DIESIS mreža: Održana radionica za umrežavanje i strateško planiranje

Članice i članovi Diesis mreže – mreže EU specijalizovane za podršku razvoju socijalne ekonomije i socijalnih preduzeća okupili su se na zajedničkoj radionici 11. februara 2020. godine u Briselu.

Udruženje Koalicija za razvoj solidarne ekonomije, kao novu članicu Diesis mreže, predstavila je Jelena Anđelić (Programska koordinatorka jedne od organizacija osnivačica Udruženja KoRSE – Inicijativa za razvoj i saradnju).

Zajednička radionica je članicama mreže omogućila: upoznavanje, razmenu iskustva i isticanje uspešnih priča o saradnji u okviru Diesis mreže, zajedničko razmatranje okvira Diesis mreže za 2020-2030 period, uključujući Ciljeve održivog razvoja i buduće pravce (uključujući socijalne inovacije, digitalizaciju i socijalnu ekonomiju, međudržavnu i međusektorsku saradnju), informisanje o budućnosti socijalne ekonomije , a u društvu i predstavnika Evropske komisije Patrick Kleina iz DG Grow i Risto Raivioa iz DG EMPL.

 

Više informacija o Diesis mreži, čija je članica Koalicija za razvoj solidarne ekonomije možete pronaći ovde .

DIESIS mreža: Održana radionica za umrežavanje i strateško planiranje Dalje

Program za održive biznise Smart Kolektiva – OTVOREN KONKURS

Program za održive biznise je novi program Smart kolektiva namenjen razvoju preduzeća sa jakim društvenim uticajem u Srbiji i njihovoj pripremi za impakt investicije. Učesnici programa će zajedno sa timom iskusnih biznis mentora, preduzetnika i investitora tokom pet meseci programa raditi na strategiji biznis razvoja i pripremi za impakt investicije u zemlji i inostranstvu.

Preduzeća sa najvećim potencijalom za dalji razvoj poslovanja i društvenog uticaja imaće priliku da apliciraju za inovativan finansijski instrument – beskamatnu pozajmicu u vrednosti do 50.000,00 EUR. Preduzeća će dobijenu investiciju vraćati bez kamate u periodu od 3 do 5 godina, prema dinamici prilagođenoj svakom posebnom preduzeću.

Program za održive biznise je deo Smart Impakt Fonda – Fonda za razvoj održive ekonomije koji će u narednih 5 godina investirati oko pola miliona evra u inicijative i preduzeća koja doprinose održivim i pozitivnim promenama u svojim zajednicama.Prijave za učešće u programu su otvorene do 31. januara 2020. godine do 23.59h.
Prijavljivanje za program se vrši putem >> ONLINE FORMULARA.
Više informacija i smernice za apliciranje su dostupni na ovom linku >> Smernice za učešće u programu.

Više informacija o planiranim programima u okviru Fonda za razvoj održive ekonomije, impakt investiranju i poslovanju sa društvenim uticajem, možete dobiti i na MeetUp događajima: Održivi biznisi i impakt investiranje koji će biti organizovani u Novom Sadu i Nišu:

1. Novi Sad – Meet Up: Održivi biznisi i impakt investiranje
Datum i vreme: 24.01.2020., od 12.00 do 13.30
Mesto: Privredna komora Srbije, Regionalna privredna komora Novi Sad, Narodnog fronta 10, II sprat, Plava sala

2. Niš – Meet Up: Održivi biznisi i impakt investiranje
Datum i vreme: 28.01.2020., od 17.00 do 18.30
Mesto: Deli prostor, Davidova 2a, Niš

ŠTA PREDUZEĆA DOBIJAJU U OKVIRU PROGRAMA:

STRUČNA PODRŠKA ZA RAST PREDUZEĆA
Kroz intenzivan program interaktivnih radionica i 1-na-1 mentorstva, preduzeća će analizirati i unaprediti svoj biznis model, razviti finansijske projekcije poslovanja, izveštaje o društvenom uticaju i prezentacije za domaće i strane impakt investitore.

TIM ISKUSNIH MENTORA i KONSULTANATA
Zahvaljujući iskustvu od 15 godina u podržavanju inicijativa i preduzeća sa jakim društvenim uticajem, Smart kolektiv je razvio konsultantsku i mentorsku mrežu koju čini više od 30 uspešnih preduzetnika, biznis eksperta i investitora.

