21.08.2020.
Razgovor vodila: Jelena Janakievska
Kroz svoje poslovanje, socijalna preduzeća rešavaju neki od društvenih ili ekoloških problema koja su prepoznala kao bitna i njima lično važna. Neka od njih bave se kulturnim pitanjima, neka pružanjem socijalnih usluga a neka su više orjentisana ka temama zaštite životne sredine, upravljanja viškovima otpada, hrane itd. Sve više socijalnih preduzeća u našoj zemlji okreće se ka tome da osnaži i pomogne stanovništvo na selima, mala poljoprivredna gazdinstva, mlade poljoprivrednike i žene poljoprivrednice. Poljoprivreda kao grana privrede sa ogromnim potencijalom u našoj zemlji, istovremeno je i jedna od najnesigurnijih profesija jer poljoprivrednici često ne mogu da obezbede stabilan otkup svojih proizvoda po fer uslovima. Kada tržište diktira cenu i uslove otkupa, mnogi od njih na kraju za svoju sirovinu i proizvod ne dobiju odgovarajuću naknadu koja odgovara trudu, vremenu i materijalu koji su uložili. Takođe, dodatni problem stvara se kada svojim sirovinama ne odgovore na neki od zahteva velikih otkupljivača i kada se sirovina koja ne nađe svog kupca uništava i baca. Ovakva pozicija navodi sve više ljudi da napuste ruralne krajeve i svoja poljoprivredna gazdinstva, a pogotovo mlade ljude što dovodi do “gašenja” naših sela.
Pisali smo o tome šta je „socijalno u socijalnom preduzetništvu“, kao i „kakav je položaj socijalnih preduzeća u mejnstrim ekonomiji“. U ovom intervjuu razgovarali smo sa preduzetnikom koji je zajedno sa svojom porodicom pokrenuo socijalno preduzeće čiji je glavni cilj – zadržati mlade na selu i ponuditi im novu perspektivu u poljoprivredi. O kooperaciji sa malim poljoprivrednicima, o tome kako pomiriti rast prodaje i principe odgovornog poslovanja i tome koliko su daleko stigli za ove 4 godine razgovarali smo sa Branislavom Sekulićem, direktorom i osnivačem socijalnog preduzeća Vrtlari iz Malog Iđoša.
Kroz spoj moderne tehnologije i tradicionalne recepture, ovo preduzeće proizvodi gotove proizvode od voća i povrća kao što su: sokovi od paradajza i brokolija, ajvar, džemovi i slatko. Za samo 4 godine poslovanja, uspeli su da u domaćim okvirima postanu prepoznatljivi po svom kvalitetu, dizajnu i zalaganju za male poljoprivrednike. Sve ovo na kraju je njihove proizvode odvelo čak do polica američkih prodajnih lanaca i danas su domaće socijalno preduzeće koje svoje proizvode izvozi na preko 10 stranih tržišta.
Zdravo! Kako je došlo do toga da posao u državnom sektoru zameniš privatnim biznisom i upustiš se u izradu domaćih proizvoda kao što su džemovi, ajvar, sokovi itd.?
Branislav: Nekada nije stvar u našem izboru, već u situaciji i okolnostima u kojima se nađemo. Ja sam završio ekonomiju i školovan sam od novca sa Poljupca – porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koje se bavi uzgojem i preradom voća i povrća. Uvek smo i mi deca bili uključeni u poslove na imanju ali nikada nisam pomišljao da je to posao kojim ću se baviti. U međuvremenu sam promenio više profesija ali je na kraju prevagnula poljoprivreda i sve ono što su roditelji usadili u mene. Sa druge strane, kao ekonomista želeo sam da dokažem da ogromna perspektiva naše poljoprivrede leži u izvozu kvalitetnih proizvoda a ne samo sirovina. Jedino na taj način, po mom mišljenju, poljoprivreda ima smisla. Jedno vreme, paralelno sam radio u javnom sektoru i gradio viziju svog preduzeća zajedno sa svojom suprugom i porodicom a onda sam pristupio realizaciji. I evo 4 godine kasnije, Vrtlari se nalaze na policama prodavnica u preko 10 zemalja. Jako smo ponosni na ovu činjenicu jer smo tako dokazali da imamo šta da ponudimo svetu.
