Socijalno preduzetništvo kao generator održivog razvoja

Socijalno preduzetništvo kao generator održivog razvoja

Države iz celog sveta su 2015. godine usvojile Agendu za održivi razvoj 2030, a 2017. godine i 17 ciljeva održivog razvoja povezanih sa njom (Sustainable Development Goals SDGs). Glavne poruke svih 17 ciljeva odnose se na iskorenjivanje siromaštva, zaštitu žitvotne sredine, obezbeđivanje mira i prosperiteta za sve. Kako su ciljevi kompleksni i međusobno povezani, njihovo postizanje zahteva zajedničke napore vlada, privreda i trećeg sektora.

Ciljevi održvog razvoja obuhvataju: svet bez siromaštva (cilj.1), svet bez gladi (cilj 2.), dobro zdravlje (cilj 3.), kvalitetno obrazovanje (cilj 4.), rodnu ravnopravnost (cilj 5.), čistu vodu i sanitarne uslove (cilj 6.), dostupnu i obnovljivu energiju (cilj 7.), dostojanstven rad i ekonomski rast (cilj 8.), industriju, inovacije i infrastrukturu (cilj 9.), smanjenje nejednakosti (cilj 10.) održive gradove i zajednice (cilj 11.), odgovornu potrošnju i proizvodnju (cilj 12.), akciju za klimu (cilj 13.), život pod vodom (cilj 14.), život na zemlji (cilj 15.), mir, pravda i snažne institucije (cilj 16.) i partnerstvom do ciljeva (cilj 17.).

Iako je poznato da tradicionalne kompanije mogu dati doprinos ispunjavanju SDGs, naročito kroz integrisanje koncepta društveno odgovornog poslovanja, sektor socijalnog preduzetništva sve više postaje snažni generator za ispunjenje ciljeva SDGs. Po svojoj hibridnoj prirodi, socijalna preduzeća podstiču društveno-ekonomski razvoj, jer pored stvaranja profita, daju snažne doprinose rešavanju društvenih problema u zajednici.

Odnos SDGs i socijalnih preduzeća nov je teren za istraživače i praktičare, ali jedan od poznatijih napora u definisanju konceptualnog okvira došao je sa Univerziteta Šefild, gde je grupa naučnika definisala dve dimenzije za prepoznavanje na koje načine socijalna preduzeća doprinose ostvarenju SDGs-a. Konceptualni okvir za ovo definisanje čine dimenzije: broj aktivnosti u lancu vrednosti socijalnih preduzeća u koje se integrišu SDGs i broj samih SDGs kojima socijalna preduzeća daju doprinos kroz lanac vrednosti.

Lanac vrednosti socijalnih preduzeća sadrži ciljeve održivog razvoja

Ova dimenzija koristi se za definisanje kako socijalna preduzeća dorpinose SDGs u svojim lancima vrednosti, a posebno u kojoj meri su ti doprinosi ograničeni na jednu, više ili sve aktivnosti u lancu vrednosti.

Socijalno preduzeće Mumwa Crafts Association (MCA) u Zambiji koji se bavi proizvodnjom zanatskih proizvodišta u siromašnoj i ruralnoj zajednici, integriše SDGs u sve delove svog lanca vrednosti. MCA tokom ulazne faze, doprinosi SDG15 „Život na zemlji“, održivim korišćenjem prirodnih resursa, naročito pri eksploataciji šuma. U fazi proizvodnje siromašni seoski proizvođači prolaze obuku i obezbeđuju im se osnovna sredstva za život, što integriše SDG1 „Bez siromaštva“. Na kraju, MCA koristi svoj profit za programe i investicije u oblasti zdravstva, održive energije, dok takođe investira u izgradnju vodovodne i sanitarne infrastrukture, gde se  prepoznaju različiti SDGs (6 – „Čista voda i sanitarni uslovi“, 7 – „Dostupna i obnovljiva energija“ i 3 – „Dobro zdravlje“). MCA je primer socijalnog preduzeća koje integriše SDGs u svim aktivnostima u lancu vrednosti.