FINANSIJSKI INSTRUMENTI SKROJENI ZA SOCIJALNA PREDUZEĆA
Prilika da preduzeća apliciraju za beskamatnu pozajmicu u iznosu do 50.000 EUR koja je skrojena prema meri svakog preduzeća, tako da istovremeno podstiče razvoj biznisa i društvenog uticaja.

POVEZIVANJE SA KOMPANIJAMA I PRIVATNIM SEKTOROM
Preduzeća će imati priliku da se povežu i razviju saradnju sa drugim organizacijama, preduzećima i kompanijama u Srbiji, koje posluju odgovorno prema zajednici i životnoj sredini.

POVEZIVANJE SA IMPAKT INVESTITORIMA
Prilika da se preduzeća predstave domaćim i stranim investitorima koji ulažu u preduzeća sa društvenim uticajem. Smart Kolektiv je deo vodećih Evropskih i svetskih mreža koje okupljaju impakt investitore i organizacije koje podržavaju rast i razvoj ekonomije sa društvenim uticajem.

MERLJIV DRUŠTVENI UTICAJ
Preduzeća će dobiti podršku da unaprede merenje i komuniciranje svog društvenog uticaja u skladu sa međunarodno priznatim metodologijama i ciljevima održivog razvoja.

KOME JE NAMENJEN PROGRAM:

Program je namenjen mikro i malim preduzećima, zadrugama i organizacijama iz Srbije, koja posluju najmanje dve godine i žele da razviju strategije daljeg rasta i finansiranja svog poslovanja. Prilikom selekcije preduzeća ocenjivaće se održivost biznisa, pozitivan uticaj na životnu sredinu i društvo, potencijal za rast poslovanja i društvenog uticaja, kao i organizacioni kapaciteti preduzeća.

Program je namenjen preduzećima koja posluju sa snažnom motivacijom da doprinesu rešavanju značajnih društvenih i ekoloških problema u našem okruženju: nezaposlenost, siromaštvo, nejednakost, pristup obrazovanju, klimatske promene, ruralni razvoj itd. Posebnu prednost imaće preduzeća koja imaju jasne i konkretne rezultate na planu društvenog uticaja, prikazane prema merljivim indikatorima.

Kroz program želimo da podržimo preduzeća koja žele da uvećaju svoj doprinos održivom razvoju društva kroz doprinos jednom ili više ciljeva u okviru  Agende 2030. održivog razvoja Ujedinjenih Nacija. Agenda se sastoji od 17 ciljeva održivog razvoja (Sustainable Development Goals) koji, na osnovu mišljenja preko osam miliona anketiranih ljudi, odgovaraju na ključne izazove sa kojima se svet danas suočava.

NAŠI PARTNERI:

Fond za razvoj održive ekonomije je pokrenuo i sprovodi Smart kolektiv, pionirska organizacija u oblasti socijalnog preduzetništva i društveno odgovornog poslovanja, sa preko 15 godina iskustva u podržavanju pojedinaca, organizacija i preduzeća koja doprinose održivom razvoju društva. Fond nastoji da pruži dugoročnu stručnu i finansijsku podršku socijalnim preduzećima u različitim fazama razvoja i da na taj način doprinese razvoju ekonomije sa pozitivnim društvenim uticajem. Program se sprovodi zahvaljujući podršci EFSE Entrepreneurship Academy – EFSE Preduzetnička akademija i EVPA – Evropske asocijacije za preduzetničku filantropiju.

Fond za razvoj održive ekonomije je pokrenuo Smart kolektiv uz podršku Projekta za unapređenje okvira za davanje, koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj – USAID, a sprovodi Koalicija za dobročinstvo koju prevodi Fondacija Ana i Vlade Divac. Koaliciju čine Trag Fondacija, Fondacija Katalist, Smart Kolektiv, Srpski Filantropski Forum, Forum za odgovorno poslovanje i Privredna komora Srbije.

 

Informacije o Otvorenom pozivu preuzete sa zvanične internet stranice SMART KOLEKTIVA, jedne od članica osnivačica Koalicije za razvoj solidarne ekonomije: ovde .

