Uručeni grantovi inicijativama izabranim na trećem konkursu Zasada za budućnost

Za unapređenje poljoprivredne proizvodnje u Srbiji kroz socijalno preduzetništvo, devet udruženja građana, humanitarnih organizacija i zemljoradničkih zadruga dobilo je od Delta Holdinga grantove u vrednosti od 5.075.922,00 miliona dinara.

Projekat „Zasad za budućnost“ pokrenut je u Delta Holdingu, sa željom da se unapredi poljoprivredna proizvodnja u oblastima voćarstva, povrtarstva i uzgoja svinja, a da se istovremeno pomogne neka od socijalno ugroženih grupacija stanovništva. Organizovan je konkurs za sva socijalna preduzeća, bez obzira na vrstu registracije, pod uslovom da njihov projekat unapređuje poljoprivrednu proizvodnju i rešava socijalne probleme u njihovim lokalnim zajednicama.

Na konkurs se prijavilo 24 inicijative, od čega je 11 inicijativa prošlo u narednu fazu konkursa, a nakon Javne odbrane projektnih ideja 9 organizacija podržano je finansijskim grantom, od toga je 7 organizacija koje su podržane i na prethodnim konkursima, a 2 su nove i prvi put podržane ove godine. Za podržane organizacije organizovana je mentorska podrška u oblasti poljoprivredne proizvodnje i preduzetništva, takođe je planirano pokretanje online platforme za pomoć u plasmanu proizvoda kao i osnivanje neformalne mreže ,,Zasad za Budućnost“.

Konkursna komisija, koju su činili predstavnici Delta Holdinga, Delta Fondacije, Delta Agrara, Trag Fondacije i Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije, izabrala je devet najboljih inicijativa.

Podržane inicijative su:

1. Konjički klub „Aranđelovac“ sprovodi socijalne programe namenjene mladima, marginalizovanim grupama, osobama sa invaliditetom. Organizacija je dobila grant u iznosu od 600.000,00 RSD.

2. Humanitarna organizacija (HO) „Caritas“ iz Šapca pomaže ženama koje borave u Sigurnoj kući i osobama sa mentalnim smetnjama. Organizacija je podržana grantom u iznosu od 600.000,00 RSD.

3. Crveni krst Smederevo, Dom Mala Krsna priprema obroke za korisnike Narodnih kuhinja na teritoriji Smedereva, brine o izbeglim licima, starim licima i socijalno ugroženoj deci. Organizacija je podržana projektom i na prethodna dva konkursa. Vrednost dobijenog granta za ovu godinu je 600.000,00 RSD.

4. Udruženje „Optimist“ iz Bosilegrada kroz svoje usluge ekonomski osnažuje siromašno stanovništvo Bosilegrada i juga Srbije, pružanjem pomoći i asistencije u poljoprivrednoj proizvodnji. Ove godine vrednost dobijenog granta je 596.000,00 RSD.

5. Udruženje žena „Sačuvajmo selo“ iz Priboja pomaže nezaposlenim ženama iz seoskih sredina ove opštine da kroz poljoprivrednu proizvodnju i seoski turizam ostvare osnovne i dodatne prihode. Vrednost dobijenog granta iznosi 594.200,00 RSD.

6. Kancelarija za mlade Grdelica razvija usluge za decu i mlade i utiče na podizanje svesti o zaštiti životne sredine. Organizacija je podržana finansijskim grantom u iznosu od 549.500,00 RSD.

7. Udruženje za lokalni razvoj Kamenica kod Niša realizuje aktivnosti za održivi razvoj siromašnih lokalnih zajednica u jugoistočnoj Srbiji. Organizacija je prvi put podržana ove godine finansijskim grantom u iznosu od 848.622,00 RSD.

8. Udruženje za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama „Biser“ iz Srbobrana realizuje aktivnosti usmerene na omogućavanje dostupnosti svih resursa lokalne zajednice za osobe sa invaliditetom i sa mentalno nedovoljnom razvijenošću. Organizacija je prvi put podržana ove godine finansijskim grantom u iznosu od 483.600,00 RSD.

9. Zemljoradnička zadruga ,,Ekodel Mreža“ Boljevci iz Surčina, Misija Zadruge je da omogući povrtarima iz Beogradskog dela Srema, a koji su većinom iz ugroženih grupa, da kroz saradnju u proizvodnji i prodaji svojih proizvoda omoguće egzistenciju za svoje porodice. Organizacija je dobila je grant u iznosu od 204.000,00 RSD.

Vest preuzeta sa: https://www.deltafondacija.rs/press_room/vesti/Uruceni-grantovi-inicijativama-izabranim-na-trecem-konkursu-Zasada-za-buducnost.995.html

Uručeni grantovi inicijativama izabranim na trećem konkursu Zasada za budućnost Dalje

Socijalna preduzeća iz Srbije među evropskim primerima dobre prakse

Socijalna preduzeća iz Srbije, Radanska ruža i Liceulice našli su se kao primeri dobre prakse u publikaciji The book of Goodbiz.

