23.01.2023.
Autor: Saša Stojiljković
Uticaj za različite ljude predstavlja različite stvari. Različiti sektori, uključujući neprofitne organizacije, socijalna preduzeća, investitore, fondacije i korporacije, imaju različite poglede na definiciju uticaja. Iako se ove perspektive razlikuju na mnogo načina, nekoliko stvari su uobičajene:
- Uticaj je subjektivan.
- Uticaj uključuje nefinansijske pokazatelje.
- Uticaj je teško izbrojati.
- Uticaj traje dugo.
Početak primene Zakona o socijalnom preduzetništvu je aktuelizovao temu merenja društvenog uticaja budući da predviđa obavezu izveštavanja o ostvarenju društvene uloge socijalnih preduzeća. U ovom tekstu objašnjavamo šta je društveni uticaj, njegov značaj za sektor socijalne ekonomije i predviđena zakonska rešenja u Srbiji.
Šta je društveni uticaj?
Definicija društvenog uticaja označava sve značajne ili pozitivne promene koje se rešavaju, ili bar doprinose rešavanju društvene nepravde. Društevni uticaj nastaje kada aktivnosti, projekti ili programi stvaraju pozitivnu promenu u životima ljudi. Ovaj pozitivan uticaj se idealno odnosi na poboljšanje ili rešavanje ključnih društvenih izazova.
Takav društveni uticaj predstavlja važan segment kako bi se odredio status socijalnog preduzeća i njegovih preduzetnika. Samim tim se oslanja na dve najvažnije komponente socijalnih preduzeća: poslovanje na tržištu, kao prvu stavku i delovanje ka ostvarenju društvene misije u zajednici, kao drugu komponentu.
Društveni uticaj se retko dešava zbog sudbine ili puke sreće – to je strukturirana, namerna i dobro izvršena lista aktivnosti sa ambicioznim ciljevima koje treba ispuniti kako bi se rešio određeni problem. On predstavlja ključnu ulogu u obezbeđivanju da se zajednicama sa niskim prihodima i ljudima iz osetljivih grupa obezbedi ekonomska inkluzija i socijalna kohezija.
Društveni uticaj predstavlja efekat aktivnosti koje socijalna preduzeća realizuju na putu ka postizanju društvene misije.
Šta kaže teorija a šta pokazuje praksa?
U teoriji, merenje društvenog uticaja bi trebalo da predstavlja moćno sredstvo za unapređenje socijalne ekonomije. Merenje društvenog uticaja može pomoći organizacijama koje rade na sličnim društvenim pitanjima ili u sličnim geografskim oblastima da bolje razumeju ukupne uticaje svog rada i da sarađuju kako bi postigle veće promene. Ono može pomoći pojedinačnim organizacijama da postave realne ciljeve, da analiziraju, uče i poboljšavaju svoje aktivnosti a istovremeno mogu omogućiti kreatorima politika da bolje procene uticaj socijalne i solidarne ekonomije na društvo. Takođe, merenje društvenog uticaja pomaže donatorima i investitorima da svoje resurese usmeravaju na aktivnosti koje imaju najveći konkretan uticaj.
U praksi, na žalost, merenje društvenog uticaja često izostaje zbog različitih faktora. Neprofitne organizacije i socijalna preduzeća, često pod pritiskom nedostatka novca, premalo resursa ulažu u merenje uticaja svog rada. Kao rezultat toga, organizacije dolaze u situacija nedostatka konkretnih i empirijskih dokaza o uticaju svog rada.
Fondacije, neprofitne organizacije i udruženja građana još uvek nisu u potpunosti prihvatili logiku potrebe za trošenjem dragocenih resursa na merenje društvenog uticaja. Takođe, potrebno je istaći i da postoji izvestan kulturni otpor prema ideji brojanja „onoga što se ne može prebrojati“. Čak i kada organizacije žele da izmere uticaj, to predstavlja vrstu „tereta“ jer često nema dovoljno novca za praćenje, evaluaciju i učenje. U mnogim slučajevima, donatori i investitori zahtevaju merenje uticaja, ali još uvek nisu voljni da za pokriju te troškove.
