Dina Rakin o socijalnom preduzetništvu za Original magazin: Socijalnim preduzećima su ljudi važniji od profita

O društvenom, tj. socijalnom preduzetništvu za Original magazin je govorila Dina Rakin ispred Koalicije za razvoj solidarne ekonomija, koja smatra da se ovakva preduzeća sve više shvataju kao glavni akteri održivog razvoja.
Koalicija za razvoj solidarne ekonomije

Dina Rakin ima bogato iskustvo u podršci i saradnji sa lokalnim inicijativama, lokalnim opštinama i marginalizovanim grupama i radi na izgradnji kapaciteta nacionalnih i lokalnih institucija i predstavnika socijalnih preduzeća, a u Evropskom pokretu u Srbiji angažovana je sedam godina i trenutno je na poziciji zamenice generalne sekretarke. Na samom početku odgovara na pitanje – zašto je društveno preduzetništvo važno?

“Društvena preduzeća se sve više shvataju kao glavni akteri održivog razvoja, izazivajući dosadašnji klasični pristup ekonomskom rastu koji brine samo o profitu, a ne o resursima i zalozima za budućnost.

Danas nije moguće dugoročno poslovati ne uzimajući u obzir posledice koje naš rad ima na celokupno okruženje. Socijalna preduzeća su prva preduzeća koja su u polju ekonomije, i to socijalne ekonomije u prvi plan stavili ljude i planetu, a potom profit”, objašnjava Dina Rakin, i dodaje da sve više govorimo o društvenoj odgovornosti kompanija čija je logika obrnuta od socijalnih preduzeća: prvo je profit, a sad se sve više misli o posledicama poslovanja.

“Kada posmatrate kompanije koje se bave energentima, njihov CSR je uvek ka životnoj sredini, dakle nastoje da uklone negativni uticaj njihovog delovanja na okruženje.

Društvena preduzeća prvo brinu o okruženju i resursima, a potom o profitu. Njima je maksimizacija profita sredstvo da bi ostvarila cilj: da reše određeni problem u zajednici (socijalno isključenost, nedostupne usluge u zajednici, zagađenje, nezaposlenost), da podstaknu održiv lokalni razvoj uz brižljivo korišćenje lokalnih resursa, a to rade tako što svoje proizvode i usluge najvišeg kvaliteta prodaju na tržištu.

Sav višak dobiti investiraju u veći obuhvat ciljne grupe svojim programima, unapređenjem proizvodnih i radnih procesa, kako bi bili u skladu sa najvišim ekološkim i radnim standardima, pravima radnika i tome slično.

Iz tog razloga pričamo o socijalnom preduzetništvu, pre svega kao o važnom privrednom subjektu koji promoviše novu paradigma razvoja, a potom i važnom instrumentu socijalnog uključivanja i socijalne kohezije.”

U Srbiji inače postoji oko 500 društvenih preduzeća, a ona posluju u formi udruženja, zadruga, fondacija, d.o.o i preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju.

Šta to tačno znači i kakvo je pravo stanje stvari kada je u pitanju socijalno preduzetništvo u Srbiji?

– Uopšteno, ovaj sektor mobiliše mali broj radno sposobnog stanovništva, a evo kako se to objašnjava: Bruto domaći proizvod (BDP) koji su ostvarili je 6.819,2 miliona dinara, što je činilo 0,2% BDP Republike Srbija 2012. godine.

Ekonomski uticaj ovih preduzeća je slab ne samo u odnosu na druge sektore u Srbiji već i u poređenju sa doprinosom koji ova preduzeća imaju u evropskim državama. Doprinos socijalne ekonomije u ukupnom BDP EU je oko 11%.

U sektoru društvenih preduzeća bilo je zaposleno 10.326 lica, što je činilo 0,6% ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, što znači da ovaj sektor mobiliše mali broj radno sposobnog stanovništva u poređenju sa 6,5% radne snage u EU. Pored lica koja su plažena za svoj rad, sektor društvenih preduzeća angažovao je 23.836 volontera.

Iz prethodnog se može videti da su uslovi za razvoj društvenih preduzeća poprilično nepovoljni, što je posledica niza faktora. Prvo, naša celokupna privreda je slaba, uslovi za razvoj malih i srednjih preduzeća oštri su i strogi, a sama socijalna preduzeća su nova i fluidna forma poslovanja za čije etabliranje je potrebno vreme.

