zašto je važno da država podrži socijalna preduzeća?

U situaciji u kojoj je neosporno da socijalna preduzeća otvaraju nova radna mesta, zapošljavaju socijalno osetljive grupe, stvaraju nove usluge i proizvode na tržištu kroz cirkularnu ekonomiju i zaštitu životne sredine, postavlja se pitanje koja je uloga države u ovom procesu? O društvenoj misiji socijalnih preduzeća pisali smo u prethodnim blogovima, a sada je važno da razjasnimo zašto je za državu važno da prepozna, uvaži i podrži socijalna preduzeća? Koji su modaliteti podrške razvoju socijalnih preduzeća?  

Odgovore na ova pitanja nalazimo u primerima dobre prakse zemalja iz Evropske Unije, gde su države članice kreirale podsticajne zakone i druge pravne regulative kojima regulišu rad socijalnih preduzeća, zatim programe i političke mere usmerne direktno na poboljšanje uslova za jačanje sektora socijalnog preduzetništva. Uporedo ćemo izložiti na koji način javne institucije tretiraju socijalna preduzeća u Srbiji. Za kraj, predstavićemo model socijalno odgovornih javnih nabavki koji se u različitim modalitetima primenjuje u zemljama članicama EU, a koje se koriste kao alat za podsticanje razvoja socijalnih preduzeća. Predlažemo ključne pravce delovanja državnih institucija u cilju socio-ekonomskog razvoja kroz regulisanje zakonodavnog okvira i mere podrške socijalnim preduzećima.

Kako je regulsan rad socijalnih preduzeća u EU?

Zemlje Evropske Unije prepoznale su značajnu ulogu socijalnih preduzeća kao važan deo društvene ekonomije, a posebno u kreiranju novih radnih mesta, inkluziji teže zapošljivih grupa, ekološkoj održivosti i većem učešću građana. Socijalna preduzeća postoje u svim zemljama EU, a zapošljavaju gotovo 13,6 miliona građana. U toku 2020. godine, Evropska Komisija je objavila istraživanje o postojećim socijalnim  preduzeća, njihovom nastanku, konceptima, mrežama podrške i faktorima koji ograničavaju razvoj socijalnih preduzeća. Istraživanje koje je obuhvatilo svih 28 zemalja EU, kao i Albaniju, Island, Crna Goru, Severnu Makedoniju, Norvešku, Srbiju i Tursku, pokazalo je različite pristupe u definisanju socijalnih preduzeća kroz nacionalno zakonodavstvo i strategije. Istraživanje je pokazalo da su u poslednjih deset godina, tačnije od 2011 kada je Evropska komisija usvojila„Inicijativu za socijalno poslovanje“ (Social Business Initiative), sve zemlje u Evropskoj Uniji i šire su ostvarile napredak u političkom priznavanju socijalnih preduzeća. Kada je reč o zakonodavnoj regulativi postoje dve grupe zemalja, one koje su uvele posebne zakone kojima se uređuju ciljevi i polja delovanja socijalnih preduzeća i druge koje iz različitih razloga objašnjavaju da se ne uvode posebni zakoni za regulisanje funkcionisanja socijalnih preduzeća.

zašto je važno da država podrži socijalna preduzeća?

U zemljama kao što su  Luksemburg, Slovačka i Ujedinjeno Kraljevstvo promene su na nacionalnom nivou, kao što su kreiranje specifične nacionalne strukture, ministarske jedinice i odeljenja, dok je u Danskoj i Holandiji za promociju socijalnih preduzeća zadužen regionalni ili opštinski nivo.  Ove izuzetno važne reforme dovele su do priznavanja socijalnih preduzeća kao pružaoca specifičnih vrsta usluga od opšteg interesa kao što su usluge socijalne zaštite, zapošljavanje i javne nabavke. Pojedine zemlje su usvojile specifične nacionalne ili regionalne / lokalne strategije politike usredsređene na razvoj solidarne ekonomije ili socijalnih preduzeće. U Ujedinjenom Kraljevstvu u okviru Strategije civilnog društva jasno je definisano da su socijalna preduzeća srž civilnog sektora i da imaju snažnu ulogu u kreiranju javnih politika. U novom Nacionalnom planu za razvoj civilnog društva u Estoniji nakon 2020. godine, socijalna preduzeća se prepoznaju kao uticajni akteri civilnog društva. U Danskoj i Holandiji, strategije za razvoj socijalnih preduzeća su definisale lokalne vlasti. U susednim zemljama, prvu nacionalnu strategiju napravila je Bugarska u 2012, a zatim i Hrvatska u 2015 kroz Strategiju za socijalno preduzetništvo. Takođe, u Poljskoj postoji Nacionalni program za socijalnu ekonomiju 2014-2018 i 2019-2023.

