Otvorena Kancelarija za razvoj socijalnog preduzetništva u Rasinskom okrugu

U Kruševcu je počela sa radom Kancelarija za razvoj socijalnog preduzetništva, prva tog tipa u Srbiji.

Pokretanje Kancelarije za razvoj socijalnog preduzetništva je ključna aktivnost projekta čiji je cilj razvoj socijalnog preduzetništva u Rasinskom okrugu. Kruševac je prvi grad u Srbiji koji je otvorio ovakvu instituciju jer u Beogradu, od 2013. godine, postoji Centar za razvoj socijalnog preduzetništva. Ovo bi trebalo da bude čvorna tačka i institucija koja će da pomogne umrežavanje socijalnih preduzetnika, a samim tim podstiče razvoj ekonomije i doprinosi smanjenju nezaposlenosti – objašnjava Nenad Krstić iz Udruženja građana „Evrokontakt“, koje je partner Agencije za regionalni razvoj Rasinskog okruga na ovom projektu.

Projekat „Razvoj socijalnog preduzetništva u Rasinskom okrugu“ je vredan 2,5 miliona dinara i finansijski je podržan od Razvojne agencije Srbije. Planirano je da traje do januara 2018.godine, a u narednoj fazi biće urađeno mapiranje potencijala šest lokalnih samouprava u Rasinskom okrugu.

– Sve osobe koje nameravaju da pokrenu posao, koji bi imao socijalni karakter moći će da na jednom mestu saznaju specifičnosti socijalnog preduzetništva i šta je sve potrebno da bi se pokrenulo poslovanje koje bi imalo takav karakter – ističe Maja Džunić koja će raditi u Kancelariji za razvoj socijalnog preduzetništva.

Vest preuzeta sa: https://www.blic.rs/vesti/srbija/otvorena-kancelarija-za-razvoj-socijalnog-preduzetnistva-u-rasinskom-okrugu/ytdbns3

Otvorena Kancelarija za razvoj socijalnog preduzetništva u Rasinskom okrugu Dalje

Zadrugari Šapca ubiraju dobar profit i dnevnice

Grujica Žunić iz sela Zablaće kod Šapca godinama je delio sudbinu mnogih srpskih zemljoradnika – radio je krvavo, a zarađivao malo ili ništa. Danas zarađuje 50 odsto više od kolega koji rod daju hladnjačama, zajedno sa 21 Šapčaninom pod brendom „ZaDruga“.

Pre tri godine bio je čak spreman da digne ruke i pusti ptice da se slade na njegovih 1.200 sadnica šljiva. Sada mu je zarada od prodaje osušenog voća i povrća zagarantovana.

– Zasada sam prezadovoljan. Prošle godine cena šljive je bila 15 dinara po kilogramu, a ja sam naplatio 30. Zbog suše, ove godine je 40 dinara, no očekujem veću zaradu – kaže on.

Njihova “ZaDruga” brend je socijalnog preduzeća “Agro Iris”, koje je nastalo u okviru projekta “Ruralni razvoj nakon poplava”. Projekat sprovode ASB Austrija i IDC, a finansiraju Austrijska razvojna agencija i Grad Šabac.

– Kada je Grad pre dve godine raspisao konkurs za učešće u ovom projektu, nisam imao mnogo poverenja. Ali dok sam radio sam, velika je nevolja bila kome prodati. Vreme je pokazalo da sam dobro postupio – priznaje Grujica.

Nije mu, kaže, stalo da se obogati preko noći, već da se ne plaši za sutra.

– Znam da ću biti isplaćen i osećam zadrugu kao svoju firma. Najbolje je što sam na svojoj zemlji, ceo dan smo porodica i ja zajedno. Svi radimo u šljiviku, a ove godine pokupili smo oko tri tone roda – opisuje on.

Ovaj vid zadrugarstva jedna je od mera koje Grad Šabac sprovodi u cilju razvoja sela.

– Projekat se pripremao dve godine. Putem konkursa odabrali smo 22 poljoprivrednika, ali onih malih, jer do ruralnog razvoja će doći samo ako seljak ostane na imanju, a pristojno živi i zarađuje, obučili ih da koriste nove tehnologije, a onda im nabavili sušare, vozilo za prevoz i pripadajuću opremu – kaže Vladimir Špegar, načelnik Odeljenja za poljoprivredu Gradske uprave Šabac.

Čak 50 odsto veća zarada ostvaruje se tako što se zemljoradniku na cenu sirovine dodaju i dnevnice, troškovi za struju i učešće u profitu.

