KoRSE blog_Položaj socijalnog preduzetništva u mejnstrim ekonomiji

Danas je teško da zamislimo običan dan svakog čoveka koji ne počiva na ekonomskim aktivnostima. Iako ne razmišljamo o ekonomskom sistemu na dnevnom nivou i ne bavimo se teorijskim okosnicama, niti praksama u ekonomiji kao osnovnoj društvenoj aktivnosti, ona utiče na naš svakodnevni život na očigledne i suptilne načine. Ekonomija utiče na mnoge izbore koje donosimo o poslu, slobodnom vremenu, potrošnji i štednji. Na sistemskom nivou, makroekonomska kretanja, kao što su inflacija, kamatne stope i ekonomski rast, takođe oblikuju odnose na tržištu i različito deluju na aktere u ekonomiji.

Ono što nam je danas više nego poznato jeste da živimo u ekonomiji uokvirenoj kapitalističkim načinom razmišljanja, koji je prilagođen različitim političkim i kulturološkim sistemima širom sveta – mejnstrim ekonomiji. Ipak, ekonomija se svuda u svetu zasniva na određenom stepenu slobodnog tržišta i orijentisanosti na profit svih tržišnih aktera. I dalje je preovlađujuće uverenje da je cilj svake ekonomske aktivnosti maksimizacija profita i čitav spektar različitih tipova privrednih aktera – preduzetnici, start-upovi, mikro, mala, srednja preduzeća, multinacionalne kompanije, usmeren je na sticanje ekstra profita za akumulaciju kapitala i dalja ulaganja, opet u cilju maksimizacije profita.  Kada pomislimo na ekonomiju, prvo mislimo na sve te multinacionalne kompanije, veliki obim godišnjih prihoda, biznis komplekse i centre i jedan dan koji traje više od 24 časa. U savremenom kapitalističkom sistemu, taj centar razmišljanja ispunjen profitom, postaje sve krhkiji zbog krucijalnih društveno-ekonomskih izazova – velikog broja nezaposlenih, mnogobrojnih ljudi u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti, narušenih radničkih prava, štete po životnu sredinu i isključivosti slobodnog tržišta za sve one kojima promiče veliki ulagački kapital za pokretanje biznisa. U ovakvim okolnostima stabilan je trend rasta sektora socijalnih preduzeća, kao preduzeća koja nisu isključivo profitno orijentisana, već su orijentisana na rešavanje nekog društvenog problema u zajednici korišćenjem profita koji ostvaruju.

U prethodnom blogu govorili smo o tome šta predstavlja „socijalno“ u socijalnom preduzetništvu. U ovom blogu približićemo i objasniti gde se u mejnstrim ekonomskom sistemu nalazi socijalno preduzetništvo? U kakvom je odnosu sa javnim sektorom i na koji način utiče na tradicionalno-poslovni sektor? Koliko socijalna preudzeća pripadaju „trećem sektoru“ i šta on predstavlja za nas?  Razumevanje položaja socijalnog preudzetništva u mejnstrim ekonomiji pomoći će nam da  razumemo zašto ekonomski teoretičari i praktičari sve češće karakterišu solidarnu/socijalnu ekonomiju – ekonomijom budućnosti.

Gde pripada sektor socijalnih preduzeća u mejnstrim ekonomiji?

Mejnstrim ekonomija je dugo vremena poznavala samo podelu na javni i privatni sektor. Ova podela zasnovana je na vlasništvu nad privrednim organizacijama. U javnom sektoru nalaze  su firme u javnom tj. državnom vlasništvu, koje čine državu pravnim licem koje ravnopravno učestvuje na tržištu. Takođe, u vlasništvu države nalaze se i neprofitne organizacije, usmerene na rešavanje pojedinačnih društvenih izazova, najčešće vezanih za nezaposlenost, siromaštvo i socijalnu isključenost. Sa druge strane, privatni sektor podrazumeva sve firme, kompanije, start-upove i druge orgnaizacije koje se nalaze u vlasništvu privatnog lica ili grupe privatnih lica – preduzetnici, društva sa ograničenom odgovornošću i slično. Ipak, u drugoj polovini 20. veka privatni sektor u mejnstrim ekonomiji nije se bavio društveno-ekonomskim problemima koje kapitalistički sistem nosi sa sobom – veliki procenat nezaposlenosti, pozamašan jaz između bogatih i siromašnih, zabrinjavajući broj ljudi u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti, narušavanje radničkih prava, dok sa druge strane država pod uticajem neoliberalnog pristupa tržištu nije efikasno rešavala ova pitanja. Države su, verujući da slobodno tržište može „nevidljivom“ rukom da reguliše ove nepravilnosti, stale na stranu krupnog kapitala i mnoge javne usluge privatizovale. Vodeći se principom minimalističkog uplitanja u ekonomske aktivnosti privatnog sektora, države nisu preduzimale veće i efikasne napore za rešavanje problema koji su se usložnjavali u društvu. Takve okolnosti motivisale su ljude da se udružuju i u različitim formama pokreću akcije kako bi rešavala različite društveno-ekonomske izazove u zajednici. Upravo ove forme razvijale su se godinama i uticale na to da se promeni tradicionalna podela na javni i privatni sektor, stvarajući „treći sektor“ u mejnstrim ekonomiji.