Publikacija je izrađena u okviru programa Goodbiz čiji je kooridnator organizacija Zavod Viva iz Slovenije. Publikacija za cilj ima da predstavi rastući sektor socijalnih preduzeća u Evropi kao i širok spektar organizacija koje im pružaju podršku. U okviru segmenta Voices of Goodbiz, u publikaciji je predstavljeno više uspešnih i inspirativnih preduzeća a među njima su se našli i Radanska Ruža i Liceulice. Publikacija je izrađena na engleskom i slovenačkom jeziku i u okviru projekta promovisana je širom Evrope.

Radanska ruža je socijalno preduzeće iz Lebana. Njihov cilj je zapošljavanje žena koje spadaju u marginalne grupe stanovništva (žene iz ruralnih područja, žene sa invaliditetom, samohrane majke, žene starije od 55 godina). Preduzeće na tradicionalan način prerađuje voće i povrće i pravi proizvode kao što su ajvar, ljutenica, džem, slatko. Proizvodnja je započeta 2015. godine sa 5 žena a danas zapošljavaju čak 22 žene. Preduzeće je pokrenulo i organsku proizvodnju povrća a uskoro isporučuju i prvi kontigent organskih proizvoda u Austriju.

Liceulice je ulični magazin koji podržava marginalizovane društvene grupe poput beskućnika i bivših zavisnika. Njihovi korisnici rade kao prodavci magazina i od svakog prodatog primerka dobijaju 50% novca, dok druga polovina ide za izradu novog broja magazina. Takođe, osim zaposlenja, Liceulice svojim korisnicima pruža besplatno i različite vidove psiho-socijalne podrške.

Više informacija na: http://www.sens.rs/aktuelnosti/vesti-clanica/422-radanska-ruza-i-liceulice-medu-evropskim-primerima-dobre-prakse

Socijalna preduzeća iz Srbije među evropskim primerima dobre prakse Dalje

Nova publikacija Smart kolektiva: „Investiranje u socijalna preduzeća u Srbiji“

Smart kolektiv je predstavio novu publikaciju pod nazivom „Investiranje u socijalna preduzeća u Srbiji – Stanje tržišta socijalnih investicija i potencijali za razvoj“.

Polazeći od činjenice da je jedan od glavnih izazova za razvoj socijalne ekonomije u Srbiji pristup finansiranju, cilj ove publikacije je da pruži pregled trenutnog stanja na tržištu investiranja u socijalna preduzeća u Srbiji, kao i da definiše preporuke za dalji razvoj.

U prvom delu publikacije predstavljeni su rezultati istraživanja koje je Smart kolektiv sproveo tokom 2017. godine. Istraživanje je sprovedeno sa ciljem da se pored mapiranja aktuelnih izazova i potreba socijalnih preduzeća, detaljnije analiziraju i potrebe u vezi sa finansiranjem i spremnošću socijalnih preduzeća da se finansiraju iz različitih izvora. Prilikom istraživanja, u obzir su uzeta sva pravna lica koja deluju po principima socijalnog preduzetništva – zadruge, udruženja građana, društva sa ograničenom odgovornošću, preduzetničke radnje, poljoprivredna gazdinstva itd.

U drugom delu dat je pregled instrumenata za investiranje u preduzeća usmerenih na rast pozitivnog društvenog uticaja, najboljih praksi iz Evropske unije, kao i trenutnog stanja tržišta socijalnog investiranja u Srbiji. U ovom delu navedene su i preporuke za razvoj tržišta socijalnog investiranja i celokupnog ekosistema solidarne ekonomije, koje su formulisane u okviru konsultativnog procesa sa predstavnicima svih sektora tokom 2017. godine.

Publikacija je zvanično predstavljena u okviru ovogodišnjeg Foruma socijalnih inovacija i izrađena je u okviru projekta Finansiranje socijalnih preduzeća u Srbiji – Izgradnja partnerstava i modela za održivi razvoj tržišta investiranja u socijalna preduzeća.

Publikaciju možete besplatno preuzeti na stranici Smart kolektiva.

Nova publikacija Smart kolektiva: „Investiranje u socijalna preduzeća u Srbiji“ Dalje

Social Impact Award program

Social Impact Award je zajednica mladih socijalnih inovatora koja transformiše svoje namere u akciju. Zajednica koja veruje u potencijal mladih da stvaraju promene.