Ako organizacije ipak sprovode merenje društvenog uticaja, ono je generalno svedeno na nivo merenja rezultata (broj ljudi koji pohađaju programe obuke za posao, na primer), a ne ishoda (broj ljudi koji su pohađali obuku za posao i koji su bili u mogućnosti da steknu dobre rezultate). Kao rezultat toga, mnoga socijalna preduzeća ne daju prioritet merenju društvenog uticaja i često prate samo nekoliko operativnih indikatora za izveštavanje o uticaju.
Svetska i evropska praksa ukazuju na postojeći trend podrazumevanja postojanja izveštaja o realizovanom društvenom uticaju, kada je reč o ulaganju u socijalna preduzeća, što nesumnjivo brzim korakom stiže i do regiona Balkana.
Značaj merenja društvenog uticaja
Merenje društvenog uticaja je merenje društvenih promena za ciljnu populaciju koje se prepisuje aktivnostima organizacije tokom određenog vremenskog perioda. Ostvareni uticaj može biti pozitivan ili negativan, nameran ili nenameran. Iako postoje različiti načini za merenje društvenog uticaja društvenih preduzeća, postoji pet ključnih dimenzija koje bi trebalo uzeti u obzir zarad sveobuhvatnog razumevanja ostvarenih uticaja koji prevazilaze čisto ekonomske vrednosti.
- Prva dimenzija je direktan uticaj koji preduzeće ima na svoje korisnike. Ovo uključuje stvari kao što su koliko je ljudi dobilo pomoć i kakvu razliku je to napravilo u njihovim životima;
- Druga dimenzija je indirektan efekat koji preduzeće ima na svoju zajednicu. To mogu biti stvari poput otvaranja novih radnih mesta, ekonomskog razvoja ili pobošljanja društvene kohezije;
- Treća dimenzija se odnosi na to koliko je preduzeće dugoročno održivo sagledavajući faktore kao što su finansijska održivost, organizacioni kapaciteti, i slično;
- Četvrta dimenzija se odnosi na to koliko je preduzeće efikasno u postizanju svoje misije i ciljeva. U razmatranje mogu biti uključeni rezultati programa i projekata, zadovoljstvo kupaca, organizaciono učenje, i sl;
- Peta dimenzija procenjuje uticaj koji socijalno preduzeće ima na društvo u celini. Ovo prevazilazi puko sagledavanje njegovih direktnih i indirektnih efekata, već uključuje i sve šire promene kojima je možda doprineo. Npr, promena politika, promene u kulturi, itd.
Sagledavanje celokupne slike ostvarenih uticaja i merenja uticaja doprinosi kupcima, korisnicima, investitorima i javnim institucijama kao akterima u ekosistemu socijalnog preduzetništva. Socijalno preduzeće koje aktivno i redovno meri svoj društveni uticaj, lakše i efikasnije komunicira o tome kakvu društvenu vrednost kupci imaju od kupovine proizvoda i usluga od socijalnih preduzeća. Postizanje kontinuirane efikasnosti u komunikaciji sa kupcima na tržištu u najvećoj meri doprinosi njegovo merenje društvenog uticaja.
Merenje društvenog uticaja socijalnih preduzeća, na direktan način doprinosi različitim akterima u zajednici. Kupci dobijaju više preciznijih informacija i jasnije poruke, kao i priliku da u skladu sa sopstvenim nahođenjem, odaberu kupovinu proizvoda i usluga socijalnih preduzeća kao način direktnog ostvarivanja podrške zajednici. U slučaju socijalnih preduzeća koji imaju direktne korisnike, poput lica iz marginalizovanih i osetljivih grupa, merenje društvenog uticaja doprinosi proceni efikasnosti podrške pružene korisicnima. Javnim institucijama razumevanje konteksta merenja društvenog uticaja pomaže da povežu rad socijalnih preduzeća sa ostvarenjem opšteg interesa odnosno očuvanju i/ili unapređenju javnog dobra. Pomaže im i da razumeju usmerenost socijalnih preduzeća na davanje doprinosa postizanju Agende održivog razvoja na nacionalnom i lokalnom niovu.
