Analiza Smart kolektiva: posledice pandemije na poslovanje mikro i malih preduzeća u Srbiji

Smart kolektiv i Forum za odgovorno poslovanje sproveli su u periodu od 25. do 29. marta 2020. godine istraživanje u kojem je učestvovalo 209 mikro i malih preduzeća iz Srbije. Rezultate istraživanja podelićemo sa našim partnerima – predstavnicima međunarodne zajednice, javnim sektorom i ostatkom privatnog sektora kako bismo zajedno mogli da osmislimo i sprovedemo adekvatne mere za prevazilažene izazova sa kojima se preduzeća suočavaju.

Mikro i mala preduzeća u Srbiji zapošljavaju 629 hiljada ljudi. Osim direktnog zapošljavanja, ova preduzeća imaju mnogo širi društveni uticaj na kvalitet života preko 3 miliona ljudi u našoj zemlji – porodice zaposlenih, male dobavljače poput poljoprivrednih gazdinstava kojima je bez ovih preduzeća egzistencija ugrožena i druge. Dodatno, veliki broj ovih preduzeća posluje u nerazvijenim opštinama gde predstavljaju važan oslonac i prihode lokalne zajednice.

Pandemija korona virusa postavila je pred nas, pored mnogih drugih, i ekonomski izazov – kako održati likvidnost privrede i sačuvati radna mesta, naročito u poslovanju mikro i malih preduzeća. Podaci iz istraživanja pokazuju da 85% mikro i malih preduzeća procenjuje da će pandemija imati negativan uticaj na njihovo poslovanje. Oko 80% ovih preduzeća očekuje smanjenje potražnje za njihovim proizvodima i uslugama tokom i nakon trajanja pandemije, dok oko 30% mikro i malih preduzeća smatra da će se to odraziti na smanjenje broja zaposlenih u preduzećima. Preko 70% preduzeća očekuje da će osećati ekonomske posledice pandemije na poslovanje 6 meseci i duže. Finalno, preko 48% preduzeća procenjuje da ove izazove neće moći da prevaziđe bez dodatne podrške.

Kako bi se u narednom periodu što bolje odgovorilo na potrebe ovih preduzeća, cilj istraživanja je bio da se mapiraju izazovi sa kojima se suočavaju ova preduzeća i vidovi podrške koji su im potrebni kako bi se ublažile ekonomske i društvene posledice pandemije.

Više informacija i rezultate istraživanja možete pogledati na zvaničnom sajtu Smart kolektiva, ovde .

Analiza Smart kolektiva: posledice pandemije na poslovanje mikro i malih preduzeća u Srbiji Dalje

SOLIDARNO ZA LJUDE I PLANETU!

Nakon izbijanja Svetske ekonomske krize, kada se istraživalo koji sektori društva i privređivanja su bili najotporniji na udare te krize sve je upućivalo na socijalna preduzeća. Dok je u Italiji 2009. godine drastično smanjen broj zaposlenih, socijalne zadruge su uvećale broj zaposlenih za 2,7%. U Španiji je bilo 5 miliona nezaposlenih, a zadruge su zaposlile 7,2% nezaposlenih. U ovom periodu se i  sektor u Srbiji počeo ubrzano razvijati. Ovo nije trenutak da se odgovornost usmeri na te aktere, koje možemo zvati i akterima neprofitnog, trećeg, socijalnog ili solidarnog sektora, već nam je opet data prilika da razmislimo o principima i vrednostima oko kojih je skrojen celokupan sistem u okviru kojeg živimo: organizovanje, upravljanje, odlučivanje, privređivanje i raspodela. Ovakvi trenuci krize podsećaju na to da može drugačije i da posledice strašnih društvenih i ekonomskih potresa mogu imati i drugačije dejstvo i efekte.

Solidarna ekonomija ne odstupa od principa. Solidarnost, saradnja, uzajamnost, jednakost na svim nivoima, participativna demokratija, održivost i pluralizam nisu puki termini niti sami po sebi i odvojeni jedni od drugih imaju ikakav smisao. Oni su utkani u svaki aspekt onoga što je solidarna ekonomija. Uzeti su za polaznu osnovu svake strukture i procesa organizacije solidarne ekonomije, obezbeđujući dosledni fokus na ljudima i planeti, odnosno pravedan i održiv sistem. Podsećamo da solidarna ekonomija obuhvata vrlo različite ekonomske modele fokusirane na unapređenje kvaliteta u celokupnoj zajednici, zasnivajući se na načelima brige za ljude, životnu sredinu i za pravednu raspodelu. Primeri su neiscrpni: sistemi deljenja dobara, etičke banke, lokalne valute, trgovinski sistemi lokalne razmene (LETS), zajednički fondovi…

Organizacije solidarne ekonomije nastaju u krizama i nastavljaju da deluju nakon kriza, i dalje ukorenjene u principima na kojima su zasnovane. Doslednost je jedan od osnovnih razloga njihove stabilnosti i poverenja koje im građani ukazuju, kroz zaposlenje i volontiranje u ovim organizacijama, kupovinom proizvoda i usluga od njih i učešćem u osnivanju, finansiranju i vođenju ovakvih organizacija.

