IDC: Javni poziv za izbor korisnika "Podrška zapošljavanju povratnika, Roma i drugih teže zapošljivih grupa“

Inicijativa za razvoj i saradnju (IDC) organizuje Javni poziv za izbor korisnika na projektu “Podrška zapošljavanju povratnika, Roma i drugih teže zapošljivih grupa”. 

U nastavku su osnovne informacije:

  1. Korisnici

Korisnici Projekta su povratnici, Romi i pripadnici teže zapošljivih grupa, a bliže su definisani Projektom i Pravilnikom na sledeći način:

Povratnici u smislu ovog Pravilnika su osobe koje su boravile u inostranstvu (Nemačkoj ili drugoj zemlji) duže od tri meseca u kontinuitetu (razlog boravka može biti azil, posao, studije, stručno usavršavanje ili bilo koji drugi) i koje su se vratile u svoju zemlju porekla. Izraz „druga zemlja“ odnosi se i na evropske i neevropske države. Ako je povratnik boravio i u Nemačkoj i u drugoj zemlji, smatra se „povratnikom iz Nemačke“. Osim ako boravak u drugoj zemlji očigledno ne nadmašuje dužinu i vremensku blizinu boravka u Nemačkoj (npr. boravak u Nemačkoj pre 10 godina, povratak iz Italije pre šest meseci).

Porodično domaćinstvo u smislu ovog Javnog poziva čine roditelji, odnosno staratelji, hranitelji, usvojitelji i deca, kao i srodnici u pravoj liniji, a u pobočnoj do drugog stepena srodstva, pod uslovom da žive u zajedničkom domaćinstvu. Zajedničko domaćinstvo jeste zajednica življenja, privređivanja i trošenja sredstava.

Pripadnicima teže zapošljivih grupa u smislu ovog Javnog poziva sе smatraju mladi do 30 godina života, viškovi zaposlenih, stariji od 50 godina, lica bez kvalifikacija i nisko kvalifikovani, osobe sa invaliditetom, Romi, radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći, dugoročno nezaposleni (na evidenciji duže od 12 meseci a posebno nezaposlena lica koja traže posao duže od 18 meseci), mladi u domskom smeštaju, mladi u hraniteljskim porodicama, mladi u starateljskim porodicama.

Pripadnicima romske nacionalnosti u smislu ovog Javnog poziva se smatraju osobe koje dobrovoljno i samostalno izjave da se smatraju pripadnikom/com romske nacionalnosti.

2. Modeli podrške predviđene Projektom

Podrška predviđena Projektom, Pravilnikom i ovim Javnim pozivom obuhvata:

  1. Biznis treninge – obuke za pokretanje sopstvenog posla ili povećanja obima sopstvenog posla / poljoprivredne proizvodnje i razvoj individualnih biznis planova;
  2. Subvencije za samozapošljavanje u vidunabavke i donacije mašina, opreme i repromaterijala za otpočinjanje sopstvenog posla u skladu sa individualnim biznis planom, koju realizuje GIZ sredstvima projekta Nemačke razvojne saradnje „Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji“;
  3. Mentorsku podršku biznisu i poslovno savetovanje za implementaciju individualnih biznis planova.

3. Uslovi za dodelu podrške

Pravo na podršku u okviru Projekta imaju svi podnosioci prijava pod jednakim uslovima, a prema uslovima, kriterijumima i merilima utvrđenim Pravilnikom.

Pravo na podršku imaju povratnici, Romi i pripadnici drugih teže zapošljivih grupa i članovi njihovih porodičnih domaćinstava, koji imaju prebivalište/boravište na teritoriji neke od korisničkih opština (Beograd – Palilula, Zemun, Surčin, Novi Beograd, Čukarica; Jablanički okrug – Bojnik, Vlasotince, Lebane, Leskovac, Medveđa; Nišavski okrug – Aleksinac, Grad Niš; Pčinjski okrug – Bujanovac, Vladičin Han, Grad Vranje (Vranjska Banja), Preševo, Surdulica, Zlatiborski okrug – Čajetina, Priboj i Užice i Pirotski okrug – Dimitrovgrad).

Za informacije o načinu prijave i preuzimanju dokumentacije za prijavu posetite zvanični websajt Inicijative za razvoj i saradnju, na link-u. 