Program za održive biznise Smart Kolektiva – OTVOREN KONKURS Dalje

Dina Rakin o socijalnom preduzetništvu za Original magazin: Socijalnim preduzećima su ljudi važniji od profita

O društvenom, tj. socijalnom preduzetništvu za Original magazin je govorila Dina Rakin ispred Koalicije za razvoj solidarne ekonomija, koja smatra da se ovakva preduzeća sve više shvataju kao glavni akteri održivog razvoja.
Koalicija za razvoj solidarne ekonomije

Dina Rakin ima bogato iskustvo u podršci i saradnji sa lokalnim inicijativama, lokalnim opštinama i marginalizovanim grupama i radi na izgradnji kapaciteta nacionalnih i lokalnih institucija i predstavnika socijalnih preduzeća, a u Evropskom pokretu u Srbiji angažovana je sedam godina i trenutno je na poziciji zamenice generalne sekretarke. Na samom početku odgovara na pitanje – zašto je društveno preduzetništvo važno?

“Društvena preduzeća se sve više shvataju kao glavni akteri održivog razvoja, izazivajući dosadašnji klasični pristup ekonomskom rastu koji brine samo o profitu, a ne o resursima i zalozima za budućnost.

Danas nije moguće dugoročno poslovati ne uzimajući u obzir posledice koje naš rad ima na celokupno okruženje. Socijalna preduzeća su prva preduzeća koja su u polju ekonomije, i to socijalne ekonomije u prvi plan stavili ljude i planetu, a potom profit”, objašnjava Dina Rakin, i dodaje da sve više govorimo o društvenoj odgovornosti kompanija čija je logika obrnuta od socijalnih preduzeća: prvo je profit, a sad se sve više misli o posledicama poslovanja.

“Kada posmatrate kompanije koje se bave energentima, njihov CSR je uvek ka životnoj sredini, dakle nastoje da uklone negativni uticaj njihovog delovanja na okruženje.

Društvena preduzeća prvo brinu o okruženju i resursima, a potom o profitu. Njima je maksimizacija profita sredstvo da bi ostvarila cilj: da reše određeni problem u zajednici (socijalno isključenost, nedostupne usluge u zajednici, zagađenje, nezaposlenost), da podstaknu održiv lokalni razvoj uz brižljivo korišćenje lokalnih resursa, a to rade tako što svoje proizvode i usluge najvišeg kvaliteta prodaju na tržištu.

Sav višak dobiti investiraju u veći obuhvat ciljne grupe svojim programima, unapređenjem proizvodnih i radnih procesa, kako bi bili u skladu sa najvišim ekološkim i radnim standardima, pravima radnika i tome slično.

Iz tog razloga pričamo o socijalnom preduzetništvu, pre svega kao o važnom privrednom subjektu koji promoviše novu paradigma razvoja, a potom i važnom instrumentu socijalnog uključivanja i socijalne kohezije.”

U Srbiji inače postoji oko 500 društvenih preduzeća, a ona posluju u formi udruženja, zadruga, fondacija, d.o.o i preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju.

Šta to tačno znači i kakvo je pravo stanje stvari kada je u pitanju socijalno preduzetništvo u Srbiji?

– Uopšteno, ovaj sektor mobiliše mali broj radno sposobnog stanovništva, a evo kako se to objašnjava: Bruto domaći proizvod (BDP) koji su ostvarili je 6.819,2 miliona dinara, što je činilo 0,2% BDP Republike Srbija 2012. godine.

Ekonomski uticaj ovih preduzeća je slab ne samo u odnosu na druge sektore u Srbiji već i u poređenju sa doprinosom koji ova preduzeća imaju u evropskim državama. Doprinos socijalne ekonomije u ukupnom BDP EU je oko 11%.

U sektoru društvenih preduzeća bilo je zaposleno 10.326 lica, što je činilo 0,6% ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, što znači da ovaj sektor mobiliše mali broj radno sposobnog stanovništva u poređenju sa 6,5% radne snage u EU. Pored lica koja su plažena za svoj rad, sektor društvenih preduzeća angažovao je 23.836 volontera.

Iz prethodnog se može videti da su uslovi za razvoj društvenih preduzeća poprilično nepovoljni, što je posledica niza faktora. Prvo, naša celokupna privreda je slaba, uslovi za razvoj malih i srednjih preduzeća oštri su i strogi, a sama socijalna preduzeća su nova i fluidna forma poslovanja za čije etabliranje je potrebno vreme.

