Blog

Društvene inovacije: ideje koje nam život čine boljim

KoRSE-blog_drustvene-inovacije-naslovna

16.12.2022.

Autor: Saša Stojiljković

Koliko puta ste do sada pomislili da imate genijalnu ideju koja bi značajno unapredila ili rešila određeni problem u vašem selu, naselju ili gradu ili možda čak pomogla čitavom svetu? 

Koliko puta ste u neformalnom razgovoru sa društvom predložili novu ideju u vidu aplikacije koja bi olakšala pronalazak posla za prijatelje koji to ne mogu da urade sami ili novu ideju koja bi na efikasniji način od postojećeg rešila pitanje čuvanja dece dok ste na odmoru? 

Potreba za određenim promenama, unapređenjima ili olakšavanju određenih pitanja iz svakodnevnice koju ste osetili je sasvim normalna, legitimna i sastavni je deo građanskog života gotovo svuda u svetu. U novom blogu objašnjavamo razliku između društvenih inovacija i inovacija u opštem smislu, u kojim okolnostima nastaju, ko su glavni pokretači i navodimo konkretne primere inovacija.

Šta su inovacije?

Reč inovacija može zvučati zastrašujuće jer nam prva asocijacija budu naučnici i revolucionarni izumi. Inovativna rešenja su svuda oko nas i nalaze se u svakoj životnoj sferi (frižider, vakcina, kompjuter, sijalica, štamparska mašina, itd). Pišemo o njima zato što naizgled male promene u načinu razmišljanja, upotrebi novih materijala ili ideja prave veliki korak za čovečanstvo – unapređuju kvalitet ljudskog života.

Dve neodvojive komponente koje čine inovaciju su ideja i njena realizacija. Sama ideja, naravno, nije dovoljna za status inovacije već je potrebna njena praktična primena koja će ostvariti suštinsku promenu ili doneti novo rešenje za određeni problem. Različito možemo gledati na inovacije u zavisnosti od motiva za njihovo pokretanje. Dok je kod nekih glavni motiv uvećanje profita, bolji plasman na tržištu ili bolja konkurentnost, kod drugih to može biti podrška marginalizovanim grupama, zaštita životne sredine ili kreiranje alata za efikasnije učenje na daljinu. Što se tiče definicije, 2014. godine je sprovedeno istraživanje gde je pronađeno ukupno oko 40 definicija u različitim naučnim radovima, a sveobuhvatna definicija kao rezultat ovog istraživanja je:

Inovacija je višestepeni proces u kome organizacije transformišu ideje u nove kroz poboljšane proizvode, usluge ili procese, kako bi napredovale, konkurisale i uspešno se razlikovale na svom tržištu. 

Sve inovacije možemo klasifikovati u dve osnovne grupe: tehnološke inovacije i društvene inovacije. Primera radi, inovacija može biti:

  • Novi proizvod ili usluga;
  • Optimizovani raspored radionice za smanjenje vremena proizvodnje ili otpada;
  • Novi način prodaje;
  • Novi način komunikacije.

Dakle, inovacija je proces pretvaranja nove ideje u praktičnu primenu. To je pojam koji prati čovečanstvo od svog samog početka pa sve do danas. Etimološki, potiče od latinske reči innovare, što znači napraviti nešto novo. Od otkrića vatre, oruđa, preko poljoprivrede, industrijskih revolucija pa sve do tehnološkog napretka u 21. veku, jasno je da je bez njih praktično nemoguće živeti, te najveće zasluge za razvoj čoveka možemo prepisati upravo inovacijama.

KoRSE-blog-drustvene-inovacije

Inovacije nastaju kada postojeće politike, prakse i strukture ne odgovaraju na potrebe građana. Pokretač inovacija često može da bude neadekvatno zadovoljavanje osnovnih potreba ljudi onda kada ono što je već ponuđeno od strane vlade, privatne firme ili nevladine organizacije nije dovoljno. Kao što je napisao istoričar Lord Makoli: “Postoji stalno poboljšanje upravo zato što postoji stalno nezadovoljsto”. Putem društvenih inovacija se mogu ponuditi rešenja za probleme sa kojima se suočavaju, na određenom nivou, gotovo sve vlasti i lokalne zajednice širom sveta. To su problemi kao što su: nezaposlenost, siromaštvo, efikasno i efektivno upravljanje u javnom sektoru u korist građana, narastajuće nejednakosti u društvu, starenje stanovništva i demografske promene, isključenje društveno marginalizovanih grupa, ruralni razvoj, klimatske promene i ugroženost životne sredine, digitalni jaz, pristup socijalnim i drugim uslugama u zajednicama i slično.

