Forum socijalnih inovacija _ Smart Kolektiv

Regionalna online konferencija: Forum socijalnih inovacija 2020

Smart kolektiv i ove godine sa zadovoljstvom poziva sve zainteresovane da se pridruže na sedmom Forumu socijalnih inovacija. SIF2020 će biti održan online – od 28.septembra do 02.oktobra.

SIF2020 teži da kroz programske celine omogući razgovor, inspiraciju i obogati znanje svih učesnika. Biće fokusiran na osnaživanje socijalne ekonomije i socijalnih preduzetnika naročito u vremenima krize kao što je COVID.

Registujte se za SIF2020 i postanite deo zajednice od preko 800 lidera iz civilnog, privatnog i javnog sektora iz 16 zemalja, koji su učestvovali na SIF-u tokom prethodnih 6 godina:

  • Razgovarajte sa ključnim akterima iz regiona o tome kako da izgradimo partnerstva koja podstiču socijalne inovacije i zelenu ekonomiju? Koje vidove podrške predviđa novi plan za socijalnu ekonomiju Evropske komisije i COVID globalni savez za podršku socijalnim preduzećima? Kakva iskustva i lekcije imaju programi podrške za mlade socijalne preduzetnike u Severnoj Africi, na Bliskom istoku i u regionu Zapadnog Balkana?
  • Inspirišite se kroz priče i prezentacije uspešnih socijalnih mladih i zelenih preduzetnika. Upoznajte pionire impakt investiranja u Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi i njihova iskustva u pokretanju impakt fondova. Naučite više o problemu upravljanja viškovima hrane i doniranju hrane u Srbiji i Evropi.
  • Saznajte – Prijavite se za radionice za socijalna preduzeća – Kako upravljati finansijama u doba krize i Kako da integrišete socijalnu misiju u vašu komunikaciju? Ili se prijavite za neku od radionica za mlade – Šta je socijalno preduzetništvo? Šta su socijalne inovacije ? Kako pokrenuti zeleni biznis?

Smart kolektiv jedna je od četiri organizacije osnivačice Koalicije za razvoj solidarne ekonomije.

Više informacija i link za prijavu na #SIF2020 dostupni su na zvaničnom sajtu Smart kolektiva.

Regionalna online konferencija: Forum socijalnih inovacija 2020 Dalje

Socijalno preduzetništvo u funkciji održivog razvoja

SOCIJALNO PREDUZETNIŠTVO U FUNKCIJI ODRŽIVOG RAZVOJA: Istorijski razvoj

Održivi razvoj je glavna tema savremenih diskusija i razmatranja u politici, ekonomiji i društvu uopšte. Ideja da je važno u sadašnjosti delovati na način da moramo razmišljati o budućnosti i uslovima za život budućih generacija uz očuvanje prirode visoko je pozicionirana na globalnoj agendi Ujedinjenih nacija. Globalno delovanje u pravcu rešavanja izazova prepoznatih održivim razvojem, ne podrazumeva uključenost i saradnju samo na međudržavnom nivou, već i na nivou svih globalnih, regionalnih, nacionalnih i lokalnih aktera, uključujući i civilno društvo i privredu. Scenarij održivog razvoja opisuje budući svet u kojem politika sledi integrisani pristup ekonomskim, socijalnim i ekološkim ciljevima i zahteva velike institucionalne promena kako bi svet „zadovoljio potrebe sadašnjosti bez ugrožavanja budućnosti“.
Iako koncept održivog razvoja nije savršen i najviše konstruktivnih kritika se odnosi na praktične aspekte sprovođenja ovog koncepta i postizanja ciljeva održivog razvoja, on i dalje  predstavlja jedinstveni globalni društveni konsenzus bez alternative. Optimističko polazište zasniva se upravo na postizanju globalnog konsenzusa o razvoju u budućnosti i neophodnosti rešavanja pitanja siromaštva, nejednakosti i zaštite životne sredine, kao nečeg što je tokom 20. veka bilo nezamislivo. Sa druge strane realni i konstruktivni kriticizam zasniva se na strahu od iluzije i utopije koncepta održivog razvoja, jer on spaja ono što je do skora smatrano apsolutno nespojivim – ekonomski rast i društvenu jednakost najpre, a zatim i proizvodnju bez eksloatacije prirodnih resursa. Da koncept zaista ne bi ostao na nivou utopije, teoretičari, istraživači i praktičari pokušavaju da utvrde najbolje praktične instrumente za postizanje održivog razvoja. Pored razvoja praksi, neophodno je razviti i usvojiti i svest o neophodnosti sistemske promene političkog i ekonomskog diskursa i za početak utvrditi da neposredna demokratija, socijalna i ekonomska inkluzija, ekonomska (re)distribucija i zaštita životne sredine nemaju alternativu, te da i politički i ekonomski sistemi moraju biti transformisani u skladu sa time.
Iako se socijalna i solidarna ekonomija često tumače kao alternativni društveno-ekonomski sistemi trenutno utemeljenom neoliberalnom kapitalističkom sistemu, socijalno preduzetništvo funkcioniše u okvirima tog mejnstrim sistema (o čemu smo pisali u prethodnim blogovima) i često se percipira kao korektivni mehanizam za negativne efekte koji mejnstrim ekonomija stvara: nejednakost, siromaštvo, socijalnu isključenost i slično. U ovom blogu prikazaćemo temeljno zbog čega verujemo da socijalno preduzetništvo može da doprinese postizanju održivog razvoja i da može da se posmatra kao praktična komponenta postizanja održivog razvoja. Kako bismo približili tu sinergiju u skladu sa činjenicama, pokrenuli smo mini seriju blogova Socijalno preudzetništvo u funkciji održivog razvoja. Najpre ćemo govoriti paralelnom razvoju ideja održivog razvoja i socijalnog preduzetništva, o ideološkim postavkama i komplementarnosti, o primerima dobre prakse ove komplementarnosti i razlozima zbog čega verujemo da socijalno preduzetništvo konkretno već sada doprinosi postizanju održivog razvoja. U ovom blogu govorićemo o komplementarnosti u istorijskom razvoju, ali i glavnim razlikama između koncepta održivog razvoja i socijalnog preduzetništva.

