- June 2, 2020
- 6:54 pm
Kao preduzeća koja jedanko ili više od profita, vrednuju ljude i planetu, socijalna preduzeća se prepoznaju kao jedni od glavnih nosilaca pozitivnih promena u društvu i kao akteri koji daju praktičan doprinos rešavanju problema u zajednici.
Jedan osvrt na društvene probleme, bilo u Srbiji, Evropi ili svetu, dovoljan je da se prepozna bar jedno socijalno preduzeće koje svojim delovanjem doprinosi rešavanju tog problema. Da li je reč o zapošljavanju marginalizovanih, socijalnom uključivanju kroz obuke, treninge i edukacije, paketima pomoći ugroženim kategorijama u vanrednim okolnostima ili ekološki napori u pravcu očuvanja životne sredine – tu su socijalna preduzeća. Izveštaj o uticaju Fondacije Schwab 2020 „Dve decenije uticaja“ ukazao na doprinos mreže 400 vodećih socijalnih preduzeća i inovatora: oni podržavaju unapređenje kvaliteta života za više od 622 miliona ljudi, štiteći životni vek, pokrećući socijalnu uključenost i održivost životne sredine i pružajući kvalitetniji pristup zdravlju, sanitarnoj zaštiti, obrazovanju i energiji.
Kao takva, socijalna preduzeća se bave društvenim izazovima od svog nastanka, nezavisno od toga da li živimo u vremenima globalnih ili lokalnih kriza i podstaknuta su idejom trasiranja razvoja (lokalnih) zajednica na način da se stvori pravedniji i kvalitetniji sistem za ljude i planetu.
Upravo je COVID-19 kriza ponovo u fokus postavila otpornost socijalnih preduzeća tokom društveno-ekonomskih kriza i iznedrila novi optimizam kad je reč o snazi ovih preduzeća da se odupru rušilačkim faktorima ekonomskih kriza u mejnstrim ekonomiji kao što su: recesija – pad proizvodnje i potrošnje, smanjenje investicija, otežana distribucija i slično. Prema iskustvu tokom i nakon Svetske ekonomske krize 2008. godine, osim što je veliki broj ljudi ostao bez posla u profitnim kompanijama pre svega, veliki broj onih koji su bili u sistemu socijalne zaštite imao je otežan pristup uslugama. Jedini sektor koji je u to vreme beležio rast je sektor socijalnog preduzetništva. U državama u kojima ovaj sektor ima dugu tradiciju, poput Španije i Italije, značajan broj ljudi je svoje zaposlenje je našao u organizacijama poput zadruga, socijalnih preduzeća i udruženja.
Iako je rano sagledati sveobuhvatne posledice COVID-19 krize po celukupnu privredu i zajednicu, moguće je uočiti razloge zbog kojih sektor socijalnog preduzetništva, mada pogođen, može ne samo prevazići krizu, već ponovo ukazati na manjkavosti postojećeg ekonomskog sistema i potrebu da se izgradi ekosistem za razvoj socijalnog preduzetništva i solidarne ekonomije kao modela ekonomije i društva koji brine o zajednici, ljudima i planeti. Analizom delovanja socijalnih preduzeća tokom COVID-19 krize, mnoge ekspertske grupe unutar Svetskog ekonomskog foruma, Međunarodnog saveta za male biznise, Mreže socijalnih preduzeća u Velikoj Britaniji i mnogih drugih, prepoznale su karakteristike koje čine socijalna preduzeća otpornijim u krizama od tradicionalnih aktera u ekonomiji. Uz izrazito integrisanje lokalnog konteksta u delovanje socijalnih preduzeća, svet ipak globalno prepoznaje socijalno preduzetništvo kao napor ka izgradnji boljeg društva i socijalna preudzeća kao aktere koji podnose i veće napore za suzbijanje kriza kada one nastupe.
Koje karakteristike socijalnih preduzeća pomažu boljem podnošenju kriza, poput COVID-19 krize, u odnosu na druge aktere u ekonomiji?
1. Socijalna preduzeća lakše dopiru do najugroženijih kategorija, od vlade ili pojedinih privrednih inicijativa
Kao što smo već rekli, socijalna preudzeća se bave društvenim izazovima nezavisno od prirode krize. U pojedinim slučajevima, socijalna preduzeća više brinu i kvalitetnije usluge pružaju osetljivim kategorijama društva, nego sama država. U periodima krize, socijalna preduzeća imaju izgrađeniju infrastrukturu za rad sa osetljivim grupama, koje u krizi, iznova bivaju više pogođene, i usled toga su spremnija da tim ljudima pruže hitnu i neophodnu pomoć.
