25.06.2020.
Razgovor vodila: Zorana Milovanović
Internet i edukacije su preplavljene savetima i smernicama za pokretanje održivog biznisa. Često čujemo da su neizostavni elementi: dobre ideje, veštine savladavanja rizika, ulagački kapital i još svašta po nešto među kojima su i čvrsti živci i bezgranična upornost. Ipak, da je ljubav prema hrani i društvena misija u preduzetništvu bio najvažniji i gotovo dovoljan element aktivistkinjama iz civilnog društva da pokrenu održivi preduzetnički biznis, dokazalo je i socijalno preduzeće Bagel Bejgl.
Kako Jelena Hrnjak, iz Bagel Bejgla tvrdi, recept za njihovu upornost je upravo bila ideja da kroz preduzetništvo generišu profit kojim će uspeti da doprinesu razvoju programa nevladine organizacije Atina koja se bavi borbom protiv trgovine ljudima i na taj način doprinesu celokupnoj našoj zajednici.
O tome kako je tekao razvoj ove sjajne inicijative, zašto baš prehrambena industrija i proizvodnja peciva, kakva je misija ovog socijalnog preduzeća i zbog čega je ona važna i za poslovanje i za zajednicu, da li ljudi razumeju kada kupuju ili poručuju u Bagel Bejglu da pomažu rešavanje ozbiljnog društvenog problema, na koji način je COVID-19 kriza uticala na rad ovog socijalnog preudzeća, kako u Srbiji bez regulatornog okvira socijalna preduzeća funkcionišu i zašto je važno da šira javnost prepozna benefite ovakvog poslovanja pričamo sa Jelenom Hrnjak, predstavnicom Bagel Bejgla i nevladine organizacije Atina u novom blogu u okviru „Priča sa socijalnim preduzećima“.
U našem prethodnom blogu, pričali smo o tome šta je „socijalno“ u socijalnom preduzetništvu i na koji način se postiže društvena misija kroz poslovanje na tržištu. Ovaj put, kroz pratkičan primer socijalnog preduzetništva dočaraćemo vezu održivog poslovanja na tržištu i davanja doprinosa razvoju društva.
Zdravo Jelena! Za početak, kako je nastala ideja o pokretanju Bagel Bejgla? Kako se trudimo da predočimo ljudima da je „socijalno“ u socijalnom preduzetništvu ideja da se poslovanjem doprinese rešavanju nekog prepoznatog problema u zajednici, molim te ispričaj nam na koji način i koji problem se vi trudite da rešite?
Jelena: Početak Bagel Bejgla je zapravo sazrevanje višegodišnjeg iskustva u radu nevladine organizacije Atina koja postoji već 17 godina i koja se primarno bavi borbom protiv trgovine ljudima zaštitom prava žena u Srbiji. Kako su trgovina ljudima i rodno zasnovane marginalizacije i diskriminacije teško odvojivi, mi insistiramo upravo na sistemskim naporima za poboljšanje položaja žena. Uzmite u obzir i da trgovina ljudima nije samo krivično delo, već potpuno pogrešno ustrojeno društvo na nejednakosti, rasizmu, mizoginiji i rodnoj neravnopravnosti. U srži trgovine ljudima je baš to društvo koje dozvoljava da moć (ekonomska, politička, društvena) bilo je da je reč o pojedincu, državi ili kapitalu, iskorišćavanje ljudi, u najvećem broju onih koji su višegenracijski na marginama istog. Tu, u najvećem broju slučajevima govorimo upravo o ženama i devojčicama, u najekstremnijim slučajevima, eksploatatori veruju da ih poseduju i da imaju puno pravo nad njihovim životima. Kako bi se ženama i devojčicama koje su bile u situaciji trgovine ljudima i eksploatacije pomoglo u prevazilaženju traume, bilo je neophodno izgraditi sveobuhvatan, podržavajući i dugoročan program. Upravo smo kroz rad sa ženama žrtvama trgovine ljudima uočili da možemo pružati i psihološku i sociološku podršku, pravno savetovanje, kao i fizički siguran prostor za žene, ali da je ekonomska samostalnost ono što najviše pomaže ženama da izađu iz kruga nasilja i započnu izgradnju života kakav zaslužuju. Bilo je potrebno da stvorimo uslove da se naše korisnice profesionalno i ekonomski osnaže. Tako je nastala ideja o pokretanju preduzetničke inicijative koja će finansijski najpre pomoći našim korisnicama i razvoju programa NVO Atina, tako je nastao i Bagel Bejgl.
