Autorka: Nikoleta Kosovac
Datum: 15.5.2024.
“Liceulice gradi Beograd u kom volimo da živimo, oblikuje vrednosti Srbije u kojoj želimo da radimo – stvarajući ljude koji će umeti da razgovaraju jedni s drugima, ali i ljude spremne da nešto urade jedni za druge.” – Milena Dragićević Šešić
Krajem marta obeležili smo izlazak 100. broja magazina Liceulice — veliki i važan jubilej za štampani medij za koji mnogi nisu verovali da će opstati, ali koji je čitan i broji sve veće tiraže već 14 godina. Štaviše, naše ulične novine su za mnoge postale i neodvojivi deo identiteta ulica Beograda, Novog Sada, Pančeva i Kraljeva.
Biznis rešenje za socijalne probleme
Često se o Licuulice govori kao o jednom od najpoznatijih primera socijalnog preduzetništva u Srbiji. Od osnivanja smo posvećeni ekonomskom i socijalnom osnaživanju osoba suočenih sa
životnim teškoćama i socijalnom isključenošću. Liceulice, kao podrška teško upošljivim osobama gurnutim na marginu društva, pa samim tim i tržišta rada, nudi biznis rešenje za socijalne probleme. Program podrške sprovodimo na principima socijalnog preduzetništva u medijskoj sferi, kroz izdavanje i socijalno odgovornu distribuciju magazina Liceulice koji svakodnevno prodaje mreža naših uličnih prodavaca, a koji zarađuju polovinu cene svakog prodatog primerka, a ostatak se koristi za štampanje novih primeraka i/ili neke dodatne programe namenjene njima.
Nije lako biti pionir u nečemu što je pre deceniju i po bilo skoro pa potpuno nepoznato u našoj zemlji. Trebalo je održati kvalitet proizvoda i prodajne mreže, konkurentnost cene, a opet pažljivo, transparentno i jasno razvijati i promovisati našu socijalnu misiju, sve vreme naglašavajući jedinstven i inovativan koncept uličnih novina.
U međuvremenu smo pokrenuli i partnerske redakcije u Makedoniji (LicevLice), Kosovu (Ball per ball) i Bosni i Hercegovini (Liceulice). Kako bismo došli do što većeg broja ljudi i još više im približili teme iz magazina i vrednosti na kojima Liceulice počiva, pokrenuli smo i ulični festival aktivizma Vreva – prvi festival koji je spajao više formi izražavanja povezanih sa javnim prostorom i aktivizmom, zatim inicijativu za pomoć beskućnicima Moj komšija bez krova, platformu za promociju angažovanog dizajna Iz dobrih razloga, radijsku emisiju Liceulice FM, kao i liniju naših aktivističkih majica i drugih proizvoda poput kalendara, cegera i šolja sa angažovanim porukama i ilustracijama, nekoliko crowdfunding kampanja i razne mogućnosti za različite zainteresovane strane da podrže ono što radimo.
Kao i svako drugo preduzeće, prolazili smo kroz dobre i loše periode, učili iz svake krize i vremenom otvarali nova poglavlja stvarali nove kanale komunikacije i nove proizvode. Diversifikovali smo prihode kako bismo bili što nezavisniji i održiviji i zavisili prevashodno od naših čitalaca i podržavalaca, sve vreme delivši i dobro i loše sa našom zajednicom koja je rasla iz dana u dan i postala neodvojivi deo naše priče.
Kako je sve počelo?
Pre više od petnaest godina, Branislav Trifunović je igrao predstavu u Bratislavi, sreo prodavca tamošnjih uličnih novina i upoznao se bliže sa ovim konceptom. Nakon povratka u Beograd, podelio je ovu priču sa prijateljima, nakon čega jesledilo povezivanje ljudi različitih znanja, profesija, želja i mogućnosti, uspostavljanje kontakta sa Međunarodnom asocijacijom uličnih novina iz Glazgova, prvi sastanci, razgovori, fokus grupe, kao i prve dileme i problemi; oformljena je prva redakcija i odabrano je ime – Liceulice. Nakon godinu dana, držali smo u rukama prvi broj magazina, za čiju smo uličnu prodaju obučili četiri prodavca, tadašnja korisnika Svratišta za decu ulice.
Šta su ulične novine?
Koncept uličnih novina postoji već nekoliko decenija širom sveta i to je jedan od najpoznatijih modela socijalnog preduzetništva u svetu. Prodaju ih ljudi koji najteže dolaze do posla, koji su u situaciji beskućništva, žive u dubokom siromaštvu ili doživljavaju druge oblike marginalizacije. Prodaja uličnih novina je za njih neposredan i dostojanstven način da zarade. Istovremeno, ulične novine su nezavisni medij koji izveštava o pitanjima socijalne pravde i pružaju jedinstvenu platformu za alternativne perspektive i glasove koje nemamo priliku da čujemo u konvencionalnim medijima.
Ulične novine takođe grade veze između prodavca i čitaoca, jer ulični prodavac i čitalac dolaze u kontakt licem u lice. Ovakva neposredna interakcija doprinosi građenju mostova između onih koji su na margini i šire javnosti i pomaže nam svima da se podsetimo da smo svi isti, samo nismo imali iste šanse, dok njima vraća samopouzdanje i osmeh.
Međunarodna mreža uličnih novina (International Network of Street Papers) okuplja oko 100 uličnih novina u oko 35 zemalja širom sveta. Ponosni smo što je Liceulice postalo zapaženi član ove svetske zajednice. U prethodnom periodu, na godišnjim konferencijama INSP-a stručni međunarodni žiri nominovao nas je za deset nagrada za tekstove, fotografije i dizajn, a 2017. godine smo dobili nagradu za najbolju naslovnicu, a koju je uradila Sanja Stojkov na temu rodno zasnovanog nasilja.
