Social Impact Award program

Social Impact Award je zajednica mladih socijalnih inovatora koja transformiše svoje namere u akciju. Zajednica koja veruje u potencijal mladih da stvaraju promene.

Polazeći od pretpostavke i iskustva da većina mladih želi da ostari pozitivan uticaj na društvo i da ima talenat i energije da to i učini, Social Impact Award zajednica veruje da je preduzetnički proces idealno sredstvo za ostvarivanje ovih potencijala. Na putu stvaranja svog društvenog preduzeća, mladi lakše dolaze u kontakt sa svojim aspiracijama za bolje društvo i sa kreativnošću koju poseduju. Na ovaj način, mladi su pozvani da preuzmu ulogu aktivnih građana, da se približe realnosti društva u kome žive i da kroz saradnju artikulišu i testiraju pogodna rešenja za društvene izazove. Priključivanje mladih ovom procesu u okruženju punom podrške pruža im iskustvo učenja sa potencijalno transformišućim efektima: u pogledu alata, koncepata i prakse društvenog preduzetništva, timskog rada i, kao najvažnije, u pogledu sopstvene mogućnosti stvaranja pozitivnog uticaja.

Imajući to u vidu, Social Impact Award zajednica veruje da poseduje snagu da dopre do velikog broja ovih mladih i pomogne im u oslobađanju svojih talenata za društveno preduzetništvo.

Više o SIA programu na: https://socialimpactaward.rs/o-programu-2/

 

Social Impact Award program Dalje

Socijalno preduzetništvo u Srbiji još uvek bez pravne regulative

Socijalno preduzetništvo, kao koncept, razvija se poslednjih četrdesetak godina, i u razvijenim zemljama čini i do 10 odsto BDP-a, uz činjenicu da je na prostoru EU u ovoj oblasti zaposleno skoro 15 miliona ljudi.

Situacija u Srbiji je znatno drugačija, prvenstveno zbog nepostojanja regulative, a ovdašnja javnost nije dovoljno upoznata sa tim koliko koristi socijalne kompanije mogu da donesu. Faktički, postoji oko 1.200 preduzeća sa približno 10.000 zaposlenih koje ispunjavaju određenu socijalnu misiju i dalje nemaju državnu pomoć, olakšice, poreske i druge podsticaje, predviđene predlogom zakona o socijalnom preduzetništvu koje je stigao u Skupštinu krajem 2017. godine. Iako je izazvao brojne komentare i pitanja, poput onog kako će država sprečavati eventualne zloupotrebe, zakon treba da omogući bolje, održivo funkcionisanje socijalnih preduzeća. Šarenolikost delatnosti kojima se socijalna preduzeća bave ujedno je i podsticaj jer se osim zadružnih oblika formiraju i moderne kompanije.

Spajanje biznisa i humanosti, što je i glavna poruka ovog preduzeća, oslikava se u tome što deo zarade donira osetljivoj populaciji, koju i zapošljava.

Celu vest pročitajte na: http://rs.n1info.com/a369375/Biznis/Socijalno-preduzetnistvo-u-Srbiji-jos-bez-pravne-regulative.html

Socijalno preduzetništvo u Srbiji još uvek bez pravne regulative Dalje

Ekosistem socijalnih preduzeća u Libanu: inovativni pristup u kreiranju pravnog okvira

Ekosistem solidarne ekonomije u Libanu se ubrzano razvija i trenutno ima potencijal da napreduje još više, s obzirom da je na pomolu usvajanje jednog novog, inovativnog pristupa u kreiranju javnih politika iz ovog domena. Ovaj novi pristup u kreiranju zakonodavstva u oblasti solidarne ekonomije, podrazumevao bi princip „odozdo na gore“ i značio bi da zakonske inicijative dolaze sa terena, od samih socijalnih preduzeća i organizacija koje im pružaju podršku.

Ova inicijativa pokrenuta je od strane konsultantske firme Beyond Reform & Development (BRD) i organizacije COSV. COSV je neprofitna volonterska organizacija koja se bavi međunarodnom saradnjom od 1968. godine, sa projektima u Africi, Latinskoj Americi, Aziji i Evropi.  U Libanu je aktivna od 2006. godine u oblastima životne sredine, interkulturalnog dijaloga, inkluzivnog poslovanja i ljudskih prava. BRD je konsultantska firma vođena društvenom misijom, specijalizovana za istraživanje javnih politika i javni menadžment. Trenutno rade na identifikovanju potreba libanskih socijalnih preduzeća i izgradnji konkretnih rešenja za njihovo prepoznavanje, sa ciljem da dobijene rezultate ugrade u novi nacrt zakona o solidarnoj ekonomiji.

