Predstavnici državne uprave u studijskoj poseti socijalnim preduzećima

Predstavnici Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom i Republičkog sekretarijata za javne politike imali su priliku da se upoznaju sa radom i društvenim misijama socijalnih preduzeća Naša kuća, Kvart studio i Kafe 16.

Studijska poseta socijalnim preudzećima u organizaciji Koalicije za razvoj solidarne ekonomije, organizovana je 10. Juna u Beogradu, a predstavnici javne uprave mogli su da na najbolji način spoznaju prirodu i potrebe ovih preduzeća, kako bi podrška države u razvoju solidarne ekonomije i socijalnog preduzetništva u Srbiji bila adekvatnija.

Postalo je jasno da je svim socijalnim preduzećima zajednička komponenta značajan doprinos društvenom i ekonomskom razvoju osetljivih grupa, a zatim i celokupne zajednice, ali da se svako preduzeće suočava sa specifičnim izazovima i potrebama. Naša kuća je sjajan primer radne integracije lica sa invaliditetom, kojima je procenom o radnoj sposobnosti od strane države, sposobnost rada postala upitna, dok njihov rad u ovom preduzeću upravo pokazuje višestruke benefite za samog zaposlenog. Ne samo da su zaposleni sposobni za rad, već kvalitet njihovog rada ni na koji način nije manji od zaposlenih u bilo kom drugom preduzeću. Predstavnici državne uprave, bili su u prilici i da se bliže upoznaju sa spletom društveno-ekonomske koristi koju stvara socijalno preduzeće Naša kuća kroz različite proizvodne programe, poput Kuhinje na točkovima, koja pomaže starim, često nepokretnim licima ili poput hidroponične proizvodnje voća i povrća, kojom se daje doprinos zaštiti životne sredine.

Koliko je podrška i pomoć ženama sa invaliditetom, koje trpe ili su trpele nasilje važna, predstavilo je socijalno preduzeće Kvart studio. Stvaranje uslova za sigurniji i kvalitetniji život, radnu integraciju, oporavak od posledica nasilja ili prevenciju od nasilja, Kvart studio prioritizuje kao svoje ciljeve. Pored fenomenalnih grafičkih dizajnova i print materijaila, Kvart studio omogućava i različite vrste obuka u cilju razvoja veština i sposobnosti žena sa invaliditetom. Specifičnost dela osetljive grupe kojoj Kvart pruža podršku, upućuje na kompleksnu i često neadekvatnu procenu radne sposobnosti koju obavlja država, ali i visoku cenu taksi i poreza za procenu radne sposobnosti, dobijanje sertifikata za organizovanje obuka i slično. Prema iskustvu socijalnog preduzeća Kvart, ali i mnogih drugih, još jednom je istaknuta razlika u pristupu države prema preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom I prema drugim tipovima socijalnih preduzeća. Preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom odavno su prepoznata u državnom kako pravnom, tako i operativnom okviru i uživaju jednostavnije uslove i procedure, dok sa drugim tipovima socijalnih preduzeća to nije slučaj.

Značajne informacije za planiranje podrške koju država treba da pruži razvoju ovog sektora, stigle su i od socijalnog preduzeća Kafe 16. Kao poslovni poduhvat udruženja građana Svratište, Kafe 16 je nastao kao mesto gde mladi ljudi bez roditeljskog staranja, nakon prolaska programa edukacije i socijalizacije u Svratištu, u ranim uzrastima, imaju gde da steknu radne veštine iz oblasti ugostiteljstva i na taj način bivaju spremniji za tržište rada u uzrastu adolescencije. Kafe 16 otvorio je sasvim drugačija pitanja, poput često nepostojanja administratitvne evidencije o postojanju pripadnika ove grupe mladih, poteškoća u ostvarivanju uslova za socijalnu pomoć, zdravstvenu brigu i negu i na kraju krajeva nepostojanje državnog programa kroz koji bi se pružila podrška i pomoć ovoj grupi mladih. Da država može mnogo da pomogne razvoju socijalnog preduzetništva u Srbiji i da veliki doprinos razvoju solidarne ekonomije uopšte, zaključak je bio svih predstavnika u okviru studijske posete. Otvorena su važna pitanja poput toga da li je donošenje zakona o socijalnom preduzetništvu, adekvatan podsticaj za razvoj ovog sektora, ili su upravo izmene u administrativnim procedurama, postojećim zakonima koji dotiču ovaj sector, poput zakona o socijalnoj zaštiti, kreiranje različitih operativnih i finansijskih programa podrške, izmenama u poreskom sistemu ipak najpotrebniji vid podrške za razvoj od strane države.

Studijska poseta završena je uz obećavajući entuzijazam i spremnost da se mapiraju glavne državne administrativne prepreke i izazovi, kako bi se dale preporuke za izmene, a sve u cilju pružanja podrške razvoju socijalnog preduzetništva i solidarne ekonomije u Srbiji.