Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Savet za socijalno preduzetništvo su organizovali Donatorsku konferenciju posvećenu afirmaciji socijalnog preduzetništva u Srbiji. Današnjem događaju u Palati Srbije je prisustvovao veliki broj predstavnika ambasada, razvojnih agencija, banaka, udruženja i istaknutih socijalnih preduzetnika.
Konferenciju je otvorila prof. dr Darija Kisić, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i predsednica Saveta za socijalno preduzetništvo istakavši da smo svakodnevno svedoci značaja solidarnosti i da su socijalna ekonomija i socijalni način privređivanja kategorije od opšteg društvenog interesa. Nedavnim usvajanjem Zakona o socijalnom preduzetništvu je prepoznat značaj sektora socijalnog preduzetništva i njegov potencijal za dalji napredak društva u celini. Stvoren je pravni okvir i sada je potrebno dalje snaženje socijalnog preduzetništva i svih aktera u ovoj oblasti.
„Socijalno preduzetništvo je zarazna priča”, naglasio je Miodrag Nedeljković, osnivač Agro Irisa, izrazivši nadu da će se svi prisutni zaraziti budući da je zaista dobar osećaj kada nekome pomognete. Naveo je primer Agro Irisa koji je u mačvanskim opštinama okupio 22 mala poljoprivredna proizvođača i uspeo da uz pomoć mobilne sušare za voće uđe u preko 150 prodavnica zdrave hrane i dva prodajna lanca. „Danas oni imaju između 70 do 100 posto većeg prihoda nego ranije. Samostalno to nisu mogli da urade“, istakao je Nedeljković. Međutim, i pored uspeha Agro Iris ima izazove jer postoje okolnosti na koje ne mogu da utiču što ide u prilog potrebi za dodatnim merama radi stvaranja podsticajnog ambijenta za razvoj socijalnog preduzetništva.
Program razvoja socijalnog preduzetništva, kao strateški dokument, treba da doprinese stvaranju povoljnog okruženja. Đorđe Vukotić, član Saveta za socijalno preduzetništvo, je naglasio da budući program treba da ima tri važne grupe mera: mere za stvaranje normativno-institucionalnog okvira, zatim, mere podsticaja kojima bi se preko javnih i donatorskih sredstava podstaklo socijalno preduzetništvo. Konačno, poslednju grupu obuhvataju mere afirmacije sektora, u vidu kampanja namenjenih informisanju svih preduzetnika, državne uprave i lokalna samouprave i samih građana.
Pored strateškog, legislativnog i inistitucionalnog okvira bilo je reči i o drugim važnim aspektima za razvoj socijalnog preduzetništva. Članica Saveta, Violeta Jovanović, je ukazala na socijalne javne nabavke kao važan instrument za podsticaj socijalnog preduzetništva navodeći Poljsku kao dobar primer. Govoreći o finansijskim instrumentima, Neven Marinović, takođe član Saveta, je naglasio njihovu specifičnost kada je u pitanju socijalno preduzetništvo. „Izazov je što kod socijalnih preduzeća cilj nije samo maksimizacija profita, već i društveni uticaj. Problem nije u nedostatku instrumenata finansiranja, već prilagođenih izvora finansiranja koja ne bi ugrozila misije socijalnih preduzeća. Neophodno je prilagoditi instrumente, ali i dovesti nove investitore”, smatra Marinović.
On je naveo da u Evropi postoje tzv. impakt fondovi i da je u Srbiji pokrenut Smart Impact Fond po ugledu na njih. Podvukao je da su investitоri iz EU slabo zainteresovani za ovaj region i da je potrebno poraditi na tome. Kada je u pitanju korporativni sektor, ovde je slika nešto bolja u poslednje vreme jer mnoge koorporacije uključuju socijalna preduzeća u svoje lance snabdevanja doprinoseći istovremeno ostvarenju svojih etičkih standarda i Ciljeva održivog razvoja. Predstavnik ERSTE banke, Vladan Jovanović, je naveo da su edukacija i mentorisanje važne karike za razvoj socijalnih preduzeća. U okviru ove banke postoji odeljenje socijalnog bankarstva za podršku početnicima u preduzetništvu, socijalnim preduzećima i udruženjima. Upravo kroz edukaciju, finansiranje i mentorsku podršku podržano je oko 500 klijenata počevši od 2017. godine.
Konferencija je završena mini-sajmom socijalnog preduzetništva.
