NACRT ZAKONA O SOCIJALNOM PREDUZETNIŠTVU - PREDLOG CIVILNOG DRUŠTVA

Predloženi tekst Zakona o socijalnom preduzetništvu, od strane civilnog društva, nastao je nakon procesa izrade nacrta u kojem su učestvovale članice Koalicije za razvoj solidarne ekonomije (Evropski pokret u Srbiji, Trag fondacija, Inicijativa za razvoj i saradnju i Smart Kolektiv), predstavnici NALED-a, Građanskih inicijativa, Evrokontakta iz Kruševca, Grupe 484 i drugi zainteresovani predstavnici civilnog sektora, a uz podršku kabineta Premijerke i Nemačko-srpske inicijative za održivi rast i zapošljavanje.

Na nacrtu Zakona o socijalnom preduzetništvu radili su predstavnici organizacija koje imaju više od 10 godina iskustva u praćenju razvoja sektora, pružanju podrške razvoju, zagovaranju adekvatnog pravnog prepoznavanja i zalaganju za razvoj celokupnog ekosistema za razvoj socijalnog preduzetništva.

Ovom tekstu Zakona prethodio je sastanak sa predsednicom Vlade Republike Srbije i Ministrom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, na kojem je uvažen predlog civilnog sektora da se prvobitni nacrt zakona povuče iz procedure i pruži podrška izradi novog nacrta.

Nacrt zakona pruža izbalansirano rešenje koje na najbolji način zadovoljava interese svih strana: socijalnih preduzeća, civilnog društva, privrede i Vlade, a time i celokupnog društva. Usvajanjem ovakvog teksta zakona, država bi pokazala da prepoznaje značaj socijalnog preduzetništva i socijalne ekonomije za razvoj celokupnog društva.

Celokupan tekst Zakona o socijalnom preduzetništvu koje je predložilo civilno društvo dostupan je na stranici.

Koalicija za razvoj solidarne ekonomije podržava usvajanje predatog Nacrta i pozitivno ocenjuje dosadašnju saradnju sa javnim institucijama, primarno Ministarstvom nadležnim za poslove rada i kabinetom predsednice Vlade. Koalicija, takođe, poziva nadležne institucije, pre svega Ministarstvo rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja, Ministarstvo privrede i Ministarstvo finansija, da u duhu dosadašnje dobre saradnje razmotre Nacrt i daju svoje doprinos finalizaciji višegodišnjeg rada na izradi zakona.

Ovaj dokument zaštićen je od nedozvoljenih (neovlašćenih) izmena i dopuna, dok su komentari i predlozi zainteresovanih strana mogući u postupku javne rasprave, kada ona bude otvorena.

Za pregled celokupnog teksta nacrta Zakona o socijalnom preduzetništvu →

Stisnite ovde

NACRT ZAKONA O SOCIJALNOM PREDUZETNIŠTVU - PREDLOG CIVILNOG DRUŠTVA Dalje

NACRT ZAKONA O SOCIJALNOM PREDUZETNIŠTVU - PREDLOG CIVILNOG DRUŠTVA

Predloženi tekst Zakona o socijalnom preduzetništvu, od strane civilnog društva, nastao je nakon procesa izrade nacrta u kojem su učestvovale članice Koalicije za razvoj solidarne ekonomije (Evropski pokret u Srbiji, Trag fondacija, Inicijativa za razvoj i saradnju i Smart Kolektiv), predstavnici NALED-a, Građanskih inicijativa, Evrokontakta iz Kruševca, Grupe 484 i drugi zainteresovani predstavnici civilnog sektora, a uz podršku kabineta Premijerke i Nemačko-srpske inicijative za održivi rast i zapošljavanje.

Na nacrtu Zakona o socijalnom preduzetništvu radili su predstavnici organizacija koje imaju više od 10 godina iskustva u praćenju razvoja sektora, pružanju podrške razvoju, zagovaranju adekvatnog pravnog prepoznavanja i zalaganju za razvoj celokupnog ekosistema za razvoj socijalnog preduzetništva.