KoRSE blog_podela po sektorima u mejnstrim ekonomiji

Razvoj organizacija socijalne/solidarne ekonomije o kome smo već govorili, dodatno je podstaknut rešenošću države da privatizuje socijalne usluge i prepusti ovu ulogu kompanijama, privatnim osiguravajućim kućama i drugim akterima iz privatnog sektora. Rezultat privatizacije socijalnih usluga, ogledao se u povećanoj nedostupnosti i nepristupačnosti ovih usluga za veliki broj ljudi, što je dodatno potpomoglo ekspanziju trećeg sektora, u okviru kojeg su brojne inicijative počele da se bave pružanjem socijalnih usluga, uz vrednosnu orijentaciju, suprotno težnji ka maksimizaciji profita. Okolnosti razvoja i rasta trećeg sektora nisu samo učinile promenu podele aktera u mejnstrim ekonomiji, već su stvorile i jak uticaj na same promene u funkcionisanju javnog i privatnog sektora – javni sektor se više okretao saradnji sa organizacijama trećeg sektora i pokretao više vladinih neprofitnih organizacija usmerenih na rešavanje problema u zajednici. Senzibilisan je i način na koji se država odnosi prema društvenim problemima koje mejnstrim ekonomija stvara. Načini i obim na koji se država bavi ovim pitanjima, kao i saradnja sa trećim sektorom, prilagođeni su svakoj državi pojedinačno, ali se može reći da u većoj ili manjoj meri svaka država teži da zadrži pravo regulisanja pitanja nezaposlenosti, siromaštva, socijalne isključenosti, radničkih ruralnog razvoja, zaštite životne sredine i dr. Treći sektor je uticao na ponovno senzibilisanje države da nametne standarde privatnom sektoru u pogledu ispravljanja defekata kapitalističkog sistema, ali i da postane efikasnija u rešavanju društveno-ekonomskih pitanja u skaldu sa javnim interesom.

Okolnosti razvoja i rasta trećeg sektora nisu samo učinile promenu podele aktera u mejnstrim ekonomiji, već su stvorile i jak uticaj na same promene u funkcionisanju javnog i privatnog sektora.

Treći sektor je uticao i na promene u privatnom sektoru. Koncept društveno odgovornog poslovanja, koji danas sve više kompanija integriše u svoje poslovanje, upravo govori i o senzibilisanju tradicionalnog privrednog sektora. Sve je više kompanija koje transformišu načine proizvodnje u pravcu stvaranja manje negativnih efekata po prirodu i okruženje, a zatim se više i pridržavaju principa zaštite radničkih prava, te stvaraju prilike za zapošljavanje pripadnika marginalizovanih grupa. Mnoge kopanije svoj koncept društveno odgovornog poslovanja zasnivaju na donacijama koje upuću organizacijama iz trećeg sektora, a u cilju doprinosa borbi ovih organizacija rešavanju prepoznatog problema u zajednici. Ipak, društveno odgovorno poslovanje se u mnogim aspketima razlikuje od delovanja socijalnih preudzeća i drugih organizacija solidarne ekonomije. Najkraće rečeno, društveno dogovorne kompanije daju doprinos zajednici time što smanjuju i ograničavaju negativne efekte koje proizvode u svom poslovanju, dok se socijalna preudzeća sa tim izazovom čak ni ne susreću i svojim delovanjem direktno stvaraju benefite i pozitivne promene u zajednici.