One su potrebne u svim sferama društva: od informisanja, preko zdravlja i obrazovanja, do zapošljavanja, socijalne zaštite i stanovanja. Dodatno, inovacije mogu da nađu svoj put u svim sferama javnog sektora s obzirom na to da pružaju usluge najvećem broju građana. 

Razlike između inovacija na opštem nivou od društvenih inovacija jesu u tome što je kod prvih glavni motiv uvećanje profita, a kod drugih, osim profita, kao svoj obavezni element, imaju i cilj ostvarivanja dobrobiti za širu zajednicu. Tehnološke inovacije mogu spadati u grupu društvenih inovacija onda kada ostvaruju pozitivne učinke na razvoj održivosti poslovanja, okruženja i zajednice. 

Šta su društvene inovacije?

Ne postoji jedinstvena definicija društvene inovacije već samo zajednički imenitelj – promena sa pozitivnim uticajem na zajednicu i okruženje.

Prema Murray-u (2010) društvene inovacije je najlakše definisati kao nove strategije, koncepte, ideje, procese, proizvode, usluge, poslovne modele, alate i metodologije ili kombinacije svega navedenog koje odgovaraju na društvene potrebe ili probleme, a istovremeno stvaraju nove društvene odnose i saradnje. 

Prema Milleru (2008), društvena inovacija je novo rešenje za problem u društvu, koje je efikasnije, efektivnije, održivo ili pravednije nego postojeće rešenje, i kod koga je na prvom mestu dobit za društvo u celini, a ne samo dobit za pojedinca. To može biti proizvod, proizvodni proces ili tehnologija, ali takođe i princip, ideja, deo zakonske regulative, društveni pokret ili intervencija, ili kombinacija svega navedenog.

One se najprostije mogu opisati na sledeći način: to su nove ideje koje deluju na lokalni, regionalni i/ili globalni nivo i koje za cilj imaju rešavanje određenih društvenih problema i potreba! Društvene inovacije počinju sa idejom za rešavanje društvenih problema koje se potom razvijaju u prototipe, startap modele i pilot projekte koji mogu prerasti u stabilnije inicijative, a potencijalno mogu postati i/ili čak stvoriti sistemsku promenu čak i ako njeni kreatori toga nisu ni svesni. 

Ko su akteri društvenih inovacija?

Za razliku od sveta biznisa gde je jedna firma ključni akter promene, društvene inovacije uključuju širu mrežu aktera koji mogu biti iz javnog sektora (na primer, novi modeli javne zdravstvene zaštite), privatnog sektora (na primer, softver otvorenog koda), civilnog sektora (na primer, biblioteka sa besplatnim igračkama), pokreti (na primer, fer trgovina), akademska zajednica (na primer, novi pedagoški modeli vaspitanja dece), kao i socijalna preduzeća i zadruge (mikrokreditiranje, etično bankarstvo).

KoRSE-blog-drustvene-inovacije

Primeri društvenih inovacija

Postoji veliki broj primera dobre prakse kada su u pitanju društvene inovacije kroz istoriju. Pojedine stvari koje se danas podrazumevaju, nekada su predstavljale pravi primer društvenih inovacija, kao što su: besplatno zdravstveno osiguranje, besplatno osnovno obrazovanje i koncept vrtića. Danas su to razne aplikacije, platforme i organizacioni modeli koji olakšavaju svakodnevni život. To mogu biti alati za učenje na daljinu, za deljenje prevoza, za novi način poslovanja, kao i oni alati koji olakšavaju svakodnevni život raznim marginalizovanim grupama, ali i opšte populacije. 

Predstavljamo pet društvenih inovacija kao odličnu inspiraciju za kreiranje sličnih sadržaja u našem okruženju.

