Socijalno preduzetništvo predstavlja multisektorsku temu koja može osigurati dugoročno rešavanje niza društvenih problema u lokalnim zajednicama. Konsultativni sastanak, koji je održan 19. oktobra, 2022 godine u gradu Čačku, upravo je imao za cilj da predstavnici lokalnih institucija, civilnog sektora i medija razmene informacije o potrebnim merama podrške razvoju socijalnog preduzetništva u ovom gradu.
Zakon o socijalnom preduzetništvu je usvojen početkom 2022. godine nakon decenije intenzivnog rada sa donosiocima odluka. Međutim, postojanje zakona ne garantuje njegovu primenu, odnosno unapređenje okruženja za delovanje socijalnih preduzeća i poboljšanje položaja njihovih korisnika. Zato je od izuzetne važnosti da se u ovaj proces uključe građani i, uzmajući u obzir potrebe lokalnih zajednica, iznesu svoje stavove i potrebe.
’’Tema socijalnog preduzetnišva ima upravo ljudsku dimenziju i zato slušamo ljude i njihove potrebe. Formiramo bazu socijalnih preduzeća da bi se videlo i koliko ih za sada postoji, kako funkcionišu, da se vidi raznolikost u idejama i realizaciji, a ujedno promovišemo treći sektor ekonomije.’’
Zorana Milovanović, projektna menadžerka, Evropski pokret/Koalicija za razvoj solidarne ekonomije
Ovom sastanku su prisustvovali predstavnici lokalnih institucija, organizacija civilnog društva i medija. Nažalost, sastanku nisu prisustvovali predstavnici Gradske uprave zaduženi za lokalni ekonomski razvoj. Na početku sastanka Aleksandar Bogdanović, projektni menadžer Koalicije za razvoj solidarne ekonomije, je predstavio cilj projekta „Jačanje ekosistema socijalnog preduzetništva“ i istakao da je ”veoma važno da je socijalno preduzetništvo ušlo u sistem i da su tek sada mogući bitni pomaci u daljoj implementaciji. Prema njegovim rečima, Savet za razvoj socijalnog preduzetništva priprema Program razvoja ovog sektora koji bi trebalo da bude usvojen do kraja godine i predstavljaće osnov za primenu Zakona o socijalnom preduzetništvu.”
Kako bi se razgovor vodio argumentovano i sa realnim pokazateljima, predstavljeni su ključni podaci iz dokumenta ’’Mapiranje lokalnih politika koje uređuju oblast socijalnog preduzetništva u gradu Čačku’’ koji je pripremio istraživački tim Centra za monitoring i aktivizam. U ovom dokumentu je predstavljeno privredno i socijalno okruženje u ovom gradu i analizirano pet strateških lokalnih dokumenta. Zaključak je da se ni u jednom lokalnom pravnom aktu ne uređuje oblast socijalnog preduzetništva i da bi u narednom periodu trebalo, kroz multisektorsku saradnju, pokrenuti zagovaračke procese, inicijative i druge oblike pritisaka na donosioce odluka kako bi socijalno preduzetništvo bilo prepoznato kao treći stub ekonomije i podrška u zapošljavanju, pre svega, teško zapošljvih kategorija stanovništva.
Ključna zapažanja i stavovi učesnika
’’Socijalno preduzetništvo može da se organizuje u svim pravnim formama što Privrednoj komori omogućava da pomogne u samom razvoju socijalnog preduzeća. Kao osnovnu ulogu Privredna komora vidi u promociji socijalnog preduzetništva i upoznavanju drugih privrednih subjekata sa socijalnim preduzetništvom. Insistiramo na transparentnosti jer na taj način možemo dopreti do većeg broja ljudi. Privrednicima još uvek nije jasno šta socijano preduzetništvo podrazumeva, koji su benefiti, koja prava i olakšice. Pojedini privrednici grada Čačka su tražili određene benefite za one privredne subjekte koji su uspostavili saradnju sa socijalnim preduzećima. U ovom procesu je veoma važna i solidarnost i podrška socijalnim preduzećima da budu održiva.“
Gorana Tanasković, rukovoditeljka Regionalne privredne komore – OJ Čačak i direktorka udruženja poslovnih žena ’’Nadežda Petrović“
’’Veliki problem je povezivanje sa drugim zakonskim rešenjima jer je predug period dok se sve usaglasi, pogotovu što postoje Uredbe koje se koriste duži niz godina a čija je zvanična primena istekla. Strategija održivog razvoja Čačka je doneta 2011. godine i još uvek se radi po njoj, a nova nam je neophodna. Imam utisak da još uvek ni država nije prihvatila ovaj Zakon jer nisu uvedene socijalne javne nabavke, a Zakon o javnim nabavkama je samo pre dve godine izmenjen i dopunjen. To znači da bi se odmah moralo raditi i na izmeni ovog Zakona, na primer. Postoji mnogo činilaca koji se moraju uključiti, pogotovo u ovim nestabilnim vremena, jer je neophodno što pre obučiti ljude da počnu da rade na ovaj, solidaran način.“
Goran Javorac, sociolog, Centar za socijalni rad Čačak
’’Udruženje distrofičara moravičkog okruga 1. septembra 2022. godine podnelo je Inicijativu da se u budžetu grada Čačka predvide sredstva za razvoj socijalnog preduzetništva u našem gradu. Očekujemo podršku i drugih organizacija za ovu inicijativu. Nadamo se da će lokalni čelnici našu incijativu uvažiti i da će grad Čačak biti pionir u razvoju inovativnih ideja i primeni zakonskih rešenja, kao što je nekada bio.’’