Važan aspekt našeg političkog sistema, i sistema socijalne politike je da je bio državni, što teško stvara poverenje prema novi pružaocima socijalnih (i bilo kojih drugih) usluga. Koncept zadruga je kompromitovan prethodnim sistemom.

Dakle, šta je potrebno sistemski menjati?

– Ono što je važno danas, nakon više od 10 godina od kada sistemski pokušavamo podstaći razvoj sektora, jeste da je niz socijalnih preduzeća u Srbiji opstao, rastao i dalje se razvijao. To znači da s jedne strane su bili potrebni, a drugo, da su posao dobro radili.

Kada govorimo o kvalitetnu društvenih preduzeća, postoji niz vrlo važnih faktora koji podstiču njihov razvoj:

  • fokus na zajednicu i na njene probleme tera ih da na probleme odgovaraju direktno i na taj način razvijaju dobre odnose i poverenje u zajednici;
  • neminovan partner su im lokalne institucije i kao takve su se nalazile ili na poziciji saveznika, pa su posebno pomogle rešavanje nekog problema (davale su prostor, raspisivale su transparentne javne nabavke, upućivali su ljude ka socijalnim preduzećima, upućivali su privrednike na saradnju sa socijalnim preduzećima);
  • korporativni/profitni sektor je izuzetno važan partner socijalnim preduzećima za razvoj njihove proizvodnje i usluga i samim tim za zajednički razvoj lokalne sredine
  • udruženja i civilni sektor su izuzetno pomogli promociju socijalnog preduzetništva.
Maksimizacija profita je sredstvo da se ostvari cilj: reši problem u zajednici, podstakne održiv lokalni razvoj uz brižljivo korišćenje lokalnih resursa…

Međutim, izuzetno je važno ovaj potencijal dodatno iskoristiti, kaže Rakin.

“Izuzetno je važno nastaviti promociju doprinosa socijalnih preduzeća celokupnom razvoju lokalnih zajednica, pre svega prema nacionalnim institucijama, kako bi se ekosistem, zakoni i institucije više stavile u funkciju njegovog razvoja.

Zakoni, iako nisu restriktivni, nisu ni podsticajni. Izuzetno je važno da se u pravnom i strateškom okviru prepozna osobena priroda socijalnih preduzeća da bi se prema njima usmerile konkretni instrumenti za razvoj: od budžetskih sredstava do upodobljavanja poreskog sistema, javnih nabavki i svih drugih relevantnih politika ka socijalnim preduzećima.

Mi kao civilno društvo smo ponudili predlog zakona o socijalnom preduzetništvu u kome prepoznajemo aktuelnu praksu i dodeljujemo im poseban status.

Zakon je poslat na radnu grupu Ministarstva rada i čekamo komentare da bismo videli da li će ići dalje u proceduru koja bi vodila njegovom usvajanju. Tekst zakona je dostupan na stranici Koalicije za razvoj solidarne ekonomije i otvoren je za doprinos svih zainteresovanih strana kako bi se dobio što kvalitetniji tekst.

Uz zakon smo predložili i mere podrške, od promocije, preko edukacije do finansijske podrške socijalnim preduzećima u različitim fazama razvoja. Verujemo da ovakav pristup koji predlažemo, koji je u velikoj meri naišao na odobravanje i institucija, može podstaći razvoj i sektora, a time i celokupni razvoja društva”, zaključuje Dina Rakin iz Koalicije za razvoj solidarne ekonomije.

Pozitivni primeri

– Društvena preduzeća koja posebno izdvajam su: Caritas Šabac, Naša kuća, LiceUlice, Kafe 16. Razlozi su pre svega zbog kvaliteta i održivosti usluga koje nude, proizvoda koji su jedinstveni i zbog toga što svojim aktivnostima obuhvataju građane za koje maltene niko nikad ne bi ni čuo ni video. Reč je o osobama koje imaju mentalne poteškoće, te o deci ulice i drugima – smatra naša sagovornica, a više o jednom od njih pročitajte u novom broju magazina Original, koji je u prodaji na svim kioscima.

 

Intervju preuzet sa sajta Original magazina.