Kako funkcionišu socijalna preduzeća u Srbiji?

U Srbiji rad socijalnih preduzeća još uvek nije regulisan Zakonom. Socijalna preuduzeća mogu biti u različitoj pravnoj formi: udruženja, DOO, spin-off, zadruge, fondacije i slično i zbog toga se na njih odnose različiti zakoni koji prepoznaju ove pravne forme. Rad na izradi prvog zakona o socijalnom preduzetništvu traje od 2010. godine. Iz prakse je jasno da ovaj proces nepotrebno traje predugo, a kao glavni razlog nameće se nedovoljno poznavanje i razumevanje oblasti od strane javnih institucija. U oktobru 2019. godine predložen je novi Nacrt Zakona o socijalnom preduzetništvu u Srbiji imajući u vidu da je prvobitni nacrt zakona povučen iz procedure tokom leta iste godine na inicijativu civilnog sektora. Glavna problematika prvobitnog nacrta zakona bila je u tome što nije prepoznala udruženja, fondacije i zadruge, kao socijalna preduzeća što za posledicu ima isključivanje istih iz zakonske regulative. Ubrzo nakon povlačenja Zakona iz procedure, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, formiralo je Radne grupe za ex-ante u ex-post analize u oblasti socijalnog preduzetnistvau cilju  definisanja najboljih programa i intervencija koje bi omogućile razvoj socijalnih preduzeća i doprinele njihovoj konkurentnosti.

Koalicija za razvoj solidarne ekonomije je u oktobru 2019. godine, zajedno sa drugim organizacijama civilnog društva kao što su, NALED, Građanske inicijative, Evrokontakt, Grupe 484, a uz podršku kabineta Premijerke Republike Srbije i Nemačko-srpske inicijative za održivi rast i zapošljavanje, je predložila novi Nacrt Zakona o socijalnom preduzetništvu.

zašto je važno da država podrži socijalna preduzeća?

Novi Nacrt zakona je proaktivan i podsticajan zato što prepoznaje široku paletu različitih oblika ekonomskog delovanja i društvenih misija socijalnih preduzeća u Srbiji. Prema novom Nacrtu, socijalna preduzeća i dalje mogu biti u različitim pravnim formama, ali su sve obaveze i prava iz novog Nacrta u prvom redu obavezujuće za rad socijalnih preduzeća. Najveća obaveza iz ovog Zakona odnosi se na ispunajvanje kriterijuma socijalnog preduzetništva koji su dovoljno široko, a dovoljno konkretno postavljeni i odnose se na društvenu misiju socijalnih preduzeća. Upravo društvena misija jedno preduzeće čini socijalnim, a ne pravna forma ili druge formalnosti koje se inače utvrđuju zakonom. Kako je društvena misija „živa stvar“, za donosioce odluka još uvek je izazov njeno strogo definisanje. Ipak, novi Nacrt je najveći iskorak koji je do sada napravljen i predviđa i određena prava oličena u podsticajima za koje novi Nacrt ostavlja prostor da se razviju u programima podrške javnih institucija. Jedan od vidova podrške jeste i kreiranje uslova da socijalna preudzeća učestvuju u javnim nabavkma. Javne nabavke koje podržavaju i socijalni aspekt su jedan od najvažnijih načina državnih institucija da utiču na razvoj socijalnih preduzeća i nose naziv socijalne javne nabavke.

