ZA RAZVOJ SOCIJALNOG PREUDZETNIŠTVA POTREBNA PODRŠKA SVIH SEKTORA

U okviru javne diskusije: „Međusektorska saradnja za razvoj socijalnog preduzetništva“ održane u Supštini Grada Novog Sada u utorak 26. novembra 2019. godine izdvojena je glavna poruka da bez socijalnog preduzetništva ne možemo uspostaviti održivi razvoj. Za afirmaciju i razvoj socijalnog preduzetništva važna je međusektorska saradnja i doprinos svih činioca u društvu: civilnog društva, privrede, institucija obrazovanja i institucija javne uprave.

U javnoj diskusiji koja je organizovana od strane „Koalicija za razvoj solidarne ekonomije u saradnji sa Rersurs Centrom Građanskih inicijativa, učestvovali su Siniša Tešić, Klaster socijalnog preduzetništva Vojvodine, Pavle Počuć, Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam i Dina Rakin, Koalicija za razvoj solidarne ekonomije. Ispred Resurs Cetnra Gađanskih inicijativa obratila se Milica Antić.

Milica Antić ispred Resurs Centra Građanskih inicijativa istakla je da socijalno preduzetništvo čini važnu oblast za Resurs Centar, jer doprinosi ekonomskom razvoju uopšte i razvoju civilnog društva kome Resurs Centar teži.

Dina Rakin u ime Koalicije za razvoj solidarne ekonomije podsetila je na prirodu i karakter socijalnih preduzeća i koliko je važno praviti razliku između društveno odogvornog poslovanja i socijalnog preduzetništva. „I jedan i drugi segment privrede su od velikog značaja i potrebno je težiti međusobnoj saradnji, ali ipak imati na umu da je srž socijalnog preduzetništva briga o ljudima, planeti, zatim o profitu“.  Da bi privreda lakše prepoznala značaj socijalnog preduzetništva, važno je da država to uradi prva. Tekst nacrta Zakona o socijalnom preduzetništvu koje je predložilo civilno društvo predstavlja odraz prakse socijalnih preduzeća u Srbiji i značajan je upravo za afirmaciju celokupnog sektora. Predloženi nacrt ne donosi poreske olakšice sam po sebi, ali kreira okvire za uvođenje programa podrške na različitim nivoima uprave. Takođe, poseban akcenat je stavljena na dropinos koji lokalne samouprave mogu dati u afirmaciji i podršci razvoju socijalnog preduzetništva.

DSC03592

„Ponosni smo na tekst nacrta Zakona koji smo kreirali, jer iako nismo uveli olakšice, postavili smo temelje za kreiranje celokupnog program podrške. Ujedno smo nacrtom obezbedili afirmisanje celokupne prakse socijalnog preduzetništva koja postoji u Srbiji, kroz prepoznavanje najšireg spektra socijalnih preduzeća i osetljivih grupa korisnika. Takođe, važne su inicijative AP Vojvodine u podržavaju razvoja socijalnog preduzetništva, zbog primera dobre praske, a naročito zbog osnivanja Saveta za ravoj socijalnog preduzetništva u Vojvodini.“, istakla je Dina Rakin.

Pavle Počuč, ispred Sekretarijata za privredu i turizam AP Vojvodina ukazao je na dobru praksu AP Vojvodina u prepoznavaju značaja socijalnog preduzetništva, kroz osnivanje Saveta za razvoj socijalnog preduzetništva. Počuč je naveo da „je savet osnovan upravo iz razloga prepoznavanja potrebe da se stvori međusektorska saradnja, jer nijedan sektor sam za sebe ne može dati veći doprinos razvoju socijalnog preduzetništva. Dobra praksa u javnoj upravi počinje upravo tako što jedan od aktera podstiče druge državne aktere da daju svoj doprinos: Sekretarijat za privredu i turizam je kreirajući konkurse za sredstva za rane i razvoje faze socijalnih preduzeća, podstakao i druge sekretarijate da u svojim konkursima prioritiziraju značaj bavljenja teže zapošljivim kategorijama i drugim marginalizovanim grupama.

