Intervju RC – Dina Rakin: „Zakon bi socijalnim preduzećima omogućio zvanični status“

Home » Intervju RC – Dina Rakin: “Zakon bi socijalnim preduzećima omogućio zvanični status”

“Predlog Nacrta zakona o socijalnom preduzetništvu koje je ponudilo civilno društvo je značajan zato što prepoznaje aktuelnu praksu socijalnih preduzeća u Srbiji i ukoliko bi se takav usvojio omogućava svim socijalnim preduzećima da konačno steknu i zvaničan status socijalnog preduzeća, pod uslovima koje predlog predviđa. Socijalno preduzetništvo je definisano u skladu sa medjunarodnim standardima, definicijama i praksom”, kaže Dina Rakin iz Koalicije za razvoj solidarne ekonomije.

Izrada nacrta Zakona o socijalnom preduzetništvu inicirana je i predvođena je Koalicijom za razvoj solidarne ekonomije. U izradi Nacrta učestvovali su i predstavnici Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), Građanskih inicijativa, Evrokontakta iz Kruševca, Grupe 484 i drugi zainteresovani predstavnici civilnog sektora, a uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju u Srbiji (GIZ). Procesu izrade ovog predloga nacrta Zakona podršku su dali i kabinet predsednice Vlade Srbije i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Šta Nacrt predviđa kad su u pitanju posebne mere podrške socijalnom preduzetništvu?

Zakon u prinicipu ne predviđa posebne pogodnosti niti podsticaje, već je predviđeno da se posebnim merama podrške razviju instrumenti koji bi podstakli konkurentnost sektora, od promocije i edukacije svih relevantnih aktera koji čine ekosistem, socijalnih preduzeća, do razvoja novih finansijskih mehanizama.

Mi kao koalicija organizacija koje se već 10 godina bave razvojem povoljnijeg ekosistema za razvoj sektora, smatramo da “kodifikacija” prakse u vidu pravnog prepoznavanja posebnog statusa socijalnih preduzeća šalje dobru poruku i investitorima i donatorima, te da će se otvoriti i nove prilike za finansiranje i druge vidove podrške sektoru od postojećih ili eventualno budžetkse/javne podrške.

Šta je, zapravo, socijalno preduzetništvo i od kakvog je značaja za društvo u celini?

Socijalna preduzeća su inicijative (udruženja, doo, zadruge, fondacije, idr.) koji ostvaruju prihod prodajom roba ili usluga, ekonomsku aktivnost usmeravaju na društveni cilj koji doprinosi javnom dobru i često je u formi značajne društvene inovacije, profit po pravilu reinvestira sa namerom da doprinese misiji preduzeća, Socijalna preduzeća posluju po principima demokratskog upravljanja i/ili principima participativno sti i/ili je usmerena na ostvarenje socijalne pravde. Ona deluju kao bottom-up inicijative u polju socijalne ekonomije, kombinujući metode rada tradicionalnih organizacija socijalne ekonomije i osmišljavajući nove.

Socijalna preduzeća nastoje da smanje tenzije koje nastaju u društvu kao posledica stanja na tržištu i neadekvatnih javnih politika, a ogledaju se u povećanju nejednakosti i slabljenju veza među pojedincima u društvu. Transformacija sektora socijalne zaštite u evropskim državama, tj. prepuštanje privatnom sektoru pružanja usluga u zajednici, otvorila je prostor za jačanje socijalnih preduzeća. To je uticalo na poboljšanje kvaliteta života korisnika uvećanjem broja usluga i poboljšanjem njihovog kvaliteta.

Socijalno preduzetništvo se tretira kao delatnost od posebnog interesa za društvo. Zašto?

Socijalno preduzetništvo u svojoj srži ima opšte dobro i javni interes, jer praktično u svom delovanju preuzima na sebe obaveze koje najčešće su samo odgovornost države. Za-profit preduzećima osnovni cilj sticanje profita, dok je socijalnim preduzećima odnosno ne-za-profit preduzećima to sekundarno, ali važno kako bi se bavili rešavanjem problema u društvu. Primera radi, briga za ugrožene i ranjive grupe stanovništva uvek je bila samo odgovornost države, do pojave socijalnih preduzeća. Dakle, njihov holistički pristup razvoju, koheziji i uključivanju, na lokalu pre svega, neminovno se onda smatra od posebnog interesa za društvo. Drugo, što nije manje važno, socijalna preduzeća promovišu održiv koncept razvoja koji sve više utiče na promenu prakse i odnos i korporativnog, za-profit sektora u odnosu na okruženje i resurse. Društveno odgovorno ponašanje počinje biti sve važnije i za kompanije. Konačno, socijalna preduzeća, sa aspekta demokratije podsećaju na važnost participacije u donošenju odluka u samim preduzećima, što je takođe vrednost za sebe jer pomaže razvoj i svesti ljudi o političkoj participaciji, njenim dometima.

