradnja kapaciteta institucija vlasti za pružanje podrške razvoju socijalnog preduzetništva;
- Podrška daljim instraživanjima u oblasti socijalnog preduzetništva.
Sažetak mera podrške sa primerima iz Evropske unije i okruženja možete pregledati ovde .
Aktivnosti Koalicije za razvoj solidarne ekonomije sprovode se u kooperaciji sa Fondacijom Hajnrih Bel – predstavništvo Beograd.