COSV i BRD su pre godinu dana inicirali stvaranje Libanske Platforme za Socijalna Preduzeća, koja je počela da stvara “kritičnu masu” sastavljenu od različitih aktera iz sektora solidarne ekonomije. Cilj ove inicijative je prikupljanje informacija o potrebama socijalnih preduzeća koja posluju u Libanu i prevođenje istih u konkretne politike i rešenja. U krajnjoj liniji, Platforma ima za cilj da omogući rast sektora, poveća zainteresovanost građana za održivi razvoj, stvori inovativne mogućnosti za otvaranje novih radnih mesta, širi transparentnost i primere dobre prakse iz domena upravljanja privatnim i javnim organizacijama, kao i da konsoliduje zahteve socijalnih preduzeća.

Više informacija na: https://bit.ly/2nu94PH

Ekosistem socijalnih preduzeća u Libanu: inovativni pristup u kreiranju pravnog okvira Dalje

Moral i dobrobit preči od profita: Socijalno preduzetništvo neiskorišćena šansa za napredak i zapošljavanje

Preduzeća, čiji osnovni cilj nije zarada, nego smanjenje nezaposlenosti, pomoć ugroženima ili zaštita prirode, kod nas su prava retkost, iako posla za njih ima na pretek.

Dr Rajko Macura, profesor ekonomije na Banjaluka koledžu i ekspert za socijalno preduzetništvo, kaže da je u Evropi socijalni biznis, bilo da se radi o preduzećima ili zadrugama, vrlo razvijen. Navodi primer Italije u kojoj deluje oko 12.000 socijalnih preduzeća.

– Pokazalo se da su ta preduzeća, zbog fleksibilnosti, mnogo otpornija na krizu od klasičnog biznisa zasnovanog na profitu – kaže Macura.

Slična je situacija i u Švajcarskoj, gde je jedna od najvećih organizacija za zaštitu dece na svetu, „Zemlja ljudi“, otvorila lanac robnih kuća sa polovnom garderobom. Tako zarađenim novcem spasavaju od gladi mališane širom sveta.

Poslovanje u ovakvim firmama je zasnovano na principu društvene odgovornosti. Neke od njih zapošljavaju nekonkurentnu radnu snagu, poput osoba sa invaliditetom, ili umanjenim intelektualnim sposobnostma, žrtve nasilja, bivše osuđenike ili ovisnike. Takva preduzeća ne mogu opstati bez poreskih olakšica i subvencije.

– Druga vrsta socijalnih preduzeća su ona koja imaju konkurentne radnike, ali ostvareni profit osnivači ne zadržavaju za sebe, nego ga usmeravaju u projekte u korist zajednice – objašnjava Macura.

Navodi primer FG Grupe, koju je osnovalo Udruženje “Most” iz Gradiške. Grupa mladih, kreativnih i nezaposlenih ljudi, obezbedila je sebi posao, tako što su kreirali modni brend “Fanki Gerila”.

– Oni proizvode brendiranu odeću, koju prodaju preko interneta. Rade kao obični d.o.o., ali na etičnim i humanim principima, jer sav prihod usmeravaju na omladinske i ekološke projekte – objašnjava naš sagovornik.

Kao drugi primer socijalnog preduzetništva navodi firmu iz Prijedora, koju je osnovala Humanitana organizacija “Hleb života”. Bavi se prodajom polovne robe i nameštaja, a zarada je namenjena za rad javne kuhinje.

-Takva preduzeća su kod nas retka, jer nije dovoljno uređen ambijent za njihov rad, a i menadžment u tom sektoru je specifičan. Tako se preduzeće iz Prijedora suočilo sa problemom, jer moraju da plate 10.000 KM carine za bolesničke krevete i invalidska kolica za ugrožene, a nemaju novaca za to – kaže profesor Macura, dodajući da bi zakoni trebalo da budu fleksibilniji, a političari i mediji senzibilniji, kad je u pitanju ovakva vrsta poslovanja.

– U RS su programi pojedinih ministarstava međusobno nepovezani, pa jedni podstiču zapošljavanje, drugi smanjenje siromaštva, treći uključivanje u društvo bivših osuđenika, ovisnika i drugih osetljivih kategorija. Sinergija svih tih programa mogla bi socijalno preduzetništvo i odgovorno poslovanje učiniti privlačnijim – zaključuje Rajko Macura.

Vest preuzeta sa: https://www.blic.rs/vesti/republika-srpska/moral-i-dobrobit-preci-od-profita-socijalno-preduzetnistvo-neiskoristena-sansa-za/gv65ksv

Moral i dobrobit preči od profita: Socijalno preduzetništvo neiskorišćena šansa za napredak i zapošljavanje Dalje

Otvorena Kancelarija za razvoj socijalnog preduzetništva u Rasinskom okrugu

U Kruševcu je počela sa radom Kancelarija za razvoj socijalnog preduzetništva, prva tog tipa u Srbiji.

