Ekosistem socijalnih preduzeća u Libanu: inovativni pristup u kreiranju pravnog okvira

Ekosistem solidarne ekonomije u Libanu se ubrzano razvija i trenutno ima potencijal da napreduje još više, s obzirom da je na pomolu usvajanje jednog novog, inovativnog pristupa u kreiranju javnih politika iz ovog domena. Ovaj novi pristup u kreiranju zakonodavstva u oblasti solidarne ekonomije, podrazumevao bi princip „odozdo na gore“ i značio bi da zakonske inicijative dolaze sa terena, od samih socijalnih preduzeća i organizacija koje im pružaju podršku.

Ova inicijativa pokrenuta je od strane konsultantske firme Beyond Reform & Development (BRD) i organizacije COSV. COSV je neprofitna volonterska organizacija koja se bavi međunarodnom saradnjom od 1968. godine, sa projektima u Africi, Latinskoj Americi, Aziji i Evropi.  U Libanu je aktivna od 2006. godine u oblastima životne sredine, interkulturalnog dijaloga, inkluzivnog poslovanja i ljudskih prava. BRD je konsultantska firma vođena društvenom misijom, specijalizovana za istraživanje javnih politika i javni menadžment. Trenutno rade na identifikovanju potreba libanskih socijalnih preduzeća i izgradnji konkretnih rešenja za njihovo prepoznavanje, sa ciljem da dobijene rezultate ugrade u novi nacrt zakona o solidarnoj ekonomiji.

COSV i BRD su pre godinu dana inicirali stvaranje Libanske Platforme za Socijalna Preduzeća, koja je počela da stvara „kritičnu masu“ sastavljenu od različitih aktera iz sektora solidarne ekonomije. Cilj ove inicijative je prikupljanje informacija o potrebama socijalnih preduzeća koja posluju u Libanu i prevođenje istih u konkretne politike i rešenja. U krajnjoj liniji, Platforma ima za cilj da omogući rast sektora, poveća zainteresovanost građana za održivi razvoj, stvori inovativne mogućnosti za otvaranje novih radnih mesta, širi transparentnost i primere dobre prakse iz domena upravljanja privatnim i javnim organizacijama, kao i da konsoliduje zahteve socijalnih preduzeća.

Više informacija na: https://bit.ly/2nu94PH

Ekosistem socijalnih preduzeća u Libanu: inovativni pristup u kreiranju pravnog okvira Dalje

Moral i dobrobit preči od profita: Socijalno preduzetništvo neiskorišćena šansa za napredak i zapošljavanje

Preduzeća, čiji osnovni cilj nije zarada, nego smanjenje nezaposlenosti, pomoć ugroženima ili zaštita prirode, kod nas su prava retkost, iako posla za njih ima na pretek.

Dr Rajko Macura, profesor ekonomije na Banjaluka koledžu i ekspert za socijalno preduzetništvo, kaže da je u Evropi socijalni biznis, bilo da se radi o preduzećima ili zadrugama, vrlo razvijen. Navodi primer Italije u kojoj deluje oko 12.000 socijalnih preduzeća.

– Pokazalo se da su ta preduzeća, zbog fleksibilnosti, mnogo otpornija na krizu od klasičnog biznisa zasnovanog na profitu – kaže Macura.

Slična je situacija i u Švajcarskoj, gde je jedna od najvećih organizacija za zaštitu dece na svetu, „Zemlja ljudi“, otvorila lanac robnih kuća sa polovnom garderobom. Tako zarađenim novcem spasavaju od gladi mališane širom sveta.

Poslovanje u ovakvim firmama je zasnovano na principu društvene odgovornosti. Neke od njih zapošljavaju nekonkurentnu radnu snagu, poput osoba sa invaliditetom, ili umanjenim intelektualnim sposobnostma, žrtve nasilja, bivše osuđenike ili ovisnike. Takva preduzeća ne mogu opstati bez poreskih olakšica i subvencije.

– Druga vrsta socijalnih preduzeća su ona koja imaju konkurentne radnike, ali ostvareni profit osnivači ne zadržavaju za sebe, nego ga usmeravaju u projekte u korist zajednice – objašnjava Macura.

Navodi primer FG Grupe, koju je osnovalo Udruženje “Most” iz Gradiške. Grupa mladih, kreativnih i nezaposlenih ljudi, obezbedila je sebi posao, tako što su kreirali modni brend “Fanki Gerila”.

– Oni proizvode brendiranu odeću, koju prodaju preko interneta. Rade kao obični d.o.o., ali na etičnim i humanim principima, jer sav prihod usmeravaju na omladinske i ekološke projekte – objašnjava naš sagovornik.

Kao drugi primer socijalnog preduzetništva navodi firmu iz Prijedora, koju je osnovala Humanitana organizacija “Hleb života”. Bavi se prodajom polovne robe i nameštaja, a zarada je namenjena za rad javne kuhinje.