Socijalna preduzeća najčešće doprinose ostvarenju većeg broja ciljeva održivog razvoja

Druga dimenzija predstavlja procenu kolikom broju različitih SDGs-a socijalna preduzeća doprinose u svom lancu vrednosti. Postoje socijalna preduzeća koja se u svom lancu vrednosti (možda pri svim aktivnostima) fokusiraju na doprinos jednom SDGs-u, dok druge (možda u samo jednoj aktivnosti u lancu vrednosti) daje doprinos većem broju SDGs. Ono što je sigurno, ne postoji socijalno preduzeće koje bar u jednom delu lanca vrednosti ne daje doprinos postizanju bar jednog cilja SDGs, što upravo pravi razliku između tradicionalnih kompanija, društveno odgovornih kompanija i socijalnih preduzeća.  

Velika globalna nevladina organizacija BRAC iz Bangladeša, deluje u velikom broju zemalja na različitim poljima. BRAC je osnivač 16 socijalnih preduzeća, među kojima su kompanija Aarong koja radi u zanatskom sektoru, BRAC mlekara, BRAC ručno rađeni papir i BRAC ribarstvo. Svaki od njih potencijalno doprinosi postizanju više SDGs-a. Na primer, rad BRAC Handmade Paper-a može se povezati sa SDG-12 „Odgovorna potrošnja i proizvodnja“, SDG-1 „Bez siromaštva“ i SDG-5 „Rodna ravnopravnost“ između ostalog. U međuvremenu, rad na BRAC ribarstvu može se povezati sa ostvarenjem SDG-14 „Život ispod vode“ i opet SDG-1 i SDG-5 između ostalog. U ovim primerima iz BRAC-a ponovo se može videti da socijalna preduzeća doprinose širokom spektru SDG-ova.

Koliko socijalna preduzeća sebe prepoznaju kao generatore postizanja ciljeva održivog razvoja?

„Znamo da se neki od najzahtevnijih problema društva (uključujući SDG) više ne mogu postepeno rešavati kroz dobronamerne, ali resursima ograničene neprofitne organizacije. Socijalni biznis pruža ono što nijedan drugi entitet ne može: resurse za stvaranje masivnog pozitivnog uticaja. "
Komal Ahmad
generalni direktor kompanije Copia
„Socijalna preduzeća su vođena moralnim kompasom za koji verujem da je ono što im pomaže u postizanju ciljeva održivog razvoja.“
Saieshan Govinder
direktor u kompaniji EduAfrika
„Socijalno preduzeće se može odmaknuti od profita kao osnovnog motiva - prihvatajući snagu i potencijal da radi na način koji u centar delovanja stavlja održivost i pravdu.“
Dana Frasz
izvršna direktorka Food Shift-a
„Socijalna preduzeća omogućavaju društvu da reaguje pametnim, tržišno orijentisanim rešenjima na globalne probleme koje vlade više ne mogu rešiti. Ona okupljaju aktere da osmišljavaju i grade održivi, pozitivni uticaj. "
Thami Schveichler
generalni direktor Makers Unite
„Dubina pitanja koje ciljevi održivog razvoja treba da reše zahtevaju inovativna rešenja i društveni aktivizam; upravo ove aktivnosti snažno karakterišu socijalna preduzeća.“
Jenna Nicholas
izvršna direktorka kompanije Impact Experience
"Imati konkretan i dobro definisan cilj društvenog uticaja, a ne komercijalne namere zasnovane na profitu, snažan je pokretač koji dodaje mnogo više vrednosti onome što pokušavate da postignete."
Hasan Zafer Elcik
generalni direktor kompanije Otsimo

Upravo je razumevanje odnosa socijalnog preduzetništva i ciljeva održivog razvoja polazna osnova za podsticanje nacionalnih i međunarodnih kreatora politika da razumeju poziciju socijalnog preduzetništva u ostvarenju ovih ciljeva i da u skladu sa tim stvore povoljan ekosistem za razvoj socijalnog preduzetništva. Jedan od načina je i uvođenje socijalnih javnih nabavki, kao tržišne šanse za socijalna preduzeća, ali i šanse za održivi razvoj (lokalnih) zajednica.