Koja je to društvena misija Vrtlara i šta vas izdvaja od drugih preduzeća koja se bave proizvodnjom gotovih proizvoda od voća i povrća?
Branislav: Naša misija je da pokrenemo mlade ljude da se vrate na sela i da iskoriste različite resurse koje im stoje na raspolaganju, a tu ne mislim samo na poljoprivredu već i na druge delatnosti kojima će se unaprediti život ljudi u Srbiji i perspektiva mladih. Ova pandemija je na neki način pokazala da je na selu spas. Čim smo pokrenuli firmu pokušali smo da se okrenemo mladim ljudima tako da su naši radnici mladi ljudi sa sela ali i žene starije od 50 godina. Uspeli smo da okupimo oko sebe više od 30 poljoprivrednih gazdinstava koja nas snabdevaju sirovinama tokom sezone i sa kojima sada imamo definisanu kooperaciju i odnos koji se zasniva pre svega na partnerstvu i međusobnom poštovanju. U toku godine mi preradimo u našem pogonu preko 250 tona različitog voća i povrća koje kupimo od kooperanata. Prema analizama koje smo radili na ovaj način pozitivno utičemo na preko 300 ljudi u našem okruženju na šta smo zaista jako, jako ponosni.
Takođe jedan deo naše društvene misije direktno je okrenut ka malim proizvođačima hrane. Kroz udruženje Varjača koje okuplja skoro 100 malih proizvođača iz Vojvodine, u partnerstvu sa Gradom Novi Sad i Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu obezbeđujemo nastup za više od 40 izlagača u oblasti proizvodnje hrane na sajmu poljoprivrede u Novom Sadu. Ovaj sajam je najveća poljoprivredna manifestacija u zemlji i velika međunarodna smotra te je zato jako važno proizvođačima da se ovde predstave. Sa druge strane mnogima je to nedostižno zbog visoke cene izložbenog prostora. Mi im zato pokrivamo troškove izlaganja, transporta, brendiranja i marketinga i tako pomažemo da predstave svoj proizvod široj publici. Hala u kojoj se predstavljaju mali proizvođači nosi naziv Vojvodina Gastro Region i ona je zaista duša sajma i mesto gde se predstavlja ono najbolje iz Vojvodine. Pored toga, u okviru ove hale organizujemo i edukativni program – radionice, predstavljanje malih proizvođača, panele stručnjaka u oblasti privrede i poljoprivrede. Takođe pokušavamo da budemo njihov kontakt sa donosiocima odluka i da ih na neki način zastupamo pred onima koji imaju moć da donose odluke koje će poboljšati generalno stanje agrobiznisa u našoj zemlji.
Pre godinu otvorili smo i deli shop u Novo Sadu pod nazivom –The Mother i pod sloganom Ljubi te majka. Ovde se prodaju visokokvalitetni domaći proizvodi čime smo omogućili još jedan kanal prodaje i promocije za sve male proizvođače. Tako smo povećali njihovu vidljivost i približili ih većem broju kupaca, i stranih i domaćih. Velikom broju proizvođača, nakon plasmana u našem shopu, prišli su ljudi iz inostranstva koji su probali njihove proizvode i ponudili im izvoz na strano tržište. To je divna priča koje je sad takođe ugrožena ovom pandemijom ali se nadam da ćemo se svi zajedno oporaviti od toga.
Takođe sprovodimo i više projekata u saradnji sa Univerzitetom u Novom Sadu i sa Tehnološkim fakultetom. Između ostalog organizujemo studentske vizite gde nekoliko puta godišnje studenti dođu u posetu našem pogonu kako bi videli u praksi šta podrazumeva proizvodnja hrane. Takođe smo i partneri na novom naučnom projektu koji sprovodi ovaj fakultet a radi se o inovaciji u poljoprivredi.
Vrtlari su jedan od domaćih brendova i jedino socijalno preduzeće čiji se proizvodi mogu naći na policama velikih hipermarketa širom Amerike. Koji koraci su vas odveli do ovako uspešnog plasmana na strano tržište? Koji je vaš recept za uspeh koji biste podelili i sa drugim socijalnim preduzetnicima?