-Takva preduzeća su kod nas retka, jer nije dovoljno uređen ambijent za njihov rad, a i menadžment u tom sektoru je specifičan. Tako se preduzeće iz Prijedora suočilo sa problemom, jer moraju da plate 10.000 KM carine za bolesničke krevete i invalidska kolica za ugrožene, a nemaju novaca za to – kaže profesor Macura, dodajući da bi zakoni trebalo da budu fleksibilniji, a političari i mediji senzibilniji, kad je u pitanju ovakva vrsta poslovanja.

– U RS su programi pojedinih ministarstava međusobno nepovezani, pa jedni podstiču zapošljavanje, drugi smanjenje siromaštva, treći uključivanje u društvo bivših osuđenika, ovisnika i drugih osetljivih kategorija. Sinergija svih tih programa mogla bi socijalno preduzetništvo i odgovorno poslovanje učiniti privlačnijim – zaključuje Rajko Macura.

Vest preuzeta sa: https://www.blic.rs/vesti/republika-srpska/moral-i-dobrobit-preci-od-profita-socijalno-preduzetnistvo-neiskoristena-sansa-za/gv65ksv

Moral i dobrobit preči od profita: Socijalno preduzetništvo neiskorišćena šansa za napredak i zapošljavanje Dalje

Otvorena Kancelarija za razvoj socijalnog preduzetništva u Rasinskom okrugu

U Kruševcu je počela sa radom Kancelarija za razvoj socijalnog preduzetništva, prva tog tipa u Srbiji.

Pokretanje Kancelarije za razvoj socijalnog preduzetništva je ključna aktivnost projekta čiji je cilj razvoj socijalnog preduzetništva u Rasinskom okrugu. Kruševac je prvi grad u Srbiji koji je otvorio ovakvu instituciju jer u Beogradu, od 2013. godine, postoji Centar za razvoj socijalnog preduzetništva. Ovo bi trebalo da bude čvorna tačka i institucija koja će da pomogne umrežavanje socijalnih preduzetnika, a samim tim podstiče razvoj ekonomije i doprinosi smanjenju nezaposlenosti – objašnjava Nenad Krstić iz Udruženja građana „Evrokontakt“, koje je partner Agencije za regionalni razvoj Rasinskog okruga na ovom projektu.

Projekat „Razvoj socijalnog preduzetništva u Rasinskom okrugu“ je vredan 2,5 miliona dinara i finansijski je podržan od Razvojne agencije Srbije. Planirano je da traje do januara 2018.godine, a u narednoj fazi biće urađeno mapiranje potencijala šest lokalnih samouprava u Rasinskom okrugu.

– Sve osobe koje nameravaju da pokrenu posao, koji bi imao socijalni karakter moći će da na jednom mestu saznaju specifičnosti socijalnog preduzetništva i šta je sve potrebno da bi se pokrenulo poslovanje koje bi imalo takav karakter – ističe Maja Džunić koja će raditi u Kancelariji za razvoj socijalnog preduzetništva.

Vest preuzeta sa: https://www.blic.rs/vesti/srbija/otvorena-kancelarija-za-razvoj-socijalnog-preduzetnistva-u-rasinskom-okrugu/ytdbns3

Otvorena Kancelarija za razvoj socijalnog preduzetništva u Rasinskom okrugu Dalje

Zadrugari Šapca ubiraju dobar profit i dnevnice

Grujica Žunić iz sela Zablaće kod Šapca godinama je delio sudbinu mnogih srpskih zemljoradnika – radio je krvavo, a zarađivao malo ili ništa. Danas zarađuje 50 odsto više od kolega koji rod daju hladnjačama, zajedno sa 21 Šapčaninom pod brendom „ZaDruga“.

Pre tri godine bio je čak spreman da digne ruke i pusti ptice da se slade na njegovih 1.200 sadnica šljiva. Sada mu je zarada od prodaje osušenog voća i povrća zagarantovana.

– Zasada sam prezadovoljan. Prošle godine cena šljive je bila 15 dinara po kilogramu, a ja sam naplatio 30. Zbog suše, ove godine je 40 dinara, no očekujem veću zaradu – kaže on.

Njihova “ZaDruga” brend je socijalnog preduzeća “Agro Iris”, koje je nastalo u okviru projekta “Ruralni razvoj nakon poplava”. Projekat sprovode ASB Austrija i IDC, a finansiraju Austrijska razvojna agencija i Grad Šabac.

– Kada je Grad pre dve godine raspisao konkurs za učešće u ovom projektu, nisam imao mnogo poverenja. Ali dok sam radio sam, velika je nevolja bila kome prodati. Vreme je pokazalo da sam dobro postupio – priznaje Grujica.

Nije mu, kaže, stalo da se obogati preko noći, već da se ne plaši za sutra.

– Znam da ću biti isplaćen i osećam zadrugu kao svoju firma. Najbolje je što sam na svojoj zemlji, ceo dan smo porodica i ja zajedno. Svi radimo u šljiviku, a ove godine pokupili smo oko tri tone roda – opisuje on.

Ovaj vid zadrugarstva jedna je od mera koje Grad Šabac sprovodi u cilju razvoja sela.