Tekst je prvobitno objavljen na vebsajtu Evropskog pokreta u Srbiji u okviru projekta Socijalne javne nabavke za održiv razvoj lokalnih zajednica. Realizaciju projekta finansijski je podržala Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu.

Socijalno preduzetništvo kao generator održivog razvoja Dalje

https://www.facebook.com/events/877156836010638/

Bazar - Ženske inicijative u socijalnom predzetništvu

Na svetski dan borbe protiv trgovine ljudima, NVO Atina organizuje bazar – “Ženske inicijative u socijalnom preduzetništvu”, kako bi se proslavile ženske snage i žensko preduzetništvo!

Bazar će se održati u utorak 30. jula u Dorćol Platzu od 18.00 do 22.00h.

Solidarno i ravnopravno društvo grade se sa svim onim ženama i ženskim inicijativama koje se usuđuju da budu hrabre, drugačije i odvažne. Bazar je prilika za upoznavanje sa njihovim radom i njihovim velikim idejama koje menjaju lokalne zajednice širom Srbije, stvaraju brojne ženske inicijative i platforme za unapređivanje položaja žena u društvu. Takođe, bazar je prilika i da se podrže ove inicijative i preduzeća kupovinom njihovih proizvoda.

Program će upotpuniti sjajna standup komičarka Sandra Silađev – Dinja, dok će muzički intermezzo prirediti Wonder String Quartet.

Ne propustite priliku da budete deo događaja koji stvara odgovornu zajednicu i slavi snagu žena!

Bazar - Ženske inicijative u socijalnom predzetništvu Dalje

Otpočeta ex-ante analize u oblasti socijalnog preduzetništva

Predstavnici Republičkog sekretarijata za javne politike, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalne alijanse za lokalni i ekonomski razvoj, Kabineta premijerke Vlade Republike Srbije i Koalicije za razvoj solidarne ekonomije održali su sastanak povodom otpočinajnja rada tima za izradu ex-ante analize kako bi se izvršile pripreme za normativno regulisanje oblasti socijalnog preduzetništva u Srbiji. Tim za izradu ex-ante analize čine predstavnici predstavnici relevatnih javnih institucija, sindikata I civilnog sektora koji će u narednom periodu izvršiti pregled stanja u oblasti socijalnog preduzetništva, na osnovu čega treba da se sprovede planiranje, formulisanje i izbor opcija javnih politika i razmatranje nacrta propisa koji treba da regulišu ovu oblast.

U okviru sastanka održana je i radionica na kojoj je predstavljena metodologija izrade ex-ante analize koja je razvijena u okviru Republičkog sekretarijata za javne politike. Tim za izradu ex-ante analize treba da primenom predstavljene metolodogije predstavi rezultate koji treba da posluže kao osnovne informacije pri kreiranju javnih politika i mera u oblasti socijalnog preduzetništva. Za potrebe izrade ex-ante analize u narednom periodu očekuje se i otpočinjanje konsultativnog procesa sa predstavnicima socijalnih preduzeća i svih drugih zainteresovanih satrana po pitanju kreiranja adekvatne političko-pravne regulacije i mera za razvoj.

Naredni period pokazaće koliko je moguće postaviti regulatorne okvire za oblast socijalnog preduzetništva, u kakvoj formi je potrebna regulacija (da li je potreban zakon ili su potrebnije mere za razvoj) i koliko će pristup od strane države u pravnom smislu biti sveobuhvatan, s obzirom na raznolikost socijalnih preduzeća, načina poslovanja i pozitivnog društvenog uticaja koji kreiraju.

Napori svih strana usmereni su na pronalaženje i kreiranje adekvatnog okvira za prepoznavanje i pružanje podsticaja za razvoj celokupnog sekotra socijalnog preduzetništva.

Aktivnosti Koalicije za razvoj solidarne ekonomije sprovode se u kooperaciji sa Fondacijom Hajnrih Bel – predstavništvo Beograd.