Autorka: Maša Milojković
Foto: Evropski pokret u Srbiji

Dina Rakin o socijalnom preduzetništvu za Original magazin: Socijalnim preduzećima su ljudi važniji od profita Dalje

Osnovano Udruženje Koalicija za razvoj solidarne ekonomije

Nakon punih 10 godina zalaganja za promovisanje i razvoj socijalnog preduzetništva i solidarne ekonomije u Srbiji, četiri organizacije civilnog društva koje čine Koaliciju: Evropski pokret u SrbijiSmart Kolektiv, Inicijativa za razvoj i saradnjuTrag fondacija su zajednički donele odluku o registrovanju KoRSE kao Udruženja.

Koalicija za razvoj solidarne ekonomije zvanično je osnovana kao nevladino i neprofitno udruženje 31. decembra 2019. godine.

Organizacije su ovom odlukom podržale i podstakle unapređenje rada i povećanje efikasnosti KoRSE, a u skladu sa Strategijom razvoja KoRSE 2018 – 2020 i pratećim Akcionim planom. Perspektiva razvoja KoRSE ogleda se u bržem i adekvatnijem reagovanju i podsticanju razvoja aktera socijalne/solidarne ekonomije u Srbiji, celokupnog ekosistema socijalnog preduzetništva i mogućnosti za saradnju na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou.

KoRSE je do sada okupljala organizacije civilnog društva koje su aktivne na polju socijalnog preduzetništva i solidarne ekonomije u Srbiji, u cilju njihovog povezivanja i zajedničkog rada na razvoju ovog polja kroz udružene istraživačke, strateške, edukativne, praktično-podsticajne, promotivne i druge aktivnosti. Udruženje „Koalicija za razvoj solidarne ekonomije“ osniva se kao kao nevladino i neprofitno udruženje, koje radi na uspostavljanju društva koje se razvija održivo, oslonjeno na solidarnu ekonomiju, koja omogućava i podstiče ekonomsku, društvenu i političku uključenost građana i građanki.

Cilj osnivanja Udruženja KoRSE predstavlja: promocija, razvoj i uanpređenje solidarne/socijalne ekonomije i socijalnog preduzetništva, civilnog društva i društveno odgovornog ponašanja i poslovanja.

Glavne aktivnosti Udruženja KoRSE i dalje će biti usmerene u tri pravca: informisanje, zagovaranje i podizanje kapaciteta socijalnog preduzetništva i solidarne ekonomije u Srbiji.

U narednom periodu Udruženje KoRSE će rad fokusirati na dalje zagovaranje usvajanja adekvatnog zakodnodavnog okvira za razvoj socijalnog preudzetništva u Srbiji, promociju socijalnog preduzetništva i solidarne ekonomije u Srbiji i izgradnju celokupnog ekostistema za njegov dalji razvoj.

Više o dosadašnjem radu Koalicije za razvoj solidarne ekonomije nalazi se u Info paketu.

KoRSE je moguće kontaktirati putem e-mail-a: info@solidarnaekonomija.rs .

Osnovano Udruženje Koalicija za razvoj solidarne ekonomije Dalje

ODLUKA O OSNIVANJU UDRUŽENJA KOALICIJE ZA RAZVOJ SOLIDARNE EKONOMIJE

U sredu 18. decembra 2019. godine na sednici Osnivačke skupštine Koalicije za razvoj solidarne ekonomije ozvaničena je odluka o osnivanju udruženja Koalicija za razvoj solidarne ekonomije (Udruženja KoRSE). Nakon punih 10 godina zalaganja za promovisanje i razvoj socijalnog preduzetništva i solidarne ekonomije u Srbiji, četiri organizacije civilnog društva koje čine Koaliciju: Evropski pokret u Srbiji, Smart Kolektiv, Inicijativa za razvoj i saradnju i Trag fondacija su zajednički donele odluku o registrovanju KoRSE kao Udruženja.

Organizacije su ovom odlukom podržale i podstakle unapređenje rada i povećanje efikasnosti KoRSE, a u skladu sa Strategijom razvoja KoRSE 2018 – 2020 i pratećim Akcionim planom. Perspektiva razvoja KoRSE ogleda se u bržem i adekvatnijem reagovanju i podsticanju razvoja aktera socijalne/solidarne ekonomije u Srbiji, celokupnog ekosistema socijalnog preduzetništva i mogućnosti za saradnju na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou.