Branislav: Nakon što smo postavili proizvodnju, izbrendirali se i zaokružili kapacitete, trudili smo se da iskoristimo svaku moguću šansu za dalji razvoj i edukaciju– konkurisali smo na razne projekte, prolazili veliki broj obuka itd. Upravo nam se tako preko USAID-a ukazala prilika da nastupimo na najvećem sajmu delikatesne hrane u Njujorku. Iako smo imali veoma kratak rok za pripremu tj. samo 40 dana za pripremu materijala, prevođenje ambalaže, registraciju i dobijanje dozvole za izvoz uzoraka u Ameriku, na kraju smo uspeli da na veoma kvalitetan način predstavimo naše proizvode na sajmu. I upravo je taj kvalitet ono što nas je izdvojilo – proizvodi bez aditiva, konzervansa, veštačkih boja i aroma. Zatim dobro pakovanje, fleksibilnost da se prilagođavamo zahtevima kupca sa kojima smo ušili u pregovore i konkurentna cena. Na sajmu smo i upoznali čoveka iz Filadelfije koji je postao naš distributer za čitavo američko tržište. Pregovori sa njim bili su veoma naporni i detaljni u smislu standarda i zahteva koje je trebalo da ispunimo da bismo se našli na tom tržištu. U jednom trenutku mislili smo da nećemo uspeti ali bili smo uporni i nakon 8 meseci pregovora prvi kontejner sa našim proizvodima poslat je za Ameriku.
To je za nas tada bilo prilično nestvarno. Sada već uveliko izvozimo ceo kontejner proizvoda u preko 400 prodavnica širom Amerike – u delikates prodavnice i premijum lance gde se prodaje visokokvalitetna hrana. Pored kvaliteta proizvoda, jako bitna dodatna vrednost Vrtlara jeste naša društvena misija koju i naši kupci i naš distributer prepoznaju. Oni su odlučili ne samo da kupe naš proizvod već i da podrže priču koja stoji iza njega što nam omogućava da naš sok od paradajza prodajemo po ceni koja je viša od prosečne za taj proizvod u Americi. Tamo je društvena misija i odgovorno poslovanje, mnogo više na ceni nego kod nas, i kod kupaca i kod distributera. To je ono što je pored kvalitetnog proizvoda i privuklo našeg distributera da odabere nas, jedno socijalno preduzeće iz Srbije.
Mikro, mala a naročito socijalna preduzeća suočavaju se sa različitim problemima u poslovanju u Srbiji. Aktuelna pandemija dodatno je ugrozila likvidnost i radna mesta privatnog sektora. Koji su to ključni problemi sa kojima ste se do sada suočili i koji vid podrške smatraš da je neophodan a nedostaje, kako bi se postigao stabilan rast i razvoj sektora?
Branislav: Pandemija nikome nije bila deo biznis plana. Ali ono što država može da uradi i sada i inače jeste da podstiče izvoz domaćih proizvoda u inostranstvo. Takođe, jako je važno pomoći likvidnost malih i srednjih preduzeća jer smo zbog pandemije izgubili čitav jedan kanal prodaje a to je horeca (hoteli, restorani i kafei). Mi sada taj kanal prodaje pokušavamo da nadoknadimo tako što razvijamo direktan odnos sa kupcima nudeći im besplatnu dostavu naših proizvoda širom Srbije.
Najveći izazov tokom ove 4 godine za nas bio je opstati. Iako nam konstantno raste prodaja i broj zaposlenih, i dalje su naš najveći izazov finansije i održavanje cash flow-a. Kroz sve ove godine mnogo su nam pomogli projekti i edukacije GIZ-a, Smart Kolektiva, USAID-a i dobronamerni saveti ljudi koje smo sretali. Napomenuću neke od problema sa kojima se suočavaju mali proizvođači a jedan od njih su veliki lanci kao kanal prodaje. Sa jedne strane jako su važni za vidljivost i pozicioniranje malih proizvođača ali sa druge strane odnos koji imaju prema malim i mikro proizvođačima bi trebalo da bude podsticajniji. Na primer, jako bi značilo ukoliko ne bi naplaćivali ulistavanje preduzećima koja se bave proizvodnjom domaće hrane i onim preduzećima iza kojih stoji neka društvena misija. Takođe, ono što sada stvara problem “malima“ u velikim lancima jesu i rokovi plaćanja koji su suviše dugi i koji su za njih isti kao i za velike multinacionalne kompanije. Jednostavno postoji mnogo aspekata poslovanja – od pozicioniranja, plaćanja itd. u kojima se veliki lanci ponašaju prilično surovo ne vodeći računa o tome ko je koliki i ko šta radi.