IDC: Javni poziv za izbor korisnika "Podrška zapošljavanju povratnika, Roma i drugih teže zapošljivih grupa“ Dalje

Socijalna preduzeća u doba krize – akteri solidarnosti

Kao preduzeća koja jedanko ili više od profita, vrednuju ljude i planetu, socijalna preduzeća se prepoznaju kao jedni od glavnih nosilaca pozitivnih promena u društvu i kao akteri koji daju praktičan doprinos rešavanju problema u zajednici.

Jedan osvrt na društvene probleme, bilo u Srbiji, Evropi ili svetu, dovoljan je da se prepozna bar jedno socijalno preduzeće koje svojim delovanjem doprinosi rešavanju tog problema. Da li je reč o zapošljavanju marginalizovanih, socijalnom uključivanju kroz obuke, treninge i edukacije, paketima pomoći ugroženim kategorijama u vanrednim okolnostima ili ekološki napori u pravcu očuvanja životne sredine – tu su socijalna preduzeća. Izveštaj o uticaju Fondacije Schwab 2020 Dve decenije uticaja ukazao na doprinos mreže 400 vodećih socijalnih preduzeća i inovatora: oni podržavaju unapređenje kvaliteta života za više od 622 miliona ljudi, štiteći životni vek, pokrećući socijalnu uključenost i održivost životne sredine i pružajući kvalitetniji pristup zdravlju, sanitarnoj zaštiti, obrazovanju i energiji.

Kao takva, socijalna preduzeća se bave društvenim izazovima od svog nastanka, nezavisno od toga da li živimo u vremenima globalnih ili lokalnih kriza i podstaknuta su idejom trasiranja razvoja (lokalnih) zajednica na način da se stvori pravedniji i kvalitetniji sistem za ljude i planetu.

Upravo je COVID-19 kriza ponovo u fokus postavila otpornost socijalnih preduzeća tokom društveno-ekonomskih kriza i iznedrila novi optimizam kad je reč o snazi ovih preduzeća da se odupru rušilačkim faktorima ekonomskih kriza u mejnstrim ekonomiji kao što su: recesija – pad proizvodnje i potrošnje, smanjenje investicija, otežana distribucija i slično. Prema iskustvu tokom i nakon Svetske ekonomske krize 2008. godine, osim što je veliki broj ljudi ostao bez posla u profitnim kompanijama pre svega, veliki broj onih koji su bili u sistemu socijalne zaštite imao je otežan pristup uslugama. Jedini sektor koji je u to vreme beležio rast je sektor socijalnog preduzetništva. U državama u kojima ovaj sektor ima dugu tradiciju, poput Španije i Italije, značajan broj ljudi je svoje zaposlenje je našao u organizacijama poput zadruga, socijalnih preduzeća i udruženja.

Iako je rano sagledati sveobuhvatne posledice COVID-19 krize po celukupnu privredu i zajednicu, moguće je uočiti razloge zbog kojih sektor socijalnog preduzetništva, mada pogođen, može ne samo prevazići krizu, već ponovo ukazati na manjkavosti postojećeg ekonomskog sistema i potrebu da se izgradi ekosistem za razvoj socijalnog preduzetništva i solidarne ekonomije kao modela ekonomije i društva koji brine o zajednici, ljudima i planeti. Analizom delovanja socijalnih preduzeća tokom COVID-19 krize, mnoge ekspertske grupe unutar Svetskog ekonomskog foruma, Međunarodnog saveta za male biznise, Mreže socijalnih preduzeća u Velikoj Britaniji i mnogih drugih, prepoznale su karakteristike koje čine socijalna preduzeća otpornijim u krizama od tradicionalnih aktera u ekonomiji. Uz izrazito integrisanje lokalnog konteksta u delovanje socijalnih preduzeća, svet ipak globalno prepoznaje socijalno preduzetništvo kao napor ka izgradnji boljeg društva i socijalna preudzeća kao aktere koji podnose i veće napore za suzbijanje kriza kada one nastupe.

Koje karakteristike socijalnih preduzeća pomažu boljem podnošenju kriza, poput COVID-19 krize, u odnosu na druge aktere u ekonomiji?

1. Socijalna preduzeća lakše dopiru do najugroženijih kategorija, od vlade ili pojedinih privrednih inicijativa

Kao što smo već rekli, socijalna preudzeća se bave društvenim izazovima nezavisno od prirode krize. U pojedinim slučajevima, socijalna preduzeća više brinu i kvalitetnije usluge pružaju osetljivim kategorijama društva, nego sama država. U periodima krize, socijalna preduzeća imaju izgrađeniju infrastrukturu za rad sa osetljivim grupama, koje u krizi, iznova bivaju više pogođene, i usled toga su spremnija da tim ljudima pruže hitnu i neophodnu pomoć.