Polazeći od pretpostavke i iskustva da većina mladih želi da ostari pozitivan uticaj na društvo i da ima talenat i energije da to i učini, Social Impact Award zajednica veruje da je preduzetnički proces idealno sredstvo za ostvarivanje ovih potencijala. Na putu stvaranja svog društvenog preduzeća, mladi lakše dolaze u kontakt sa svojim aspiracijama za bolje društvo i sa kreativnošću koju poseduju. Na ovaj način, mladi su pozvani da preuzmu ulogu aktivnih građana, da se približe realnosti društva u kome žive i da kroz saradnju artikulišu i testiraju pogodna rešenja za društvene izazove. Priključivanje mladih ovom procesu u okruženju punom podrške pruža im iskustvo učenja sa potencijalno transformišućim efektima: u pogledu alata, koncepata i prakse društvenog preduzetništva, timskog rada i, kao najvažnije, u pogledu sopstvene mogućnosti stvaranja pozitivnog uticaja.

Imajući to u vidu, Social Impact Award zajednica veruje da poseduje snagu da dopre do velikog broja ovih mladih i pomogne im u oslobađanju svojih talenata za društveno preduzetništvo.

Više o SIA programu na: https://socialimpactaward.rs/o-programu-2/

 

Social Impact Award program Dalje

Socijalno preduzetništvo u Srbiji još uvek bez pravne regulative

Socijalno preduzetništvo, kao koncept, razvija se poslednjih četrdesetak godina, i u razvijenim zemljama čini i do 10 odsto BDP-a, uz činjenicu da je na prostoru EU u ovoj oblasti zaposleno skoro 15 miliona ljudi.

Situacija u Srbiji je znatno drugačija, prvenstveno zbog nepostojanja regulative, a ovdašnja javnost nije dovoljno upoznata sa tim koliko koristi socijalne kompanije mogu da donesu. Faktički, postoji oko 1.200 preduzeća sa približno 10.000 zaposlenih koje ispunjavaju određenu socijalnu misiju i dalje nemaju državnu pomoć, olakšice, poreske i druge podsticaje, predviđene predlogom zakona o socijalnom preduzetništvu koje je stigao u Skupštinu krajem 2017. godine. Iako je izazvao brojne komentare i pitanja, poput onog kako će država sprečavati eventualne zloupotrebe, zakon treba da omogući bolje, održivo funkcionisanje socijalnih preduzeća. Šarenolikost delatnosti kojima se socijalna preduzeća bave ujedno je i podsticaj jer se osim zadružnih oblika formiraju i moderne kompanije.

Spajanje biznisa i humanosti, što je i glavna poruka ovog preduzeća, oslikava se u tome što deo zarade donira osetljivoj populaciji, koju i zapošljava.

Celu vest pročitajte na: http://rs.n1info.com/a369375/Biznis/Socijalno-preduzetnistvo-u-Srbiji-jos-bez-pravne-regulative.html

Socijalno preduzetništvo u Srbiji još uvek bez pravne regulative Dalje

Ekosistem socijalnih preduzeća u Libanu: inovativni pristup u kreiranju pravnog okvira

Ekosistem solidarne ekonomije u Libanu se ubrzano razvija i trenutno ima potencijal da napreduje još više, s obzirom da je na pomolu usvajanje jednog novog, inovativnog pristupa u kreiranju javnih politika iz ovog domena. Ovaj novi pristup u kreiranju zakonodavstva u oblasti solidarne ekonomije, podrazumevao bi princip „odozdo na gore“ i značio bi da zakonske inicijative dolaze sa terena, od samih socijalnih preduzeća i organizacija koje im pružaju podršku.

Ova inicijativa pokrenuta je od strane konsultantske firme Beyond Reform & Development (BRD) i organizacije COSV. COSV je neprofitna volonterska organizacija koja se bavi međunarodnom saradnjom od 1968. godine, sa projektima u Africi, Latinskoj Americi, Aziji i Evropi.  U Libanu je aktivna od 2006. godine u oblastima životne sredine, interkulturalnog dijaloga, inkluzivnog poslovanja i ljudskih prava. BRD je konsultantska firma vođena društvenom misijom, specijalizovana za istraživanje javnih politika i javni menadžment. Trenutno rade na identifikovanju potreba libanskih socijalnih preduzeća i izgradnji konkretnih rešenja za njihovo prepoznavanje, sa ciljem da dobijene rezultate ugrade u novi nacrt zakona o solidarnoj ekonomiji.

COSV i BRD su pre godinu dana inicirali stvaranje Libanske Platforme za Socijalna Preduzeća, koja je počela da stvara „kritičnu masu“ sastavljenu od različitih aktera iz sektora solidarne ekonomije. Cilj ove inicijative je prikupljanje informacija o potrebama socijalnih preduzeća koja posluju u Libanu i prevođenje istih u konkretne politike i rešenja. U krajnjoj liniji, Platforma ima za cilj da omogući rast sektora, poveća zainteresovanost građana za održivi razvoj, stvori inovativne mogućnosti za otvaranje novih radnih mesta, širi transparentnost i primere dobre prakse iz domena upravljanja privatnim i javnim organizacijama, kao i da konsoliduje zahteve socijalnih preduzeća.

Više informacija na: https://bit.ly/2nu94PH

Ekosistem socijalnih preduzeća u Libanu: inovativni pristup u kreiranju pravnog okvira Dalje