Otpočeta ex-ante analize u oblasti socijalnog preduzetništva Dalje

Predstavnici državne uprave u studijskoj poseti socijalnim preduzećima

Predstavnici Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom i Republičkog sekretarijata za javne politike imali su priliku da se upoznaju sa radom i društvenim misijama socijalnih preduzeća Naša kuća, Kvart studio i Kafe 16.

Studijska poseta socijalnim preudzećima u organizaciji Koalicije za razvoj solidarne ekonomije, organizovana je 10. Juna u Beogradu, a predstavnici javne uprave mogli su da na najbolji način spoznaju prirodu i potrebe ovih preduzeća, kako bi podrška države u razvoju solidarne ekonomije i socijalnog preduzetništva u Srbiji bila adekvatnija.

Postalo je jasno da je svim socijalnim preduzećima zajednička komponenta značajan doprinos društvenom i ekonomskom razvoju osetljivih grupa, a zatim i celokupne zajednice, ali da se svako preduzeće suočava sa specifičnim izazovima i potrebama. Naša kuća je sjajan primer radne integracije lica sa invaliditetom, kojima je procenom o radnoj sposobnosti od strane države, sposobnost rada postala upitna, dok njihov rad u ovom preduzeću upravo pokazuje višestruke benefite za samog zaposlenog. Ne samo da su zaposleni sposobni za rad, već kvalitet njihovog rada ni na koji način nije manji od zaposlenih u bilo kom drugom preduzeću. Predstavnici državne uprave, bili su u prilici i da se bliže upoznaju sa spletom društveno-ekonomske koristi koju stvara socijalno preduzeće Naša kuća kroz različite proizvodne programe, poput Kuhinje na točkovima, koja pomaže starim, često nepokretnim licima ili poput hidroponične proizvodnje voća i povrća, kojom se daje doprinos zaštiti životne sredine.

Koliko je podrška i pomoć ženama sa invaliditetom, koje trpe ili su trpele nasilje važna, predstavilo je socijalno preduzeće Kvart studio. Stvaranje uslova za sigurniji i kvalitetniji život, radnu integraciju, oporavak od posledica nasilja ili prevenciju od nasilja, Kvart studio prioritizuje kao svoje ciljeve. Pored fenomenalnih grafičkih dizajnova i print materijaila, Kvart studio omogućava i različite vrste obuka u cilju razvoja veština i sposobnosti žena sa invaliditetom. Specifičnost dela osetljive grupe kojoj Kvart pruža podršku, upućuje na kompleksnu i često neadekvatnu procenu radne sposobnosti koju obavlja država, ali i visoku cenu taksi i poreza za procenu radne sposobnosti, dobijanje sertifikata za organizovanje obuka i slično. Prema iskustvu socijalnog preduzeća Kvart, ali i mnogih drugih, još jednom je istaknuta razlika u pristupu države prema preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom I prema drugim tipovima socijalnih preduzeća. Preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom odavno su prepoznata u državnom kako pravnom, tako i operativnom okviru i uživaju jednostavnije uslove i procedure, dok sa drugim tipovima socijalnih preduzeća to nije slučaj.

Značajne informacije za planiranje podrške koju država treba da pruži razvoju ovog sektora, stigle su i od socijalnog preduzeća Kafe 16. Kao poslovni poduhvat udruženja građana Svratište, Kafe 16 je nastao kao mesto gde mladi ljudi bez roditeljskog staranja, nakon prolaska programa edukacije i socijalizacije u Svratištu, u ranim uzrastima, imaju gde da steknu radne veštine iz oblasti ugostiteljstva i na taj način bivaju spremniji za tržište rada u uzrastu adolescencije. Kafe 16 otvorio je sasvim drugačija pitanja, poput često nepostojanja administratitvne evidencije o postojanju pripadnika ove grupe mladih, poteškoća u ostvarivanju uslova za socijalnu pomoć, zdravstvenu brigu i negu i na kraju krajeva nepostojanje državnog programa kroz koji bi se pružila podrška i pomoć ovoj grupi mladih. Da država može mnogo da pomogne razvoju socijalnog preduzetništva u Srbiji i da veliki doprinos razvoju solidarne ekonomije uopšte, zaključak je bio svih predstavnika u okviru studijske posete. Otvorena su važna pitanja poput toga da li je donošenje zakona o socijalnom preduzetništvu, adekvatan podsticaj za razvoj ovog sektora, ili su upravo izmene u administrativnim procedurama, postojećim zakonima koji dotiču ovaj sector, poput zakona o socijalnoj zaštiti, kreiranje različitih operativnih i finansijskih programa podrške, izmenama u poreskom sistemu ipak najpotrebniji vid podrške za razvoj od strane države.

Studijska poseta završena je uz obećavajući entuzijazam i spremnost da se mapiraju glavne državne administrativne prepreke i izazovi, kako bi se dale preporuke za izmene, a sve u cilju pružanja podrške razvoju socijalnog preduzetništva i solidarne ekonomije u Srbiji.

 

Aktivnosti Koalicije za razvoj solidarne ekonomije sprovode se u kooperaciji sa Fondacijom Hajnrih Bel – predstavništvo Beograd.

Predstavnici državne uprave u studijskoj poseti socijalnim preduzećima Dalje

Razvoj socijalnog preduzetništva i solidarne ekonomije – SIF 2019

U okviru šeste regionalne konferencije Forum socijalnih inovacija (30-31.maj 2019.godine), u organizaciji Smart Kolektiva sa partnerima, održan je i panel „Razvoj socijalnog preduzetništva i solidarne ekonomije“ sa ciljem predstavljanja Koalicije za razvoj solidarne ekonomije i primera održivih socijalnih preduzeća u našoj zajednici. U ime Koalicije za razvoj solidarne ekonomije govorile su Dina Rakin (Evropski pokret u Srbiji) i Ivana Stančić (Smart Kolektiv), dok su kao primeri održivih i uspešnih socijalnih preduzeća istupili Marijana Savić direktorka udruženja građana Atina i socijalnog preduzeća Bagel Bejgl, Nikoleta Kosovac koordinatorka programa Liceulice, Anica Spasov predsednica udruženja i socijalnog preduzeća Naša Kuća/Kuhinja na točkovima i Igor Kojčić predsednik upravnog odbora poljoprivredne zadruge Agro Iris.

Dina Rakin predstavila je trendove razvoja solidarne ekonomije i socijalnog preduzetništva u prethodnim godinama u Srbiji i istakla mapirane potrebe za dalji razvoj, sa akcentom na potrebe duboke analize sektora socijalnog preduzetništva, definisanja odgovarajućih zakonskih okvira koji će takođe omogućiti dalji razvoj sektora, kao i potrebu daljeg informisanja javnosti i građana o tome šta solidarna ekonomija predstavlja i koliko su socijalna preduzeća perspektivni mehanizmi podrške za razvoj celokupnog društva.

Pregled stanja u sektoru socijalnog preduzetništva predstavila je Ivana Stančić, naglasivši da se najveći broj socijalnih preduzeća bavi ekonomskim osnaživanjem i zapošljavanjem marginalizovanih grupa, ali da taj podatak ne treba da prevari jer socijalna preduzeća pokrivaju i pružanje socijalnih usluga, kao i proizvodnju proizvoda namenjenih marginalizovanim grupama. Pregled stanja u sektoru govori i o tome da 45% socijalnih preduzeća pruža neku vrstu socijalnih usluga, a da 20% njih pokriva  500 – 1000 direktnih korisnika godišnje, što ih pozicionira kao moguće partnere državi u sprovođenju programa socijalnih usluga. U prilog tome govori i podatak da 10% socijalnih preduzeća koja pružaju usluge, stvore vrednost preko 100.000 evra godišnje.

Upravo Koalicija za razvoj solidarne ekonomije okuplja organizacije civilnog društva koje su aktivne na polju socijalnog preduzetništva i solidarne ekonomije u Srbiji, u cilju njihovog povezivanja i zajedničkog rada na razvoju ovog polja kroz udružene istraživačke, strateške, edukativne, praktično-podsticajne, promotivne i druge aktivnosti. Kao dugogodišnji zagovornik razvoja solidarne ekonomije i socijalnog preduzetništva, koalicija uživa poverenje i podršku socijalnih preduzeća Upravo Begel Begel, Naša Kuća, Agroiris i Liceulice predstavljaju primere ne samo uspešnih i održivih socijalnih preduzeća, već i primere koji prepoznaju i rado podržavaju napore Koalicije u razvoju celokupne zajednice socijalnih preduzetnika.

Dina i Ivana su predstavile ova socijalna preduzeća i kroz pitanja otkrile: Šta su bili njihovi naveći podsticaji za razvoj? Šta su njihove dalje potrebe? Šta su njihove dalje ambicije? Šta su najveći izazovi?

Dugogodišnja borba na polju socijalne inkluzije žrtava trgovine ljudima

Ispred udruženja građana Atina i socijalnog preduzeća Bagel Bejgl, Marijana Savić otkrila je kako izgleda dugogodišnja borba na polju socijalne inkluzije žrtava trgovine ljudima i drugih vidova eksploatacije i aktivističkog bavljenja društvenim problemom trgovine ljudima i nepostojanja adekvatnih programa za dugoročnu podršku žrtvama. Kao najveći podsticaj u više navrata bio je tim, uporan i pun vere u borbu za prave vrednosti. Tako nastaje i Begel Begel, socijalno preduzeće koje se bavi proizvodnjom hrane i keteringom sa ciljem obezbeđivanja sredstava za sprovođenje programa pomoći žrtvama, koje sprovodi udruženje građana Atina. Kao najveća potreba ne javlja se samo zapošljavanje i otvaranje novih radnih mesta za žrtve trgovine ljudima, već pomoć koja im se pruža da se integrišu na tržište rada, kao i psihološka pomoć koja najviše upućuje na potrebu međusektorske saradnje. Zaključak koji se nameće je upravo da su socijalna preduzeća u velikom broju slučajeva posrednici između marginalizovanih grupa i celokupnog tržišta rada i da upravo ona uspevaju da dokažu da svi zaslužuju jednake šanse.

Šansa za ekonomski najugroženije u društvu

Od ideje za koju su mnogi govorili da neće uspeti, jer je stvar i društvenih pitanja i kulture u Srbiji, do uspešne priče o uličnom magazinu Liceulice, govorila je programska koordinatorka Nikoleta Kosovac. Od samog početka Liceulice u fokus je stavljalo važna društvena pitanja i postavljalo u fokus, napor da se pruži šansa ljudima koji su ekonomski najugroženiji. Pre tri do četiri godine, Liceulice izdavalo se u svega 1000 primeraka godišnje, dok se danas na godišnjem nivou izda 9 brojeva u 10.000 primeraka, od čega se skoro sve proda. Danas, Liceulice nalazi se na ulicama Beograda, Novog Sada, Skoplja, a u planu je osvajanje i ulica drugih velikih gradova u regionu. Kako Liceulice funkcioniše na poznatom modelu održivosti, prisutnom u raznim delovima sveta, Nikoleta je istakla da upravo inovacija nije nužna, već kvalitetan model koji može da obezbedi podršku zaposlenima iz marginalizovanih grupa i kvalitetan sadržaj za sam magazin. Ipak, kao najveća potreba istakla se mentorska i stručna podrška, jer nije potrebno da postoje samo donatori koji obezbeđuju finansijsku podršku, već i partneri koji svojim znanjem pomažu u razvoju. Sledeća po redu je potreba razvoja novih finansijskih instrumenata za razvoj socijalnih preduzeća. Na kraju, najvažnije je da su prodavci na ulicama nasmejani, a da osmeh dobijaju za uzvrat uz nove verne čitaoce Liceulice, kao dokaz da se vrednosti socijalne inkluzije i ideje jednakosti šansi šire u našem društvu.

Kvalitet proizvoda i usluga socijalnih preduzeća može parirati kvalitetu ostalih proizvoda i usluga na tržištu

Anica Spasov podelila je priču o razvoju udruženja i socijalnog preduzeća Naša Kuća kroz godine. Proizvodnja socijalnog preduzeća Naša Kuća, širila se od proizvodnje papirne galanterije i ambalaže do uzgajanja povrća hidroponijom i proizvodnje hrane u okviru „Kuhinje na točkovima“. Naša Kuća verna je podrška heterogenijoj grupi marginalizovanih, i sa svojim razvojem omogućava njihovu sve veću emancipaciju kroz zaposlenje, a time i bolje životne uslove i onih koji su im najbliži. Kao najveći izazov prepoznaje se stav koji dolazi od društva da je kvalitet proizvoda socijalnih preduzeća upitan, zbog toga što se ograničeno ulaže u istraživanje i razvoj samih procesa proizvodnje, jer se mnogo više ulaže u razvoj uslova rada zaposlenih. Takav stav smatra se problematičnim, jer je pored toga što nije baziran na činjenicama, sputava razumevanje socijalnog preduzeća kao preduzeća koje doprinosi rešavanja društvenog problema, ali je i dalje preduzeće koje funkcioniše po tržišnim principima. Stav koji Anica ističe da je potreban da dođe od strane društva jeste stav da marginalizovanim grupama na tržištu rada treba pružiti šansu da se pokažu kao korisni i vredni članovi društva, dok im je u potpunosti nepotrebno sažaljenje, jer je ono najčešće veliki kamen spoticanja i potpuno pogrešna predstava o marginalizovanim grupama. Pored potrebe za daljom i većom finansijskom podrškom za razvoj, istakla se i već pomenuta potreba za stručnjačkom i ekspertskom podrškom za dalje širenje preduzeća, ali i postizanje potpune ekonomske održivosti.

Socijalna preduzeća treba da neguju razvoj tržišnog pristupa poslovanju uz doslednost društvenoj misiji

Iz organizacije Inicijativa za razvoj i saradnju, razvila se poljoprivredna zadruga Agro Iris, a njen predstavnik Igor Kojčić, istakao je da je upravo cilj pružanje podrške i pomoći malim poljoprivrednim gazdinstvima. Igor je objasnio da upravo ova zadruga omogućava malim gazdinstvima da funkcionišu u uslovima fair trade i da za vrednost koju pružaju u lancu, zaista povratno dobiju zasluženu vrednost. Kao prepoznatu potrebu u daljem razvoju, Igor vidi dva ključna elementa: Prvi je razvoj osećaja odgovornosti za preuzimanje inicijative, od sopstvene odgovornosti, odgovornosti lokalne zajednice, proizvođača, do odgovornosti javnih službi koje se bave pitanjima poljoprivrede. Odgovornost je i zalagati se za povećanje odgovornog pristupa pitanjima poljoprivrede kod svih aktera u zajednici. Drugi element odnosi se na sva socijalna preduzeća, a podrazumeva prisećanje da je reč o preduzećima pre svega, a potom o preduzećima koja za cilj imaju davanje doprinosa rešavanju društvenih problema. Kao socijalna preduzeća koja neguju ekonomski pristup koji ne remeti društveno-aktivističku doslednost i vernost, socijalna preduzeća mogu biti u potpunosti održiva. Kao ključna potreba, istakla se potreba za odgovornim investiranjem, pored povećanja finansijske podrške, jer je važno na koji način se upotrebljava taj novac. Iz čega sledi i drugi, ništa manje važan preduslov za razvoj, unapređenje menadžmenta i stručnosti u vođenju socijalnih preduzeća. Poseban akcenat stavljen je na potrebu saradnje sa javnim sektorom i povećanje razumevanja države kada je reč o poreskoj politici i regulatornom okviru za socijalna preduzeća.

Nakon poduvučene crte, socijalna preduzeća prepoznaju se po svojim filantropskim i altruističkim motivima, doslednosti, hrabrosti i upornosti u borbi za vrednosti socijalne inkluzije i jednakih šansi koje danas u našem društvu treba da čine jedan od stubova društveno-ekonomskog razvoja. Takođe, prepoznata su kao preduzeća koja se suočavaju sa velikim i internim i eksternim izazovima u razvoju. Nedostatak finansijskih i ljudskih kapaciteta u samim preduzećima, menadžerskih veština i u razvoju poslovanja, finansiranju, marketingu i samoj nerazvijenosti tržišnog i ekonomskog pristupa poslovanju. Nedovoljno podsticajno okruženje ogleda se u nedostatku zakonskog okvira za funkcionisanje socijalnih preduzeća, nedovoljno razvijeni mehanizmi finansijske podrške poput fondova namenjenih za razvoj socijalnih inovacija i finansijskih instrumenata prilagođenih socijalnim preduzećima, nedovoljno poznavanje solidarne ekonomije i socijalnog preduzetništva od strane šire javnosti i zajednice.

Upravo se na Forumu socijalnih inovacija 2019. godine iznova postavio zadatak za svakog člana zajednice socijalnog preduzetništva i solidarne ekonomije – dalje zalaganje za razvoj naše zajednice.

Forum socijalnih inovacija 2019 obogatili su i drugi paneli poput: Panela za predstavljanje inovativnih mehanizama u finansiranju socijalnih inovacija u Srbiji: Fond za razvoj socijalne ekonomije, Panela za predstavljanje „Stvarno važne kartice“ kao inovativnog modela davanja u Srbiji, Panela o socijalnim inovacijama u EU uz pregled prošlog perioda i predviđanja u budućnosti, Panela o socijalnom preduzetništvu u regionu i Beogradskoj deklaraciji nakon 5 godina, kao i panelima o socijalnim inovacijama u EU, socijalnim inovacijama u oblastima poljoprivrede i zelene ekonomije. Još mnogo toga doneo je #SIF2019 , a više o tome na sajtu organizacije Smart Kolektiv.

Fotografije sa Foruma socijalnih inovacija 2019, preuzete su sa oficijelne stranice organizacije Smart Kolektiv.

Razvoj socijalnog preduzetništva i solidarne ekonomije – SIF 2019 Dalje

Šesti po redu Forum socijalnih inovacija - #SIF2019

Smart kolektiv organizuje šeti po redu Forum socijalnih inovacija. U fokus se stavljaju socijalni preduzetnici i organizacije koje su razvile održive i uspešne modele socijalnih inovacija širom regiona Jugoistočne Evrope u oblasti zelene ekonomije, poljoprivrede, inkluzije i zapošljavanja mladih. Zajedno sa njima razgovaraćemo kako razviti održive biznise i koje su najbolje prakse u podržavanju i finansiranju socijalnih inovacija kroz sektore. Sa ključnim akterima socijalne ekonomije iz Regiona, razmotrićemo brojna ključna pitanja: Koliko se razvio ekosistem za socijalnu ekonomiju u prethodnih 5 godina? Kako zajedničkim snagama svi sektori mogu da doprinesu podsticajnijem okruženju za rast socijalnih preduzeća? 

#SIF2019 će biti održan 30. i 31. maja 2019. godine u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu (Skender-begova 51).

Učešće na glavnom programu konferencije 30.maja je besplatno, ali je broj mesta ograničen! Rezervišite svoje mesto na vreme! Drugi dan konferencije je namenjen sastancima regionalnih i evropskih mreža.

Rok za registraciju je 28.maj, a prijavni formular se nalazi na ovom LINKU.

Forum socijalnih inovacija organizuje Smart kolektiv u partnerstvu sa Forumom za odgovorno poslovanje. SIF2019 se održava kao deo Projekta za unapređenje okvira za davanje, koji finansira USAID, a sprovodi Koalicija za dobročinstvo, koju predvodi Fondacija Ana i Vlade Divac. Koaliciju čine Trag Fondacija, Fondacija Katalist, Smart Kolektiv, Srpski Filantropski Forum, Forum za odgovorno poslovanje i Privredna komora Srbije. Partneri konferencije su Euclid mreža i Social Impact Award Serbia.

Za sve dodatne informacije posetite sajt organizacije Smart kolektiv.

Šesti po redu Forum socijalnih inovacija - #SIF2019 Dalje