Blog_Šta je socijalno u socijalnom preduzetništvu
Zorana Milovanović

Zorana Milovanović

Iako socijalno preduzetništvo nije nov trend u poslovanju, i dalje izaziva dileme u pogledu toga šta je „socijalno“ u socijalnom preduzetništvu. Mada Zapadni Balkan nije jedinstven po ovoj dilemi, nasleđe socijalizma na ovom podneblju stvara dodatne zabune pri razumevanju prirode i karakteristika socijalnog preduzetništva.

Iz ove dileme proizilaze i razni nepravedni stereotipi i predrasude o tome da socijalno preduzetništvo zapravo nije preduzetništvo, već se „samo“ bavi rešavanjem društvenih problema, kao i da socijalna preduzeća nisu održiva i ekonomski efikasna u pogledu stvaranja profita i slično.

Svi ovi stereotipi su zapravo vrlo netačni. Šta više, izajva Pamele Hartigan, bivše direktorke Centra za socijalno preduzetništvu na Oxford poslovnoj školi, da je pri „prvom susretu sa terminom „socijalno preduzetništvo“ pomislila da je reč o poslovnim ljudima koji vole da organizuju žurke i druženja“, više je istinita od toga da socijalna preduzeća „samo“ brinu o društvenom uticaju ili da nisu ekonomski efikasna.

Zato ćemo u ovom blogu pokušati da približimo i razjasnimo šta je socijalno preduzetništvo i zašto je nepravedno apsolutno mu pripisati etiektu socijalizma ili komunizma kao ekonomsko-društvenih ideologija. Da bismo razumeli šta je socijalno u socijalnom preduzetništvu, najbolje je da se uputimo u sam razvoj ovog tipa poslovanja.

POČETAK RAZVOJA INICIJATIVA SOLIDARNE EKONOMIJE I SOCIJALNOG PREDUZETNIŠTVA – 19. vek

Nastanak ovakvih inicijativa vezuje se za daleki 19. vek i osnivanje sindikata, društava zajedništva, zadruga i udruženja. Ono što je bilo zajedničko za sve ove organizacije jeste da su se kreirale sa idejom da odgovore na konkretne potrebe onih koji su na udaru transformacije sistema. Šta to zapravo znači? Podsećamo da je industrijska revolucija u 19.veku doprinela razvoju ekonomskog sistema, unapredila ekonomsko-društvene uslove, bar time što je jednom za svagda zakopala feudalizam duboko u istoriju, ali takođe nije uspela da reši sve izazove, jednako kao što nije uspela da stvori ekonomsko-društveni sistem bez sopstvenih nedostataka i problema koji postoje i danas.

Upravo nedostatke sistema u nastajanju i njihove efekte na veliki broj ljudi, prepoznale su inicijative solidarne ekonomije koje su nastale u 19. veku. Inicijative solidarne ekonomije prepoznale su u procesu transformacije sistema, brojne probleme koji su vrlo brzo pogodili veliki broj ljudi. Ono što je pogodilo veliki broj ljudi jeste nezaposlenost i nesrazmerne zarade u odnosu na standard života. Nepostojanje mogućnosti za zapošljavanje i sve veći rizik od siromaštva vodili su ka socijalnom isključivanju koje je pored toga što je bilo pogubno za pojedince o kojima je reč, nanosilo veliku štetu i celokupnoj zajednici. Zadatak ovih organizacija bio je da sve one koji su ostali na margini pri transformaciji sistema obezbede osnov za jednako učešće u društvu.

Blog_Šta je socijalno u socijalnom preduzetništvu

Ne govori se samo o zaposlenju kao temelju za uključivanje u društvo. Inicijative ovog tipa su usmerene na izgradnju okruženja u kome se neguje saradnja i zajedništvo. Na taj način se razvija osećaj zajedničke odgovornosti, a lokalni resursi se štite i razvijaju. Tadašnje organizacije socijalne ekonomije su se usmeravale na pružanje usluga i obezbeđivanje roba svojim članovima i zajednici, nezavisno od toga da li ta aktivnost donosi profit i uspostavljanje vlasničke strukture tako da je u rukama stejkholdera (korisnici, zaposleni, volonteri), a ne investitora.

Upravo nedostatke sistema u nastajanju i njihove efekte na veliki broj ljudi, prepoznale su inicijative solidarne ekonomije koje su nastale u 19. veku. Inicijative solidarne ekonomije prepoznale su u procesu transformacije sistema, brojne probleme koji su vrlo brzo pogodili veliki broj ljudi.