Dakle, Bagel Bejgl je nastao iz potrebe unapređenja i na neki način nastavka programa NVO Atina koji se bavi osnaživanjem žena žrtava trgovine ljudima, ali i ženama koje pretrpe druge oblike diskriminacije i eksploatacije? O kojim sve ženama je reč?
Jelena: Volimo da ističemo da smo pre svega jedna ženska preduzetnička inicijativa, jer je naša društvena misija usmerena upravo na poboljšanje položaja obespravljenih žena u našem društvu, a naročito žena iz osetljivih i marginalizovanih grupa. Kada pogledate u našem društvu žene su kao celokupna kategorija sistemski diskriminisane. U kontekstu ekonomske samostalnosti i učešća žena u tržištu rada, najveći problem da nađu posao imaju žene mladje od 30 godina i žene preko 50 godina. Kada na sve to uzmete u obzir žene koje nisu obrazovane ili nemaju radnog iskustva jer su život posvetile na primer odgajanju porodice, ali žele ili moraju da privređuju u kasnijim godinama, problemi se udvostručavaju. Na kraju, kada uzmete u obzir podgrupe kao što su žene žrtve trgovine ljudima, žene žrtve nasilja u porodici, Romkinje, LGBTQ žene, žene sa rurala jasno vam je da im životne okolnosti na koje nisu uticale dodatno otežavaju i radnu i socijalnu integarciju i guraju duboko na margine društva. Mi ne možemo da žmurimo na ovaj ogromni društveni problem koji se prožima kroz svakodnevnicu svih nas i moramo da se borimo svojim primerom za afimraciju ženskog rada i postizanje rodne ravnopravnosti. To je srž aktivnosti NVO Atina, a samim tim i Bagel Bejgla.
Bagel Bejgl doprinosi radu NVO Atina kroz obezbeđivanje prilike korisnicama da se radno osposobe. Da li se u Bejglu bavite obučavanjem žena za rad i da li one kasnije uspevaju i da promene posao?
Jelena: Zapravo, volimo da kažemo da je Bagel Bejlg resursni centar za devojke i žene koje žele da se bave industrijom hrane, jer osnovna ideja jeste da naše korisnice prođu kroz obuku u radu, ne samo pravljenja peciva, mada nikako ne zanemarujemo da je tehnika važna i da je recept specifičan, ali naše korisnice savladavaju i osnove u poslovanju – komunikaciju, korespodenciju, deo finansija i slično. Upravo te veštine im pomažu da se zaposle nakon nekog perioda učešća u radu Bejgla i u drugim kompanijama i preduzećima. Upravo je Bagel Bejgl njihovo sigurno mesto gde uče da zahtevaju sa potpunim pravom jednak tretman, uključenost u društvo i pravo na kvalitetan život kao i svi drugi. Uz njihovo ohrabrenje i osnaživanje da se izbore za svoje dobro u ovoj zajednici, sarađujemo i sa društveno-odgovornim kompanijama koje im pružaju priliku da se oprobaju i u drugim profesijama, nakon angažmana u Bejglu. Jedan od naših najvećih napora je upravo napor uložen u senzibilisanje privrednog sektora i uveravanje da smo zreli da odreknemo štetnih stereotipa i predrasuda i da se zajedno borimo za bolju zajednicu. Pored privrede, uspeli smo i da sklopimo memorandum o saradnji sa Fakultetom za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum, a sa ciljem omogućavanja besplatnog pristupa visokom obrazovanju za sve žene i devojke koje su u našim programima. Način na koji Bagel Bejgl najviše doprinosi radu NVO Atina je preusmeravanje ostvarenog profita na finansiranje programa NVO Atina. Upravo na taj način uspevamo da obezbedimo održivost socijalnih usluga koje pružamo kroz NVO Atina i kontinuiranu podršku i pomoć našim korisnicama.
Spomenula si da niste imale preduzetničkog iskustva kada ste pokretale Bagel Bejgl. Zbog čega ste se odlučile baš za proizvodnju peciva i prehrambenu industriju za započinjanje biznisa?