KoRSE je do sada okupljala organizacije civilnog društva koje su aktivne na polju socijalnog preduzetništva i solidarne ekonomije u Srbiji, u cilju njihovog povezivanja i zajedničkog rada na razvoju ovog polja kroz udružene istraživačke, strateške, edukativne, praktično-podsticajne, promotivne i druge aktivnosti. Udruženje „Koalicija za razvoj solidarne ekonomije“ osniva se kao kao nevladino i neprofitno udruženje, koje radi na uspostavljanju društva koje se razvija održivo, oslonjeno na solidarnu ekonomiju, koja omogućava i podstiče ekonomsku, društvenu i političku uključenost građana i građanki.  Cilj osnivanja Udruženja KoRSE predstavlja: promocija, razvoj i uanpređenje solidarne/socijalne ekonomije i socijalnog preduzetništva, civilnog društva i društveno odgovornog ponašanja i poslovanja.

Glavne aktivnosti Udruženja KoRSE i dalje će biti usmerene u tri pravca: informisanje, zagovaranje i podizanje kapaciteta socijalnog preduzetništva i solidarne ekonomije u Srbiji.

Na Osnivačkoj skupštini jednoglasno je usvojena odluka o imenovanju Dine Rakin za pravnu zastupnicu Udruženja KoRSE.

U narednom periodu Udruženje KoRSE će rad fokusirati na dalje zagovaranje usvajanja adekvatnog zakodnodavnog okvira za razvoj socijalnog preudzetništva u Srbiji i promociju socijalnog preduzetništva i solidarne ekonomije u Srbiji.

Više o dosadašnjem radu Koalicije za razvoj solidarne ekonomije nalazi se u Info paketu.

KoRSE je moguće kontaktirati putem e-mail-a: info@solidarnaekonomija.rs .

IMG_20191221_220230_061

ODLUKA O OSNIVANJU UDRUŽENJA KOALICIJE ZA RAZVOJ SOLIDARNE EKONOMIJE Dalje

Inicijativa za donošenje politike za sektor socijalnog preduzetništva

Koalicija za razvoj solidarne ekonomije, Građanske inicijative i Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj i drugi dolepotpisani predstavnici sektora socijalnog preduzetništva uputili su Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja inicijativu da se nacrt Zakona o socijalnom preduzetništvu koje je izradilo civilno društvo uputi u dalju proceduru sa ciljem njegovog usvajanja i daljeg razvoja programa za razvoj sektora socijalnog preduzetništva.

Ističemo da smo tokom ove, 2019. godine, imali izuzetnu saradnju i otvoreni dijalog sa predstavnicima javnih institucija, pre svega sa resornim ministarstvom i kabinetom Predsednika Vlade. Verujemo da smo postigli konsenzus oko toga koliko je važno da zajednički, u saradnji javnih institucija, civilnog sektora i predstavnika socijalnih preduzeća pristupimo unapređenju okvira za razvoj socijalnog preduzetništva. Prateći i proces izrade ex-ante analize, koja je uputila na to da je sektor moguće regulisati i konceptom politike i zakonom, Radnoj grupi ministarstva za izradu ex-ante analize za sektor socijalnog preduzetništva podneli smo predlog zakona o socijalnom preduzetništvu na kome je radilo civilno društvo i zalažemo se da ovaj tekst ide u dalju proceduru i javnu raspravu. Uz nacrt zakona, izradili smo i predlog mera koje bi trebalo razviti i usvojiti, kako bi usvajanje zakona i njegova implementacija suštinski doprineli stvaranju povoljnih uslova za razvoj sektora. Na izradi navedenih dokumenata, sarađivali smo i sa Republičkim sekretarijatom za javnu politiku, Timom za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije i Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju u Srbiji (GIZ). 

Poslednji sastanak radne grupe održan je u avgustu 2019. godine i kako ulazimo u nov izborni ciklus, podnosimo inicijativu za usvajanje zakona o sektoru socijalnog preduzetništva koje je predložilo civilno društvo. U smislu konkretnih koraka, predlažemo da se sazove novi sastanak Radne grupe radi upućivanja nacrta u dalju proceduru, kao i da Vlada usvoji zaključak kojim prepoznaje značaj sektora socijalnog preduzetništva. 

Koalicija za razvoj solidarne ekonomije

Građanske inicijative 

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj

Evrokontakt Kruševac

Naša kuća

Centar za integraciju mladih – Kafe 16

Agro Iris

Caritas Šabac

Grupa 484

Inicijativa za donošenje politike za sektor socijalnog preduzetništva Dalje