Važan aspekt našeg političkog sistema, i sistema socijalne politike je da je bio državni, što teško stvara poverenje prema novi pružaocima socijalnih (i bilo kojih drugih) usluga. Koncept zadruga je kompromitovan prethodnim sistemom.

Dakle, šta je potrebno sistemski menjati?

– Ono što je važno danas, nakon više od 10 godina od kada sistemski pokušavamo podstaći razvoj sektora, jeste da je niz socijalnih preduzeća u Srbiji opstao, rastao i dalje se razvijao. To znači da s jedne strane su bili potrebni, a drugo, da su posao dobro radili.

Kada govorimo o kvalitetnu društvenih preduzeća, postoji niz vrlo važnih faktora koji podstiču njihov razvoj:

  • fokus na zajednicu i na njene probleme tera ih da na probleme odgovaraju direktno i na taj način razvijaju dobre odnose i poverenje u zajednici;
  • neminovan partner su im lokalne institucije i kao takve su se nalazile ili na poziciji saveznika, pa su posebno pomogle rešavanje nekog problema (davale su prostor, raspisivale su transparentne javne nabavke, upućivali su ljude ka socijalnim preduzećima, upućivali su privrednike na saradnju sa socijalnim preduzećima);
  • korporativni/profitni sektor je izuzetno važan partner socijalnim preduzećima za razvoj njihove proizvodnje i usluga i samim tim za zajednički razvoj lokalne sredine
  • udruženja i civilni sektor su izuzetno pomogli promociju socijalnog preduzetništva.
Maksimizacija profita je sredstvo da se ostvari cilj: reši problem u zajednici, podstakne održiv lokalni razvoj uz brižljivo korišćenje lokalnih resursa…

Međutim, izuzetno je važno ovaj potencijal dodatno iskoristiti, kaže Rakin.

“Izuzetno je važno nastaviti promociju doprinosa socijalnih preduzeća celokupnom razvoju lokalnih zajednica, pre svega prema nacionalnim institucijama, kako bi se ekosistem, zakoni i institucije više stavile u funkciju njegovog razvoja.

Zakoni, iako nisu restriktivni, nisu ni podsticajni. Izuzetno je važno da se u pravnom i strateškom okviru prepozna osobena priroda socijalnih preduzeća da bi se prema njima usmerile konkretni instrumenti za razvoj: od budžetskih sredstava do upodobljavanja poreskog sistema, javnih nabavki i svih drugih relevantnih politika ka socijalnim preduzećima.

Mi kao civilno društvo smo ponudili predlog zakona o socijalnom preduzetništvu u kome prepoznajemo aktuelnu praksu i dodeljujemo im poseban status.

Zakon je poslat na radnu grupu Ministarstva rada i čekamo komentare da bismo videli da li će ići dalje u proceduru koja bi vodila njegovom usvajanju. Tekst zakona je dostupan na stranici Koalicije za razvoj solidarne ekonomije i otvoren je za doprinos svih zainteresovanih strana kako bi se dobio što kvalitetniji tekst.

Uz zakon smo predložili i mere podrške, od promocije, preko edukacije do finansijske podrške socijalnim preduzećima u različitim fazama razvoja. Verujemo da ovakav pristup koji predlažemo, koji je u velikoj meri naišao na odobravanje i institucija, može podstaći razvoj i sektora, a time i celokupni razvoja društva”, zaključuje Dina Rakin iz Koalicije za razvoj solidarne ekonomije.

Pozitivni primeri

– Društvena preduzeća koja posebno izdvajam su: Caritas Šabac, Naša kuća, LiceUlice, Kafe 16. Razlozi su pre svega zbog kvaliteta i održivosti usluga koje nude, proizvoda koji su jedinstveni i zbog toga što svojim aktivnostima obuhvataju građane za koje maltene niko nikad ne bi ni čuo ni video. Reč je o osobama koje imaju mentalne poteškoće, te o deci ulice i drugima – smatra naša sagovornica, a više o jednom od njih pročitajte u novom broju magazina Original, koji je u prodaji na svim kioscima.

 

Intervju preuzet sa sajta Original magazina.