Odgovornost svih nas kao pojedinaca je da uvidimo da bilo koja kriza koja nas zadesi neće se na održiv način razrešiti niti uspostaviti novi pravedan sistem ukoliko ne promislimo i ne sprovedemo nove modele organizovanja na svim nivoima našeg delovanja: političkom, ekonomskom, društvenom, pa i privatnom. To podrazumeva da poziv za solidarnost nije poziv da samo u ovom vanrednom trenutku brinemo o jednom delu naše svakodnevice (mali trgovac, lokalni poljoprivrednik, pekar) koga sada prvi put valorizujemo, već da razumemo da je celokupna naša svakodnevica u celini ono što nam je potrebno i čemu mi moramo doprineti da bismo zajedno uspostavili novi pravedniji sistem u okviru kojeg ljudi, planeta i ekonomija nisu suprotstavljeni, već se međusobno dopunjuju omogućavajući postizanje održivog razvoja za dobrobit svih.

U ovom kriznom momentu, da, treba da aplaudiramo i zdravstvenim radnicima i pekarima i dostavljačima namirnica i volonterima. Ali svaki dan treba da se osvrnemo na primere ljudi koji deluju iz solidarnosti i svojevoljno postanemo deo toga. Svaki dan treba jedni drugima da aplaudiramo, jer smo jedni drugima osnov svakodnevice. Pojedinačni heroji ne postoje, već postoji uzajamnost u delovanju, odgovornost za učinjeno i izgovoreno i solidarnost kao vodilja za izgradnju boljeg sveta.

Koalicija za razvoj solidarne ekonomije i u ovim trenucima, nastaviće da se zalaže za promociju rada, principa i vrednosti socijalnih preduzeća i solidarne ekonomije. Mi podsećamo da društveni i ekonomski problemi u našoj zajednici su prisutni ne samo u vremenima krize i ne nastaju samo nakon njenog završetka, već postoje u kontinuitetu. Iz tog razloga ponavljamo da je ovo vreme za redefinisanje osnove našeg organizovanja, upravljanja, odlučivanja, privređivanja i raspodele. Promislite, pa delujte!

8. april 2020. godine
Koalicija za razvoj solidarne ekonomije

SOLIDARNO ZA LJUDE I PLANETU! Dalje

Upoznajte učesnike Prvog programa za održive biznise

Tokom januara meseca 2020. godine, Smart kolektiv je otvorio poziv za učešće u Programu za održive biznise, prvom programu za pripremu preduzeća za impakt investicije u okviru Fonda za razvoj održive ekonomije.

Za učešće u programu prijavilo se 50 preduzeća koja kroz biznis modele rešavaju društvene i ekološke probleme u našem okruženju. Na osnovu pregledanih prijava, stručni žiri je odabrao 20 preduzeća koja su ušla u drugi krug selekcije. U ovoj fazi, 10 članova stručne komisije, koju su činili eksperti iz oblasti socijalnog preduzetništva, biznis eksperti i članovi tima Smart kolektiva, učestvovalo je u intervjuima sa odabranih 20 preduzeća. Nakon sprovedenih intervjua, komisija je odabrala finalnih 10 učesnika ovogodišnjeg izdanja programa.

Kompletnu listu učesnika možete pogledati ovde .

Vest preuzeta sa zvaničnog vebsajta Smart kolektiva.

Upoznajte učesnike Prvog programa za održive biznise Dalje

Otvoren je konkurs za prijave na program ZELENE IDEJE do 20. marta!

Program ZELENE IDEJE usmeren je na podršku udruženim građanima u razvoju zelenih preduzetničkih ideja u Srbiji. Pod zelenim preduzetničkim idejama podrazumevamo inovativne ideje koje primenjuju tehnologije i znanja poslovnog sektora za organizovanje i zajedničko rešavanje društvenih problema, oslanjajući se na resurse iz zajednice i štiteći životnu sredinu u funkciji održivog razvoja.

Kroz program se, putem javnog konkursa, dodeljuju tri donacije od po 5.000,00 američkih dolara za udruženja građana, fondacije, zadužbine, zadruge i privredna društva koji planiraju da postanu solidarni preduzetnici ili su u solidarnom preduzetništvu početnici.