“Liceulice svakog meseca daje razlog zašto u narednih trideset dana vredi ustati i popravljati svet. Onda izađe novi broj pa idemo iznova – dok ne pobedimo.” Nebojša Krivokuća, pisac i kreativni direktor
Ko su naša lica ulice?
Liceulice podržava ljude koji najteže dolaze do posla i žive na margini našeg društva (korisnici psihijatrijskih usluga, osobe sa invaliditetom, u riziku od beskućništva, koje žive u dubokom siromaštvu, samohrane majke, itd).
Smatramo da pružanje pasivne pomoći nije dovoljno, te zato stvaramo uslove u kojima naši korisnici mogu sami da zarade za život. Podrška koju obezbeđujemo je usmerena ka sveobuhvatnom osnaživanju pojedinaca koji se nalaze u teškoj materijalnoj situaciji ili su isključeni iz društva, a žele da rade, da vlastitim trudom promene svoj život. Verujemo da je mogućnost da se zaradi ključni korak na putu ka stabilnosti i boljem životu i zato smo odabrali aktivni metod podrške – pomažemo im da sami sebi pomognu.
“Za mene ne postoji „neću“, „ne mogu“ i „mrzi me“. Nadam se da ću napredovati u svemu što radim, a trudim se da bih u tome uspela.” – Mirjana Vujmilović, prodavačica magazina Liceulice
U proteklih 14 godina, kroz Liceulice programe prošlo je više od hiljadu ljudi, a trenutno radimo sa oko 130 prodavaca u Beogradu, Novom Sadu, Kraljevu i Pančevu. Iza svakog lica ulice krije se jedinstvena životna priča. Naš zadatak je da im pomognemo u borbi za bolji, dostojanstveniji život, damo im prostor da kažu šta misle i osećaju, da ispričaju svoju priču ukoliko to žele i na taj način budemo glasilo onih bez glasa, nevidljivih. Pored ekonomskog osnaživanja kroz angažman u distribuciji magazina, organizujemo niz programa dodatne podrške – radionice za sticanje novih veština, časove engleskog jezika, grupnu terapiju sa psihologom, zajedničke odlaske u muzeje i bioskope, redovnu podršku u vidu humanitarnih paketa, povezivanje sa drugim organizacijama i institucijama koje mogu da im pomognu u određenim životnim situacijama, itd. Važno je da ih slušamo i čujemo i da sve što radimo, radimo u dogovoru sa njima i prema njihovim potrebama.
Kupujući Liceulice pomažete mnogima, čitajući Liceulice pomažete sebi
Komercijalni mediji, u težnji za brzinom i profitom, odustaju od tema koje ne donose tiraže i rejtinge i tako mnogo toga što bi nam moglo pomoći da budemo bolje društvo, ostaje izvan vidokruga javnosti. Liceulice nastoji da baš te nekomercijalne teme prikaže na zanimljiv način, što iziskuje napor, vreme i talenat mnogih. Zalažemo se za prava ugroženih i marginalizovanih grupa i pojedinaca, saradnju i integraciju, zdravo fizičko i mentalno okruženje, unapređenje javnog interesa, a protiv nasilja i mržnje svake vrste. Skrećemo pažnju na naše heroje svakodnevice, ne bavimo se dnevno-političkim temama, kao ni poznatim ličnostima i tračevima. Liceulice je medij zajednice koji se fokusira na ono što svako od nas može da uradi da svi živimo bolje – zajedno. Lice naše ulice je uvek angažovano, drugačije i hrabro.
Prvi broj je izašao u julu 2010. godine, štampan u 1000 primeraka, od čega smo možda, ali samo možda prodali 200 primeraka. Prvih nekoliko godina je izlazilo nekoliko brojeva godišnje, a broj prodavaca je rastao, sporo ali kontinuirano. Uz trud i posvećeni rad mnogih, posle 14 godina, odštampali smo stoti broj u 14000 primeraka, već nekoliko godina izdajemo 10 brojeva godišnje i prodali smo preko 800.000 primeraka magazina ukupno.
Za Liceulice pišu, dizajniraju, fotografišu, i to često pro bono, mnogi profesionalni novinari i novinarke, studenti i studentkinje, aktivisti i aktivistkinje, profesori i profesorke, pisci i spisateljice, naši prodavci i prodavačice, umetnici i umetnice i svi oni koji imaju šta da kažu a možda nemaju gde, oni koji žele da doprinesu na svoj način ovoj priči. Ekipa se širi, i dalje se pojavljuju novi ljudi koji žele da budu Liceulice. I to je ono što nas u redakciji motiviše sve vreme – nismo sami.
Liceulice danas čitaju ne samo ljudi širom Srbije već i regiona i celog sveta. Već godinama imamo pretplatnike iz Nemačke, Norveške, Australije i Kanade.
Kada vidite prodavca i kada otvorite poslednji broj, nemoguće je ne setiti se da se trotoarima kreću različiti ljudi i da je grad po sebi mesto raznovrsnosti i pluralizma. Ali, umesto da, poput nekih, podstiče strah i podozrivost, Liceulice kao medij predstavlja čvorište tolerancije, učionicu medijskog zajedništva i različitosti”. – Snježana Milivojević, profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu
Zbog svega ovoga možemo da kažemo da je ovo vaših 100 brojeva magazina u borbi za bolje društvo, ljudska prava, socijalnu pravdu, jednakost i javni interes – vas koji ste u proteklih 14 godina kupovali magazin, donirali, pisali, pričali, dizajnirali, obučavali, fotografisali, grlili, promovisali, objašnjavali, zagovarali, a najviše od svega – voleli Liceulice.
Rad KoRSE podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji – Europe ASAP.