Zašto su važne javne nabavke za razvoj socijalnih preduzeća?

Državne insitucije, kao naručioci javnih nabavki u cilju pribavljanja dobara, usluga i radova, imaju mogućnost da od sredstava koja se finansiraju iz Budžeta države, novcem poreskih obveznika, stimulišu razvoj socijalnih preduzeća i time dodatno doprinesu rešavanju društvenih problema.

Zemlje Evropske Unije su našle način da kroz inicijative kao što su “Buying for Social Impact (BSI)” podstaknu državne institucije da koriste javne nabavke za ostvarivanje socijalnih ciljeva i povećanje kapaciteta socijalnih preduzeća. Primeri dobre prakse iz jedne od zemalja Evropske Unije uključuje region Brisela koji se obavezao da će u svim javnim nabavka u tom region uključiti socijalne kriterijume u ugovorima. Ovi kriterijumi imaju za cilj smanjenje nezaposlenosti i veću inkluzivnost socijalno osetljivih grupa. Ovi kriterijumi važi za sve radove iznad 750.000 EUR-a za, bez PDV-a, a koje se izvode duže od 60 dana.  Postavljanje socijalnih kriterijuma rezultiralo je stvaranjem novih radnih mesta i dodatnom edukacijom teže zapošljivih katergorija društva. Najvažnije, povećao se broj socijalnih preduzeća koja učestvuju u ovim javnim nabavkama.

zašto je važno da država podrži socijalna preduzeća?

U Francuskoj primer dobre prakse nastaje kroz kreiranje programa za podršku socijlno odgovornu javnu nabavku, koja je u skladu sa Zakonom o socijalnoj i solidarnoj ekonomiji. Francuzi su kreirali obavezu da državne institucije koje sprovode javne nabavke veće od 100 miliona EURa, bez PDV-a, na godišnjem nivou moraju da primenjuju socijalno odgovornu javnu nabavku, što uključuje preko 160 lokalnih samouprava iz skoro svih regiona. Grad Pariz je to uradio na način da su u svoje javne nabavke uključili klauzule i uslove u korist marginalizovanih grupa i/ ili deljenjem javnih nabavki u lotove kako bi se socijalna preduzeća sa manjim finansijskim kapacitetom mogla prijaviti. Cilj Grada Pariza jeste da 20% javnih nabavki sadrži socijalne kriterijume do kraja 2020. U Sloveniji, Ministarstvo javne uprave objavilo je Vodič za javne nabavke koji preporučuje da se dobijaju dodatni poeni, u fazi evaluacije tendera, za one dobavljače koji uključuju socijalni aspekt. Ovaj dokument promoviše socijalno odgovorne javne nabavke kroz ocenjivanje ponude ne samo na osnovu cene, veću uključuje kvalitativne kriterijume kao što su radno iskustvo zaposlenih, sistem upravljanja kvalitetom, procenat uključenosti osoba sa invaliditetom i odredbe vezane za stalno zaposlene.

Imajući u vidu ove i mnoge druge primere iz zemalja EU zaključujemo da postoje različiti načini na koje je moguće postaviti socijalno odgovorno javne nabavke koje imaju za cilj promovisanje novih radnih mesta za teže zapošljive društvene grupe, kao i osnaživanje i razvoj socijalnih preduzeća. Kako bi se u Srbiji stimulisale socijalne nabavke, neophodno je prvenstveno imati uvid u kapacitete socijalnih preduzeća. Iako okvirno postoji 1,200 socijalnih preduzeća, finansijski kapaciteti ovih organizacija su niski tako da najčešće odgovaraju na potrebe javnih nabavki malih vrednosti od 500.000 rsd do 5.000.000 rsd. Socijalna preduzeća se mogu uključivati u javne nabavke velikih vrednosti, preko 5 miliona dinara, kao podizvođači ili biti angažovani kao partneri. Na primer, kao podizvođači mogu biti angažovani za poslovne subjekte koji sprovode građevinske radove i biti angažovani u određenoj fazi realizacije građevinskog projekta. 

