Dina Rakin ima bogato iskustvo u podršci i saradnji sa lokalnim inicijativama, lokalnim opštinama i marginalizovanim grupama i radi na izgradnji kapaciteta nacionalnih i lokalnih institucija i predstavnika socijalnih preduzeća, a u Evropskom pokretu u Srbiji angažovana je sedam godina i trenutno je na poziciji zamenice generalne sekretarke. Na samom početku odgovara na pitanje – zašto je društveno preduzetništvo važno?
“Društvena preduzeća se sve više shvataju kao glavni akteri održivog razvoja, izazivajući dosadašnji klasični pristup ekonomskom rastu koji brine samo o profitu, a ne o resursima i zalozima za budućnost.
Danas nije moguće dugoročno poslovati ne uzimajući u obzir posledice koje naš rad ima na celokupno okruženje. Socijalna preduzeća su prva preduzeća koja su u polju ekonomije, i to socijalne ekonomije u prvi plan stavili ljude i planetu, a potom profit”, objašnjava Dina Rakin, i dodaje da sve više govorimo o društvenoj odgovornosti kompanija čija je logika obrnuta od socijalnih preduzeća: prvo je profit, a sad se sve više misli o posledicama poslovanja.
“Kada posmatrate kompanije koje se bave energentima, njihov CSR je uvek ka životnoj sredini, dakle nastoje da uklone negativni uticaj njihovog delovanja na okruženje.
Društvena preduzeća prvo brinu o okruženju i resursima, a potom o profitu. Njima je maksimizacija profita sredstvo da bi ostvarila cilj: da reše određeni problem u zajednici (socijalno isključenost, nedostupne usluge u zajednici, zagađenje, nezaposlenost), da podstaknu održiv lokalni razvoj uz brižljivo korišćenje lokalnih resursa, a to rade tako što svoje proizvode i usluge najvišeg kvaliteta prodaju na tržištu.
Sav višak dobiti investiraju u veći obuhvat ciljne grupe svojim programima, unapređenjem proizvodnih i radnih procesa, kako bi bili u skladu sa najvišim ekološkim i radnim standardima, pravima radnika i tome slično.
Iz tog razloga pričamo o socijalnom preduzetništvu, pre svega kao o važnom privrednom subjektu koji promoviše novu paradigma razvoja, a potom i važnom instrumentu socijalnog uključivanja i socijalne kohezije.”
U Srbiji inače postoji oko 500 društvenih preduzeća, a ona posluju u formi udruženja, zadruga, fondacija, d.o.o i preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju.
Šta to tačno znači i kakvo je pravo stanje stvari kada je u pitanju socijalno preduzetništvo u Srbiji?
– Uopšteno, ovaj sektor mobiliše mali broj radno sposobnog stanovništva, a evo kako se to objašnjava: Bruto domaći proizvod (BDP) koji su ostvarili je 6.819,2 miliona dinara, što je činilo 0,2% BDP Republike Srbija 2012. godine.
Ekonomski uticaj ovih preduzeća je slab ne samo u odnosu na druge sektore u Srbiji već i u poređenju sa doprinosom koji ova preduzeća imaju u evropskim državama. Doprinos socijalne ekonomije u ukupnom BDP EU je oko 11%.
U sektoru društvenih preduzeća bilo je zaposleno 10.326 lica, što je činilo 0,6% ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, što znači da ovaj sektor mobiliše mali broj radno sposobnog stanovništva u poređenju sa 6,5% radne snage u EU. Pored lica koja su plažena za svoj rad, sektor društvenih preduzeća angažovao je 23.836 volontera.
Iz prethodnog se može videti da su uslovi za razvoj društvenih preduzeća poprilično nepovoljni, što je posledica niza faktora. Prvo, naša celokupna privreda je slaba, uslovi za razvoj malih i srednjih preduzeća oštri su i strogi, a sama socijalna preduzeća su nova i fluidna forma poslovanja za čije etabliranje je potrebno vreme.