Često se kao osnovna karakteristika trećeg sektora izdvaja neprofitnost. Organizacije u trećem sektoru jesu najčešće u potpunosti neprofitne i sredstva za njihov rad se obezbeđuju kroz različte vrste i tipove donacija. Kako treći sektor takođe spada u domen privatnog, kada je u pitanju vlasništvo – udruživanje građana u organizacije, podrazumeva zajedničko delovanje privatnih i fizičkih lica, osnovnu razliku čini neprofitno delovanje. Ipak socijalna preduzeća kao akteri iz trećeg sektora, nisu neprofitna jer stvaraju profit, često jednako kao akteri iz privatnog sektora, ali vlasnička struktura samog preduzeća kao i upotreba finalne vrednosti oličenu u profitu izrazito se razlikuju od tradicionalnih kompanija. Socijalna preduzeća najčešće pripadaju svima – od radnika do menadžera, kao i što se profit usmerava na interne ili eksterne programe za rešavanje društveno-ekonomskih problema u zajednici. Zato se socijalna preduzeća u svim svojim pojedinačnim razlikama uvek nalaze na spektru privatnog i trećeg sektora.

Društveno dogovorne kompanije daju doprinos zajednici time što smanjuju i ograničavaju negativne efekte koje proizvode u svom poslovanju, dok se socijalna preudzeća sa tim izazovom čak ni ne susreću i svojim delovanjem direktno stvaraju benefite i pozitivne promene u zajednici.

Treći sektor - sektor orijentisan na vrednosti

Kako bismo još više približili poziciju socijalnog preduzetništva u menjstrim ekonomiji, važno je da utvrdimo šta sve podrazumeva treći sektor. Prema globalno usvojenoj definiciji treći sektor je termin koji obuhvata veliku grupu različitih organizacija koje nisu deo ni privatnog i javnog sektora. Uključuju volonterske, neprofitne i nevladine organizacije kao što su udruženja građana i asocijacije, ali i zadruge, komune, fondacije i socijalna preduzeća. Treći sektor je uvek nevladin, odnosno nezavisan sektor, vrednosno orijentisan i usmeren prema unapređenju resursa i kapaciteta, a u cilju ostvarivanja njihovih društvenih misija.  Vrednosna orijentacija organizacija trećeg sektora upravo uvek podrazumeva postojanje durštvene misije – usmerenost na rešavanje nekog prepoznatog društveno-ekonomskog problema u zajednici. Ove organizacije nastaju u cilju rešavanja nekog problema koji pogađa određenu grupu ljudi (marginalizovane i osetljive grupe) ili celokupnu zajednicu (ekološki problemi, npr.), kao i usmerenost prema razvoju same zajednice kroz unapređenje standarda i uslova života ljudi. 

Organizacije trećeg sektora svoj rad zasnivaju i sprovode pozitivan uticaj na različitim nivoima – lokalno, nacionalno i globalno, dok tip delovanja i način uticaja zavise od pojedinačne organizacije. Fondacije, komune, zadruge, udruženja građana, socijalna preduzeća bave se različitim tipovima aktivnosti, kao što su pružanje socijalnih usluga, istraživanja o društveno-ekonomskim pitanjima, javne kampanje usmerene na podizanje svesti o različitim pitanjima od značaja za zajednicu, zagovaranje za promenu ili stvaranje novog regulatornog okvira koji oblikuje pitanja od značaja za zajednicu i slično.

KoRSE blog_ treći sektor

Socijalna preduzeća se najviše izdvajaju po profitnom segmentu u delovanju, te pored društveno-humanističkih aktivnosti koje se sprovode u skladu sa društvenim misijama socijalnih preduzeća, poseduju i širok spektar ekonomskih aktivnosti – proizvodnja dobara, pružanje usluga i izvođenje radova u različitim industrijama. Socijalna preudzeća ostvaruju profit, proizvodnjom dobara, pružanjem usluga ili izvođenjem radova, a zatim taj profit ulažu u rešavanje problema u zajednici. Upravo to socijalna preduzeća svrstava u treći sektor, dok stvaranje profita, ova preduzeća čini bliskim i tradicionalnom poslovnom sektoru u mejnstrim ekonomiji.

