Socijalne javne nabavke - tržišna šansa za razvoj socijalnih preduzeća

Javne nabavke su dvostruko korisne za zajednicu: sa jedne strane, državne institucije se pojavljuju u ulozi kupaca dobara, usluga i radova, koje zatim koriste za ispunjavanje postavljenih ciljeva. Ciljevi državnih institucija su po pravilu odraz javnih interesa i zato je njihovo postizanje zapravo korist koja se stvara za građane.  Sa druge strane, u ulozi prodavaca nalaze se privredni subjekti, koji putem javnih nabavki uspevaju da obezbede siguran udeo u tržištu. Međutim, socijalna preduzeća objedinjavaju obe uloge. Uvođenjem socijalnog kriterijuma u praksu javnih nabavki, otvorio bi se prostor za razvoj socijalnih preduzeća, a dugoročno, socijalna preduzeća bi postala glavni nosilac sprovođenja socijalnih javnih nabavki.

Dosadašnja praksa javnih nabavki, pokazala je da najveći broj ponuđača komercijalnog tipa, te da im je osnovni cilj poslovanja maksimizacija profita.  Socijalna preduzeća imaju drugačiju logiku poslovanja.  Primera radi, Bagel Bejgl je socijalno preduzeće koje se bavi proizvodnjom peciva.  Osnovano je od strane neprofitne nevladine organizacije “Atina” poznate po borbi protiv trgovine ljudima. Sva zarada od prodaje peciva, nakon odbijanja troškova minimalnih plata i troškova amortizacije, donira se nevladinoj organizaciji “Atina”, kako bi se finansirali projekti putem kojih ova organizacija pomaže žrtvama trgovine ljudima, kao i žrtvama drugih vidova nasilja. Na taj način, Bagel Bejgl radi kako bi “Atina” mogla da se brine o pripadnicima/ama ranjivih društvenih grupa.

S obzirom da socijalne javne nabavke predstavljaju koncept prema kojem se pored proizvodnje dobara, pružanja usluga i radova, zahteva davanje doprinosa rešavanju nekog društvenog problema zajednice, nameće se zaključak da socijalna preduzeća najbolje mogu odgovoriti na njih.

Opština može raspisati javnu nabavku za kancelarijiski materijal, konkretnije za papir, a kao ponuđači se mogu javiti svi koji se bave proizvodnjom ovakvih dobara. Među tim ponuđačima mogu se javiti socijalna preduzeća koja proizvode kancelarijski materijal, ali u proizvodnji zapošljavaju lica sa invaliditetom, žene žrtve nasilja, Rome ili pripadnike neke druge ugrožene ili marginalizovane društvene grupe. Ili socijalna preduzeća koja deo profita doniraju neprofitnim organizacijama koje se bave ugroženim licima. Najzad mogu se javiti socijalna preduzeća kod kojih je proizvodnja kancelarijskog materijala jedna poslovna i profitna aktivnost, dok je druga direktno pružanje usluga socijalno ugroženim licima, a pružanje ovih usluga se obezbeđuje kroz profit ostvaren od profitne aktivnosti.

Na konkurs za javnu nabavku mogu se prijaviti i komercijalna preduzeća, ali upravo bi angažovanje socijalnih preduzeća, otpočelo praksu ostvarivanja socijalnih javnih nabavki. Raspoloženje institucija da angažuju socijalna preduzeća, pokazalo bi da javne instittucije dobro razumeju koncept javnih interesa, te da su spremne da ulože trud kako bi dale još veći doprinos rešavanju društvenih problema u svojoj zajednici.

Nema bojazni ni od ugrožavanja konkurentnosti na tržištu. Obim proizvodnje dobara i pružanja usluga socijalnih preduzeća je manji od obima poslovanja prosečnog komercijalnog preduzeća. Upravo je to glavni razlog zašto komercijalna preduzeća ne bi bila ugrožena kada govorimo o učešću u javnim nabavkama. Javne nabavke koje zahtevaju jednostavniju proizvodnju ili proizvodnju manjeg obima najviše bi odgovarale kapacitetima socijalnih preduzeća. Takođe, u velikim javnim nabavkama, socijalna preduzeća bi pre mogla da odgovore na potrebe nabavki iz uloge podizvođača. Komercijalna preduzeća bi na taj način zadržala najveći deo svog tržišta, dok bi socijalna preduzeća dobila prostor za razvoj.