Istorijsko utemeljenje koncepta održivog razvoja

Procvat industrijske revolucije u 19. veku i neupitna pobeda kapitalizma, postavio je i temelje za evoluciju konstruktivne kritike i iznedrio pitanja vezana za socijalnu pravdu, rešavanje socijalne i ekonomske nejednakosti i štete nanete prirodi. Brojne socijalno-ekonomske i ekološke krize podstakle su temeljnija i sveobuhvatnija kritička razmatranja i preispitivanja postojećeg društveno-ekonomskog sistema. Zapadne zemlje su u prvom redu počele sa otkrivanjem negativnih ekonomskih i industrijskih posledica na društvenu ravnotežu i životnu sredinu. Začetak ideje održivog razvoja predstavlja prikaz Ričarda Karsona u knjizi Tiho proleće 1962. godine, alarmantne štete koju upotreba pesticida nanosi životinjama i zdravlju ljudi. Začetak održivog razvoja jeste u razmatranju ekoloških posledica i zdravstvenih posledica industrijalizacije. Institucionalizacija koncepta započeta je Prvom zvaničnom konferencijom Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i održivom razvoju 1972. godine, a  u okviru nje prvi put je diskutovano o ljudskom uticaju na životnu sredinu i na koji način se to odražava na ekonomski razvoj.

Socijalno-ekonomske krize:
1907: američka bankarska kriza
1923: kriza američke hiperinflacije
1929: počinje finansijska kriza tridesetih godina
1968: svetski protesti protiv birokratske elite
1973. i 1979.: naftni šokovi
1982.: dužnički šok zemalja u razvoju

I nekoliko primera ekoloških kriza:
1954: Rongelap nuklearni otpad
1956: Merkurina kriza u Minamati
1957: Izlivanje nafte u kanjonu Torrei
1976: Katastrofa Seveso
1984: Katastrofa Bhopal
1986: Nuklearna katastrofa u Černobilu
1989: Izlivanje nafte Ekkon Valdez
1999: Katastrofa Erika

U narednim godinama, nakon Međunarodne dužničke krize 1982. godine, koncept održivog razvoja dobija i socijalnu dimenziju jer se postavilo pitanje kako da se dugoročno postigne ekonomski rast, ali bez daljeg produbljivanja ekonomske i socijalne nejednakosti i naravno ugrožavanja životne sredine. Iako u tom trenutku daleko od društvenog i političkog konsenzusa, bilo je jasno da je pokretanje ovog pitanja utrlo put ka preispitivanju političkih i ekonomskih uverenja zasnovanih na neoliberalnom kapitalizmu. Savetodavni komitet Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj je 1987. godine prvi put razvio smernice za praćenje efekata političkih i ekonomskih mera na životnu sredinu i razvoj za sve države. Tri godine kasnije, Poslovni savet OECD-a usvojio je koncept „Menjanje kursa“ kao ideju o promeni poslovanja u skladu sa idejom održivog razvoja. Iako je evaluacija ovog koncepta podrazumevala brojna postignuća u vidu povezivanja ekonomskog rasta i ljudske dobrobiti, ekološke proizvodnje za dobrobit životne sredine, prvi konkretan korak učinjen je definisanjem i usvajanjem Milenijumskih ciljeva razvoja svih 191 zemalja članica UN, 2005- godine u Njujorku. Sledeća faza u razvoju ovog koncepta oličena je u usvajanju Agende za održivi razvoj 2030 na samitu UN o održivom razvoju u Njujorku 2015. godine.