„Naročito je važna podrška države pri osnivanju socijalnih preduzeća, to je ono u čemu leži dobra praksa AP Vojvodine, jer se na primer, kroz konkurse za nabavku opreme i repromaterijala prioritiziraju inicijative ženskog preduzetništva. U 2019. godini izdvojeno je preko 200 miliona dinara za podsticanje socijalnog preduzetništva, kroz obezbeđivanje podrške u započinjanju poslovanja, na primer korz pokrivanje doprinosa.“, istakao je Pavle Počuč.

DSC03602

Siniša Tešić osvrnuo se na praksu Klastera socijalnog preduzetništva Vojvodine i istakao da privreda mora biti senzibilisana za socijalno preduzetništvo i da se značaj stavljanja ljudi ispred ili u ravan sa profitom mora prepoznati od strane privrede.  Tešić je takođe, istako da su problemi koje socijalna preduzeća rešavaju kroz svoje društvene misije, upravo problemi o kojima Srbija pregovara sa EU u procesu evrointegracija te da je važno da državne institucije prepoznaju i podrže razvoj socijalnih preduzeća „na vreme“.

DSC03610

„Potrebno je da privreda razume socijalno preduzetništvo kao segment privrede, jer svaki menadžer socijalnog preduzeća je bar duplo sposobniji, jer pored upravljanja ekonomskim aktivnostima, upravlja i aktivnostima koje dovode do rešavanja prepoznati društvnih problema.“, istakao je Siniša Tešić.

Podsticanje razvoja socijalnog preduzetništva u Srbiji zahteva saradnju različitih sektora i upućuje na brojne modele koji u tom pravcu mogu da se kreiraju. Dina Rakin je istakla je da je jedan od važnih i praktičnih načina uvođenje Socijalnih javnih nabavki, kao načina da država prepozna potencijal u povoljnosti saradnje sa socijalnim preduzećima, jer upravo to omogućava da i programi socijalne pomoći budu efikasniji i povoljniji.

Na kraju, učesnici diskusije zajedno su se usaglasili da je od velikog značaja i sektor obrazovanja koji treba da integriše edukativne programe o socijalnom preduzetništvu, jer je to način da i privreda, država i celokupno društvo bolje razumeju značaj i pruže veću podršku socijalnom preduzetništvu. Takođe, da socijalne inovacije treba da počivaju na efikasnom i unapređenom obrazovnom sistemu.

Glavni zaključak je da međusektorski dijalog služi za razmenu prakse, mišljenja i ideja i za prepoznavanje potencijala za saradnju koje treba iskoristiti u budućnosti.

Koalicija za razvoj solidarne ekonomije (KORSE) okuplja organizacije civilnog društva koje su aktivne na polju socijalnog preduzetništva i solidarne ekonomije u Srbiji, u cilju njihovog povezivanja i zajedničkog rada na razvoju ovog polja kroz udružene istraživačke, strateške, edukativne, praktično-podsticajne, promotivne i druge aktivnosti.

Aktivnosti Koalicije za razvoj solidarne ekonomije sprovode se uz podršku Fondacije „Hajnrih Bel“ u Srbiji.

 

 

ZA RAZVOJ SOCIJALNOG PREUDZETNIŠTVA POTREBNA PODRŠKA SVIH SEKTORA Dalje

NAJAVA [Javna diskusija]: Međusektorska saradnja za razvoj socijalnog preduzetništva

Koalicija za razvoj solidarne ekonomije organizuje javnu diskusiju Međusektorska saradnja za razvoj socijalnog preduzetništva, koja će se održati u utorak, 26. novembra 2019, od 11.00h u Skupštini Grada Novog Sada (Žarka Zrenjanina 2).

Diskusija se organizuje u periodu zagovaranja za donošenje prvog Zakona o socijalnom preduzetništvu i izrade preporuka za kreiranje programa za razvoj socijalnog preduzetništva. Predstavnici civilnog, javnog i sektora socijalnog preduzetništva razgovaraće o potencijalima i značaju međusektorske saradnje za razvoj socijalnog preduzetništva.