Očekivati od socijalnog preduzeća da postane snažan privredni subjekat na tržištu je nerealno, obzirom da najveći deo profita služi za rešavanje društvenih problema, a ne za razvoj poslovanja. U prilog tome, kada govorimo o razvoju socijalnih preduzeća, govorimo o jačanju njihove održivosti, a ne o rastu i razvoju u pravcu ekonomskih giganata.

Upravo su socijalne javne nabavke sistemski alat koji bi mogao u značajnoj meri doprineti razvoju postojećih socijalnih preduzeća i osnivanju novih, što bi značilo i više zaposlenih lica i pružanje efikasnije pomoći licima iz ugroženih društvenih grupa. Dugoročno, učešće socijalnih preduzeća u socijalnim javnim nabavkama, omogućilo bi stvaranje još jednog snažnog oslonca za rešavanje socijalnih problema naše zajednice.

Tekst je prvobitno objavljen na vebsajtu Evropskog pokreta u Srbiji u okviru projekta Socijalne javne nabavke za održiv razvoj lokalnih zajednica. Realizaciju projekta finansijski je podržala Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu.

Socijalne javne nabavke - tržišna šansa za razvoj socijalnih preduzeća Dalje

Rad na izradi nacrta predloga Zakona o socijalnom preduzetništvu u toku

U okviru ex-ante analize u oblasti socijalnog preduzetništva u Srbiji, čiju izradu je inicirala Koalicija za razvoj solidarne ekonomije, održan je rad na Fokus grupi sačinjen od predstavnika socijalnih preduzeća. Cilj rada sa Fokus grupom bilo je mapiranje glavnih prepreka za razvoj poslovanja u okviru socijalnih preduzeća kao i potreba za zakonskim (de)regulisanjem pojedinih oblasti u cilju podrške razvoju. Ex-ante analiza radi se u cilju pronalaženja najadekvatnijeg političkog instrumenta koji treba da podrži razvoj ekosistema socijalnog preduzetništva u Srbiji.

Paralelno sa izradom ex-ante analize otpočete su konsultacije povodom izrade nacrta Zakona o socijalnom preduzetništvu, na inicijativu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Koalicija za razvoj solidarne ekonomije, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj i drugi relevatni predstavnici civilnog sektora ulažu trud i napor u davanje predloga pravnog regulisanja sektora socijalnog preduzetništva u pravcu seobuhvatnosti tipova i prepoznavanja specifične prirode socijalnih preduzeća u Srbiji.

Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) u Srbiji svesrdno podržava rad Koalicije za razvoj solidarne ekonomije i konkretnije rad na nacrtu predloga Zakona o socijalnom preduzetništvu.

Očekuje se da nacrt predloga Zakona o socijalnom preduzetništvu, kreiran od strane Koalicije za razvoj solidarne ekonomije i drugih relevatnih predstavnika civilnog sektora, bude predstavljen zainteresovanoj javnosti nakon 15. avgusta.

Rad na izradi nacrta predloga Zakona o socijalnom preduzetništvu u toku Dalje

Socijalno preduzetništvo kao generator održivog razvoja

Socijalno preduzetništvo kao generator održivog razvoja

Države iz celog sveta su 2015. godine usvojile Agendu za održivi razvoj 2030, a 2017. godine i 17 ciljeva održivog razvoja povezanih sa njom (Sustainable Development Goals SDGs). Glavne poruke svih 17 ciljeva odnose se na iskorenjivanje siromaštva, zaštitu žitvotne sredine, obezbeđivanje mira i prosperiteta za sve. Kako su ciljevi kompleksni i međusobno povezani, njihovo postizanje zahteva zajedničke napore vlada, privreda i trećeg sektora.

Ciljevi održvog razvoja obuhvataju: svet bez siromaštva (cilj.1), svet bez gladi (cilj 2.), dobro zdravlje (cilj 3.), kvalitetno obrazovanje (cilj 4.), rodnu ravnopravnost (cilj 5.), čistu vodu i sanitarne uslove (cilj 6.), dostupnu i obnovljivu energiju (cilj 7.), dostojanstven rad i ekonomski rast (cilj 8.), industriju, inovacije i infrastrukturu (cilj 9.), smanjenje nejednakosti (cilj 10.) održive gradove i zajednice (cilj 11.), odgovornu potrošnju i proizvodnju (cilj 12.), akciju za klimu (cilj 13.), život pod vodom (cilj 14.), život na zemlji (cilj 15.), mir, pravda i snažne institucije (cilj 16.) i partnerstvom do ciljeva (cilj 17.).