Pored socijalnih preduzeća, povezivanje društvenog uticaja socijalnih preduzeća i ciljeva održivog razvoja korisno je i za ključne zainteresovane strane kao što su donatori, investitori i potporne organizacije. Potpornim organizacijama pomaže da javnim zagovaranjem podrške socijalnom preduzećima na javne institucije da razviju program podrške za socijalna preduzeća i integrišu njihovu praksu u globalni sistem socijalnog preduzetništva. Investitorima razumevanje delovanja socijalnih preduzeća kroz povezanost sa ciljevima održivog razvoja pomaže u određivannju strateškog pristupa finansiranju socijalnog preduzeća i implementaciji metodologije za merenje društvenog uticaja. To se naročito odnosi na investitore koji predstavljaju globalne programe, fondove, međunarodne nevladine organizacije, i sl., povezane sa Agendom 2030.
Merenje društvenog uticaja u Srbiji
Iako u okviru svetske i evropske prakse postoje razne metodologije za merenje društvenog uticaja, nepostojanje univerzalne metodologije za merenje društvenog uticaja otvara mogućnost za testiranje i oblikovanje novih metodologija prema specifičnostima socijalnih preduzeća u različitim državama. Što se tiče Republike Srbije, iako su postojali pokušaji uvođenja metodologije za merenje društvenog uticaja socijalnih preduzeća, praksa za sada nije zaživela. Iskustvo ukazuje na značaj postepenog razvoja i prilagođavanja inostrane dobre prakse na sektor socijalnih preduzeća u Srbiji.
Zakon o socijalnom preduzetništvu Republike Srbije, u svom 13. članu, nalaže obavezu socijalnim preduzećima o izveštavanju o ispunjenosti društvene uloge za period od dve godine. Ovaj Zakon precizira potrebu postojanja sadržaja izveštaja sa osnovnim podacima u vezi sa: ispunjavanjem uslova za poslovanja u statusu socijalnog preduzetništva, poslovanjem odnosno realizovanim aktivnostima u skladu sa statusom socijalnog preduzeća, raspodelom dobiti u skladu sa statusom socijalnog preduzeća i načinom upravljanja u subjektu socijalnog preduzetništva. Sastavni deo izveštaja čine i programi reinvestiranja i ugovori o dodeli sredstava, ako je u periodu izveštavanja raspoređivana dobit. Aktom Vlade, na predlog ministarstva nadležnog za poslove zapošljavanja, bliže se uređuje sadržina i način podnošenja izveštaja.
Subjekt socijalnog preduzetništva je dužan da učini dostupnim javnosti svoja opšta akta, dokumente kojim planira realizuju svoje društvene uloge (poslovne, odnosno srednjoročne planove), izveštaje, kao i druge informacije u vezi sa svojim poslovanjem i načinom realizacije svoje društvene uloge.
U trenutku pisanja ovog teksta Vlada još uvek nije usvojila ovaj propis i još uvek je nepoznanica kako će izgledati proces izveštavanja. Međutim, socijalna preduzeća, mimo zakonske obaveze, treba da razviju mehanizme za merenje uticaja.