DALJI RAZVOJ ORGANIZACIJA SOLIDARNE EKONOMIJE I SOCIJALNIH PREDUZEĆA – VEK KASNIJE – 20. vek

Blog_Šta je socijalno u socijalnom preduzetništvu

Dalji razvoj kapitalističkog sistema, čije temelje je postavila industrijska revolucija u 19. veku, sve je više otkrivao njegove manjkavosti  i činio da pored toga što se sve veći broj ljudi nalazio na margini, istim tim ljudima bude teže da budu uključeni u društvene i ekonomske tokove. Sve više je „poslovni“ uspeh bio vezan za „efikasnost“, a „efikasnost“ se pripisivala talentima i sposobnostima, potpuno nepravedno zanemarujući početne pozicije koje su bile daleko od jednakih za sve. Ipak je, kao i danas uostalom, „poslovni uspeh“ mnogo više zavisio od faktora poput količine i obima ulagačkog kapitala, organičenosti dostupnog znanja, kao i ekonomske moći koja je činila da politički uticaj bude veći, te stvarala privilegije za „ekonomske gigante“ kada je reč o, na primer, poštovanju „fer konkurencije“ na tržištu. Manjkavosti ovog sistema stvarale su velike tenzije u društvu, jer nije bilo pitanje samo „ekonomskog uspeha“, već svih onih ljudi koji nisu bili u poziciji ne da ulažu u preduzetništvo, već da na bilo koji način budu uključeni u ekonomske i društvene tokove.

Značajan momenat u razvoju organizacija solidarne ekonomije i socijalnih preduzeća predstavlja i privatizacija usluga socijalne zaštite u Evropi, osamdesedih godina. Upravo je ovaj trend u kombinaciji sa sve vidljivijim negativnim efektima kapitalističkog sistema, uticao na pojavu novih oblika organizacija i dalji razvoj inicijativa solidarne ekonomije i socijalnih preduzeća. Ove nove organizacije, bile su usmerene na smanjenje tenzija u društvu, nastalih kao posledica stanja na tržištu i neadekvatnih javnih politika. Preovlađujući trend u to doba, koji je podrazumevao privatizaciju usluga socijalne zaštite, činio je da se država, koja je do tada više ili manje efikasno uspevala da se bavi problemima marginalizovanih i osetljivih grupa, odrekne te uloge. Socijalna zaštita postala je jedan od proizvoda na tržištu, te učinila da veliki broj ljudi postane zavisan od odluka kompanija i korporacija o tome na koji način će se obezbeđivati te usluge i po kojoj ceni. Nije teško zaključiti, velikom broju ljudi usluge socijalne zaštite su postale potpuno nedostupne.

Upravo su socijalna preduzeća osnivana sa ciljem da se najpre, socijalne usluge, obezbede onima kojima je potrebno i uticala na unapređenje kvaliteta života većeg broja korisnika uvećanjem broja usluga i poboljšanjem njihovog kvaliteta, kao i njihove dostupnosti. Od tog vremena, socijalna preduzeća određujemo kao aktere socijalne i solidarne ekonomije koji kombinuju društvene ciljeve i preduzetnički duh.

Značajan momenat u razvoju organizacija solidarne ekonomije i socijalnih preduzeća predstavlja i privatizacija usluga socijalne zaštite u Evropi, osamdesedih godina. Upravo je ovaj trend u kombinaciji sa sve vidljivijim negativnim efektima kapitalističkog sistema, uticao na pojavu novih oblika organizacija i dalji razvoj inicijativa solidarne ekonomije i socijalnih preduzeća.

ORGANIZACIJE SOLIDARNE EKONOMIJE I SOCIJALNA PREDUZEĆA – „Socijalno“ u socijalnom preduzetništvu je snažna društvena misija - 21. vek

Iz ovog kratkog pregleda razvoja organizacija solidarne ekonomije i socijalnih preduzeća, laički bi bilo zaključiti da se socijalna preduzeća bave „samo“ pružanjem socijalnih usluga. Ono što je važno razumeti u osnovi ideje socijalnog preduzetništva, jeste da se socijalna preduzeća ne osnivaju na temelju ideja o konkretnim proizvodima ili uslugama koje mogu proizvoditi ili pružati, već oko ideje da se u postojećem ekonomskom sistemu, profit iskoristi za rešavanje nekog društvenog poblema. Dakle, socijalna preudzeća prihvataju tržišnu utakmicu i okvire aktuelnog ekonomskog uređenja, a zatim se trude da u tim uslovima kroz poslovanje obezbede sredstva koja će potom iskoristiti da daju doprinos poboljšanju uslova života onima kojima je to najviše potrebno i koji trpe sve negativne posledice i nedostatke postojećeg ekonomskog uređenja.

Termin „socijalno“ u socijalnim preduzećima podrazumeva društvenu misiju koja sadrži, zavisno od konkretnog preduzeća, prepoznat problem u zajednici koji je moguće rešiti generisanjem profita i njegovim ulaganjem u rešenje problema. Društvena misija je srž ideje socijalnog preudzetništva i sama po sebi se nameće kao glavno nahođenje u delovanju socijalnih preduzeća. Upravo društvena misija socijalnih preduzeća postavlja se ispred tradicionalno glavne ideje u kapitalističkoj ekonomiji, da je maksimizacija profita glavna i jedina misija svakog preduzeća. Socijalna preduzeća prihvataju profit kao jedan od ciljeva, ali ga najčešće posmatraju jednako važanim ili čak manje važanim u odnosu na društvenu misiju.

Blog_Šta je socijalno u socijalnom preduzetništvu

Ove organizacije se fokusiraju na postizanje širih društvenih, ekoloških i razvojnih ciljeva. Njihov glavni cilj je da imaju društveni uticaj, a ne da profitiraju od svojih vlasnika ili akcionara. Oni često angažuju socijalno isključene osobe, čime doprinose socijalnoj koheziji, zapošljavanju, inkluziji i smanjenju nejednakosti. Socijalno preduzeće posluje pružanjem roba i usluga na tržištu na preduzetnički i inovativan način kako bi postiglo svoj društveni cilj. Socijalnim preduzećem se upravlja otvoreno, odgovorno i participativno, a naročito uključuje zaposlene, potrošače i zainteresovane strane na koje utiču njegove aktivnosti.

Upravo je momenat osnivanja socijalnih preduzeća sa ciljem ostvarivanja profita zarad rešavanja nekog društvenog problema, ono što čini „socijalno“ u socijalnom preduzetništvu. Zato danas postoji široka paleta socijalnih preduzeća koji proizvode razne proizvode i usluge na tržištu i na različit način doprinose zajednici kroz bavljenje ekonomsko-društvenim izazovima i problemima te zajednice. Ukoliko ste radoznali da saznate čime se sve socijalna preduzeća u Srbiji bave, možete pregledati i našu aktuelnu bazu socijalnih preduzeća.

„Socijalno“ u socijalnim preduzećima podrazumeva društvenu misiju koja sadrži, zavisno od konkretnog preduzeća, prepoznat problem u zajednici koji je moguće rešiti generisanjem profita i njegovim ulaganjem u rešenje problema.

DA LI POSTOJI „SOCIJALNO“ I U DRUGIM (tradicionalnim) PREDUZEĆIMA?

Društvena misija se tako, pored glavne odlike socijalnog preduzetništva, pozicionira i kao glavna razlika u odnosu na tradicionalna preudzeća koja brinu isključivo o profitu. Neodrživost strogog kapitalističkog sistema i izgradnja inicijative i ideje održivog razvoja iznedrili su i trend društveno odgovornog poslovanja, koji unosi promene u tradicionalno poslovanje i približava brigu o zajednici privatnom sektoru.

Međutim, postoje velike razlike između društveno odgovornih preduzeća i socijalnih preduzeća. U ovom blogu, navešćemo dva primera: Društveno odgovorna preudzeća ulažu u smanjenje negativnih efekata koje proizvode u zajednici (npr. ulažu u transformaciju proizvodnih procesa, sa idejom smanjenja negativnih efekata po prirodu), dok socijalna preduzeća stvaraju pozitivne efekte u zajednici (npr. bave se reciklažom); Sa druge strane, svako socijalno preduzeće podrazumeva koncept društveno odgovornog poslovanja, dok društveno odgovorne kompanije ne podrazumevaju sve vrednosti socijalnog preduzetništva i najčešće su fokusirani na davanje doprinosa putem ekstra-profita, a ne društvene misije kojom se vode.

Za kraj, hajde da se vratimo na dva glavna stereotipa: „socijalna preudzeća se bave „samo“ rešavanjem društvenih problema“ i „socijalna preduzeća nisu ekonomski efikasna i ne brinu dovoljno o profitu“.

Socijalna preduzeća brinu o profitu, jer upravo profit koriste da rešavaju društvene probleme. U tom pogledu, socijalna preduzeća će poslovati na način da generišu profit, ali za razliku od velikog broja tradicionalnih kompanija, neće praviti uštede u poslovanju na račun svojih zaposlenih a sa ciljem uvećanja profita, već će najpre brinuti o zaposlenima i načinima na koji oni mogu biti zadovoljni radom u preduzeću, kao i o programima usmerenim za rešavanje određenog društvenog problema. Profit će ostvarivati ulaganjem u razvoj novih usluga ili proizvoda, povećanju kvaliteta, izgradnji odnosa sa zajednicom i drugim načinima na koje je moguće unaprediti uslove za uvećanje profita. Sa druge strane, možda se stereotip da se „socijalna preduzeća bave „samo“ rešavanjem društvenih problema“ oslanja na afirmisano uverenje da je cilj sticati zaradu i uvećavati svoj profit, zarad zadovoljenja individualnih potreba. U tom slučaju, socijalna preduzeća se vrednosno ne podudaraju sa tim uverenjem i deluju ipak više u skladu sa idejom da zajednicu čine pojedinici, te da ulaganje prvobitno u zajednicu, poboljšava i položaj samih pojedinaca.

Ukoliko ste radoznali da čujete priče socijalnih preduzetnika i preduzetnica u Srbiji, pratite naš blog segment „Pričamo sa socijalnim preduzećima“, a ukoliko vas zanima koje sve proizvode i usluge socijalna preudzeća u Srbiji proizvode i pružaju, posetite našu Bazu socijalnih preduzeća.

Koalicija za razvoj solidarne ekonomije pokrenula je prvi blog o socijalnom preduzetništvu u Srbiji u okviru projekta “Podsticanje razvoja socijalne i solidarne ekonomije u Srbiji” koji se realizuje u kooperaciji sa Fondacijom Heinrich Boll Stiftung – predstavništvo Beograd.

Podelite tekst na društvenim mrežama

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Scroll to Top