2. Socijalna preduzeća češće uz brzu reakciju postaju deo napora za pružanje pomoći

Kao preduzeća koja imaju snažne društvene misije, socijalna preudzeća prepoznaju probleme u zajednici i imaju snagu orijentisanja prema vanrednim društvenim promenama – da li ste čuli za socijalna preduzeća koja se bave pružanjem socijalnih usluga, a potom u periodu krize izrađuju maske, rukavice i druge santiarne potrepštine za pomoć zajednici usled nestašice? Upravo doslednost u bavljenju društvenim problemima, socijalna preduzeća postavlja na prvi front kada je reč i o suzbijanju krize dok ona traje.

3. Socijalna preduzeća više deluju lokalno i prisutnija su u zajednici

Iako se brojna socijalna preduzeća bave i izvozom svojih proizvoda ili plasiraju svoje usluge i proizvode online, opet zajednicu grade na lokalu, jer društvenu misiju sprovode lokalno. Ovakav pristup omogućava kako pomoć ljudima od strane socijalnih preduzeća u dobra krize, tako i oslonac socijalnim preduzećima na zajednicu ljudi koja prepoznaje njihove napore i podržava pozitivne promene i doprinos razvoju zajednice koji ona stvaraju i u vremenima van krize.

4. Socijalna preduzeća nisu nužno zavisna samo od profita i hibridnost njihovog finansiranja može biti prednost

Mada se često govori o finansijskoj održivosti socijalnih preduzeća kao zajedničkom izazovu za ovaj model poslovanja, periodi krize ukazuju i da isključiva zavisnost od profita može biti poguban model poslovanja. Kako nije reč samo poslovanju, već i o pozitivnom uticaju u zajednici, socijalna preduzeća mogu se osloniti na donacije i filantropska davanja tokom kriza, kao i u periodima van njih. Ovakav model nikako ne omogućava socijalnim preduzećima da u periodima krize stvore dodatni profit ili značajno unaprede poslovanje, već da lakše podnesu udarce recesije, što ih opet razlikuje od tradicionalnih preduzeća.

Kada govorimo o otpornosti socijalnih preduzeća u periodima kriza, govorimo o karakteristikama koje odlikuju socijalna preduzeća kao takva i van perioda krize. Teško je i previše oportunitetno govoriti o tome da socijalna preudzeća lako podnose krize ili čak bolje posluju dok one traju. Socijalna preduzeća kao i druga preduzeća, bivaju pogođena krizom, samo je pitanje da li su usled ovih karakteristika otpornije na udarac krize koji za ishod ima prestanak poslovanja. Pored toga, socijalna preduzeća se razlikuju u poslovanju i generalizacija bi odvela na pogrešan trag, kada bismo rekli da bi sva opstala zbog krakteristika socijalnog preduzetništva koje postoje i inače. Uprkos tome, ono što je zajedničko svim socijalnim preduzećima je, ipak, šansa da upravo zbog ovih karakteristika, poput doslednosti u delovanju, na kraju uspeju da podnesu najteže udarce krize.

Socijalnim preduzećima ljudi su u centru pažnje. Izgradnja podsticajnog okruženja, očuvanje prirode, razvoj zajednice u kojima žive i institucija su osnov njihovog delovanja. Socijalna preduzeća se ne bave simptomima siromaštva, već njegovim uzrocima. Kroz svoje delovanje utiču na kreiranje struktura koje onemogućavaju da građani budu van sistema. Ipak, ekosistem u kome deluju određuje njihovu efikasnost. Pod ekosistemom se podrazumeva niz razvojnih faktora (javne politike, sposobnost samoorganizovanja, istraživanje i obuka, menadžerske sposobnost, finansije) i njihova međusobna povezanost, koja čini klimu u kojoj socijalna preduzeća nastaju i razvijaju se.

Kako je poznato da krize mogu da iznedre i pozitivne društvene promene, upravo uviđanje značaja delovanja socijalnih preduzeća najpre u krizama, ukazuje na to da jedna od glavnih pozitivnih promena u narednom periodu može biti prioritiziranje podrške razvoju socijalnog preduzetništva na političkim agendama mnogih vlada u svetu, kao i u Srbiji.