Razvoj i prilagođavanje metodologije za merenje društvenog učinka
Koalicija za razvoj solidarne ekonomije je inicirala proces istraživanja IRIS+ metodologije za merenje društvenog uticaja, kako bi se ta metodologija prilagodila uslovima sektora socijalnih preduzeća u Srbiji. Prema iskustvu i principu delovanja KoRSE, celokupan proces se odvija fazno i temelji se na saradnji i razmeni informacija sa socijalnim preduzećima, u cilju kreiranja metodologije koja će doprineti razvoju socijalnih preduzeća, ali i prakse socijalnog preduzetništva u Srbiji.
IRIS + metodologija predstavlja razvijeni sistem za merenje društvenog uticaja socijalnih preduzeća u Evropi i svetu. Ovaj sistem je ujedno upotrebljen za stvaranje osnove za razvoj prakse u Srbiji. Na izradi metodologije IRIS+, radili su eksperti iz oblasti socijalnog preduzetništva, socijalni preduzetnici, socijalni investitori, i druge zainteresovane strane. Ona obuhvata i okvir za kontekstualizaciju i merenje usklađenosti društvenih uticaja socijalnih preduzeća, i aktivnostima ka ostvarenju ciljeva održivog razvoja.
Ovaj proces iniciranja kreiranja metodologije u mnogome doprinosi kada je reč o komunikaciji društvenog uticaja socijalnih preduzeća. Iz tog razloga, kreirana je i publikacija Merenje društvenog uticaja socijalnih preduzeća Srbije, kako bi se postiglo razumevanje stanja u oblasti merenja uticaja socijalnih preduzeća u Srbiji. Sve informacije u ovoj publikaciji obrađene su uz temeljnu analizu prakse Evropske unije i trendova u oblasti merenja društvenog uticaja te time KoRSE, zajedno sa ostalim relevatnim organizacijama, nastavlja da postavlja temelje socijalnog preduzetništva u Srbiji.
Rad socijalnih preduzeća ima konkretan uticaj, ali je potreban razvoj prakse njegovog merenja!
Socijalna preduzeća moraju da mere društveni uticaj bez obzira na predviđenu zakonsku obavezu baš iz razloga kako bi iskreno odgovorila na pitanja da li i u kojoj meri ostvaruju svoju društvenu misiju. Rezultati merenja uticaja mogu najbolje da ukažu da li i u kojoj meri socijalna preduzeća ostvaruju društvenu promenu za koju se zalažu a sa druge strane, objektivni rezultati merenja mogu jasno ukazati organizaciji kako dodatno može da unapredi svoj rad. Zajednici kojoj se obraćamo je važno da vidi konkretne ostvarene rezultate a upravo izveštaj o ostvarenom uticaju može poslužiti kao vrlo koristan alat za transparentnu komunikaciju sa svim stranama, kako korisnicima servisa i usluga koje pružamo, tako i donatorima i investitorima koji će upravo zbog ostvarenih konkretnih rezultata obezbediti veća sredstva za sektor i dalja investiranja u socijalna preduzeća. Izvesno je da društveni uticaj nije tu kao samo još jedan zadivljujući termin koji je trenutno u modi i gotovo sigurno neće tek tako nestati. Naprotiv, tu je da ostane i da nastavi da oblikuje društvo u skladu sa svojom solidarnom misijom!
Za kraj, važno je još jednom ponoviti da je neophodno razviti praksu merenja društvenog uticaja socijalnih preduzeća i da u tom procesu odgovornost dele javne institucije i sama preduzeća. Potrebno je da Vlada donese uredbu kojom se bliže uređuju sadržina i način podnošenja izveštaja o ispunjavanju društvene uloge socijalnih preduzeća. Sa druge strane, pravovremeno ulaganje u razvoj i izgradnju organizacionih kapaciteta za efikasno i efektivno merenje društvenog uticaja bi trebalo da bude jedan od prioriteta strateškog razvoja svakog socijalnog preduzeća.
Izradu ovog bloga omogućilo je Nemačko savezno ministarstvo za privrednu saradnju i razvoj (BMZ) kroz Nemačko-srpsku inicijativu za održivi rast i zapošljavanje.