Na panelu će biti reči o Nacrtu Zakona koje je izradilo i predložilo civilno društvo, o praksi kreiranja i implementacije programa za razvoj socijalnog preduzetništva u AP Vojvodini i postojećim načinima finansiranja socijalnih preduzeća.

Gošće na panelu biće:

  • Pavle Počuč, Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam AP Vojvodina
  • Siniša Tešić, Klaster socijalnog preduzetništva Vojvodine

Panel će moderirati:

  • Dina Rakin, Koalicija za razvoj solidarne ekonomije

Javnu diskusiju organizuje Koalicija za razvoj solidarne ekonomije u saradnji sa Rersurs Centrom Građanskih inicijativa.

Koalicija za razvoj solidarne ekonomije (KoRSE) okuplja organizacije civilnog društva koje su aktivne na polju socijalnog preduzetništva i solidarne ekonomije u Srbiji, u cilju njihovog povezivanja i zajedničkog rada na razvoju ovog polja kroz udružene istraživačke, strateške, edukativne, praktično-podsticajne, promotivne i druge aktivnosti. Aktivnosti Koalicije sprovode se uz podršku Fondacije „Hajnrih Bel“ u Srbiji.

NAJAVA [Javna diskusija]: Međusektorska saradnja za razvoj socijalnog preduzetništva Dalje

Okviri za unapređenje mera podrške za razvoj socijalnog preduzetništva

Nakon dostavljanja nacrta Zakona o socijalnom preduzetništvu kao predloga civilnog društva, Radnoj grupi ministarstva nadležnog za ovaj zakon, čeka se povratna informacija od članova radne grupe.

Koalicija za razvoj solidarne ekonomije insistira na mogućnosti da što širi krug zainteresovanih strana učestvuje u daljem unapređenju teksta, te da osim adekvatnosti sadržaja samog zakona za sektor socijalnih preduzeća i sam proces do konačnog usvajanja bude po demokratskim standardima: inkluzivan, transparentan i participativan.

Proces izrade nacrta Zakona i mera podrške inicirala je i povela Koalicija za razvoj solidarne ekonomije. U izradi teksta Nacrta učestvovali su i predstavnici Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), Građanskih inicijativa, Evrokontakta iz Kruševca, Grupe 484 i drugi zainteresovani predstavnici civilnog sektora, a uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju u Srbiji (GIZ).

Na nacrtu Zakona o socijalnom preduzetništvu radili su predstavnici organizacija koje imaju više od 10 godina iskustva u praćenju razvoja sektora, pružanju podrške razvoju, zagovaranju adekvatnog pravnog prepoznavanja i zalaganju za razvoj celokupnog ekosistema za razvoj socijalnog preduzetništva. Nacrt Zakona može se preuzeti ovde.

Sam predlog Nacrta zakona ne predviđa podsticaje, već upućuje na to da je nakon donošenja zakona potrebno doneti program mera podrške. Nacrtom zakona se zbog toga široko definišu različiti nivoi socijalnog preduzetništva u odnosu na moguće korisnike i oblasti delovanja od posebnog značaja za društvo, a ostavlja se da se Programom, odnosno dokumentima javnih politika, planiraju konkretne podsticajne mere, u skladu uslovima koji će se bliže uređivati samim Programom i pravilima u odnosu konkretne podsticaje.

Stav Koalicije je da je potrebno da se pre svega krene od promocije toga šta je socijalno preduzetništvo među institucijama, privredom, javnošću, da se rade edukacije javnih službenika, kako bi se mogli upoznati sa ovom praksom i davati prave savete socijalnim preduzećima, ali i kvalifikovano učestvovati u kreiranju i sprovođenju politika koje se odnose na ovu oblast. Smatramo da je od suštinske važnosti raditi sa predstavnicima lokalnih samouprava, jer su opštine prvi nivo delovanja socijlanih preduzeće, mesta gde socijalna preduzeća identifikuju probleme i nastoje ih rešiti, kako bi okruženje u kome deluju i žive bilo prosperitetnije. Predložemo i razvoj mentorske podrške socijalnim preduzećima, senzibilizaciju privrede, za saradnju sa socijalnim preduzećima, ali i dalji razvoj društvene odgovornosti.  Konačno, razvoj finansijskih instrumenata, od podrške startap preduzećima, do onih kojima je potrebno skaliranje je izuzetno važno kako bi se sektor i širio i stabilnije i održivije razvijao. Na promociji mera ćemo kao Koalicija raditi tokom predstojeće godine. Osim toga, važno je otvoriti polje javnih nabavki, kroz održive/socijalne javne nabavke kako bi se država prva javila kao promoter promocije razvoja na temeljima odgovornog i održivog razvoja, gde ključnu ulogu imaju socijalna preduzeća i druge organizacije solidarne/socijalne ekonomije.

U nastavku se nalaze okviri za razvoj podrške i sažeci mera podrške za razvoj socijalnog preduzetništva kreiran pre svega, imajući u vidu potrebu kreiranja institucionalne podrške na različitim nivoima. Predočene okvire za kreiranje podrške razvoju mogu koristiti i drugi akteri zajednice za kreiranje podrške razvoju socijalnog preduzetništva.

Okviri za razvoj socijalnog preduzetništva sa spiskom mera podrške za razvoj i primerima, nastali su kao rezultat pregleda uporedne prakse u kreiranju podsticajnih mera u EU, regionu i Srbiji. Dalji rad na merama podrške podrazumeva uključivanje i drugih aktera zajednice socijalnog preduzetništva: socijalna preduzeća, organizacija civilnog društva koje se bave ovom temom i drugih zainteresovanih strana.

  1. Promocija socijalnog preduzetništva:

             1.a. Programi obrazovanja/edukacije;

             1.b. Podizanje vidljivosti SP.

  1. Izgradnja adekvatnog pravnog, regulatornog i fiskalnog okvira:

             2.a. Donošenje Zakona o socijalnom preduzetništvu;

             2.b. Fiskalne olakšice za SP;

             2.c. Rad sa lokalnim samoupravama;

            2.d. Socijalne javne nabavke.

  1. Obezbeđivanje održivog finansiranja:

             3.a. Finansijski instrumenti (grantovi);

             3.b. Garancije i match-funding.

             3.c. Patient capital za finansiranje – kombinovana sredstva.

  1. Podsticanje razvoja kapaciteta i strukturne podrške:

             4.a. Podrška postojećim zaokruženim programima podrške;

             4.b. Direktna podrška SP za razvoj kapaciteta;

             4.c. Podrška razvoju i uspostavljanju SP, nakon usvajanja Zakona o SP;

  1. Izgradnja kapaciteta institucija vlasti za pružanje podrške razvoju socijalnog preduzetništva;

 

  1. Podrška daljim instraživanjima u oblasti socijalnog preduzetništva.

Sažetak mera podrške sa primerima iz Evropske unije i okruženja možete pregledati ovde .

Okviri za unapređenje mera podrške za razvoj socijalnog preduzetništva Dalje

Intervju RC - Dina Rakin: "Zakon bi socijalnim preduzećima omogućio zvanični status"

“Predlog Nacrta zakona o socijalnom preduzetništvu koje je ponudilo civilno društvo je značajan zato što prepoznaje aktuelnu praksu socijalnih preduzeća u Srbiji i ukoliko bi se takav usvojio omogućava svim socijalnim preduzećima da konačno steknu i zvaničan status socijalnog preduzeća, pod uslovima koje predlog predviđa. Socijalno preduzetništvo je definisano u skladu sa medjunarodnim standardima, definicijama i praksom”, kaže Dina Rakin iz Koalicije za razvoj solidarne ekonomije.

Izrada nacrta Zakona o socijalnom preduzetništvu inicirana je i predvođena je Koalicijom za razvoj solidarne ekonomije. U izradi Nacrta učestvovali su i predstavnici Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), Građanskih inicijativaEvrokontakta iz Kruševca, Grupe 484 i drugi zainteresovani predstavnici civilnog sektora, a uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju u Srbiji (GIZ). Procesu izrade ovog predloga nacrta Zakona podršku su dali i kabinet predsednice Vlade Srbije i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Šta Nacrt predviđa kad su u pitanju posebne mere podrške socijalnom preduzetništvu?

Zakon u prinicipu ne predviđa posebne pogodnosti niti podsticaje, već je predviđeno da se posebnim merama podrške razviju instrumenti koji bi podstakli konkurentnost sektora, od promocije i edukacije svih relevantnih aktera koji čine ekosistem, socijalnih preduzeća, do razvoja novih finansijskih mehanizama.

Mi kao koalicija organizacija koje se već 10 godina bave razvojem povoljnijeg ekosistema za razvoj sektora, smatramo da “kodifikacija” prakse u vidu pravnog prepoznavanja posebnog statusa socijalnih preduzeća šalje dobru poruku i investitorima i donatorima, te da će se otvoriti i nove prilike za finansiranje i druge vidove podrške sektoru od postojećih ili eventualno budžetkse/javne podrške.

Šta je, zapravo, socijalno preduzetništvo i od kakvog je značaja za društvo u celini?

Socijalna preduzeća su inicijative (udruženja, doo, zadruge, fondacije, idr.) koji ostvaruju prihod prodajom roba ili usluga, ekonomsku aktivnost usmeravaju na društveni cilj koji doprinosi javnom dobru i često je u formi značajne društvene inovacije, profit po pravilu reinvestira sa namerom da doprinese misiji preduzeća, Socijalna preduzeća posluju po principima  demokratskog upravljanja i/ili principima participativno­ sti i/ili je usmerena na ostvarenje socijalne pravde. Ona deluju kao bottom-up inicijative u polju socijalne ekonomije, kombinujući metode rada tradicio­nalnih organizacija socijalne ekonomije i osmi­šljavajući nove.

Socijalna preduzeća nastoje da smanje tenzije koje nastaju u društvu kao po­sledica stanja na tržištu i neadekvatnih javnih politika, a ogledaju se u povećanju nejednakosti i slabljenju veza među pojedincima u društvu. Transformacija sek­tora socijalne zaštite u evropskim državama, tj. prepuštanje privatnom sektoru pružanja usluga u zajednici, otvorila je prostor za jačanje socijalnih preduzeća. To je uticalo na poboljšanje kvaliteta života korisnika uvećanjem broja usluga i poboljšanjem njihovog kvaliteta.

Socijalno preduzetništvo se tretira kao delatnost od posebnog interesa za društvo. Zašto?

Socijalno preduzetništvo u svojoj srži ima opšte dobro i javni interes, jer praktično u svom delovanju preuzima na sebe obaveze koje najčešće su samo odgovornost države. Za-profit preduzećima osnovni cilj sticanje profita, dok je socijalnim preduzećima odnosno ne-za-profit preduzećima to sekundarno, ali važno kako bi se bavili rešavanjem problema u društvu. Primera radi, briga za ugrožene i ranjive grupe stanovništva uvek je bila samo odgovornost države, do pojave socijalnih preduzeća. Dakle, njihov holistički pristup razvoju, koheziji i uključivanju, na lokalu pre svega, neminovno se onda smatra od posebnog interesa za društvo. Drugo, što nije manje važno, socijalna preduzeća promovišu održiv koncept razvoja koji sve više utiče na promenu prakse i odnos i korporativnog, za-profit sektora u odnosu na okruženje i resurse. Društveno odgovorno ponašanje počinje biti sve važnije i za kompanije. Konačno, socijalna preduzeća, sa aspekta demokratije podsećaju na važnost participacije u donošenju odluka u samim preduzećima, što je takođe vrednost za sebe jer pomaže razvoj i svesti ljudi o političkoj participaciji, njenim dometima.

Ko su zapravo pripadnici ranjivih društvenih grupa?

Postoji nekoliko određenja, ali mi bismo ih definisali tako što bismo rekli da su to sve one grupe kojima je usled specifične razlike u odnosu na dominantnu polulaciju potrebna dodatna podrška kako bi se mogle ravnopravno uključiti u životne tokove zajednice.

U čemu se razlikuje status socijalnog preduzeća od ostalih privrednih subjekata?

Predlog Nacrta zakona definiše socijalno preduzeće kao poseban status pravnog lica, koji se stiče upisom u Registar, a ne kao posebnu pravnu formu kroz koju se obavlja delatnost. U tom smislu, takav status može steći svako pravno lice koje svoje društveno odgovorno poslovanje”potvrdi sa tri ograničenja koja mora uneti u svoje akte: ograničenje raspolaganja profitom, ograničenja prava osnivača na imovinu – zaključana imovina, i ograničenja u smislu omogućavanja participativnog upravljanja pravnim licem.

Nacrt zakona omogućava svima (i onima koji se registruju da statusom socijalnog preduzeća” i onima koji to ne učine) da mogu da konkurišu za podsticaje Države ili donatora, ako ispunjavaju uslove koji se navedu u Programu, odnosno konkursu. Nacrt zakona omogućava Državi i donatorima da u Programu ili konkursu odrede uslove koje socijalni preduzetnik treba da ispunjava da bi aplicirao za sredstva. Uslov može da bude i da je registrovan kao socijalno preduzeće, a ne mora biti.

U predlogu Nacrta navodite podsticaje socijalnom preduzetništvu. Koji su najvažniji?

Sam predlog Nacrta zakona ne predviđa podsticaje, već upućuje na to da je nakon donošenja zakona potrebno doneti program mera podrške. Nacrtom zakona se zbog toga široko definišu različiti nivoi socijalnog preduzetništva u odnosu na moguće korisnike i oblasti delovanja od posebnog značaja za društvo, a ostavlja se da se  Programom, odnosno dokumentima javnih politika, planiraju konkretne podsticajne mere, u skladu uslovima koji će se bliže uređivati samim Programom i pravilima u odnosu konkretne podsticaje. Mi, kao predstavnici sektora i organizacija koje pružaju podršku sektoru predlažemo da se krene od pre svega promocije toga šta je socijalno preduzetništvo među institucijama, privredom, javnošću, da se rade edukacije javnih službenika, kako bi se mogli upoznati sa ovom praksom i davati prave savete socijalnim preduzećima, ali i kvalifikovano učestvovati u kreiranju i sprovođenju politika koje se odnose na ovu oblast. Smatramo da je od suštinske važnosti raditi sa predstavnicima lokalnih samouprava, jer su opštine prvi nivo delovanja socijlanih preduzeće, mesta gde socijalna preduzeća identifikuju probleme i nastoje ih rešiti, kako bi okruženje u kome deluju i žive bilo prosperitetnije. Predložemo i razvoj mentorske podrške socijalnim preduzećima, senzibilizaciju privrede, za saradnju sa socijalnim preduzećima, ali i dalji razvoj društvene odgovornosti.  Konačno, razvoj finansijskih instrumenata, od podrške startap preduzećima, do onih kojima je potrebno skaliranje je izuzetno važno kako bi se sektor i širio i stabilnije i održivije razvijao. Na promociji mera ćemo kao Koalicija raditi tokom predstojeće godine. Osim toga, važno je otvoriti polje javnih nabavki, kroz održive/socijalne javne nabavke kako bi se država prva javila kao promoter promocije razvoja na temeljima odgovornog i održivog razvoja, gde ključnu ulogu imaju socijalna preduzeća i druge organizacije solidarne/socijalne ekonomije.

Dostavili ste predlog Nacrta Zakona o socijalnom preduzetništvu. Kakav je dalji put do usvajanja ovog zakona?

Predlog koje je civilno društvo dostavilo Radnoj grupi ministarstva nadležnog za ovaj zakon čeka zapravo povratnu informaciju članova te radne grupe. Dakle, nakon što je predlog poslat, čekamo da radna grupa razmotri tekst i da predloge za njegovo unapređenje. Mi smo tekst objavili i na sajtu Koalicije, kako bismo omogućili da što širi krug zainteresovanih strana učestvuje u daljem unepređenju teksta. Smatramo da osim sadržaja samog zakona, dakle da on bude valjan i da odgovara na potrebe sektora, i sam proces njegove izrade, razmatranja i konačno usvajanje bude po demokratskim standardima, dakle inkluzivan, transparentan i participativan.

Intervju je nastao u okviru aktivnosti Resurs Centra Građanskih Inicijativa. Izvor celokupnog intervjua nalazi se zvaničnom website-u Resurs Centra.

Intervju RC - Dina Rakin: "Zakon bi socijalnim preduzećima omogućio zvanični status" Dalje

Kruševac: Predstavljen predlog civilnog društva - nacrt Zakona o socijalnom preduzetništvu

Nacrt Zakona o socijalnom preduzetništvu, predložen od strane civilnog društva, pruža optimalno rešenje u kome država definiše pojam socijalnog preduzetništva, ranjive grupe i oblasti od posebnog interesa, čime pokazuje da prepoznaje značaj socijalnog preduzetništva i socijalne ekonomije za društvo, rečeno je na informativnoj sesiji održanoj 24. oktobra, u Kruševcu, u organizaciji Koalicije za razvoj solidarne ekonomije (Evropskog pokreta u Srbiji), a uz saradnju sa Evrokontakt organizacijom iz Kruševca i Resurs centrom.

Info sesija ogranizovana je u formi konsultacija prevashodno u cilju predstavljanja teksta nacrta Zakona o socijalnom preduzetništvu i predloga mera podrške kreiranih od strane civilnog društva, a prisustvovali su mu predstavnici socijalnih preduzeća i drugih udruženja koja se bave socijalnim preduzetništvom, lokalnih vlasti i drugi zainteresovani akteri lokalne zajednice.

Zorana Milovanović iz Evropskog pokreta u Srbiji, kao člana Koalicije za solidarnu ekonomiju, je naglasila da je stručni tim koji je radio na Nacrtu Zakona o socijalnom preduzetništvu sačinjen od članova sastavnih organizacija koji imaju više od 10 godina iskustva u praćenju razvoja sektora, pružanju podrške razvoju, zagovaranju adekvatnog pravnog prepoznavanja i zalaganju za razvoj celokupnog ekosistema za socijalne preduzetnike.

«Nacrt zakona pruža optimalno rešenje u kome država definiše pojam socijalnog preduzetništva, ranjive grupe i oblasti od posebnog interesa, čime pokazuje da prepoznaje značaj socijalnog preduzetništva i socijalne ekonomije za društvo. Važno je imati u vidu da donošenje prvog Zakona o socijalnom preduzetništvu prvi korak ka institucionalnom podsticanju razvoja sektora socijalnog preduzetništva i da je upravo zbog toga Nacrt predložen od strane civilnog društva usmeren na prepoznavanje široke palete socijalnih preduzeća u praksi. », rekla je Milovanović.

DSC02991
DSC03065

Nenad Krstić, iz udruženja Evrokontakt iz Kruševca, naglasio je da je ovaj Nacrt Zakona o socijlanom preduzetništvu predat nadležnom Ministarstvu, te da se nadamo pozitivnom odgovoru i da bi ukoliko bi bio prihvaćen svakako bio podložan promenama u cilju njegovog unapređenja, u redovnom procesu donošenja Zakona, poput institucionalne rasprave. Istakao je da se nada pozitivnim ocenama ovog Nacrta, s obzirom da on pruža izbalansirano rešenje koje na najbolji način zadovoljava interese svih strana: socijalnih preduzeća, civilnog društva, privrede i Vlade, a time i celokupnog društva.

 

 Dejana Stevkovski, predstavila je Resurs centar za OCD koji vode Građanske inicijative  i usluge koje se nude organizacijama civilnog društva. Ona je istakla da je organizovanje ovakvih sklupova takođe vid podrške OCD kako bi pravovremeno bile informisane o novinama u zakonskoj regulativi koja utiče na njihiov rad.

DSC03024

Proces izrade nacrta Zakona i mera podrške inicirala je i povela Koalicija za razvoj solidarne ekonomije. U izradi Nacrta učestvovali su i predstavnici Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), Građanskih inicijativaEvrokontakta iz Kruševca, Grupe 484 i drugi zainteresovani predstavnici civilnog sektora, a uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju u Srbiji (GIZ). Procesu izrade ovog predloga nacrta Zakona podršku su dali i kabinet Premijerke i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Nacrt Zakona o socijalnom preduzetništvu predat je nadležnom Ministarstvu u septembru mesecu 2019. godine, na dalje odlučivanje.

Mere podrške razvoju socijalnog preduzetništva su takođe predstavljene u vidu Nacrta, kako bi socijalna preduzeća i sve druge zainteresovane organizacije mogle komentarima i sugestijama da definišu one koje su u ovoj fazi razvoja sektora najpotrebnije. Mere podrške koje su bile predmet diskusije pre svega su namenjene kreiranju od strane institucija, ali se neke od njih mogu sprovoditi i od strane organizacija civilnog društva zainteresovanih za razvoj socijalnog preudzetništva. Među merama su se posebno istakle mere za promociju socijalnog preduzetništva, izgradnju adekvatnog pravnog, regulatornog i i fiskalnog okvira, obezbedjivanje održivog finansiranja, kao i izgradnju kapaciteta institucija vlasti za pružanje podrške razvoju i daljim istraživanjima u oblasti socijalnog preduzetništva.

U zanimljivoj diskusiji upućeni su konretni predlozi za unapređenje, tj. jasnije i preciznije formulisanje pojedninih predloženih rešenja, koji će sasvim sigurno biti od koristi u daljem postupku zagovaranja za donošenje prvog Zakona o socijalnom preduzetništvu u Srbiji i pri daljem razvoju ekosistema za razvoj socijalnih preduzeća.

Vest preuzeta sa sajta Resurs Centra. Fotografije se mogu pogledati na facebook stranici Koalicije za razvoj solidarne ekonomije.

Kruševac: Predstavljen predlog civilnog društva - nacrt Zakona o socijalnom preduzetništvu Dalje

NAJAVA: Informativni i konsultativni sastanak sa akterima lokalne zajednice o razvoju socijalnog preduzetništva

Koalicija za razvoj solidarne ekonomije, Evrokontakt Kruševac i Građanske Inicijative sprovode Konsultacije sa akterima lokalne zajednice o razvoju socijalnog preduzetništva, koje će biti organizovane u četvrtak 24. oktobra 2019. godine, sa početkom u 12.00h u prostorijama Centra za stručno usavršavanje u Kruševcu.

Konsultacije će biti organizovane prevashodno u cilju predstavljanja teksta nacrta Zakona o socijalnom preduzetništvu i predloga mera podrške kreiranih od strane civilnog društva.

Pozivamo predstavnike socijalnih preduzeća, organizacija civilnog društva, predstavnike lokalnih vlasti i druge zainteresovane aktere lokalnih zajednica da se uključe u proces i nakon upoznavanja sa Nacrtom i merama podrške razvoju socijalnog preduzetništva, daju svoje predloge za unapređenje.

Stručni tim koji je radio na Nacrtu Zakona o socijalnom preduzetništvu sačinjen je od članova sastavnih organizacija koji imaju više od 10 godina iskustva u praćenju razvoja sektora, pružanju podrške razvoju, zagovaranju adekvatnog pravnog prepoznavanja i zalaganju za razvoj celokupnog ekosistema za socijalne preduzetnike. Proces izrade nacrta Zakona i mera podrške inicirala je i povela Koalicija za razvoj solidarne ekonomije. U izradi Nacrta učestvovali su i predstavnici Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), Građanskih inicijativaEvrokontakta iz Kruševca, Grupe 484 i drugi zainteresovani predstavnici civilnog sektora, a uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju u Srbiji (GIZ).

Nacrt zakona pruža optimalno rešenje u kome država definiše pojam socijalnog preduzetništva, ranjive grupe i oblasti od posebnog interesa, čime pokazuje da prepoznaje značaj socijalnog preduzetništva i socijalne ekonomije za društvo, a sa druge strane ostavlja sebi prostor da Programom, u skladu sa mogućnostima budžeta, u potpunosti planira podsticaje koje će dodeljivati tokom implementacije Zakona.

Za prijavu i dodatne informacije možete nas kontaktirati na zorana.milovanovic@emins.org ili 011/3640-174.

Prijave su otvorene do 12.00h u utorak 22. oktobra.

NAJAVA: Informativni i konsultativni sastanak sa akterima lokalne zajednice o razvoju socijalnog preduzetništva Dalje