Od fundamentalne važnosti za održivost i pravičan razvoj celokupnog društva je prepoznati ove inicijative u merama koje se odnose na oporavak društva nakon pandemije. Širom sveta, lokalne, regionalne i nacionalne vlasti su u programe oporavka smestile i podršku organizacijama socijalne i solidarne ekonomije, poput socijalnih preudzeća. Srpsko društvo je i pre krize bilo ranjivije, zbog slabih institucija, netransparentnih procesa koje sprovode institucije, sive i crne ekonomije, što za rezultat ima izuzetnu segregaciju građana i veliki broj njih isključenih iz različitih sfera društva. Sektor socijalne i solidarne ekonomije u Srbiji posluje bez politike i zakona koji uvažava ove aktere. Sad je prilika da se s merama oporavka, organizacije socijalne i solidarne ekonomije artikulišu i zauzmu zajednički stav u pogledu razvojnih politika i mera koje su im neophodne za održiviji odgovor na krizu i dugoročnu stabilnost u pogledu poslovanja.

Koalicija za razvoj solidarne ekonomije pokrenula je prvi blog o socijalnom preduzetništvu u Srbiji u okviru projekta “Podsticanje razvoja socijalne i solidarne ekonomije u Srbiji” koji se realizuje u kooperaciji sa Fondacijom Heinrich Boll Stiftung – predstavništvo Beograd.

Podelite tekst na društvenim mrežama

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Socijalna preduzeća u doba krize – akteri solidarnosti Dalje

KoRSE Blog: Pokrećemo prvi blog o socijalnom preduzetništvu u Srbiji

Koalicija za razvoj solidarne ekonomije

Koalicija za razvoj solidarne ekonomije

KoRSE blog je mesto infromisanja i učenja o socijalnom preduzetništvu i solidarnoj ekonomiji u Srbiji i svetu. Promovišemo model poslovanja koje brine o zajednici i doprinosi rešavanju socijalno-ekonomskih, odnosno razvojnih izazova. Pored edukativnih postova, iz prve ruke prenosimo priče uspešnih socijalnih preduzetnika i preduzetnica u Srbiji. Blog je podeljen u 2 kategorije: Učimo o socijalnom preudzetništvu i Pričamo sa socijalnim preudzetnicima i preduzetnicama. U nastavku pročitajte koji sadržaj možete očekivati na KoRSE blogu koji će startovati sa objavama od 1. juna 2020. godine.

Pokrenuli smo blog sa idejom promocije koncepta socijalnog preduzetništva i solidarne ekonomije kao okvira za postizanje i održivog razvoja, ali i izgradnje solidarnog društva u Srbiji. Iako koncept nije nov, postoje dileme šta on podrazumeva i na koji način fukncioniše u praksi. Upravo je to razlog zašto želimo da odgovorimo na pitanja kao što su: Šta je socijalno preduzetništvo? Čime se bave socijalna preduzeća u Srbiji? Kakva je spona socijalnog preduzetništva i održivog razvoja? I slično.

Socijalno preduzetništvo, iako ne nov model poslovanja, postaje glavni trend za sve one koji smisao svog poslovanja vide u brizi za ljude i planetu. KoRSE blog je mesto gde učimo o tome: Šta je socijalno preduzetništvo? Šta su pozitivan društveni uticaj i društvena misija u poslovanju? Kojim društvenim i ekonomskim problemima se bave socijalna preudzeća? Kako ovaj model poslovanja funkcioniše na postojećem tržištu? Koliko su održiva socijalna preduzeća? Koji su načini finansiranja socijalnih preudzeća? Šta su socijalne inovacije i čemu služe? Šta su sličnosti i razlike u konceptima socijalnog preudzetništva i društveno odgovornog poslovanja? Zašto se socijalno preduzetništvo smatra “poslovanjem budućnosti”? Šta je potrebno za razvoj socijalnog preduzetništva? Kako država i tržište mogu doprineti njegovom razvoju? Na koji način građani mogu pomoći socijalnim preduzećima da ona održivije pomognu razvoju zajednica?