Poziv za podnošenje prijava otvoren je do 20. marta 2020. godine. Detaljni kriterijumi za prijavu su objašnjeni u dokumentu Uputstvo za prijavljivanje, a prijavne obrasce možete preuzeti ovde: Prijavni formular i obrazac za Budžet. Pre nego što pristupite popunjavanju prijave, molimo da pogledate smernice u Uputstvu za prijavljivanje, kao Definicije i pojašnjenje pojmova.

Za pitanja i dodatne informacije pošaljite e-mail na zeleneideje@tragfondacija.org, a više informacija o programu možete pročitati na https://tragfondacija.org/zelene-ideje/.

Vest preuzeta sa zvaničnog vebsajta Trag fondacije.

Otvoren je konkurs za prijave na program ZELENE IDEJE do 20. marta! Dalje

Dopunjeni Indeks društvenog razvoja gradova i opština

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije pripremio je novo, dopunjeno izdanje Indeksa društvenog razvoja gradova i opština. Nakon unošenja dopuna za 2017. godinu, Indeks je dostupan za sedam godina (2011-2017), a zahvaljujući metodološkim dopunama i korekcijama tokom prethodnih godina, Indeks je stabilan i uporediv kroz vreme. Ovogodišnje izdanje Indeksa društvenog razvoja gradova i opština omogućava predstavljanje rezultata na interaktivnoj mapi, kao i praćenje trenda društvenog razvoja na nivou lokalnih samouprava.

Indeks društvenog razvoja je kompozitni indeks koji omogućava poređenje postignutog nivoa društvenog razvoja gradova i opština u Republici Srbiji. Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva inicirao je izradu metodologije i aplikacije sa ciljem da ovakav alat učini dostupnim svim zainteresovanim korisnicima, od donosioca odluka i kreatora politika, do samostalnih istraživača/ica i analitičara/ki.

Pregledanje indeksa moguće je ovde .

Tekst preuzet sa zvaničnog vebsjata Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade RS.

Dopunjeni Indeks društvenog razvoja gradova i opština Dalje

Globalni podkast za promociju inovatora sa Balkana - Fusing Futures: Light Them Up

Beogradska otvorena škola (BOŠ) je odlučila da pokrene audio podkast pod nazivom Fusing Futures: Light Them Up. Kako objašnjavaju, ciljna grupa su im mladi ljudi koje interesuje proniciljiv sadržaj i digitalna rešenja koja kreiraju nova tržišta. Sadržaj podkasta je okrenut globalu i biće na engleskom jeziku, a promovisaće inovatore sa Balkana i, istovremeno, podsticati mlade da učestvuju u unapređivanju svojih lokalnih zajednica.

U prvoj sezoni istraživaće uticaj razvoja tehnologije na klimatske promene. Neka od pitanja kojim će se baviti je da li nam je tehnologija saveznik ili ne u smanjivanju posledica klimatskih promena; uobličavanje poslovnih strategija kako bi postale odgovornije prema životnoj sredini; uticaj fintech-a na klimatske promene; (neočekivana) digitalizacija usluga (npr. sistem održavanja aparata za gašenje požara) i druga.

Strukturalno, podkast će biti podeljen na sezone od osam epizoda u trajanju od po 20 minuta. Svaka epizoda će se sastojati iz dva dela: razgovora o globalnom uticaju određene teme i o praktičnim rešenjima na kojima saradnici podkasta rade.

BOŠ među svojim alumnistima trenutno ima 1.269 osoba i upravo odatle će se tražiti gosti za svaku epizodu. Kako svi oni imaju veoma različite poslovne pozadine i sfere interesovanja, pritom su i aktivni članovi zajednica u regionu, njihovi uglovi bi trebalo da dodaju veliku vrednost sadržaju podkasta.

Prva epizoda bi trebalo da bude objavljena već ove nedelje, a čitava sezona će biti dostupna od februara do maja 2020. godine na velikim podkast platformama kao što su iTunes, Google Podcasts, Spotify i Stitcher. Sadržaj će biti distribuisan i preko platforme Sounder, koji je zamišljen kao pomoć kreatorima u čitavom procesu – hostingu, transkripciji, distribuciji, monetizaciji i merenju. Najnovije vesti možete dobiti preko društvenih mreža: Facebook – Beogradskaotvorenaškola; Instagram – @bos_podcast_fusingfutures; Twitter – @fusingfutures.

 

Vest preuzeta sa zvaničnog vebsjata StartIT na linku .

Globalni podkast za promociju inovatora sa Balkana - Fusing Futures: Light Them Up Dalje

Scroll to Top