Ovom tekstu Zakona prethodio je sastanak sa predsednicom Vlade Republike Srbije i Ministrom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, na kojem je uvažen predlog civilnog sektora da se prvobitni nacrt zakona povuče iz procedure i pruži podrška izradi novog nacrta.

Nacrt zakona pruža izbalansirano rešenje koje na najbolji način zadovoljava interese svih strana: socijalnih preduzeća, civilnog društva, privrede i Vlade, a time i celokupnog društva. Usvajanjem ovakvog teksta zakona, država bi pokazala da prepoznaje značaj socijalnog preduzetništva i socijalne ekonomije za razvoj celokupnog društva.

Celokupan tekst Zakona o socijalnom preduzetništvu koje je predložilo civilno društvo dostupan je na stranici.

Ili preuzeti pomoću opcije „preuzmi publikaciju“ na kraju teksta.

Koalicija za razvoj solidarne ekonomije podržava usvajanje predatog Nacrta i pozitivno ocenjuje dosadašnju saradnju sa javnim institucijama, primarno Ministarstvom nadležnim za poslove rada i kabinetom predsednice Vlade. Koalicija, takođe, poziva nadležne institucije, pre svega Ministarstvo rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja, Ministarstvo privrede i Ministarstvo finansija, da u duhu dosadašnje dobre saradnje razmotre Nacrt i daju svoje doprinos finalizaciji višegodišnjeg rada na izradi zakona.

Ovaj dokument zaštićen je od nedozvoljenih (neovlašćenih) izmena i dopuna, dok su komentari i predlozi zainteresovanih strana mogući u postupku javne rasprave, kada ona bude otvorena.

NACRT ZAKONA O SOCIJALNOM PREDUZETNIŠTVU - PREDLOG CIVILNOG DRUŠTVA Dalje

Priručnik o Socijalnim javnim nabavkama

Osnovna namena priručnika je da korisnicima omogući najpre da što bolje moguće shvate direktan uticaj socijalnih elemenata, a onda ih primenom socijalnih zahteva, uslova i kriterijuma, realizuju kroz postupke javnih nabavki. U tome naročito treba da im pomogne Baza socijalnih preduzeća.

Upotrebom metodologije naručilac će dobiti jasnu sliku realne primene socijalnih elemenata kroz postupak javne nabavke, a u najvećoj mogućoj meri očuvati svrsishodnost postupka. Baza socijalnih preduzeća će najpre omogućiti pregled delatnosti ovih preduzeća, s ciljem uočavanja podudarnosti potreba javnih nabavki s mogućnostima socijalnih preduzeća da na njih odgovore, a dugoročno – za upućivanje poziva za učešće u socijalnim javnim nabavkama.

Omogućeno je besplatno web preuzimanje publikacije i slanje štampane verzije. Više informacija o poručivanju, dostupno je na linku. 

Autori: Rade Đurić, Dina Rakin i Zorana Milovanović

Izdavač: Evropski pokret u Srbiji Beograd, 2019. godine

Priručnik o Socijalnim javnim nabavkama Dalje

SAOPŠTENJE: Civilno društvo predložilo tekst Zakona o socijalnom preduzetništvu

  1. septembar 2019. godine

Koalicija za razvoj solidarne ekonomije, koju čine Evropski pokret u Srbiji, Inicijativa za razvoj i saradnju, Smart Kolektiv i Trag fondacija, saopštava javnosti da je civilno društvo pripremilo Nacrt Zakona o socijalnom preduzetništvu i dostavilo nadležnim institucijama vlasti Republike Srbije na razmatranje.