Previous
Next

Koliko puta ste čuli za preduzetnike koji “menjaju svet”? Za ljude koji su pokrenuli preduzeća sa ciljem stvaranja pozitivanog društvenog uticaja i kreiranja promena koje grade bolju budućnost? Ko su socijalni preduzetnici i preduzetnice u Srbiji? Kakvo je iskustvo u poslovanju ovih ljudi? Šta su bili njihovi motivi? Sa kojim izazovima su se suočili na putu razvoja svojih socijalnih preudzeća? Šta proizvode ili koje usluge pružaju socijalna preduzeća? Kako se socijalna preduzeća suočavaju sa ekonomskim i društvenim krizama? Kako funkcionišu u zemlji koja nema Zakon o socijalnom preduzetništvu? Da li i na koji način posluju i na stranim tržištima? Kako izgleda zajednica socijalnih preduzetnika i preduzetnica? KoRSE blog je mesto gde ćemo na ova i druga pitanja odgovoriti pričama socijalnih preduzetnika i preduzetnica iz prve ruke!

Koalicija za razvoj solidarne ekonomije pokrenula je prvi blog o socijalnom preduzetništvu u Srbiji u okviru projekta “Podsticanje razvoja socijalne i solidarne ekonomije u Srbiji” koji se realizuje u kooperaciji sa Fondacijom Heinrich Boll Stiftung – predstavništvo Beograd.

Podelite tekst na društvenim mrežama

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

KoRSE Blog: Pokrećemo prvi blog o socijalnom preduzetništvu u Srbiji Dalje

Aktivne zajednice: solidarni odgovor na COVID-19

Usled globalne pandemije COVID-19 i njenog uticaja na svakodnevni život, Trag fondacija je prepoznala negativne efekte na zajednice širom Srbije, posebno kod najranjivijeg stanovništva.

Program ima za cilj da pruži podršku udruženim i solidarnim građanima da u okviru mogućnosti i sopstvenih kapaciteta, vodeći računa o sigurnosti i zdravlju svih u zajednici, sprovode akcije koje bi smanjile dalje širenje virusa i olakšale boravak sugrađanima u samoizolaciji, solidarno utiču na smanjenje stigme i podršku najranjivijima, i pokreću akcije fokusirane na oporavak i otpornost zajednica od ekonomskih i drugih društvenih posledica pandemije.

Donacije su namenjene inicijativama koje pomažu zajednicama da prate preporuke prevencije u cilju očuvanja javnog zdravlja i utiču na smanjenje štete izazvane epidemijom. Prioritet će biti dat inicijativama koje pomažu posebno ranjivim grupama kao što su: stara lica (65+), žene i deca žrtve porodičnog nasilja, seosko stanovništvo, osobe sa invaliditetom, romska populacija, jednoroditeljske porodice, socijalno ugrožene grupe i slično.

Iznos donacije

Visina donacije kreće se u rasponu od 150.000 dinara za inicijative koje se odnose na mere prevencije, kampanje informisanja i slično, do najviše 500.000 dinara za podršku pružaocima usluga iz oblasti socijalne zaštite.
Sredstva koja se dodeljuju su fleksibilna i mogu se koristiti za finansiranje širokog spektra aktivnosti: operativni troškovi, honorari angažovanih osoba, online alati i platforme za edukaciju, rad i komunikaciju, osveženje i zaštitna oprema za volontere, putni troškovi i sl.

Prijava i kriterijumi za selekciju

Poziv za prijavu projekata je stalno otvoren, a na svakih 15 dana će se praviti presek prijava i sprovoditi proces odlučivanja o dodeli donacija.
Prvi rok za prijavu je 21. april 2020. godine. 

Više informacija možete naći na zvaničnom internet sajtu Trag fondacije, ovde .

Aktivne zajednice: solidarni odgovor na COVID-19 Dalje

IDC i ASB donacija za prihvatiliste za odrasla i stara lica u borbi Srbije protiv COVID-19

Prihvatilište za odrasla i stara lica u Beogradu primilo je danas skromne donacije IDC-a i ASB-a, u cilju suzbijanja pandemije COVID 19 u Srbiji.

Na osnovu odluke glavne kancelarije Arbeiter – Samariter – Bund e.V (ASB) u Kelnu o dodeli urgentnih sredstava kao prve pomoći u ublažavanju uzroka i posledica uticaja pandemije COVID-19, te izraženih potreba ustanova koja pružaju socijalne usluge u Srbiji, ASB kancelarija u Beogradu i IDC su dodelili Prihvatilištvu frižider, zamrzivač, sekač hleba, valjak za peglanje i dezinfekciju, 5000 komada rukavica, 1,500 maski i 600 komada sredstava za dezinfekciju.