Ko su zapravo pripadnici ranjivih društvenih grupa?

Postoji nekoliko određenja, ali mi bismo ih definisali tako što bismo rekli da su to sve one grupe kojima je usled specifične razlike u odnosu na dominantnu polulaciju potrebna dodatna podrška kako bi se mogle ravnopravno uključiti u životne tokove zajednice.

U čemu se razlikuje status socijalnog preduzeća od ostalih privrednih subjekata?

Predlog Nacrta zakona definiše socijalno preduzeće kao poseban status pravnog lica, koji se stiče upisom u Registar, a ne kao posebnu pravnu formu kroz koju se obavlja delatnost. U tom smislu, takav status može steći svako pravno lice koje svoje društveno odgovorno poslovanje”potvrdi sa tri ograničenja koja mora uneti u svoje akte: ograničenje raspolaganja profitom, ograničenja prava osnivača na imovinu – zaključana imovina, i ograničenja u smislu omogućavanja participativnog upravljanja pravnim licem.

Nacrt zakona omogućava svima (i onima koji se registruju da statusom socijalnog preduzeća” i onima koji to ne učine) da mogu da konkurišu za podsticaje Države ili donatora, ako ispunjavaju uslove koji se navedu u Programu, odnosno konkursu. Nacrt zakona omogućava Državi i donatorima da u Programu ili konkursu odrede uslove koje socijalni preduzetnik treba da ispunjava da bi aplicirao za sredstva. Uslov može da bude i da je registrovan kao socijalno preduzeće, a ne mora biti.

U predlogu Nacrta navodite podsticaje socijalnom preduzetništvu. Koji su najvažniji?

Sam predlog Nacrta zakona ne predviđa podsticaje, već upućuje na to da je nakon donošenja zakona potrebno doneti program mera podrške. Nacrtom zakona se zbog toga široko definišu različiti nivoi socijalnog preduzetništva u odnosu na moguće korisnike i oblasti delovanja od posebnog značaja za društvo, a ostavlja se da se Programom, odnosno dokumentima javnih politika, planiraju konkretne podsticajne mere, u skladu uslovima koji će se bliže uređivati samim Programom i pravilima u odnosu konkretne podsticaje. Mi, kao predstavnici sektora i organizacija koje pružaju podršku sektoru predlažemo da se krene od pre svega promocije toga šta je socijalno preduzetništvo među institucijama, privredom, javnošću, da se rade edukacije javnih službenika, kako bi se mogli upoznati sa ovom praksom i davati prave savete socijalnim preduzećima, ali i kvalifikovano učestvovati u kreiranju i sprovođenju politika koje se odnose na ovu oblast. Smatramo da je od suštinske važnosti raditi sa predstavnicima lokalnih samouprava, jer su opštine prvi nivo delovanja socijlanih preduzeće, mesta gde socijalna preduzeća identifikuju probleme i nastoje ih rešiti, kako bi okruženje u kome deluju i žive bilo prosperitetnije. Predložemo i razvoj mentorske podrške socijalnim preduzećima, senzibilizaciju privrede, za saradnju sa socijalnim preduzećima, ali i dalji razvoj društvene odgovornosti. Konačno, razvoj finansijskih instrumenata, od podrške startap preduzećima, do onih kojima je potrebno skaliranje je izuzetno važno kako bi se sektor i širio i stabilnije i održivije razvijao. Na promociji mera ćemo kao Koalicija raditi tokom predstojeće godine. Osim toga, važno je otvoriti polje javnih nabavki, kroz održive/socijalne javne nabavke kako bi se država prva javila kao promoter promocije razvoja na temeljima odgovornog i održivog razvoja, gde ključnu ulogu imaju socijalna preduzeća i druge organizacije solidarne/socijalne ekonomije.

Dostavili ste predlog Nacrta Zakona o socijalnom preduzetništvu. Kakav je dalji put do usvajanja ovog zakona?

Predlog koje je civilno društvo dostavilo Radnoj grupi ministarstva nadležnog za ovaj zakon čeka zapravo povratnu informaciju članova te radne grupe. Dakle, nakon što je predlog poslat, čekamo da radna grupa razmotri tekst i da predloge za njegovo unapređenje. Mi smo tekst objavili i na sajtu Koalicije, kako bismo omogućili da što širi krug zainteresovanih strana učestvuje u daljem unepređenju teksta. Smatramo da osim sadržaja samog zakona, dakle da on bude valjan i da odgovara na potrebe sektora, i sam proces njegove izrade, razmatranja i konačno usvajanje bude po demokratskim standardima, dakle inkluzivan, transparentan i participativan.

Intervju je nastao u okviru aktivnosti Resurs Centra Građanskih Inicijativa. Izvor celokupnog intervjua nalazi se zvaničnom website-u Resurs Centra.