Koji je sledeći korak za strateški razvoj socijalnih preduzeća?

Na osnovu primera zakonodavnih regulativa iz Evropske Unije koje definišu funkcionisanje socijalnih preduzeća, uočava se da je ključno za razvoj socijalnih preduzeća u Srbiji usvojiti novi i podsticajan Nacrt Zakon o socijalnom preduzetnišvu, ali i istovremeno implementirati mere podrške. Usvajanje Zakona bez bilo kakvih dodatnih mera podrške, može negativno da se odrazi na razvoj sektora socijalnog preduzetnišva i da dodatno destimuliše socijalna preduzeća.

Pozivajući se ponovo na primere dobre prakse, kampanjaBuy Social u Ujedinjenom Kraljevstvu ostvarila je nerovatne rezultate, jer je uspela da afirmiše kupovinu proizvoda od socijalnih preduzeća uz podršku javnih ličnosti i posebnog „izazova“ za kompanije. Kompanije su bile afirmisane da se uključe u kampanju „Buy Social Corporate Challenge“  tako što su učestvovale u postizanju zajedničkog cilja da jedna milijarda funti bude investirana u socijalno odgovorne javne nabavke. U okviru četiri godine kampanja je postigla nezamislive rezultate kao što su 91,545,356 funti investirano kroz socijalno odgovorne javne nabavke,  otvoreno 1,253 radna mesta i 380 socijalnih preduzeća su postali dobavljači velikih kompanija. Inspirativan primer Ujedinjenog Kraljevstva iskoristile su i druge zemlje članice Evropske Unije kako bi zagovarale za veću podršku razvoju socijalnih preduzeća.

National Strategy for Social Enterprise (2014)

Social Enterprise STRATEGY (2002) Big Society reform agenda (2011) Civil Society Strategy (2008)

National Social Enterprise Policy (2019-2022)

Growth Pact for Social and Solidarity Economy (2018) 

Strategy for Civil Society Development 2006-2011, 2012-2016 Strategy for Social Entrepreneurship Development (2015)

Strategic Pact for the Development of Social Entrepreneurship (2013)

National Action Plan for the Development of Social Enterprise Ecosystem

National Social Economy Concept (2012) Biannual Social Economy Action Plans 2014-2015, 2016-2017, 2018-2019

National Strategy for Social Inclusion and Poverty Reduction 2014-2020

National Programme for Social Economy Development 2014-2018, 2019-2023

Conception of Social Business (2015) Guidelines for Social Enterprise Projects (2017)

Cabinet Regulations on the Status of Social Enterprise (2018)

Strategy for Social Enterprise and Social Innovation (2018)

National Development Plan for Civil Society 2015-2020 National Development Plan for Civil Society 2021-2030 (under development)

Strategy for Social Entrepreneurship 2013-2016 Strategy for the Development of Social Economy 2019-2029 (under development)

Action Plan for the Development of Solidarity Economy (2011) Strategy for Social and Solidarity Economy 2019-2023 (under development)

Zaključujemo, da uporedo sa usvajanjem Zakona o socijalnom preduzetnišvu država bi trebala da sprovodi mere podrške kao što su kampanje gde će se građani i kompanije informisati i uključivati u kupovinu proizvoda koji su društveno korisni i čuvaju životnu sredinu. Država bi trebalo da otvori prostor za socijalne javne nabavke tako što će uvesti i socijalni kriterijum u praksu javnih nabavki, jer efekti uvođenja ovakvih mera kreiraju nova radna mesta, povećaju inkluziju teže zapošljivih grupa i rešavaju društvene probleme u zajednici, a posledično doprinose razvoju socijalnih preduzeća.  

Koalicija za razvoj solidarne ekonomije pokrenula je prvi blog o socijalnom preduzetništvu u Srbiji u okviru projekta “Podsticanje razvoja socijalne i solidarne ekonomije u Srbiji” koji se realizuje u kooperaciji sa Fondacijom Heinrich Boll Stiftung – predstavništvo Beograd.

Podelite tekst na društvenim mrežama

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Scroll to Top