Jelena: Volimo dobar i ukusan zalogaj – to je tajna! Zapravo, u hrani postoji momenat zajedništva. Kako kažu, najslađe je jesti u društvu. Osećaj zajedništva koji se stvara je nama izrazito važan. Upravo asocira na potrebu da delimo šta god da je – dobro ili loše i da se zajedno trudimo da nam svima bude bolje – i pojedinačno i u zajednici – solidarnost je naš temelj. Zato smo odabrale hranu. Usput se naš proizvod razvio u jedno vrlo ukusno slano i slatko zadovoljstvo, koje se proizvodi od odabranih sorti domaćeg brašna, a dodaci se biraju među najkvalitetnijim namirnicama. Na kraju, doveli smo i jedan novi trend u Beograd, jer bejgl je zapravo originalno pecivo Jevreja koji su živeli u Poljskoj, a koji su nastavili da ih prave i nakon emigriranja za Ameriku, gde se i popularizovalo kao pecivo koji je neizostavni deo njihove svakodnevnice.
Svečano si me obavestila da je Bagel Bejgl napunio 5 godina, baš tokom COVID-19 krize. Kakvo vam je dosadašnje iskustvo u radu? Na koje sve načine je ovo socijalno preduzeće uspelo da pomogne ženama u različitim nepovoljnim položajima? Šta su vam se ukazali kao najveći izazovi na tom putu?
Jelena: Da, jubilarnih 5 godina rada Bejgla smo obeležile tokom COVID-19 krize. Najsrećnije smo što smo uspele i da se koliko toliko prilagodimo novonastalim okolnostima u tom periodu. Bilo je vrlo izazovno ovako dočekati jubilej, jer smo morale preko noći da modifikujemo biznis plan, ali uspele smo najviše zbog toga što je Bagel Bejgl ima kvalitetan i požrtvovan tim. U početku smo dosta truda, živaca i vremena posvetile da se uopšte upoznamo sa konceptom preduzetništva, s obzirom da se preduzetnički duh ne neguje u Srbiji. Šta više, same okolnosti nastanka Bejgla su bile specifične.
Sve je počelo 2014. godine u sred migrantske krize, fiskalne konsolidacije i zabrane zapošljavanja koja je dodatno otežala položaj žena koje su svakako u većini gotovo redovno u statusu teže zapošljivih. Tada je bilo jasno da iz razloga unapređenja, ali i opstanka programa NVO Atine, moramo osmisliti način na koji ćemo generisati sredstva za razvoj programa. Na sve to, NVO Atina je bila jedna od organizacija koja je imala ključnu ulogu, kada je reč o pomoći ženama i devojčicama koje su pretrpele nasilje tokom migrantskih tokova. Odlučile smo da zbog finansijske održivosti naših već razvijenih programa moramo da se upustimo i u dinamične vode preduzeništva. Jedno od velikih iskustava je bio proces odlučivanja o osnivanju ili novog segmenta programa u okviru NVO Atina ili potpuno novog pravnog lica. Pet godina kasnije, ispostavilo se da je upravo osnivanje novog pravnog lica – Bagel Bejgla bila najbolja odluka, jer pored toga što je bilo manje rizično po NVO Atina ukoliko se ispostavi da naš poslovni poduhvat nije dobar način za finansiranje programa, mi smo upravo tom odlukom uspele da učinimo Bagel Bejgl vrednim primerom održivog socijalnog biznisa u Srbiji. Najveći izazov je bio objasniti državi, pri samoj registraciji Bejgla, kako to da jedna organizacija civilnog društva osniva D.O.O. i šta mi radimo sa tim profitom, ukoliko ne planiramo da ga generišemo kao sopstvenu zaradu, obzirom da je to njima gotovo jedini smisao poslovanja – što je nažalost, vrlo otežavajući faktor.
Mnoge ljude buni ideja o toj sinergiji društvenog aktivizma i poslovanja na tržištu. Upravo su NVO Atina i Bagel Bejgl, ilustrovani primer te sinergije. Pomenula si i da je pri registraciji Bagel Bejgla bilo nerazumevanja za ovaj tip poslovanja, da li nam možeš dočarati kako je izgledalo osnivanje i kako su ljudi oko vas reagovali na tu ideju?