“Suspendovana kafa” ili kafa na čekanju je princip u kome klijent ima mogućnost da kupi kafu viška kao anonimni dobrotvorni čin za one koji to sebi ne mogu da priušte. Ovakva tradicija je započeta u radničkim kafićima u Napulju, u Italiji, gde bi neko ko je želeo da časti naručio “sospeso” plaćajući jednu kafu više. Tu kafu viška bi mogao da dobije ko god se raspita u kafiću da li postoji “kafa u rezervi” i na taj način diskretno dobije svoju kafu besplatno. Ovakva praksa se kasnije prenela i na mogućnost plaćanja viška obroka te sada postoji niz restorana i kafića koji nude ovu mogućnost time vraćajući zajednici makar jedan obrok ili kafu dnevno. 

Odličan primer ovakve prakse je solidarni kafić “Wanted” u Bordou, u Francuskoj, koji osim mogućnosti plaćanja dodatne kafe, svojim korisnicima ostavlja mogućnost i plaćanja dodatnih obroka za one kojima je to najpotrebnije.

Prošle godine je gradsko veće Atlante, grada u Sjedinjenim Američkim Državama, zasadilo najveću jestivu šumu u Americi i na taj način svojim meštanima obezbedilo preko 100 stabala voća i povrća na površini od 7 ari. Princip jestive šume jeste besplatno korišćenje plodova iste uz dodatnu mogućnost sadnje sopstvenih proizvoda u posebno namenjenim kutijama za to. Ova inicijativa znatno pomaže ljudima koji žive na ili ispod granice siromaštva. 

My spoon predstavlja spoj jestive kašikice i deserta koji se služi uz kafu. Jestiva kašikica je napravljena od apsolutno prirodnih sastojaka i predstavlja savršenu zamenu za plastične kašičice koje se masovno koriste u kafićima. Upotrebom jestivih kašičica utiče se na zamenu jednokratne plastike nepodobne za reciklirianje. 

Časopis Big Issue je dvonedeljni nezavisni časopis koji na ulicama prodaju ljudi koji doživljavaju beskućništvo, marginalizaciju ili nedostatak adekvatnog posla. Urednički tim Big Issue-a kreira časopis svake dve nedelje koji je dostupan prodavnicama po ceni koja je duplo manja od tržišne time razliku zadržavajući za sebe. Ne postoji minimalni broj časopisa koji prodavcu moraju da kupe, a svi neprodati časopisi se mogu zameniti ili vratiti nazad. 

Ovaj model se u sličnim formama primenjuje u gotovo čitavom svetu a u Srbiji imamo sreću da postoji neprofitna organizacija Liceulice koja je posvećena podršci onima koji najteže dolaze do posla i koji žive na margini društva. 

Grad Knin je pre nekoliko godina dobio besplatnu biblioteku igračaka u kojoj sva deca mogu besplatno iznajmljivati igračke. Inicijativu je pokrenulo eko udruženje Krka – Knin a ona funkcioniše tako što deca donesu jednu igračku prilikom učlanjivanja te onda imaju mogućnost da iznajme ostale igračke iz biblioteke na mesec dana. Cilj ove inicijative jeste olakšavanje roditeljima u vidu smanjenja finansijskih ulaganja u igračke, bojanke, slikovnice i slično, buđenje svesti kod dece o važnosti razmene i očuvanja životne sredine ali i socijalnom razoju i edukaciji dece o odgovornom ponašanju prema stvarima koje pripadaju čitavoj zajednici. 

Inovacije su svakodnevnica

Pre nekoliko dana se rodio osmomilijarditi čovek na planeti i zaista je pitanje šta će za njega biti inovacija sa obzirom na intenzitet promena na svim nivoima. Više niko nije začuđen kada jedna ideja osvoji svet, a potekla je iz podruma ili garaže nekog malog naselja te možemo da konstatujemo da inovacije jesu postale mejnstrim. 

Jedno je sigurno, da bi on (Damian, 8 milijarditi čovek), ali i svi mi zajedno, živeli u boljem i zdravijem okruženju, neophodno je da inovacije u budućnosti budu znatno više usmerene na kvalitet života građana u odnosu na komercijalne aktivnosti.

GIZ - logotip

 

Izradu ovog bloga omogućilo je Nemačko savezno ministarstvo za privrednu saradnju i razvoj (BMZ) kroz Nemačko-srpsku inicijativu za održivi rast i zapošljavanje.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *