Socijalno preduzetništvo u funkciji održivog razvoja
Zorana Milovanović

Zorana Milovanović

U prethodnom blogu u okviru serije blogova Socijalno preduzetništvo u funkciji održivog razvoja, govorili smo o komplementarnostima i razlikama u istorijskom razvoju ova dva koncepta. Postizanje održivog razvoja zahteva sistemsku promenu domintatnog političkog i ekonomskog diskursa oličenom u neoliberalnoj ekonomiji i odstupanje od ideje da je slobodno tržište samoregulišuće i da socio-ekonomski problemi u društvu, naročito marginalizovanih, mogu biti rešeni kroz ravnotežu ekonomskih parametara ponude i tražnje. Prevazilaženje socio-ekonomskih problema zahteva aktivnu ulogu i aktera iz poslovnog sektora, civilnog društva i države. Socijalna preduzeća upravo aktivnim delovanjem na tržištu uspevaju da generišu profit kojim rešavaju socio-ekonomske probleme u zajednici. Iako se socijalna i solidarna ekonomija često tumače kao alternativni društveno-ekonomski sistemi trenutno utemeljenom neoliberalnom kapitalističkom sistemu, socijalno preduzetništvo funkcioniše u okvirima tog mejnstrim sistema (o čemu smo pisali u prethodnim blogovima) i često se percipira kao korektivni mehanizam za negativne efekte koji mejnstrim ekonomija stvara: nejednakost, siromaštvo, socijalnu isključenost i slično. U ovom blogu prikazaćemo temeljno zbog čega verujemo da socijalno preduzetništvo može da doprinese postizanju održivog razvoja i da može da se posmatra kao praktična komponenta postizanja održivog razvoja. Kako bismo približili tu sinergiju u skladu sa činjenicama, u ovom blogu govorićemo o komplementarnostima i razlikama u ideologiji i vrednostima održivog razvoja i socijalnog preduzetništva i razlozima zbog čega verujemo da socijalno preduzetništvo konkretno već sada doprinosi postizanju održivog razvoja.

Ideologija i vrednosti održivog razvoja i socijalnog preduzetništva

Kao što smo već napomenuli, koncept održivog razvoja u srži predstavlja ideju o postizanju razvoja koji zadovoljava potrebe sadašnjosti bez ugrožavanja sposobnosti budućih generacija da zadovolje svoje potrebe. Zapravo, ceo koncept počiva na dva ključna pojma: potrebe ljudi, naročito potrebe ljudi u nepovoljnijem socijalno-ekonomskom položaju, kojima treba dati prioritet, kao i sposobnost države i drugih aktera da zadovolje sadašnje i buduće potrebe uz delovanje koje je apsolutno ograničeno neophodnošću očuvanja životne sredine. Principi i vrednosti koncepta počivaju na dugoročnom razvoju, prevazilaženju sebičnih interesa, zarad drugih, pošteno i etično ponašanje i prema društvu i prema prirodi. Upravo tu, mnogi kritičari prave osvrt i upućuju na to da je održivi razvoj, iako prvi i još uvek jedini zvanični globalni konsenzus, skup nepomirljivih vrednosti. Pri usvajanju koncepta održivog razvoja u okviru Agende 2030 za isti sto su sele države koje deluju u okviru različitih ekonomsko-političkih sistema: države blagostanja sa jakom ulogom države u tržištu i rešavanju socio-ekonomskih problema, neoliberalne konomije sa gotovo nikakvim uticajem države na ekonomske tokove na tržištu, države u tranziciji koje zahtevaju aktivnu ulogu države u ekonomskim tokovima, a naročtio u postizanju slobodnog tržišta.

Socijalno preduzetništvo u funkciji održivog razvoja

Iako na prvi pogled deluje da održivi razvoj miri ideje o maksimizaciji profita, zaštiti i unapređenju radničkih prava, ekonomskom rastu zasnovanom na ekonomiji obima, masovnom potrošačkom društvu i socijalnoj inkluziji, tehnologiji u službi profita i zaštiti prirodnih resursa, praktični aspekt održivog razvoja predstavlja najveću slabost upravo zbog toga što u praksi nije moguće tako lako pomiriti ovakve pristupe društveno-ekonomskom delovanju u zajednici. Zašto? Neoliberalna kapitalistička ekonomija kao mejnstrim sistem, u srži predstavlja slobodno tržište koje je samoregulišuće i čime se podstiče razvoj države koja ne treba ni na koji način da deluje na tržištu, jer će ono samo putem sistema ponude i tražnje uspeti da zadovolji potrebe pojedinaca i kolektiva i da je upravo to recept za ravnotežu u društvu. Sa druge strane, praksa je pokazala da samoregulišuće tržište kao takvo ne postoji, jer početne pozicije aktera na tržištu nisu jednake, pa samim tim ni rezultati u delovanju istih aktera ne mogu biti jednaki, zatim to dalje uslovljava razvoj poslovanja, kao i sam dugoročni opstanak aktera na tržištu. Kako to izgleda? Uspešni preduzetnik koji je ulagački kapital nasledio iz poznate porodice biznismena, uložio je u svoje poslovanje i uspevao da ga razvija uz pomoć lako dostupnog kapitala. Uz to, već obezbeđena ekonomska pozicija moći, omogućava mu lakši pristup prirodnim resursima kao kapitalu za eksploataciju. Dok preduzetnik iz radničke porodice, bez nasleđenog ulagačkog kapitala i odiguranih šansi za unapređenje poslovanja, ne može na jednak način ni pokrenuti ni razviti svoje preduzeće. Sa ekonomskog aspekta ne postoji ni jednakost ni ravnoteža u početnim pozicijama i dostupnosti kapitala. Sa ekološkog aspekta, za ekonomski moćne aktere dostupnost i mogućnost eksploatacije prirodnih resursa predstavlja privilegiju, te je pitanje njihove volje za odricanjem od te privilegije, a zarad očuvanja životne sredine i unapređenja standarda života celokupne zajednice. Održivi razvoj u osnovi jeste suprotstavljenost mejnstrim ekonomiji, ali kako zahteva delovanje svih aktera: država, nevladinih organizacija, multinacionalnih kompanija, malih i srednjih preduzeća i dr., pitanje je da li su svi spremni da se jednako odreknu privilegija koje crpe iz postojećeg sistema zarad kreiranja pozitivnih društvenih promena i obezbeđivanja održive budućnosti zasnovane na održivom rastu, društvenoj pravdi i zaštićenoj prirodi.

Nameće se zaključak da su kritičari u pravu, te da je neophodno transformisati ideje o političkom i ekonomskom sistemu koji je danas u potpunosti postavljen na temeljima neoliberalnog kapitalizma. Takođe se nameće zaključak da je u srži neophodno odricanje od ideje akumulacije ogromnog kapitala zarad ličnog sebičnog interesa, a na uštrb drugih ljudi i životne sredine. Pojedini analitičari zato ističu da uspeh održivog razvoja zavisi od toga da li smo spremni da potegnemo pitanje ko je najviše odgovoran za sve negativne posledice privređivanja do sada. Ipak, mi smo orijentisani na pronalaženje praktičnih mehanizama za postizanje održivog razvoja, koji sa sobom ne nose ideju maksimizacije profita i u prvom redu nailazimo upravo na socijalno preduzetništvo.

Socijalno preduzetništvo u funkciji održivog razvoja

Ideja socijalnog preduzetništva upravo promoviše odricanje od nepotrebne akumulacije kapitala za zadovoljenje ličnih interesa i stavlja profit i kapital u funkciju rešavanja društvenih problema. O tome šta je društvena misija u socijalnom preduzetništvu već smo govorili, ali važno je da istaknemo vrednosti socijalnih preduzeća koje su u sinergiji sa idejom održivog razvoja. Socijalna preduzeća praktikuju model poslovanja koji se temelji na vrednostima kao što su aktivno uključivanje socijalnih partnera, zaštita socijalnih ciljeva i sprovođenje socijalne misije, primena principa solidarnosti i odgovornosti i prema društvu i prema životnoj sredini, kombinovanje interesa članova i korisnika preduzeća sa opštim interesom, demokratski pristup razvoju ljudskih resursa i preduzeća, dobrovoljno i aktivno članstvo, autonomija i nezavisnost u upravljanju u odnosu na javne vlasti i na kraju, reinvestiranje profita u programe za pomoć zajednici u kojoj deluju na različite načine: radna integracija, obuke i edukacije, pomoć i podrška depriviranim područjma, osetljivim i marginalizovanim grupama i drugi načini ostvarivanja pozitivnog uticaja u zajednici. Vrednosti koje promoviše socijalno preduzetništvo upravo su u skladu sa osnovnom idejom koncepta održivog razvoja: održivi rast uz socijalnu inkluziju i iskorenjivanje nejednakosti i očuvanje životne sredine.

U narednom blogu u seriji Socijalno preduzetništvo u funkciji održivog razvoja upoznaćete se na koji način socijalna preduzeća dorpinose postizanju održivog razvoja i kako to izgleda u praksi. Zato ostanite sa nama i pratite KoRSE blog. 🙂 

Koalicija za razvoj solidarne ekonomije pokrenula je prvi blog o socijalnom preduzetništvu u Srbiji u okviru projekta “Podsticanje razvoja socijalne i solidarne ekonomije u Srbiji” koji se realizuje u kooperaciji sa Fondacijom Heinrich Boll Stiftung – predstavništvo Beograd.

Podelite tekst na društvenim mrežama

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Scroll to Top