Jelena: Da, NVO Atina je osnivač Bagel Bejgla i čak su iz Poreske uprave, u to vreme, bili vrlo zbunjeni kada smo se prijavljivali. Sećam se dobro tog stava „kako jedna „ameba“ poput udruženja građana može da razvije „njegovo visočanstvo D.O.O.“, a zapravo, to je potpuno legitimno pravo i u skladu je sa zakonom. Jasno je iz te perspektive da je nažalost znanje ograničeno, da su i dalje ukorenjene predrasude i otpor prema civilnom sektoru, te da pored nedostatka znanja naše društvo pati i od nedostatka inovativnosti i otvorenosti za razmišljanja van postojećeg okviro i to je bila, dakle, prva zabuna. Dalje je bilo nejasno na koji način profit može da bude u službi podrške radu i razvoju programa udruženja građana koje direktno pruža socijalne usluge korisnicima. Mislim da i danas većina ljudi ne shvata tu paradigmu poslovanja u službi rešavanja društvenog problema. U Srbiji je dominantno shvatanje da profit služi za individualni dobitak i teško je ljudima predočiti da davanje i ulaganje u zajednicu za pojedinca mnogo više donosi benefita od same zarade. Jednostavno, recept je jasan, morate dati da biste dobili, a iznad svega, to je osećaj solidarnosti koji jednom kada se stekne, kasnije je teško vratiti se na ideju isključivog zadovoljena individualnih potreba. Važno je da menjamo svest i da činimo da smo jedni drugima bliski i važni, te da kroz saradnju i negovanje zajedništva i svima nama pojedinačno biva bolje. Nama je Bagel Bejgl pored svega, pomogao i da u javnost plasiramo vrlo važne teme poput trgovine ljudima i nasilja nad ženama, i kako se svi zajednički možemo boriti protiv istog. Atina iako dugo postoji, na neki je način dosta organičena u kominiciranju te teme u javnosti, jer se po automatizmu zahteva iznošenje dosta detalja, a žene zbog kojih mi postojimo moraju biti zaštićene od te vrste ogoljenosti. Bejgl je taj koji se izgradio na zajednici NVO Atine, a uspeo je da kroz 5 godina postojanja doprinese višestruko našem dugogodišnjem radu i zalaganju u okviru Atininih programa i borbi za unapređenje položaja žena u Srbiji.
Šta vam se ukazalo kao najveći stereotip kada je u pitanju socijalno preduzetništvo? Da li ljudi znaju kada kupuju pecivo Bagel Bejgla koliko pomažu ljudima u svojoj okolini?
Jelena: Ima dosta stereotipa i predrasuda i nekako mi se čini da je upravo to posledica otpora prema novinama i promenama u razmišljanju većine u našem društvu. De facto se jedan od najvećih stereotipa zasniva na tom pridevu „socijalno“ u socijalnom preduzetništvu. Taj prefiks nosi sa sobom konotaciju da je nešto jeftino i lošeg kvaliteta. Tako da moramo tri puta više da se trudimo na tržištu, da kvalitetom naših proizvoda i uslugama upravo zadovoljimo i najprobirljivijeg klijenta. Time ne samo da promovišemo Bejgl, već promovišemo i ideju ženskog socijalnog preduzetništva koje daje ogroman doprinos rešavanju društvenih problema. Dakle, ljudi pre svega zahtevaju kvalitet i mi to razumemo i to iznad svega uspevamo da pružimo, a onda im bude i drago kada čuju da su kupovinom našeg peciva uspeli i nekome da pomognu.
Kada je reč o stereotipima, moram podeliti i jednu anegdotu. U sklopu unapređenja proizvodnje, rešili smo da nabavimo specijalnu pekarsku peć za bejgl, koja je prilično skupa i nije lako nabaviti je. Kada smo konačno došli do jednog od dobavljača, u prvom koraku smo iskomunicirali ko smo i čime se bavimo, jer je to delovano potpuno normalno. Ipak, reakcija dobavljača nas je zatekla, jer se doslovno zasnivala na tome da nije želeo dalje da pregovara, jer je verovao da ćemo zahtevati ili nešto besplatno ili specijalne uslove. Nama, u tom trenutku, kao već formiranim preduzetnicama je to bilo vrlo zbunjujuće. Na kraju smo morale da ga ubeđujemo da nam tu peć po ceni koju je ponudio i i bile srećne jer smo bile u prilici da proizvodimo i veći broj bejglova i unapredimo recept, što je za ishod imalo još zadovoljnije mušterije. Jednostavno, u budućnosti se najviše nadamo da će se ljudi osloboditi tih enormno štetnih stereotipa i predrasuda i razmišljati na jedan zdravorazumski, razvojan i solidaran način.