Iako je poznato da tradicionalne kompanije mogu dati doprinos ispunjavanju SDGs, naročito kroz integrisanje koncepta društveno odgovornog poslovanja, sektor socijalnog preduzetništva sve više postaje snažni generator za ispunjenje ciljeva SDGs. Po svojoj hibridnoj prirodi, socijalna preduzeća podstiču društveno-ekonomski razvoj, jer pored stvaranja profita, daju snažne doprinose rešavanju društvenih problema u zajednici.

Odnos SDGs i socijalnih preduzeća nov je teren za istraživače i praktičare, ali jedan od poznatijih napora u definisanju konceptualnog okvira došao je sa Univerziteta Šefild, gde je grupa naučnika definisala dve dimenzije za prepoznavanje na koje načine socijalna preduzeća doprinose ostvarenju SDGs-a. Konceptualni okvir za ovo definisanje čine dimenzije: broj aktivnosti u lancu vrednosti socijalnih preduzeća u koje se integrišu SDGs i broj samih SDGs kojima socijalna preduzeća daju doprinos kroz lanac vrednosti.

Lanac vrednosti socijalnih preduzeća sadrži ciljeve održivog razvoja

Ova dimenzija koristi se za definisanje kako socijalna preduzeća dorpinose SDGs u svojim lancima vrednosti, a posebno u kojoj meri su ti doprinosi ograničeni na jednu, više ili sve aktivnosti u lancu vrednosti.

Socijalno preduzeće Mumwa Crafts Association (MCA) u Zambiji koji se bavi proizvodnjom zanatskih proizvodišta u siromašnoj i ruralnoj zajednici, integriše SDGs u sve delove svog lanca vrednosti. MCA tokom ulazne faze, doprinosi SDG15 „Život na zemlji“, održivim korišćenjem prirodnih resursa, naročito pri eksploataciji šuma. U fazi proizvodnje siromašni seoski proizvođači prolaze obuku i obezbeđuju im se osnovna sredstva za život, što integriše SDG1 „Bez siromaštva“. Na kraju, MCA koristi svoj profit za programe i investicije u oblasti zdravstva, održive energije, dok takođe investira u izgradnju vodovodne i sanitarne infrastrukture, gde se  prepoznaju različiti SDGs (6 – „Čista voda i sanitarni uslovi“, 7 – „Dostupna i obnovljiva energija“ i 3 – „Dobro zdravlje“). MCA je primer socijalnog preduzeća koje integriše SDGs u svim aktivnostima u lancu vrednosti.

Socijalna preduzeća najčešće doprinose ostvarenju većeg broja ciljeva održivog razvoja

Druga dimenzija predstavlja procenu kolikom broju različitih SDGs-a socijalna preduzeća doprinose u svom lancu vrednosti. Postoje socijalna preduzeća koja se u svom lancu vrednosti (možda pri svim aktivnostima) fokusiraju na doprinos jednom SDGs-u, dok druge (možda u samo jednoj aktivnosti u lancu vrednosti) daje doprinos većem broju SDGs. Ono što je sigurno, ne postoji socijalno preduzeće koje bar u jednom delu lanca vrednosti ne daje doprinos postizanju bar jednog cilja SDGs, što upravo pravi razliku između tradicionalnih kompanija, društveno odgovornih kompanija i socijalnih preduzeća.  

Velika globalna nevladina organizacija BRAC iz Bangladeša, deluje u velikom broju zemalja na različitim poljima. BRAC je osnivač 16 socijalnih preduzeća, među kojima su kompanija Aarong koja radi u zanatskom sektoru, BRAC mlekara, BRAC ručno rađeni papir i BRAC ribarstvo. Svaki od njih potencijalno doprinosi postizanju više SDGs-a. Na primer, rad BRAC Handmade Paper-a može se povezati sa SDG-12 „Odgovorna potrošnja i proizvodnja“, SDG-1 „Bez siromaštva“ i SDG-5 „Rodna ravnopravnost“ između ostalog. U međuvremenu, rad na BRAC ribarstvu može se povezati sa ostvarenjem SDG-14 „Život ispod vode“ i opet SDG-1 i SDG-5 između ostalog. U ovim primerima iz BRAC-a ponovo se može videti da socijalna preduzeća doprinose širokom spektru SDG-ova.