Pre samog ulaska u velike lance, problem za mnoge jesu izvori finansiranja jer za male proizvođače pa i za socijalna preduzeća ne postoji pravo razvojno finansiranje. Ako gledamo državu, ona podstiče razvoj mikro i malih preduzeća ali uz ozbiljan kolateral – što znači da morate da imate jemca ili hipotekarno/bankarsko obezbeđenje. Sa druge strane, odnos banaka prema malima proizvođačima je veoma komercijalan i sa veoma zategnutim sistemom finansiranja. Nakon veoma zamorne i dugotrajne birokratske procedure, vrlo često dobijamo odgovor da ne ispunjavamo uslove za dobijanje kredita, a on je nam npr. veoma potreban za održavanje likvidnosti ili za investiciju koju smo planirali. U teoriji, svi kažu kako treba podsticati i podržavati male proizvođače, ali u praksi to izgleda drugačije i prostor za manevrisanje malog proizvođača je veoma skučen. Na kraju ste oslonjeni na sebe, svoju porodicu, saradnike i zajednicu poljoprivrednika koja raste zajedno sa vama.
Od samog početka pandemije, Vrtlari su bili pokretači i učesnici mnogih solidarnih akcija. Na koji način tokom čitavog ovog perioda podržavate svoju zajednicu, sugrađane ali i svoje kupce širom zemlje?
Branislav: Prosto smo gledali šta se dešava oko nas i poželeli smo da podržimo sve medicinske radnike, službenike i prodavce u Vrbasu koji su bili na “prvoj liniji fronta”. Tako smo sa udruženjem Empata pokrenuli akciju Jedno srce. Jedan grad tokom koje smo podelili simbolične poklone i paketiće – proju, domaći sok, cveće itd. Želeli smo da skrenemo pažnju na to šta rade i da ih podržimo.
Pored toga, od kada je počela epidemija u našoj zemlji, pokrenuli smo akciju besplatne dostave. Hteli smo da se prilagodimo našim kupcima i pomognemo im, pogotovo starijim ljudima. Učinili smo to da naši proizvodi dođu do njihovih vrata i da ih to ne košta ništa.
Jedno od uverenja koje verovatno mnogi imaju a tiče se odgovornog poslovanja kakvo je vaše, jeste da pred povećanjem proizvodnje i širenjem tržišta, odgovornost i pravičnost u poslovanju postaju nepomirljivi sa povećanjem profita. Kakvo je vaše iskustvo na ovu temu?
Branislav: Iz perspektive poslovanja tokom ove 4 godine, mogu reći da se u poslu opstajete samo ako imate nešto što vas motiviše više od profita. U trenutku kada profit postane glavni cilj, onda valjda više nismo proizvođači nego trgovci. Sve faze razvoja, sav uloženi trud, svi padovi i pobede vežu čoveka za ovakvu firmu i za jedan potpuno drugačiji način poslovanja i pristupa poslu. Shodno tome, ciljevi se onda prilično promene a tako je bilo i u našem slučaju. Specifičnost socijalnih preduzeća je u tome što sa uvećanjem proizvodnje i profita raste i vaša socijalna misija – njen obuhvat, efekti i intenzitet se umnožavaju. Profit i odgovorno poslovanje ovde ne isključuju jedno drugo. Kada ljudi čuju na koji način radite, koji su vaši principi poslovanja od kojih ne odstupate, sami vam prilaze i nude partnerstvo a tako se onda uvećava i vaš biznis. Odličan primer za to je saradnja koju smo ostvarili sa organizacijom Evo Ruka, udruženjem roditelja i prijatelje dece sa smetnjama u razvoju. Mi za njih proizvodimo džemove i ajvare, a oni kroz prodaju tih proizvode obezbeđuju novac za održivost organizacije, dnevnog centra i za svoje aktivnosti. Svaki dan je šansa da se učini nešto dobro a mi takve šanse ne propuštamo.