Ideologija u ekonomskim aktivnostima - ideologija vrednosti u socijalnom preduzetništvu

Osnov i ishodište delovanja svih organizacija solidarne ekonomije su vrednosti. Te vrednosti se oličavaju u svim aspektima rada i uticaja ovih aktera. Ekonomija o kojoj govorimo je ona koju su izgradili građani, za građane i za planetu. Vrednosti solidarne ekonomije su: samopomoć; samoodgovornost; demokratija; jednakost; ravnopravnost i solidarnost. U solidarnoj ekonomiji građani i građanke imaju aktivnu ulogu u oblikovanju svih dimenzija življenja: ekonomske, društvene, kulturne, političke i ekološke. Okosnica je preuzimanje uspešnih postojećih praksi kao što su efikasnost i upotreba tehnologije i znanja i prilagođavanje u svrhu blagostanja zajednice zasnovanog na zajedničkim vrednostima i ciljevima. Ove vrednosti su temelj na kome se dalje gradi zajednica socijalnih preduzeća. S obzirom na negativne posledice delovanja profitnih preduzeća, kao i neefikasnosti države da stvori uslove u kojima nejednakosti u društvu opadaju, doprinos socijalnih preduzeća promeni paradigme razvoja je postao neupitan. Aktuelna kriza upućuje na to da ovi akteri ne mogu stalno biti u poziciji korektiva mejnstrim ekonomije, već da solidarna ekonomija mora da postane mejnstrim ekonomija.

Vrednosti solidarne ekonomije su: samopomoć; samoodgovornost; demokratija; jednakost; ravnopravnost i solidarnost. U solidarnoj ekonomiji građani i građanke imaju aktivnu ulogu u oblikovanju svih dimenzija življenja: ekonomske, društvene, kulturne, političke i ekološke.

Socijalno preduzetništvo kao ekonomija budućnosti - socijalno preudzetništvo i održivi razvoj

Globalni napori ka transformaciji postojećeg sistema ka održivom razvoju, učnili su prepoznatljivim i socijalno preudzetništvo. Iako Milenijumski ciljevi i Ciljevi održivog razvoja predstavljaju društveno-ekonomski trend koji je nastao nezavisno od razvoja organizacija solidarne i socijalne ekonomije, stepen prožimanja i komplementarnosti je visok. Koncept održivog razvoja definisan je na globalnom nivou 2015. godine kroz Agendu za održivi razvoj 2030 i usmeren je na podsitcanje stvaranja profita, zadržavanje mejnstrim ekonomije, ali uz maksimalnu brigu o ljudima i planeti. Glavne poruke svih 17 ciljeva odnose se na iskorenjivanje siromaštva, zaštitu žitvotne sredine, obezbeđivanje mira i prosperiteta za sve. Kako su ciljevi kompleksni i međusobno povezani, njihovo postizanje zahteva zajedničke napore vlada, privreda i trećeg sektora.

Treći sektor je po prirodi vrednosno orijentisan i deluje na način da unapređuje uslove života ljudi, bavi se zaštitom i unapređenjem životne sredine i čini profit smislenim, tek u kontekstu stvaranja sredstava za rešavanje izazova i problema u zajednici. Socijalna preudzeća u najvećoj meri svojim delovanjem doprinose postizanju održivog razvoja i to rade na dva glavna načina: kroz integrisanje ciljeva održivog razvoja u svoje lance vrednosti (nabavka, proizvodnja, distribucija) ili kroz usmereno ekonosmko-društveno delovanje na ispunjenje nekog od pojedinačnih ciljeva održivog razvoja. Napori ka ostvarenju održivog razvoja postavljeni su i globalno i dugoročno i u skladu sa tim, zahtevana transformacija celokupnog društveno-ekonomskog sistema rezultiraće i u promenama u menjstrim ekonomiji.

Komplementranost ciljeva održivog razvoja i socijalnog preudzetništva još uvek je nov teren za istraživače i praktičare, ali ono što je lako uočljivo, jeste da se zahtevi za većom brigom o ljudima i planeti, uz ostvarivanje profita kao osnovni principi održivog razvoja, najočiglednije ostvaruju kroz poslovanje koje socijalna preudzeća sprovode u okvirima postojećeg tržišta i pozitivnih promena i uticaja u zajednici koje ona stvaraju.

Ukoliko želite da saznate koja socijalna preduzeća u Srbiji postoje, šta proizvode, koje usluge pružaju i kakav pozitivan uticaj stvaraju u zajednici, pregledajte KoRSE bazu socijalnih preduzeća.

Koalicija za razvoj solidarne ekonomije pokrenula je prvi blog o socijalnom preduzetništvu u Srbiji u okviru projekta “Podsticanje razvoja socijalne i solidarne ekonomije u Srbiji” koji se realizuje u kooperaciji sa Fondacijom Heinrich Boll Stiftung – predstavništvo Beograd.

Podelite tekst na društvenim mrežama

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Scroll to Top