Autorka: Maša Milojković
Foto: Evropski pokret u Srbiji

Dina Rakin o socijalnom preduzetništvu za Original magazin: Socijalnim preduzećima su ljudi važniji od profita Dalje

Osnovano Udruženje Koalicija za razvoj solidarne ekonomije

Nakon punih 10 godina zalaganja za promovisanje i razvoj socijalnog preduzetništva i solidarne ekonomije u Srbiji, četiri organizacije civilnog društva koje čine Koaliciju: Evropski pokret u SrbijiSmart Kolektiv, Inicijativa za razvoj i saradnjuTrag fondacija su zajednički donele odluku o registrovanju KoRSE kao Udruženja.

Koalicija za razvoj solidarne ekonomije zvanično je osnovana kao nevladino i neprofitno udruženje 31. decembra 2019. godine.

Organizacije su ovom odlukom podržale i podstakle unapređenje rada i povećanje efikasnosti KoRSE, a u skladu sa Strategijom razvoja KoRSE 2018 – 2020 i pratećim Akcionim planom. Perspektiva razvoja KoRSE ogleda se u bržem i adekvatnijem reagovanju i podsticanju razvoja aktera socijalne/solidarne ekonomije u Srbiji, celokupnog ekosistema socijalnog preduzetništva i mogućnosti za saradnju na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou.

KoRSE je do sada okupljala organizacije civilnog društva koje su aktivne na polju socijalnog preduzetništva i solidarne ekonomije u Srbiji, u cilju njihovog povezivanja i zajedničkog rada na razvoju ovog polja kroz udružene istraživačke, strateške, edukativne, praktično-podsticajne, promotivne i druge aktivnosti. Udruženje „Koalicija za razvoj solidarne ekonomije“ osniva se kao kao nevladino i neprofitno udruženje, koje radi na uspostavljanju društva koje se razvija održivo, oslonjeno na solidarnu ekonomiju, koja omogućava i podstiče ekonomsku, društvenu i političku uključenost građana i građanki.

Cilj osnivanja Udruženja KoRSE predstavlja: promocija, razvoj i uanpređenje solidarne/socijalne ekonomije i socijalnog preduzetništva, civilnog društva i društveno odgovornog ponašanja i poslovanja.

Glavne aktivnosti Udruženja KoRSE i dalje će biti usmerene u tri pravca: informisanje, zagovaranje i podizanje kapaciteta socijalnog preduzetništva i solidarne ekonomije u Srbiji.

U narednom periodu Udruženje KoRSE će rad fokusirati na dalje zagovaranje usvajanja adekvatnog zakodnodavnog okvira za razvoj socijalnog preudzetništva u Srbiji, promociju socijalnog preduzetništva i solidarne ekonomije u Srbiji i izgradnju celokupnog ekostistema za njegov dalji razvoj.

Više o dosadašnjem radu Koalicije za razvoj solidarne ekonomije nalazi se u Info paketu.

KoRSE je moguće kontaktirati putem e-mail-a: info@solidarnaekonomija.rs .

Osnovano Udruženje Koalicija za razvoj solidarne ekonomije Dalje

ODLUKA O OSNIVANJU UDRUŽENJA KOALICIJE ZA RAZVOJ SOLIDARNE EKONOMIJE

U sredu 18. decembra 2019. godine na sednici Osnivačke skupštine Koalicije za razvoj solidarne ekonomije ozvaničena je odluka o osnivanju udruženja Koalicija za razvoj solidarne ekonomije (Udruženja KoRSE). Nakon punih 10 godina zalaganja za promovisanje i razvoj socijalnog preduzetništva i solidarne ekonomije u Srbiji, četiri organizacije civilnog društva koje čine Koaliciju: Evropski pokret u Srbiji, Smart Kolektiv, Inicijativa za razvoj i saradnju i Trag fondacija su zajednički donele odluku o registrovanju KoRSE kao Udruženja.

Organizacije su ovom odlukom podržale i podstakle unapređenje rada i povećanje efikasnosti KoRSE, a u skladu sa Strategijom razvoja KoRSE 2018 – 2020 i pratećim Akcionim planom. Perspektiva razvoja KoRSE ogleda se u bržem i adekvatnijem reagovanju i podsticanju razvoja aktera socijalne/solidarne ekonomije u Srbiji, celokupnog ekosistema socijalnog preduzetništva i mogućnosti za saradnju na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou.