Stručni tim koji je radio na Nacrtu Zakona o socijalnom preduzetništvu sačinjen je od članova sastavnih organizacija koji imaju više od 10 godina iskustva u praćenju razvoja sektora, pružanju podrške razvoju, zagovaranju adekvatnog pravnog prepoznavanja i zalaganju za razvoj celokupnog ekosistema za socijalne preduzetnike. U procesu izrade Nacrta učestvovali su i predstavnici Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), Građanskih inicijativa, Evrokontakta iz Kruševca, Grupe 484 i drugi zainteresovani predstavnici civilnog sektora, a uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju u Srbiji (GIZ).

Smatramo da Nacrt zakona pruža izbalansirano rešenje koje na najbolji način zadovoljava i interes Vlade da jasno identifikuje korisnike podsticaja po osnovu socijalnog preduzetništva, ali i interes civilnog društva, privrede, time i celokupnog društva.

Predloženim rešenjima se:

  • socijalno preduzetništvo definiše u skladu sa međunarodnim standardima, definicijama i praksom;
  • uvodi status “socijalnog preduzeća”, koji garantuje povećanu društvenu odgovornost pravnih lica registrovanih u tom status, uvode mehanizmi državne i javne kontrole njihovog poslovanja, kao i transparentnost njihovog poslovanja;
  • uvažava interes privatnog sektora da budu prepoznat kao deo socijalnog preduzetništva, kada god obavlja aktivnosti od posebnog interesa za društvo (bez obzira da li ili ne uživa podsticaje po tom osnovu);
  • uvažava interes države i javnog sektora da se Zakonom ne propišu obaveze za koje nema sredstava u budžetu.

Nacrtom zakona se zbog toga široko definišu različiti nivoi socijalnog preduzetništva u odnosu na moguće korisnike i oblasti delovanja od posebnog značaja za društvo, a ostavlja se da se  Programom, odnosno dokumentima javnih politika, planiraju konkretne podsticajne mere, u skladu sa uslovima koji će se bliže uređivati samim Programom i pravilima u odnosu na konkretne podsticaje.

Predloženo rešenje “socijalno preduzeće” definiše kao poseban status pravnog lica, koji se stiče upisom u Registar, a ne kao posebnu pravnu formu kroz koju se obavlja delatnost. U tom smislu, takav status može steći svako pravno lice koje svoje “društveno odgovorno poslovanje” potvrdi kroz tri ograničenja koja mora uneti u svoje akte:

  • ograničenje raspolaganja profitom;
  • ograničenja prava osnivača na imovinu – zaključana imovina; i
  • ograničenja u smislu omogućavanja participativnog upravljanja pravnim licem.

Nacrt zakona omogućava svima (i onima koji se registruju kao “socijalno preduzeće” i onima koji to ne učine) da mogu da konkurišu za podsticaje države ili donatora, ako ispunjavaju uslove koji se navedu u Programu, odnosno konkursu. Nacrt zakona omogućava državi i donatorima da u Programu ili konkursu odrede uslove koje socijalni preduzetnik treba da ispunjava da bi aplicirao za sredstva.

Iz iznetih razloga smatramo da Nacrt zakona pruža optimalno rešenje u kome država definiše pojam socijalnog preduzetništva, ranjive grupe i oblasti od posebnog interesa, čime pokazuje da prepoznaje značaj socijalnog preduzetništva i socijalne ekonomije za društvo, a sa druge strane ostavlja sebi prostor da Programom, u skladu sa mogućnostima budžeta, u potpunosti planira podsticaje koje će dodeljivati tokom implementacije Zakona.

Koalicija za razvoj solidarne ekonomije podržava usvajanje predatog Nacrta i pozitivno ocenjuje dosadašnju saradnju sa javnim institucijama, primarno Ministarstvom nadležnim za poslove rada i kabinetom Premijerke.