– Poljoprivrednici dobijaju dnevnicu da rade na svojoj zemlji – 14.000 dinara po toni šljive. Ako je kilogram šljive 40 dinara, dodamo još 10 dinara na konto veće cene sirovine. Plod suše u sušari koju smo im dovezli u dvorište, prave poluproizvod, koji se dalje odvozi i obrađuje u našem preduzeću – kaže Igor Kojičić iz preduzeća “Agro Iris”.

*Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Vest preuzeta sa: https://www.blic.rs/vesti/srbija/zadrugari-sapca-ubiraju-dobar-profit-i-dnevnice/rv97qmr

Zadrugari Šapca ubiraju dobar profit i dnevnice Dalje

Socijalno preduzetništvo u EU zapošljavaju 14,5 miliona, a u Srbiji svega 10.000 ljudi

U socijalnom preduzetništvu u Evropskoj Uniji angažovano je 14,5 miliona ljudi, a u Srbiji jedva oko 10.000 ljudi.

– Na teritoriji 27 zemalja članica Evropske Unije trenutno u oblasti socijalnog preduzetništva i socijalne ekonomije radi 14,5 miliona ljudi što čini 6,5 odsto radno sposobnog stanovništva. Doprinos učešću u BDP je 11 odsto U Finskoj 7,5 odsto radno sposobnog stanovništva radi u socijalnoj ekonomiji, u Velikoj Britaniji 5,7, Sloveniji 5,4 odsto. U Srbiji socijalno preduzetništvo učestvuje u BDP sa samo 0,2% i upošljava oko 10.000 ljudi, uglavnom u oblastima edukacije i obuke, turizma i ugostiteljstva ali ih je sve više i u poljoprivredi – objašnjava Vladimir Radojičić, stručnjak za socijalno preduzetništvo.

Socijalno preduzetništvo je specifično jer se profit usmerava na ostvarivanje nekog društvenog cilja kao što je zapošljavanje osoba sa invaliditetom ili ranjivih grupa stanovništva. Prema podacima iz 2012.godine u Srbiji je registrovano 1.196 socijalnih preduzeća i to u formi zadruge, udruženja građana, fondacija, preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i osoba sa invaliditetom.

– Na teritoriji EU svako četvrto novoosnovano preduzeće ima prefiks socijalno. U Srbiji, osim malog broja muškaraca između 35 i 45 godina starosti, većina stanovništva spada u ranjive grupe. Zato je socijalno preduzetništvo jako dobar model da se reše mnogi problemi. Jedan od uspešnijih modela socijalne ekonomije je zadrugarstvo sa kojim smo imali dosta iskustva u staroj Jugoslaviji – dodaje Radojičić.

Iako socijalno preduzetništvo u Srbiji još nije tako razvijeno, ima dosta primera dobre prakse. Preduzeće iz Beograda, koje je osnovala NVO „Atina“, sav profit usmerava na pomoć žrtvama trgovine ljudima i drugih vidova iskorišćavanja.

– U Šapcu imamo odličan primer organizacije koja ima tri vešeraja i zapošljava deset žena iz stanja socijalne potrebe i žrtava nasilja. Profit reinvestiraju u razvoj poljoprivrede i zapošljavaju nove ljude, ali i pokrivaju troškove licenciranih usluga socijalne zaštite kao što su dnevni centar za osobe sa smetnjama u razvoju, pomoć u kući za stare osobe iz ruralnog područja.

Jedna od dilema je da li je Srbija uopšte zainteresovana za razvoj socijalnog preduzetništva jer je predlog Zakona o socijalnom preduzetništvu četiri puta stavljan u proceduru za usvajanje u Narodnoj skupštini Republike Srbije i isto toliko puta povlačen iz nje.

– Srbija je spremna, jer postoje pioniri koji „guraju priču“. Nije potrebno imati poseban zakon i normative u startu. Mnogo važniji je podsticaj. Neophodna uloga države je da ustupi neke svoje resurse kao što su napuštene fabrike, napuštene kancelarije, napuštena poljoprivredna zemljišta koje niko ne koristi. Bitne su i podsticajne mere kao što su start up i podsticajni krediti – dodaje Vladimir Radojičić, koji je trenutno angažovan kao stručni konsultant na projektu „Razvoj socijalnog preduzetništva u Rasinskom okrugu“.

Vest preuzeta sa: https://www.blic.rs/biznis/socijalno-preduzetnistvo-u-eu-zaposljavaju-145-miliona-a-u-srbiji-svega-10000-ljudi/00flssb

Socijalno preduzetništvo u EU zapošljavaju 14,5 miliona, a u Srbiji svega 10.000 ljudi Dalje