– Projekat se pripremao dve godine. Putem konkursa odabrali smo 22 poljoprivrednika, ali onih malih, jer do ruralnog razvoja će doći samo ako seljak ostane na imanju, a pristojno živi i zarađuje, obučili ih da koriste nove tehnologije, a onda im nabavili sušare, vozilo za prevoz i pripadajuću opremu – kaže Vladimir Špegar, načelnik Odeljenja za poljoprivredu Gradske uprave Šabac.

Čak 50 odsto veća zarada ostvaruje se tako što se zemljoradniku na cenu sirovine dodaju i dnevnice, troškovi za struju i učešće u profitu.

– Poljoprivrednici dobijaju dnevnicu da rade na svojoj zemlji – 14.000 dinara po toni šljive. Ako je kilogram šljive 40 dinara, dodamo još 10 dinara na konto veće cene sirovine. Plod suše u sušari koju smo im dovezli u dvorište, prave poluproizvod, koji se dalje odvozi i obrađuje u našem preduzeću – kaže Igor Kojičić iz preduzeća “Agro Iris”.

*Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Vest preuzeta sa: https://www.blic.rs/vesti/srbija/zadrugari-sapca-ubiraju-dobar-profit-i-dnevnice/rv97qmr

Zadrugari Šapca ubiraju dobar profit i dnevnice Dalje

Socijalno preduzetništvo u EU zapošljavaju 14,5 miliona, a u Srbiji svega 10.000 ljudi

U socijalnom preduzetništvu u Evropskoj Uniji angažovano je 14,5 miliona ljudi, a u Srbiji jedva oko 10.000 ljudi.

– Na teritoriji 27 zemalja članica Evropske Unije trenutno u oblasti socijalnog preduzetništva i socijalne ekonomije radi 14,5 miliona ljudi što čini 6,5 odsto radno sposobnog stanovništva. Doprinos učešću u BDP je 11 odsto U Finskoj 7,5 odsto radno sposobnog stanovništva radi u socijalnoj ekonomiji, u Velikoj Britaniji 5,7, Sloveniji 5,4 odsto. U Srbiji socijalno preduzetništvo učestvuje u BDP sa samo 0,2% i upošljava oko 10.000 ljudi, uglavnom u oblastima edukacije i obuke, turizma i ugostiteljstva ali ih je sve više i u poljoprivredi – objašnjava Vladimir Radojičić, stručnjak za socijalno preduzetništvo.

Socijalno preduzetništvo je specifično jer se profit usmerava na ostvarivanje nekog društvenog cilja kao što je zapošljavanje osoba sa invaliditetom ili ranjivih grupa stanovništva. Prema podacima iz 2012.godine u Srbiji je registrovano 1.196 socijalnih preduzeća i to u formi zadruge, udruženja građana, fondacija, preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i osoba sa invaliditetom.

– Na teritoriji EU svako četvrto novoosnovano preduzeće ima prefiks socijalno. U Srbiji, osim malog broja muškaraca između 35 i 45 godina starosti, većina stanovništva spada u ranjive grupe. Zato je socijalno preduzetništvo jako dobar model da se reše mnogi problemi. Jedan od uspešnijih modela socijalne ekonomije je zadrugarstvo sa kojim smo imali dosta iskustva u staroj Jugoslaviji – dodaje Radojičić.

Iako socijalno preduzetništvo u Srbiji još nije tako razvijeno, ima dosta primera dobre prakse. Preduzeće iz Beograda, koje je osnovala NVO „Atina“, sav profit usmerava na pomoć žrtvama trgovine ljudima i drugih vidova iskorišćavanja.

– U Šapcu imamo odličan primer organizacije koja ima tri vešeraja i zapošljava deset žena iz stanja socijalne potrebe i žrtava nasilja. Profit reinvestiraju u razvoj poljoprivrede i zapošljavaju nove ljude, ali i pokrivaju troškove licenciranih usluga socijalne zaštite kao što su dnevni centar za osobe sa smetnjama u razvoju, pomoć u kući za stare osobe iz ruralnog područja.

Jedna od dilema je da li je Srbija uopšte zainteresovana za razvoj socijalnog preduzetništva jer je predlog Zakona o socijalnom preduzetništvu četiri puta stavljan u proceduru za usvajanje u Narodnoj skupštini Republike Srbije i isto toliko puta povlačen iz nje.

– Srbija je spremna, jer postoje pioniri koji „guraju priču“. Nije potrebno imati poseban zakon i normative u startu. Mnogo važniji je podsticaj. Neophodna uloga države je da ustupi neke svoje resurse kao što su napuštene fabrike, napuštene kancelarije, napuštena poljoprivredna zemljišta koje niko ne koristi. Bitne su i podsticajne mere kao što su start up i podsticajni krediti – dodaje Vladimir Radojičić, koji je trenutno angažovan kao stručni konsultant na projektu „Razvoj socijalnog preduzetništva u Rasinskom okrugu“.

Vest preuzeta sa: https://www.blic.rs/biznis/socijalno-preduzetnistvo-u-eu-zaposljavaju-145-miliona-a-u-srbiji-svega-10000-ljudi/00flssb

Socijalno preduzetništvo u EU zapošljavaju 14,5 miliona, a u Srbiji svega 10.000 ljudi Dalje