Možda je COVID-19 kriza na neki način i prilika da se bolje uoči i više afirmiše i socijalno preudzetništvo kao poslovanje koje de facto pomaže razvoj društva i podržava ideju solidarnosti. Već smo pisali o tome kako su socijalna preduzeća uspela da se pojave na prvoj liniji fronta kada je pružanje pomoći tokom krize u pitanju, kao i da imaju mogućnost prilagođavanja upravo zato što su vođena društvenom misijom a ne samo generisanjem profita. Kakvo je vaše iskustvo?
Jelena: COVID-19 nas je sve zatekao i definitivno je učinio da moramo brzinski da se prilagodimo kako bi opstali. Mi smo preko noći morale da promenimo biznis plan i da umesto prodaje u radnji i vršenja keteringa po nekoj već isprobanoj dinamici, isprobamo i druge opcije. Prvo smo socijalno preduzeće koje se registrovalo na online platformama za dostavu hrane: Donesi, Glovo, Wolt i slično. Međutim, da nije bilo NVO Atine i zajednice ljudi koji uživaju u našoj hrani, a prepoznaju i značaj celokupne priče, bilo bi dosta teže. Izazov sa online platformama je i u tome što je dinamika poručivanja i proizvodnje potpuno drugačija, ipak se naš profit do sada generisao 30% kroz radnju, a 70% kroz ketering i jedno i drugo ne zahtevaju izradu proizvoda u 30 minuta. Ali svakako, to je bio jedan od načina na koji smo se prilagodile novim okolnostima i za sada je sasvim u redu. Na kraju, Bejgl je bio održiv i do krize, što sam sigurna da je pomoglo i za opstanak tokom krize.
A na koji način je COVID-19 uticao na žene iz osetljivih kategorija kojima vi pružate podršku i pomoć?
Jelena: Uslovi su se drastično pogoršali. Mnoge devojke i žene koje su bile angažovane kod nas, pa se zaposlile u drugim firmama i kompanijama su bile prve na udaru kada su počela otpuštanja. Mnoge od njih svakako rade po 2-3 posla u sivoj zoni i 72% njih je izgubilo posao. Ono što se nama pokazalo kao najznačajnije je njihovo poverenje u nas i spremnost da nam se obrate za pomoć i to su činile preko našeg SOS broja, a mi smo zatim bile u prilici da im pružimo podršku. Generalno je zaključavanje usled COVID-19 krize ponovo unazadilo okolnosti života za žene. Znaš kako, država se hvali kako je tokom ovog zaključavanja bilo manje prijava za nasilje nad ženama i to tumače kao pozitivnu stvar jer su ljudi bili upućeni jedni na druge. Mi iz prakse, a i na osnovu dosadašnjeg iskustva ne možemo da zauzmemo tako optimističan stav. Realnost je surovija i teža, jer zapravo su žene bile demoralisane i dosta nesigurnije da prijave nasilje jer je veliko pitanje bilo u toku same krize kakvu će zaštitu moći da obezbede i šta će se desiti ukoliko mora da se vrati u isti taj stan i nastavi da bude uz nasilnika 24h. Na kraju, teže je bilo prijaviti nasilje upravo iz tog prisustva nasilnika tokom celog dana i noći.
Kada je reč o državi, kako gledaš na zvanične mere pomoći preduzećima za „preživljavanje“ COVID-19 krize?
Jelena: Uplata nadoknade za minimalac je u redu, ali nikako nije dovoljna podrška. Vi ćete isplatiti minimalac zaposlenima, ali to nije dovoljno. Sledeća i teža stvar za preduzeće predstavlja trošak rente, komunalije i porez – to su sve stvari koje predstavljaju fiksne troškove i ti troškovi moraju biti pokriveni, a pitanje je najpre odakle, kada zapravo nema profita? Država mora da osmisli dugoročnu pomoć i podršku, ne znamo za preduzeća, već i za one organizacije koje pomažu osetljviim grupama. Delovanje države u krizi nije ništa naročito drugačije od njene apsolutne inertnosti i van krize. Što se pomoći fizičkim licima tiče, država uopšte nije mislila na lica sa neuređenim administrativnim statusom, tj. velikim brojem onih koji nisu prepoznati u sistemu, nemaju ličnu kartu, te ne mogu primiti ni tih 100 eura državne pomoći. Ova kriza je pokazala iznova taj nedovršeni sistem i veliki društveni i ekonomski jaz među građanima i potvrdila da na kraju opet najviše nastradaju oni koji su i van krize u nepovoljnom položaju. Nadamo se da će se nešto možda promeniti u planiranju i upravljanju politikama nakon ove krize, te da će biti senzibilisaniji i za prepoznavanje i afirmaciju delovanja socijalnih preduzeća i efikasniju i kontinuiranu podršku rešavanju pitanja najugroženijih u društvu.