Koliko socijalna preduzeća sebe prepoznaju kao generatore postizanja ciljeva održivog razvoja?

„Znamo da se neki od najzahtevnijih problema društva (uključujući SDG) više ne mogu postepeno rešavati kroz dobronamerne, ali resursima ograničene neprofitne organizacije. Socijalni biznis pruža ono što nijedan drugi entitet ne može: resurse za stvaranje masivnog pozitivnog uticaja. "
Komal Ahmad
generalni direktor kompanije Copia
„Socijalna preduzeća su vođena moralnim kompasom za koji verujem da je ono što im pomaže u postizanju ciljeva održivog razvoja.“
Saieshan Govinder
direktor u kompaniji EduAfrika
„Socijalno preduzeće se može odmaknuti od profita kao osnovnog motiva - prihvatajući snagu i potencijal da radi na način koji u centar delovanja stavlja održivost i pravdu.“
Dana Frasz
izvršna direktorka Food Shift-a
„Socijalna preduzeća omogućavaju društvu da reaguje pametnim, tržišno orijentisanim rešenjima na globalne probleme koje vlade više ne mogu rešiti. Ona okupljaju aktere da osmišljavaju i grade održivi, pozitivni uticaj. "
Thami Schveichler
generalni direktor Makers Unite
„Dubina pitanja koje ciljevi održivog razvoja treba da reše zahtevaju inovativna rešenja i društveni aktivizam; upravo ove aktivnosti snažno karakterišu socijalna preduzeća.“
Jenna Nicholas
izvršna direktorka kompanije Impact Experience
"Imati konkretan i dobro definisan cilj društvenog uticaja, a ne komercijalne namere zasnovane na profitu, snažan je pokretač koji dodaje mnogo više vrednosti onome što pokušavate da postignete."
Hasan Zafer Elcik
generalni direktor kompanije Otsimo

Upravo je razumevanje odnosa socijalnog preduzetništva i ciljeva održivog razvoja polazna osnova za podsticanje nacionalnih i međunarodnih kreatora politika da razumeju poziciju socijalnog preduzetništva u ostvarenju ovih ciljeva i da u skladu sa tim stvore povoljan ekosistem za razvoj socijalnog preduzetništva. Jedan od načina je i uvođenje socijalnih javnih nabavki, kao tržišne šanse za socijalna preduzeća, ali i šanse za održivi razvoj (lokalnih) zajednica.

Tekst je prvobitno objavljen na vebsajtu Evropskog pokreta u Srbiji u okviru projekta Socijalne javne nabavke za održiv razvoj lokalnih zajednica. Realizaciju projekta finansijski je podržala Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu.

Socijalno preduzetništvo kao generator održivog razvoja Dalje

https://www.facebook.com/events/877156836010638/

Bazar - Ženske inicijative u socijalnom predzetništvu

Na svetski dan borbe protiv trgovine ljudima, NVO Atina organizuje bazar – „Ženske inicijative u socijalnom preduzetništvu“, kako bi se proslavile ženske snage i žensko preduzetništvo!

Bazar će se održati u utorak 30. jula u Dorćol Platzu od 18.00 do 22.00h.

Solidarno i ravnopravno društvo grade se sa svim onim ženama i ženskim inicijativama koje se usuđuju da budu hrabre, drugačije i odvažne. Bazar je prilika za upoznavanje sa njihovim radom i njihovim velikim idejama koje menjaju lokalne zajednice širom Srbije, stvaraju brojne ženske inicijative i platforme za unapređivanje položaja žena u društvu. Takođe, bazar je prilika i da se podrže ove inicijative i preduzeća kupovinom njihovih proizvoda.

Program će upotpuniti sjajna standup komičarka Sandra Silađev – Dinja, dok će muzički intermezzo prirediti Wonder String Quartet.

Ne propustite priliku da budete deo događaja koji stvara odgovornu zajednicu i slavi snagu žena!

Bazar - Ženske inicijative u socijalnom predzetništvu Dalje