Nevenka Nikić Simatković, upravnica Prihvatilišta – „U ime zaposlenih i korisnika prihvatilišta za odrasla i stara lica zahvaljujemo ASB-u i IDC-u na ovoj značajnoj pomoći jer ni jedna donacija do sada nije ovako brzo realizovana – što nam u trenutnoj situaciji višestruko znači. Dobijenim mašinama i dezinfekcionim sredstvima uspećemo da dodatno doprinesemo poboljšanju opštih higijenskih i sanitarnih uslova. U trenutnoj situaciji naši korisnici su među najugroženijima budući da većinom nemaju svoj dom, a zbog propisanih mera neophodno je da se sklone sa ulice i obezbedi im se potrebna zaštita“.

U Prihvatilištu za odrasla i stara lica u Kumodraškoj ulici, pomoć i smeštaj trenutno se pruža za 111 lica, dok su smeštajni kapaciteti 104 lica. Korisnici su dobi između 26 i 89 godina, koliko broji najstariji korisnik. Ova ustanova se finansira sredstvima Grada Beograda i pruža usluge smeštaja, ishrane, zdravstvene zaštite kao i podršku korisnicima od strane socijalnih radnika i kroz organizaciju različitih stimulativnih programa. Za vreme vanredne situacije usled pandemije COVID -19 u prihvatilištu su pojačane higijenske i dezinfekcione mere i poštuju se sve vanredne poreporuke i pravilnici.

Više informacija možete naći na zvaničnoj internet stranici Inicijative za saradnju i razvoj – IDC Srbija.

IDC i ASB donacija za prihvatiliste za odrasla i stara lica u borbi Srbije protiv COVID-19 Dalje

Analiza Smart kolektiva: posledice pandemije na poslovanje mikro i malih preduzeća u Srbiji

Smart kolektiv i Forum za odgovorno poslovanje sproveli su u periodu od 25. do 29. marta 2020. godine istraživanje u kojem je učestvovalo 209 mikro i malih preduzeća iz Srbije. Rezultate istraživanja podelićemo sa našim partnerima – predstavnicima međunarodne zajednice, javnim sektorom i ostatkom privatnog sektora kako bismo zajedno mogli da osmislimo i sprovedemo adekvatne mere za prevazilažene izazova sa kojima se preduzeća suočavaju.

Mikro i mala preduzeća u Srbiji zapošljavaju 629 hiljada ljudi. Osim direktnog zapošljavanja, ova preduzeća imaju mnogo širi društveni uticaj na kvalitet života preko 3 miliona ljudi u našoj zemlji – porodice zaposlenih, male dobavljače poput poljoprivrednih gazdinstava kojima je bez ovih preduzeća egzistencija ugrožena i druge. Dodatno, veliki broj ovih preduzeća posluje u nerazvijenim opštinama gde predstavljaju važan oslonac i prihode lokalne zajednice.

Pandemija korona virusa postavila je pred nas, pored mnogih drugih, i ekonomski izazov – kako održati likvidnost privrede i sačuvati radna mesta, naročito u poslovanju mikro i malih preduzeća. Podaci iz istraživanja pokazuju da 85% mikro i malih preduzeća procenjuje da će pandemija imati negativan uticaj na njihovo poslovanje. Oko 80% ovih preduzeća očekuje smanjenje potražnje za njihovim proizvodima i uslugama tokom i nakon trajanja pandemije, dok oko 30% mikro i malih preduzeća smatra da će se to odraziti na smanjenje broja zaposlenih u preduzećima. Preko 70% preduzeća očekuje da će osećati ekonomske posledice pandemije na poslovanje 6 meseci i duže. Finalno, preko 48% preduzeća procenjuje da ove izazove neće moći da prevaziđe bez dodatne podrške.

Kako bi se u narednom periodu što bolje odgovorilo na potrebe ovih preduzeća, cilj istraživanja je bio da se mapiraju izazovi sa kojima se suočavaju ova preduzeća i vidovi podrške koji su im potrebni kako bi se ublažile ekonomske i društvene posledice pandemije.

Više informacija i rezultate istraživanja možete pogledati na zvaničnom sajtu Smart kolektiva, ovde .

Analiza Smart kolektiva: posledice pandemije na poslovanje mikro i malih preduzeća u Srbiji Dalje

Scroll to Top