Šta misliš da država treba i može da uradi za razvoj sektora socijalnog preduzetništva u Srbiji?
Jelena: Prepoznavanje socijalnog preduzetništva i različitih mera, kao i donošenje Zakona o socijalnom preduzetništvu bi olakšale socijalnim preduzetnicima i razvijale sektor. To bi omogućio lakše razumevanje socijalnog preduzetništva i od strane građana i građanki, ali i celokupne javne uprave gde više ne bi dolazilo do nedoumica i dilema koje smo, na primer, mi imale pri registraciji. Naš odnos prema državi je konstruktivno kritički, jednostavno teško je prihvatiti tu realnost gde je država ekstremno otporna na promene, nove stvari i gde postoji ogromna inertnost i potreba da se održava sistem u status quo-u. Primera radi, NVO Atina je licencirani pružalac socijalnih usluga i osim što nam je izdala licencu država nas je potpuno ostavila na cedilu. Time je država jasno pokazuje da nema nameru da finansijski podrži razvoj usluga za najugroženije u našem društvu, kao i da joj inovativna i kvalitetna usluga nije prioritet. Uvek se vrtimo u istom krugu, sistem mora da se menja u korist pojedinca, a mi moramo da branimo državu od neodgovorne vlasti. Na kraju, pored socijalnog preudzetništva, postoje mnogi izazovi kojima se država na neki način kao bavi, pa su i dalje vrlo problematični – sistemska diskriminacija, ekspolatacija i marginalizacija žena. Znate ono kada se opravdavaju šovinistički ekscesi u medijima, kada se dozvoljava da se nasilje nad ženama komunicira na način da se odgovornost stavlja na teret žena – žrtvi, a ne potpuno smisleno, na teret nasilnika – počinioca. Pogledajte i ovu predizbornu kampanju, opet je pitanje prava žena, ako i uopšte, pomenuto sporedno i usput. Država je ta koja jedina ima prostora da tu temu visoko rangira kada je u pitanju unapređenje naše zajednice i da zaista pomogne sistemsku promenu.
Da li COVID-19 kriza može biti i šansa za razvoj sektora socijalnog preudzetništva?
Jelena: Želim optimistično da verujem da će i ova aktuelna kriza, ipak biti i šansa za celokupne promene i za dalji razvoj sektora, jednako kao i drugih segmenata društva. Krize su te koje upućuju na nedostatke sistema, zahtevaju brza prilagođavanja i razmatranja daljih uslova za opstanak – zato one najčešće i predstavljaju dobro tlo za promene. Jedno od glavnih pitanja i za društvo i za državu jeste da li možemo da zamislimo koliko će koštati socijalne usluge u budućnosti? Da li možemo da se razumemo na relaciji civilni sektor, država i privreda kakav razvoj zamišljamo i šta je nama zapravo potrebno kao društvu? To su neke stvari koje očekujem da će biti postavljene visoko na političkoj agendi, a potom se nadam i kao tema u okviru celokupnog društva. Na kraju, nadam se da će građani i građanke pre svega uvideti značaj i benefite socijalnog preduzetništva za razvoj naše zajednice.
Na kraju, slana i slatka zadovoljstva u Bagel Bejglu zaista predstavljaju zadovoljstvo svim gurmanima i gurmankama, a društvena misija ovog socijalnog preduzeća pokreće na akciju i razvija osećaj solidarnosti. Zato, ukoliko želite da uživate u dobroj hrani, a time postanete i deo naše solidarne zajednice, bejgl u Knez Danilovoj 39 u bilo koje doba dana je sjajna prilika za to!
Koalicija za razvoj solidarne ekonomije pokrenula je prvi blog o socijalnom preduzetništvu u Srbiji u okviru projekta „Podsticanje razvoja socijalne i solidarne ekonomije u Srbiji“ koji se realizuje u kooperaciji sa Fondacijom Heinrich Boll Stiftung – predstavništvo Beograd.