Pokretanje Kancelarije za razvoj socijalnog preduzetništva je ključna aktivnost projekta čiji je cilj razvoj socijalnog preduzetništva u Rasinskom okrugu. Kruševac je prvi grad u Srbiji koji je otvorio ovakvu instituciju jer u Beogradu, od 2013. godine, postoji Centar za razvoj socijalnog preduzetništva. Ovo bi trebalo da bude čvorna tačka i institucija koja će da pomogne umrežavanje socijalnih preduzetnika, a samim tim podstiče razvoj ekonomije i doprinosi smanjenju nezaposlenosti – objašnjava Nenad Krstić iz Udruženja građana „Evrokontakt“, koje je partner Agencije za regionalni razvoj Rasinskog okruga na ovom projektu.

Projekat „Razvoj socijalnog preduzetništva u Rasinskom okrugu“ je vredan 2,5 miliona dinara i finansijski je podržan od Razvojne agencije Srbije. Planirano je da traje do januara 2018.godine, a u narednoj fazi biće urađeno mapiranje potencijala šest lokalnih samouprava u Rasinskom okrugu.

– Sve osobe koje nameravaju da pokrenu posao, koji bi imao socijalni karakter moći će da na jednom mestu saznaju specifičnosti socijalnog preduzetništva i šta je sve potrebno da bi se pokrenulo poslovanje koje bi imalo takav karakter – ističe Maja Džunić koja će raditi u Kancelariji za razvoj socijalnog preduzetništva.

Vest preuzeta sa: https://www.blic.rs/vesti/srbija/otvorena-kancelarija-za-razvoj-socijalnog-preduzetnistva-u-rasinskom-okrugu/ytdbns3

Otvorena Kancelarija za razvoj socijalnog preduzetništva u Rasinskom okrugu Dalje

Zadrugari Šapca ubiraju dobar profit i dnevnice

Grujica Žunić iz sela Zablaće kod Šapca godinama je delio sudbinu mnogih srpskih zemljoradnika – radio je krvavo, a zarađivao malo ili ništa. Danas zarađuje 50 odsto više od kolega koji rod daju hladnjačama, zajedno sa 21 Šapčaninom pod brendom “ZaDruga”.

Pre tri godine bio je čak spreman da digne ruke i pusti ptice da se slade na njegovih 1.200 sadnica šljiva. Sada mu je zarada od prodaje osušenog voća i povrća zagarantovana.

– Zasada sam prezadovoljan. Prošle godine cena šljive je bila 15 dinara po kilogramu, a ja sam naplatio 30. Zbog suše, ove godine je 40 dinara, no očekujem veću zaradu – kaže on.

Njihova “ZaDruga” brend je socijalnog preduzeća “Agro Iris”, koje je nastalo u okviru projekta “Ruralni razvoj nakon poplava”. Projekat sprovode ASB Austrija i IDC, a finansiraju Austrijska razvojna agencija i Grad Šabac.

– Kada je Grad pre dve godine raspisao konkurs za učešće u ovom projektu, nisam imao mnogo poverenja. Ali dok sam radio sam, velika je nevolja bila kome prodati. Vreme je pokazalo da sam dobro postupio – priznaje Grujica.

Nije mu, kaže, stalo da se obogati preko noći, već da se ne plaši za sutra.

– Znam da ću biti isplaćen i osećam zadrugu kao svoju firma. Najbolje je što sam na svojoj zemlji, ceo dan smo porodica i ja zajedno. Svi radimo u šljiviku, a ove godine pokupili smo oko tri tone roda – opisuje on.

Ovaj vid zadrugarstva jedna je od mera koje Grad Šabac sprovodi u cilju razvoja sela.

– Projekat se pripremao dve godine. Putem konkursa odabrali smo 22 poljoprivrednika, ali onih malih, jer do ruralnog razvoja će doći samo ako seljak ostane na imanju, a pristojno živi i zarađuje, obučili ih da koriste nove tehnologije, a onda im nabavili sušare, vozilo za prevoz i pripadajuću opremu – kaže Vladimir Špegar, načelnik Odeljenja za poljoprivredu Gradske uprave Šabac.

Čak 50 odsto veća zarada ostvaruje se tako što se zemljoradniku na cenu sirovine dodaju i dnevnice, troškovi za struju i učešće u profitu.

– Poljoprivrednici dobijaju dnevnicu da rade na svojoj zemlji – 14.000 dinara po toni šljive. Ako je kilogram šljive 40 dinara, dodamo još 10 dinara na konto veće cene sirovine. Plod suše u sušari koju smo im dovezli u dvorište, prave poluproizvod, koji se dalje odvozi i obrađuje u našem preduzeću – kaže Igor Kojičić iz preduzeća “Agro Iris”.

*Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Vest preuzeta sa: https://www.blic.rs/vesti/srbija/zadrugari-sapca-ubiraju-dobar-profit-i-dnevnice/rv97qmr

Zadrugari Šapca ubiraju dobar profit i dnevnice Dalje

Scroll to Top