2. Socijalna preduzeća češće uz brzu reakciju postaju deo napora za pružanje pomoći
Kao preduzeća koja imaju snažne društvene misije, socijalna preudzeća prepoznaju probleme u zajednici i imaju snagu orijentisanja prema vanrednim društvenim promenama – da li ste čuli za socijalna preduzeća koja se bave pružanjem socijalnih usluga, a potom u periodu krize izrađuju maske, rukavice i druge santiarne potrepštine za pomoć zajednici usled nestašice? Upravo doslednost u bavljenju društvenim problemima, socijalna preduzeća postavlja na prvi front kada je reč i o suzbijanju krize dok ona traje.
3. Socijalna preduzeća više deluju lokalno i prisutnija su u zajednici
Iako se brojna socijalna preduzeća bave i izvozom svojih proizvoda ili plasiraju svoje usluge i proizvode online, opet zajednicu grade na lokalu, jer društvenu misiju sprovode lokalno. Ovakav pristup omogućava kako pomoć ljudima od strane socijalnih preduzeća u dobra krize, tako i oslonac socijalnim preduzećima na zajednicu ljudi koja prepoznaje njihove napore i podržava pozitivne promene i doprinos razvoju zajednice koji ona stvaraju i u vremenima van krize.
4. Socijalna preduzeća nisu nužno zavisna samo od profita i hibridnost njihovog finansiranja može biti prednost
Mada se često govori o finansijskoj održivosti socijalnih preduzeća kao zajedničkom izazovu za ovaj model poslovanja, periodi krize ukazuju i da isključiva zavisnost od profita može biti poguban model poslovanja. Kako nije reč samo poslovanju, već i o pozitivnom uticaju u zajednici, socijalna preduzeća mogu se osloniti na donacije i filantropska davanja tokom kriza, kao i u periodima van njih. Ovakav model nikako ne omogućava socijalnim preduzećima da u periodima krize stvore dodatni profit ili značajno unaprede poslovanje, već da lakše podnesu udarce recesije, što ih opet razlikuje od tradicionalnih preduzeća.
Kada govorimo o otpornosti socijalnih preduzeća u periodima kriza, govorimo o karakteristikama koje odlikuju socijalna preduzeća kao takva i van perioda krize. Teško je i previše oportunitetno govoriti o tome da socijalna preudzeća lako podnose krize ili čak bolje posluju dok one traju. Socijalna preduzeća kao i druga preduzeća, bivaju pogođena krizom, samo je pitanje da li su usled ovih karakteristika otpornije na udarac krize koji za ishod ima prestanak poslovanja. Pored toga, socijalna preduzeća se razlikuju u poslovanju i generalizacija bi odvela na pogrešan trag, kada bismo rekli da bi sva opstala zbog krakteristika socijalnog preduzetništva koje postoje i inače. Uprkos tome, ono što je zajedničko svim socijalnim preduzećima je, ipak, šansa da upravo zbog ovih karakteristika, poput doslednosti u delovanju, na kraju uspeju da podnesu najteže udarce krize.
Socijalnim preduzećima ljudi su u centru pažnje. Izgradnja podsticajnog okruženja, očuvanje prirode, razvoj zajednice u kojima žive i institucija su osnov njihovog delovanja. Socijalna preduzeća se ne bave simptomima siromaštva, već njegovim uzrocima. Kroz svoje delovanje utiču na kreiranje struktura koje onemogućavaju da građani budu van sistema. Ipak, ekosistem u kome deluju određuje njihovu efikasnost. Pod ekosistemom se podrazumeva niz razvojnih faktora (javne politike, sposobnost samoorganizovanja, istraživanje i obuka, menadžerske sposobnost, finansije) i njihova međusobna povezanost, koja čini klimu u kojoj socijalna preduzeća nastaju i razvijaju se.
Kako je poznato da krize mogu da iznedre i pozitivne društvene promene, upravo uviđanje značaja delovanja socijalnih preduzeća najpre u krizama, ukazuje na to da jedna od glavnih pozitivnih promena u narednom periodu može biti prioritiziranje podrške razvoju socijalnog preduzetništva na političkim agendama mnogih vlada u svetu, kao i u Srbiji.
Od fundamentalne važnosti za održivost i pravičan razvoj celokupnog društva je prepoznati ove inicijative u merama koje se odnose na oporavak društva nakon pandemije. Širom sveta, lokalne, regionalne i nacionalne vlasti su u programe oporavka smestile i podršku organizacijama socijalne i solidarne ekonomije, poput socijalnih preudzeća. Srpsko društvo je i pre krize bilo ranjivije, zbog slabih institucija, netransparentnih procesa koje sprovode institucije, sive i crne ekonomije, što za rezultat ima izuzetnu segregaciju građana i veliki broj njih isključenih iz različitih sfera društva. Sektor socijalne i solidarne ekonomije u Srbiji posluje bez politike i zakona koji uvažava ove aktere. Sad je prilika da se s merama oporavka, organizacije socijalne i solidarne ekonomije artikulišu i zauzmu zajednički stav u pogledu razvojnih politika i mera koje su im neophodne za održiviji odgovor na krizu i dugoročnu stabilnost u pogledu poslovanja.