Šta za Vrtlare znači partnerski odnos sa malim poljoprivrednicima?
Branislav: Za nas je partnerstvo sa malim poljoprivrednicima jedina mogućnost opstanka. Mi želimo da rastemo zajedno sa njima i želimo da podržimo te ljude jer su oni posvećeni, odgovorni i imaju misiju da ostanu na selu i na poljima. Njihova proizvodnja daje nam onaj kvalitet i tradicionalni ukus koji nas izdvaja od konkurencije. Odnos koji imamo sa preko 30 poljoprivrednih gazdinstava zasniva se na kooperaciji. Kooperacija funkcioniše tako što na početku sezone mi njima obezbedimo određena sredstva kao i znanje i zaštitu. To znači da svakom od njih dodelimo zaštitara – to je osoba koja nadzire njihovu proizvodnju kako bi krajnja sirovina bila bezbedna i kvalitetna. Nakon sezone branja otkupljujemo tu sirovinu od njih po fer cenama koje su mnogo bolje od onih tržišnih. Time smo smanjili rizik koji za njih nosi tržište i predupredili one strašne slike koje gledamo svake godine, kada jedan deo poljoprivrednog uzgoja propadne – malina, višnja, a ove godine se uveliko bacaju tone i tone paradajza. Mi pokušavamo da dođemo do tih ljudi, da ih uputimo na preradu i na kooperaciju kako bi stabilizovali svoju proizvodnju i što manje zavisili od špekulativnih otkupnih cena i toga šta se dešava na tržištu. Razvijamo takav odnos da se nađemo jedni drugima u izazovnim situacijama – oni će sačekati nas kada imamo nekih finansijski problema a sa druge strane mi ćemo im se naći u situaciji kada im je ugrožena finansijska likvidnost. To je uzajamno poštovanje i razumevanje.
Kada sam prvi put radio otkup šljive, poučen iskustvom svojih saradnika i prijatelja otišao sam na lice mesta da se uverim u kvalitet robe. Kada sam stigao na imanje ispostavilo se da je čovek koji je proizvođač šljive osoba sa invaliditetom. Mnogo godina pre toga na radnom mestu u fabrici izgubio je ruku. Od tada su taj čovek i njegova porodica naši stalni kooperanti od kojih kupujemo šljivu za pekmez po ceni koje je pravična a ne tržišno orijentisana. Tu sam shvatio koja je misija Vrtlara u odnosu na male proizvođače.
Prošlog meseca Vrtlari su proslavili 4 godine svog postojanja. Iz ove sadašnje perspektive, koje poslovne i društvene rezultate i uspehe bi izdvojio kao najvažnije i vama najdraže?
Branislav: Najlepši deo našeg posla je ta zajednica koja je izrasla sa nama i uz nas – naši poljoprivrednici, saradnici, kupci. Kada dobijemo fotografije dece čija su lica umrljana našim džemom, znam da radim pravu stvar. Kupci imaju velika očekivanja ali i veliko poverenje u nas. Kada smo se prvi put ulistali u jedan veliki lanac svi smo se rasporedili po objektu i čekali da vidimo hoće li neko kupiti naše proizvode. I kada sam video ruke jedne starije gospođe kako poseže za našim sokom od paradajza radovao sam se kao malo dete, čak i više nego kad smo kasnije imali veće poslovne uspehe. To su te male pobede koje se pamte čitav život i teraju nas da i u ovakvim kriznim momentima ne posustajemo.
Ukoliko ste radoznali da čujete priče socijalnih preduzetnika i preduzetnica u Srbiji, pratite naš blog segment „Pričamo sa socijalnim preduzećima“, a ukoliko vas zanima koje sve proizvode i usluge socijalna preudzeća u Srbiji proizvode i pružaju, posetite našu Bazu socijalnih preduzeća.
Koalicija za razvoj solidarne ekonomije pokrenula je prvi blog o socijalnom preduzetništvu u Srbiji u okviru projekta “Podsticanje razvoja socijalne i solidarne ekonomije u Srbiji” koji se realizuje u kooperaciji sa Fondacijom Heinrich Boll Stiftung – predstavništvo Beograd.