KoRSE je do sada okupljala organizacije civilnog društva koje su aktivne na polju socijalnog preduzetništva i solidarne ekonomije u Srbiji, u cilju njihovog povezivanja i zajedničkog rada na razvoju ovog polja kroz udružene istraživačke, strateške, edukativne, praktično-podsticajne, promotivne i druge aktivnosti. Udruženje „Koalicija za razvoj solidarne ekonomije“ osniva se kao kao nevladino i neprofitno udruženje, koje radi na uspostavljanju društva koje se razvija održivo, oslonjeno na solidarnu ekonomiju, koja omogućava i podstiče ekonomsku, društvenu i političku uključenost građana i građanki.  Cilj osnivanja Udruženja KoRSE predstavlja: promocija, razvoj i uanpređenje solidarne/socijalne ekonomije i socijalnog preduzetništva, civilnog društva i društveno odgovornog ponašanja i poslovanja.

Glavne aktivnosti Udruženja KoRSE i dalje će biti usmerene u tri pravca: informisanje, zagovaranje i podizanje kapaciteta socijalnog preduzetništva i solidarne ekonomije u Srbiji.

Na Osnivačkoj skupštini jednoglasno je usvojena odluka o imenovanju Dine Rakin za pravnu zastupnicu Udruženja KoRSE.

U narednom periodu Udruženje KoRSE će rad fokusirati na dalje zagovaranje usvajanja adekvatnog zakodnodavnog okvira za razvoj socijalnog preudzetništva u Srbiji i promociju socijalnog preduzetništva i solidarne ekonomije u Srbiji.

Više o dosadašnjem radu Koalicije za razvoj solidarne ekonomije nalazi se u Info paketu.

KoRSE je moguće kontaktirati putem e-mail-a: info@solidarnaekonomija.rs .

IMG_20191221_220230_061

ODLUKA O OSNIVANJU UDRUŽENJA KOALICIJE ZA RAZVOJ SOLIDARNE EKONOMIJE Dalje

Inicijativa za donošenje politike za sektor socijalnog preduzetništva

Koalicija za razvoj solidarne ekonomije, Građanske inicijative i Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj i drugi dolepotpisani predstavnici sektora socijalnog preduzetništva uputili su Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja inicijativu da se nacrt Zakona o socijalnom preduzetništvu koje je izradilo civilno društvo uputi u dalju proceduru sa ciljem njegovog usvajanja i daljeg razvoja programa za razvoj sektora socijalnog preduzetništva.

Ističemo da smo tokom ove, 2019. godine, imali izuzetnu saradnju i otvoreni dijalog sa predstavnicima javnih institucija, pre svega sa resornim ministarstvom i kabinetom Predsednika Vlade. Verujemo da smo postigli konsenzus oko toga koliko je važno da zajednički, u saradnji javnih institucija, civilnog sektora i predstavnika socijalnih preduzeća pristupimo unapređenju okvira za razvoj socijalnog preduzetništva. Prateći i proces izrade ex-ante analize, koja je uputila na to da je sektor moguće regulisati i konceptom politike i zakonom, Radnoj grupi ministarstva za izradu ex-ante analize za sektor socijalnog preduzetništva podneli smo predlog zakona o socijalnom preduzetništvu na kome je radilo civilno društvo i zalažemo se da ovaj tekst ide u dalju proceduru i javnu raspravu. Uz nacrt zakona, izradili smo i predlog mera koje bi trebalo razviti i usvojiti, kako bi usvajanje zakona i njegova implementacija suštinski doprineli stvaranju povoljnih uslova za razvoj sektora. Na izradi navedenih dokumenata, sarađivali smo i sa Republičkim sekretarijatom za javnu politiku, Timom za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije i Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju u Srbiji (GIZ). 

Poslednji sastanak radne grupe održan je u avgustu 2019. godine i kako ulazimo u nov izborni ciklus, podnosimo inicijativu za usvajanje zakona o sektoru socijalnog preduzetništva koje je predložilo civilno društvo. U smislu konkretnih koraka, predlažemo da se sazove novi sastanak Radne grupe radi upućivanja nacrta u dalju proceduru, kao i da Vlada usvoji zaključak kojim prepoznaje značaj sektora socijalnog preduzetništva. 

Koalicija za razvoj solidarne ekonomije

Građanske inicijative 

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj

Evrokontakt Kruševac

Naša kuća

Centar za integraciju mladih – Kafe 16

Agro Iris

Caritas Šabac

Grupa 484

Inicijativa za donošenje politike za sektor socijalnog preduzetništva Dalje

ZA RAZVOJ SOCIJALNOG PREUDZETNIŠTVA POTREBNA PODRŠKA SVIH SEKTORA

U okviru javne diskusije: „Međusektorska saradnja za razvoj socijalnog preduzetništva“ održane u Supštini Grada Novog Sada u utorak 26. novembra 2019. godine izdvojena je glavna poruka da bez socijalnog preduzetništva ne možemo uspostaviti održivi razvoj. Za afirmaciju i razvoj socijalnog preduzetništva važna je međusektorska saradnja i doprinos svih činioca u društvu: civilnog društva, privrede, institucija obrazovanja i institucija javne uprave.

U javnoj diskusiji koja je organizovana od strane „Koalicija za razvoj solidarne ekonomije u saradnji sa Rersurs Centrom Građanskih inicijativa, učestvovali su Siniša Tešić, Klaster socijalnog preduzetništva Vojvodine, Pavle Počuć, Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam i Dina Rakin, Koalicija za razvoj solidarne ekonomije. Ispred Resurs Cetnra Gađanskih inicijativa obratila se Milica Antić.

Milica Antić ispred Resurs Centra Građanskih inicijativa istakla je da socijalno preduzetništvo čini važnu oblast za Resurs Centar, jer doprinosi ekonomskom razvoju uopšte i razvoju civilnog društva kome Resurs Centar teži.

Dina Rakin u ime Koalicije za razvoj solidarne ekonomije podsetila je na prirodu i karakter socijalnih preduzeća i koliko je važno praviti razliku između društveno odogvornog poslovanja i socijalnog preduzetništva. „I jedan i drugi segment privrede su od velikog značaja i potrebno je težiti međusobnoj saradnji, ali ipak imati na umu da je srž socijalnog preduzetništva briga o ljudima, planeti, zatim o profitu“.  Da bi privreda lakše prepoznala značaj socijalnog preduzetništva, važno je da država to uradi prva. Tekst nacrta Zakona o socijalnom preduzetništvu koje je predložilo civilno društvo predstavlja odraz prakse socijalnih preduzeća u Srbiji i značajan je upravo za afirmaciju celokupnog sektora. Predloženi nacrt ne donosi poreske olakšice sam po sebi, ali kreira okvire za uvođenje programa podrške na različitim nivoima uprave. Takođe, poseban akcenat je stavljena na dropinos koji lokalne samouprave mogu dati u afirmaciji i podršci razvoju socijalnog preduzetništva.

DSC03592

„Ponosni smo na tekst nacrta Zakona koji smo kreirali, jer iako nismo uveli olakšice, postavili smo temelje za kreiranje celokupnog program podrške. Ujedno smo nacrtom obezbedili afirmisanje celokupne prakse socijalnog preduzetništva koja postoji u Srbiji, kroz prepoznavanje najšireg spektra socijalnih preduzeća i osetljivih grupa korisnika. Takođe, važne su inicijative AP Vojvodine u podržavaju razvoja socijalnog preduzetništva, zbog primera dobre praske, a naročito zbog osnivanja Saveta za ravoj socijalnog preduzetništva u Vojvodini.“, istakla je Dina Rakin.

Pavle Počuč, ispred Sekretarijata za privredu i turizam AP Vojvodina ukazao je na dobru praksu AP Vojvodina u prepoznavaju značaja socijalnog preduzetništva, kroz osnivanje Saveta za razvoj socijalnog preduzetništva. Počuč je naveo da „je savet osnovan upravo iz razloga prepoznavanja potrebe da se stvori međusektorska saradnja, jer nijedan sektor sam za sebe ne može dati veći doprinos razvoju socijalnog preduzetništva. Dobra praksa u javnoj upravi počinje upravo tako što jedan od aktera podstiče druge državne aktere da daju svoj doprinos: Sekretarijat za privredu i turizam je kreirajući konkurse za sredstva za rane i razvoje faze socijalnih preduzeća, podstakao i druge sekretarijate da u svojim konkursima prioritiziraju značaj bavljenja teže zapošljivim kategorijama i drugim marginalizovanim grupama.

„Naročito je važna podrška države pri osnivanju socijalnih preduzeća, to je ono u čemu leži dobra praksa AP Vojvodine, jer se na primer, kroz konkurse za nabavku opreme i repromaterijala prioritiziraju inicijative ženskog preduzetništva. U 2019. godini izdvojeno je preko 200 miliona dinara za podsticanje socijalnog preduzetništva, kroz obezbeđivanje podrške u započinjanju poslovanja, na primer korz pokrivanje doprinosa.“, istakao je Pavle Počuč.

DSC03602

Siniša Tešić osvrnuo se na praksu Klastera socijalnog preduzetništva Vojvodine i istakao da privreda mora biti senzibilisana za socijalno preduzetništvo i da se značaj stavljanja ljudi ispred ili u ravan sa profitom mora prepoznati od strane privrede.  Tešić je takođe, istako da su problemi koje socijalna preduzeća rešavaju kroz svoje društvene misije, upravo problemi o kojima Srbija pregovara sa EU u procesu evrointegracija te da je važno da državne institucije prepoznaju i podrže razvoj socijalnih preduzeća „na vreme“.

DSC03610

„Potrebno je da privreda razume socijalno preduzetništvo kao segment privrede, jer svaki menadžer socijalnog preduzeća je bar duplo sposobniji, jer pored upravljanja ekonomskim aktivnostima, upravlja i aktivnostima koje dovode do rešavanja prepoznati društvnih problema.“, istakao je Siniša Tešić.

Podsticanje razvoja socijalnog preduzetništva u Srbiji zahteva saradnju različitih sektora i upućuje na brojne modele koji u tom pravcu mogu da se kreiraju. Dina Rakin je istakla je da je jedan od važnih i praktičnih načina uvođenje Socijalnih javnih nabavki, kao načina da država prepozna potencijal u povoljnosti saradnje sa socijalnim preduzećima, jer upravo to omogućava da i programi socijalne pomoći budu efikasniji i povoljniji.

Na kraju, učesnici diskusije zajedno su se usaglasili da je od velikog značaja i sektor obrazovanja koji treba da integriše edukativne programe o socijalnom preduzetništvu, jer je to način da i privreda, država i celokupno društvo bolje razumeju značaj i pruže veću podršku socijalnom preduzetništvu. Takođe, da socijalne inovacije treba da počivaju na efikasnom i unapređenom obrazovnom sistemu.

Glavni zaključak je da međusektorski dijalog služi za razmenu prakse, mišljenja i ideja i za prepoznavanje potencijala za saradnju koje treba iskoristiti u budućnosti.

Koalicija za razvoj solidarne ekonomije (KORSE) okuplja organizacije civilnog društva koje su aktivne na polju socijalnog preduzetništva i solidarne ekonomije u Srbiji, u cilju njihovog povezivanja i zajedničkog rada na razvoju ovog polja kroz udružene istraživačke, strateške, edukativne, praktično-podsticajne, promotivne i druge aktivnosti.

Aktivnosti Koalicije za razvoj solidarne ekonomije sprovode se uz podršku Fondacije „Hajnrih Bel“ u Srbiji.

 

 

ZA RAZVOJ SOCIJALNOG PREUDZETNIŠTVA POTREBNA PODRŠKA SVIH SEKTORA Dalje

Okviri za unapređenje mera podrške za razvoj socijalnog preduzetništva

Nakon dostavljanja nacrta Zakona o socijalnom preduzetništvu kao predloga civilnog društva, Radnoj grupi ministarstva nadležnog za ovaj zakon, čeka se povratna informacija od članova radne grupe.

Koalicija za razvoj solidarne ekonomije insistira na mogućnosti da što širi krug zainteresovanih strana učestvuje u daljem unapređenju teksta, te da osim adekvatnosti sadržaja samog zakona za sektor socijalnih preduzeća i sam proces do konačnog usvajanja bude po demokratskim standardima: inkluzivan, transparentan i participativan.

Proces izrade nacrta Zakona i mera podrške inicirala je i povela Koalicija za razvoj solidarne ekonomije. U izradi teksta Nacrta učestvovali su i predstavnici Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), Građanskih inicijativa, Evrokontakta iz Kruševca, Grupe 484 i drugi zainteresovani predstavnici civilnog sektora, a uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju u Srbiji (GIZ).

Na nacrtu Zakona o socijalnom preduzetništvu radili su predstavnici organizacija koje imaju više od 10 godina iskustva u praćenju razvoja sektora, pružanju podrške razvoju, zagovaranju adekvatnog pravnog prepoznavanja i zalaganju za razvoj celokupnog ekosistema za razvoj socijalnog preduzetništva. Nacrt Zakona može se preuzeti ovde.

Sam predlog Nacrta zakona ne predviđa podsticaje, već upućuje na to da je nakon donošenja zakona potrebno doneti program mera podrške. Nacrtom zakona se zbog toga široko definišu različiti nivoi socijalnog preduzetništva u odnosu na moguće korisnike i oblasti delovanja od posebnog značaja za društvo, a ostavlja se da se Programom, odnosno dokumentima javnih politika, planiraju konkretne podsticajne mere, u skladu uslovima koji će se bliže uređivati samim Programom i pravilima u odnosu konkretne podsticaje.

Stav Koalicije je da je potrebno da se pre svega krene od promocije toga šta je socijalno preduzetništvo među institucijama, privredom, javnošću, da se rade edukacije javnih službenika, kako bi se mogli upoznati sa ovom praksom i davati prave savete socijalnim preduzećima, ali i kvalifikovano učestvovati u kreiranju i sprovođenju politika koje se odnose na ovu oblast. Smatramo da je od suštinske važnosti raditi sa predstavnicima lokalnih samouprava, jer su opštine prvi nivo delovanja socijlanih preduzeće, mesta gde socijalna preduzeća identifikuju probleme i nastoje ih rešiti, kako bi okruženje u kome deluju i žive bilo prosperitetnije. Predložemo i razvoj mentorske podrške socijalnim preduzećima, senzibilizaciju privrede, za saradnju sa socijalnim preduzećima, ali i dalji razvoj društvene odgovornosti.  Konačno, razvoj finansijskih instrumenata, od podrške startap preduzećima, do onih kojima je potrebno skaliranje je izuzetno važno kako bi se sektor i širio i stabilnije i održivije razvijao. Na promociji mera ćemo kao Koalicija raditi tokom predstojeće godine. Osim toga, važno je otvoriti polje javnih nabavki, kroz održive/socijalne javne nabavke kako bi se država prva javila kao promoter promocije razvoja na temeljima odgovornog i održivog razvoja, gde ključnu ulogu imaju socijalna preduzeća i druge organizacije solidarne/socijalne ekonomije.

U nastavku se nalaze okviri za razvoj podrške i sažeci mera podrške za razvoj socijalnog preduzetništva kreiran pre svega, imajući u vidu potrebu kreiranja institucionalne podrške na različitim nivoima. Predočene okvire za kreiranje podrške razvoju mogu koristiti i drugi akteri zajednice za kreiranje podrške razvoju socijalnog preduzetništva.

Okviri za razvoj socijalnog preduzetništva sa spiskom mera podrške za razvoj i primerima, nastali su kao rezultat pregleda uporedne prakse u kreiranju podsticajnih mera u EU, regionu i Srbiji. Dalji rad na merama podrške podrazumeva uključivanje i drugih aktera zajednice socijalnog preduzetništva: socijalna preduzeća, organizacija civilnog društva koje se bave ovom temom i drugih zainteresovanih strana.

  1. Promocija socijalnog preduzetništva:

             1.a. Programi obrazovanja/edukacije;

             1.b. Podizanje vidljivosti SP.

  1. Izgradnja adekvatnog pravnog, regulatornog i fiskalnog okvira:

             2.a. Donošenje Zakona o socijalnom preduzetništvu;

             2.b. Fiskalne olakšice za SP;

             2.c. Rad sa lokalnim samoupravama;

            2.d. Socijalne javne nabavke.

  1. Obezbeđivanje održivog finansiranja:

             3.a. Finansijski instrumenti (grantovi);

             3.b. Garancije i match-funding.

             3.c. Patient capital za finansiranje – kombinovana sredstva.

  1. Podsticanje razvoja kapaciteta i strukturne podrške:

             4.a. Podrška postojećim zaokruženim programima podrške;

             4.b. Direktna podrška SP za razvoj kapaciteta;

             4.c. Podrška razvoju i uspostavljanju SP, nakon usvajanja Zakona o SP;

  1. Izgradnja kapaciteta institucija vlasti za pružanje podrške razvoju socijalnog preduzetništva;

 

  1. Podrška daljim instraživanjima u oblasti socijalnog preduzetništva.

Sažetak mera podrške sa primerima iz Evropske unije i okruženja možete pregledati ovde .

Aktivnosti Koalicije za razvoj solidarne ekonomije sprovode se u kooperaciji sa Fondacijom Hajnrih Bel – predstavništvo Beograd.

Okviri za unapređenje mera podrške za razvoj socijalnog preduzetništva Dalje