Koalicija, takođe, poziva nadležne institucije, pre svega Ministarstvo rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja, Ministarstvo privrede i Ministarstvo finansija, da u duhu dosadašnje dobre saradnje razmotre Nacrt i daju svoje doprinos finalizaciji višegodišnjeg rada na izradi zakona koji uređuje i podstiče razvoj sektora socijalnog preduzetništva.

SAOPŠTENJE: Civilno društvo predložilo tekst Zakona o socijalnom preduzetništvu Dalje

Socijalne javne nabavke - tržišna šansa za razvoj socijalnih preduzeća

Javne nabavke su dvostruko korisne za zajednicu: sa jedne strane, državne institucije se pojavljuju u ulozi kupaca dobara, usluga i radova, koje zatim koriste za ispunjavanje postavljenih ciljeva. Ciljevi državnih institucija su po pravilu odraz javnih interesa i zato je njihovo postizanje zapravo korist koja se stvara za građane.  Sa druge strane, u ulozi prodavaca nalaze se privredni subjekti, koji putem javnih nabavki uspevaju da obezbede siguran udeo u tržištu. Međutim, socijalna preduzeća objedinjavaju obe uloge. Uvođenjem socijalnog kriterijuma u praksu javnih nabavki, otvorio bi se prostor za razvoj socijalnih preduzeća, a dugoročno, socijalna preduzeća bi postala glavni nosilac sprovođenja socijalnih javnih nabavki.

Dosadašnja praksa javnih nabavki, pokazala je da najveći broj ponuđača komercijalnog tipa, te da im je osnovni cilj poslovanja maksimizacija profita.  Socijalna preduzeća imaju drugačiju logiku poslovanja.  Primera radi, Bagel Bejgl je socijalno preduzeće koje se bavi proizvodnjom peciva.  Osnovano je od strane neprofitne nevladine organizacije “Atina” poznate po borbi protiv trgovine ljudima. Sva zarada od prodaje peciva, nakon odbijanja troškova minimalnih plata i troškova amortizacije, donira se nevladinoj organizaciji “Atina”, kako bi se finansirali projekti putem kojih ova organizacija pomaže žrtvama trgovine ljudima, kao i žrtvama drugih vidova nasilja. Na taj način, Bagel Bejgl radi kako bi “Atina” mogla da se brine o pripadnicima/ama ranjivih društvenih grupa.

S obzirom da socijalne javne nabavke predstavljaju koncept prema kojem se pored proizvodnje dobara, pružanja usluga i radova, zahteva davanje doprinosa rešavanju nekog društvenog problema zajednice, nameće se zaključak da socijalna preduzeća najbolje mogu odgovoriti na njih.

Opština može raspisati javnu nabavku za kancelarijiski materijal, konkretnije za papir, a kao ponuđači se mogu javiti svi koji se bave proizvodnjom ovakvih dobara. Među tim ponuđačima mogu se javiti socijalna preduzeća koja proizvode kancelarijski materijal, ali u proizvodnji zapošljavaju lica sa invaliditetom, žene žrtve nasilja, Rome ili pripadnike neke druge ugrožene ili marginalizovane društvene grupe. Ili socijalna preduzeća koja deo profita doniraju neprofitnim organizacijama koje se bave ugroženim licima. Najzad mogu se javiti socijalna preduzeća kod kojih je proizvodnja kancelarijskog materijala jedna poslovna i profitna aktivnost, dok je druga direktno pružanje usluga socijalno ugroženim licima, a pružanje ovih usluga se obezbeđuje kroz profit ostvaren od profitne aktivnosti.

Na konkurs za javnu nabavku mogu se prijaviti i komercijalna preduzeća, ali upravo bi angažovanje socijalnih preduzeća, otpočelo praksu ostvarivanja socijalnih javnih nabavki. Raspoloženje institucija da angažuju socijalna preduzeća, pokazalo bi da javne instittucije dobro razumeju koncept javnih interesa, te da su spremne da ulože trud kako bi dale još veći doprinos rešavanju društvenih problema u svojoj zajednici.