Socijalno preduzetništvo u funkciji održivog razvoja

Može se reći da začetak institucionalizacije koncepta globalnog održivog razvoja oličenog u usvajanju Milenijumskih ciljeva razvoja, zatim unapređen u Agendi za održivi razvoj 2030, govori o sveopštoj promeni diskursa u politici i ekonomiji, kao i u pristupu rešavanju savremenih društvenih problema. U 20. veku postizanje ovakvog društvenog konsenzusa na globalnom nivou bilo je gotovo nezamislivo, jer je taj vek period procvata neoliberalne ekonomije i ideja o maksimizaciji profita, ekonomskom rastu zasnovanom na ekonomiji obima, eksploataciji ljudskog kapitala i prirodnih resursa, smanjenju proizvodnih troškova najviše na uštrb radničkih prava i životne sredine. Svest o negativnim posledicama ovakvog razdoblja vladavine neoliberalne ekonomije razvila se pod pretnjom sve većeg siromaštva, socijalne i ekonomske nejednakosti, društvenih sukoba,ekstremnih klimatskih promena i uništenja životne sredine.

Sve države sveta su u okviru Ujedinjenih nacija 2015. godine usvojile Agendu za održivi razvoj 2030, a 2016. godine i zvanično utvrdile 17 ciljeva održivog razvoja u sklopu Agende (Sustainable Development Goals SDGs). Glavne poruke svih 17 ciljeva odnose se na iskorenjivanje siromaštva, zaštitu žitvotne sredine, obezbeđivanje mira i prosperiteta za sve. Kako su ciljevi kompleksni i međusobno povezani, njihovo postizanje zahteva zajedničke napore vlada, privreda i trećeg sektora.
Ciljevi održvog razvoja obuhvataju: svet bez siromaštva (cilj.1), svet bez gladi (cilj 2.), dobro zdravlje (cilj 3.), kvalitetno obrazovanje (cilj 4.), rodnu ravnopravnost (cilj 5.), čistu vodu i sanitarne uslove (cilj 6.), dostupnu i obnovljivu energiju (cilj 7.), dostojanstven rad i ekonomski rast (cilj 8.), industriju, inovacije i infrastrukturu (cilj 9.), smanjenje nejednakosti (cilj 10.) održive gradove i zajednice (cilj 11.), odgovornu potrošnju i proizvodnju (cilj 12.), akciju za klimu (cilj 13.), život pod vodom (cilj 14.), život na zemlji (cilj 15.), mir, pravda i snažne institucije (cilj 16.) i partnerstvom do ciljeva (cilj 17.).

Socijalno preduzetništvo u funkciji održivog razvoja

O istorijskoj evoluciji socijalnog preduzetništva već smo govorili u prethodnim blogovima, ali važno je podsetiti i podvući upravo da je ono razvijeno na talasu praktične suprotstavljenosti društva negativnim efektima neoliberalne ekonomije kao što je na primer, privatizacija socijalnih usluga koja je socijalne usluge učinila nedostupnim velikom broju ljudi i isti broj ljudi potisnula na marginu društva. Veliki broj ljudi u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti postao je veliki izazov za razvoj zajednice i učinio društvenu pravdu vidljivijom temom, ali i podstaklo socijalna preduzeća da u okviru pravila postojećeg sistema preduzmu korake ka rešavanju ovih pitanja. Praksa socijalnog preduzetništva razvijala se u istim okvirima i danas predstavlja diverzitet u načinu delovanja, društvenim misijama i pozitivnom uticaju koji stvaraju u zajednicama širom sveta. Koncept održivog razvoja utemeljen je na analizi efekata mejnstrim političkog i ekonomskog sistema i predstavlja politički okvir za uređivanje budućih političkih i ekonomskih mera usmerenih na postizanje održivog razvoja. Sa druge strane, socijalno preduzetništvo utemeljeno je na aktivizmu i upornosti socijalnih i ekoloških pokreta tokom 20. veka, koji su još tada davali praktične doprinose rešavanju ekonomsko-društvenih problema u zajednici.

Bez sumnje možemo reći da je glavna razlika u pristupu. Koncept održivog razvoja kreiran je na globalnom nivou, a podstaknut od strane donosioca odluka, dok je socijalno preduzetništvo proisteklo iz lokalnih zajednica i nezavisno se razvijalo na aktivizmu lokalnih aktera širom sveta, prilagođeno pojedinačno svakoj lokalnoj zajednici.

U narednom blogu u seriji Socijalno preduzetništvo u funkciji održivog razvoja čitaćete o komplementarnosti ideologija i vrednosti koncepta održivog razvoja i socijalnog preduzetništva. Zato ostanite sa nama i pratite KoRSE blog. 🙂 

Koalicija za razvoj solidarne ekonomije pokrenula je prvi blog o socijalnom preduzetništvu u Srbiji u okviru projekta “Podsticanje razvoja socijalne i solidarne ekonomije u Srbiji” koji se realizuje u kooperaciji sa Fondacijom Heinrich Boll Stiftung – predstavništvo Beograd.

Podelite tekst na društvenim mrežama

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

SOCIJALNO PREDUZETNIŠTVO U FUNKCIJI ODRŽIVOG RAZVOJA: Istorijski razvoj Dalje

Scroll to Top