Mirjana Stanojević, predsednica Udruženja distrofičara moravičkog okruga
’’Po prethodnom popisu, u Čačku ima oko 620 Roma, a samo 54-oro je zaposleno i primaju zarade. Kažu da u Čačku pada broj nezaposlenih, kod nas je obrnuto, raste taj broj. Trenutno na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje ima 14 nezaposlenih Roma sa srednjom stručnom spremom. Veliki je problem što nemamo dovoljno obrazovanih Roma da mogu sami da vode i razviju preduzeće, a drugo što nas brine je tržište za plasiranje robe. Treći problem, a ujedno najveći je strah od neuspeha. Jer ako preduzeće ne dobije tržišnu utakmicu, ta lica ne mogu da se vrate na evidenciju Centara za socijani rad i gube socijalnu pomoć. Samim tim Romi odustaju.“
Miroslav Mitrović, koordinator za romska pitanja grada Čačka
’’Žene od 45 + godina, po svim istraživanjim, su diskrimisane (po polu i po starosti) i upravo zato su prepoznate kao teže zapošljiva kategorija. Najbitniji podatak iz istraživanja koje smo sproveli je da je na pitanje gde bi se najradije zaposlile čak 47 odsto žena je odgovorilo da bi se opredelilo za samozapošljavanje ili udruživanje sa drugim ženama. Upravo je ovaj Zakon o socijalnom preduzetništvu najveća šansa da se žene 45+ osmele da pokrenu posao, ali pored startne podrške potrebna im je i mentorska podrška koja mora biti dugotrajnija.’’
Ljiljana Petrović, predsednica Udruženja ’’Laris’’
„Primeri dobre prakse su osnov za promociju i podsticanje socijalnog preduzetništva, ali nažalost ovih tema nema dovoljno u medijima. Istakla bih primer socijalnih preduzeća iz Vojvodine koji su mala gazdinstva uvezana u veću zadrugu. Oni zarađuju za sebe ali zapošljavaju i teško zapošljive kategorije, kod njih nema marginalizovanih grupa, nema diskriminacije i to su primeri na koje bi se treblo ugledati. Mislim da kroz primere dobre prakse građanima možemo približiti koncept socijalnog preduzetništva“
Milena Maslaćević, glavna i odgovorna urednica www.epicentarpress.rs
’’Čačanski glas sprovodi projekat „Socijalno preduzetništvo – šansa ili neizvesnost“ i trenutno to zaista i jeste – i velika šansa i velika neizvesnost. Još uvek je previše nepoznanica za sve nas, a samim tim i za građane. Pozitivni primeri i njihova iskustva daju snagu ljudima i to treba da koristimo. Borba na tržištu je često nepravdena i nemilosrdna, ali uz jasnu podršku solidarna preduzeća bi se mogla izboriti i razvijati.“
Vesna Trtović, novinarka nedeljnika ’’Čačanski glas’’ www.caglas.rs
„ CEMA upravo sprovodi anketu ’’Socijalno preduzetništvo – treći stub ekonomije’’ i, prema preliminarnim rezultatima, građani nisu dovoljno upoznati sa ovim konceptom. Podaci nam pokuzuju da bi čak 69,8 % anketiranih pokrenulo sopstveni posao uz određene olakšice, a 92 % njih bi podržali biznis model koji pored lične dobiti doprinosi i pozitivnim promenama u lokalnoj zajednici. Osnov imamo, ljudi su zainteresovani, na nama je da ih informišemo i da pružimo dalju podršku.“
Dragana Krnetić, glavna i odgovorna urednica www.cemaforum.rs
’’U Srbiji je socijalna pravda na životnim marginama. Dok sa pojedinih medija svakodnevno slušamo priče o blagostanju, u realnom životu svakodnevno vidimo drugačiju sliku. Aktuelna situacija u svetu ne donosi mnogo nade za ekonomsku stabilnost građana. Zato je veoma važno da se promovišu novi biznis modeli koji bi, pre svega, doprineli ekonomskom osnaživanju teško zapošljivih kategorija. Verujem da samo zajedno i solidarno možemo u tome uspeti. Danas smo napravili jedan korak ka tom cilju.’’
Svetlana Kojanović, direktorka Centra za monitoring i aktivizam – CEMA
Zaključci sa konsultativnog sastanka
Učesnici ovog događaja su doneli tri ključna zaključka:
- Informisanje i edukacija – neophodno je odmah krenuti sa informisanjem javnosti i edukacijom građana, posebno onih koji su zainteresovani za osnivanje socijalnih presuzeća;
- Kontakt tačke – identifikovati institucije i osobe na lokalnom nivou koje bi mogle biti podrška građanima u osnivanju ili razvoju socijalnog preduzetništva;
- Zagovarački procesi i inicijative – kroz multisektorsku saradnju pokrenuti zagovaračke procese, inicijative i druge oblike pritisaka na donosioce odluka kako bi socijalno preduzetništvo bilo prepoznato kao treći stub ekonomije i podrška u zapošljavanju, pre svega, teško zapošljvih kategorija stanovništva. To, pre svega, podrazumeva izmenu, dopunu ili donošenje novih pravnih akata koja uređuju ovu oblast, institucionalno obezbeđuju različite vrste podsticaja i dr.
Događaj je organizovan u okviru projekta Jačanje ekosistema socijalnog preduzetništva. Ovaj projekat je dobio podršku projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u članku je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.
Izvor: Cemaforum.rs