Nema bojazni ni od ugrožavanja konkurentnosti na tržištu. Obim proizvodnje dobara i pružanja usluga socijalnih preduzeća je manji od obima poslovanja prosečnog komercijalnog preduzeća. Upravo je to glavni razlog zašto komercijalna preduzeća ne bi bila ugrožena kada govorimo o učešću u javnim nabavkama. Javne nabavke koje zahtevaju jednostavniju proizvodnju ili proizvodnju manjeg obima najviše bi odgovarale kapacitetima socijalnih preduzeća. Takođe, u velikim javnim nabavkama, socijalna preduzeća bi pre mogla da odgovore na potrebe nabavki iz uloge podizvođača. Komercijalna preduzeća bi na taj način zadržala najveći deo svog tržišta, dok bi socijalna preduzeća dobila prostor za razvoj.

Očekivati od socijalnog preduzeća da postane snažan privredni subjekat na tržištu je nerealno, obzirom da najveći deo profita služi za rešavanje društvenih problema, a ne za razvoj poslovanja. U prilog tome, kada govorimo o razvoju socijalnih preduzeća, govorimo o jačanju njihove održivosti, a ne o rastu i razvoju u pravcu ekonomskih giganata.

Upravo su socijalne javne nabavke sistemski alat koji bi mogao u značajnoj meri doprineti razvoju postojećih socijalnih preduzeća i osnivanju novih, što bi značilo i više zaposlenih lica i pružanje efikasnije pomoći licima iz ugroženih društvenih grupa. Dugoročno, učešće socijalnih preduzeća u socijalnim javnim nabavkama, omogućilo bi stvaranje još jednog snažnog oslonca za rešavanje socijalnih problema naše zajednice.

Tekst je prvobitno objavljen na vebsajtu Evropskog pokreta u Srbiji u okviru projekta Socijalne javne nabavke za održiv razvoj lokalnih zajednica. Realizaciju projekta finansijski je podržala Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu.

Socijalne javne nabavke - tržišna šansa za razvoj socijalnih preduzeća Dalje

Rad na izradi nacrta predloga Zakona o socijalnom preduzetništvu u toku

U okviru ex-ante analize u oblasti socijalnog preduzetništva u Srbiji, čiju izradu je inicirala Koalicija za razvoj solidarne ekonomije, održan je rad na Fokus grupi sačinjen od predstavnika socijalnih preduzeća. Cilj rada sa Fokus grupom bilo je mapiranje glavnih prepreka za razvoj poslovanja u okviru socijalnih preduzeća kao i potreba za zakonskim (de)regulisanjem pojedinih oblasti u cilju podrške razvoju. Ex-ante analiza radi se u cilju pronalaženja najadekvatnijeg političkog instrumenta koji treba da podrži razvoj ekosistema socijalnog preduzetništva u Srbiji.

Paralelno sa izradom ex-ante analize otpočete su konsultacije povodom izrade nacrta Zakona o socijalnom preduzetništvu, na inicijativu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Koalicija za razvoj solidarne ekonomije, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj i drugi relevatni predstavnici civilnog sektora ulažu trud i napor u davanje predloga pravnog regulisanja sektora socijalnog preduzetništva u pravcu seobuhvatnosti tipova i prepoznavanja specifične prirode socijalnih preduzeća u Srbiji.

Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) u Srbiji svesrdno podržava rad Koalicije za razvoj solidarne ekonomije i konkretnije rad na nacrtu predloga Zakona o socijalnom preduzetništvu.

Očekuje se da nacrt predloga Zakona o socijalnom preduzetništvu, kreiran od strane Koalicije za razvoj solidarne ekonomije i drugih relevatnih predstavnika civilnog sektora, bude predstavljen zainteresovanoj javnosti nakon 15. avgusta.

Rad na izradi nacrta predloga Zakona o socijalnom preduzetništvu u toku Dalje