Važan aspekt našeg političkog sistema, i sistema socijalne politike je da je bio državni, što teško stvara poverenje prema novi pružaocima socijalnih (i bilo kojih drugih) usluga. Koncept zadruga je kompromitovan prethodnim sistemom.
Dakle, šta je potrebno sistemski menjati?
– Ono što je važno danas, nakon više od 10 godina od kada sistemski pokušavamo podstaći razvoj sektora, jeste da je niz socijalnih preduzeća u Srbiji opstao, rastao i dalje se razvijao. To znači da s jedne strane su bili potrebni, a drugo, da su posao dobro radili.
Kada govorimo o kvalitetnu društvenih preduzeća, postoji niz vrlo važnih faktora koji podstiču njihov razvoj:
- fokus na zajednicu i na njene probleme tera ih da na probleme odgovaraju direktno i na taj način razvijaju dobre odnose i poverenje u zajednici;
- neminovan partner su im lokalne institucije i kao takve su se nalazile ili na poziciji saveznika, pa su posebno pomogle rešavanje nekog problema (davale su prostor, raspisivale su transparentne javne nabavke, upućivali su ljude ka socijalnim preduzećima, upućivali su privrednike na saradnju sa socijalnim preduzećima);
- korporativni/profitni sektor je izuzetno važan partner socijalnim preduzećima za razvoj njihove proizvodnje i usluga i samim tim za zajednički razvoj lokalne sredine
- udruženja i civilni sektor su izuzetno pomogli promociju socijalnog preduzetništva.
Međutim, izuzetno je važno ovaj potencijal dodatno iskoristiti, kaže Rakin.
“Izuzetno je važno nastaviti promociju doprinosa socijalnih preduzeća celokupnom razvoju lokalnih zajednica, pre svega prema nacionalnim institucijama, kako bi se ekosistem, zakoni i institucije više stavile u funkciju njegovog razvoja.
Zakoni, iako nisu restriktivni, nisu ni podsticajni. Izuzetno je važno da se u pravnom i strateškom okviru prepozna osobena priroda socijalnih preduzeća da bi se prema njima usmerile konkretni instrumenti za razvoj: od budžetskih sredstava do upodobljavanja poreskog sistema, javnih nabavki i svih drugih relevantnih politika ka socijalnim preduzećima.
Mi kao civilno društvo smo ponudili predlog zakona o socijalnom preduzetništvu u kome prepoznajemo aktuelnu praksu i dodeljujemo im poseban status.
Zakon je poslat na radnu grupu Ministarstva rada i čekamo komentare da bismo videli da li će ići dalje u proceduru koja bi vodila njegovom usvajanju. Tekst zakona je dostupan na stranici Koalicije za razvoj solidarne ekonomije i otvoren je za doprinos svih zainteresovanih strana kako bi se dobio što kvalitetniji tekst.
Uz zakon smo predložili i mere podrške, od promocije, preko edukacije do finansijske podrške socijalnim preduzećima u različitim fazama razvoja. Verujemo da ovakav pristup koji predlažemo, koji je u velikoj meri naišao na odobravanje i institucija, može podstaći razvoj i sektora, a time i celokupni razvoja društva”, zaključuje Dina Rakin iz Koalicije za razvoj solidarne ekonomije.
Pozitivni primeri
– Društvena preduzeća koja posebno izdvajam su: Caritas Šabac, Naša kuća, LiceUlice, Kafe 16. Razlozi su pre svega zbog kvaliteta i održivosti usluga koje nude, proizvoda koji su jedinstveni i zbog toga što svojim aktivnostima obuhvataju građane za koje maltene niko nikad ne bi ni čuo ni video. Reč je o osobama koje imaju mentalne poteškoće, te o deci ulice i drugima – smatra naša sagovornica, a više o jednom od njih pročitajte u novom broju magazina Original, koji je u prodaji na svim kioscima.
